-

Ana M. Zečević

Outline

-

Ana M. Zečević

visibility

…

description

388 pages

Abstract

Голуб Јашовић рођен је 1960. године у селу Ћушка код Пећи. У завичају, у суседном селу Требовићу, завршио је осмогодишњу школу, а у Пећи 1979. године Средњу економску школу. Филозофски факултет, Одсек за српски језик и југословенску књижевност, завршио је у Приштини 1986. године. Године 1985. изабран је за студента генерације и добио диплому Истакнути студент. Последипломске студије уписао 1987. године на Филолошком факултету у Београду. Магистарски рад под насловом Пастирска терминологија Пећког Подгора одбранио је 1996. године пред комисијом: проф. др Асим Пецо (ментор), проф. др Радојица Јовићевић (члан) и проф. др Даринка Гортан Премк (председник). Докторску тезу Микротопонимија околине Куршумлије одбранио је на Филозофском факултету у Косовској Митровици 2008. године пред петочланом комисијом: проф. др Радојица Јовићевић (ментор), проф. др Недељко Богдановић (председник), проф. др Софија Милорадовић (члан), проф. др Милета Букумирић (члан) и проф. др Драган Лилић (члан). Радио је као професор српског језика и књижевности у више основних и средњих школа. Предавао је српски језик и књижевност у Техничкој школи у Подујеву, у Гимназији у Дечанима и у основним школама у Пећи, Приштини, Косову Пољу, Баточини и у Тивту. Од 1. октобра 1987. године почиње да ради као асистент-приправник за предмет Савремени српски језик на Катедри за српски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Приштини и на истом факултету има 36 година радног стажа. Јануара 2009. године изабран је у звање доцента за научну област Српски језик 2. На матичној катедри предаје Морфологију српског језика, Лексикографију, Дијалекатску лексикографију и Ономастику. Године 2013. изабран је у звање ванредног професора, а 2018. у звање редовног професора. Више пута је биран за члана Савета Факултета, Наставно-научног већа, Стручног већа Универзитета и других управних органа, а од 2015. до 2021. године, у два мандата, обавља и дужност шефа Катедре за српски језик. Основао је и организовао културну манифестацију "Књижевни сусрети-Писци и деца" у Косову Пољу 2003. године. Исте године основао је и Књижевни клуб "Миодраг Петровић" у Баточини. Био је члан Управног одбора Удружења писаца Крагујевца и Књижевног друштва Косова и Метохије и сарадник је Института за српски језик САНУ више од 25 година. Ангажован је на пројекту "Дијалектолошка истраживања српског језичког простора" 178020, којим руководи проф. др Слободан Реметић. Био је ангажован четири године на пројекту

ISSN 1450-9792 Митолошки зборник 46 Центар за митолошке студије Србије Рача 2023 i ISSN 1450-9792 Mythology collection 46 Centre for Mythological Studies of Serbia Rača 2023 ii Центар за митолошке студије Србије Уредник Проф. др Марко Атлагић iii МИТОЛОШКИ ЗБОРНИК 46 ISSN 1450-9792 Издавач: ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ — РАЧА ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА “ИВО АНДРИЋ”, КОСОВСКА МИТРОВИЦА За издавача: ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ ПРОФ. ДР ЗВЕЗДАН АРСИЋ МИЛАН МИХАЈЛОВИЋ Уредник: ПРОФ. ДР МАРКО АТЛАГИЋ Приређивач: ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ Редакција: Академик Злата Бојовић (Београд), Академик Wolfgang Rohrbach (Беч – Аустрија), др Димитрис Вогиацис (Атина – Грчка), проф. др Марко Атлагић (Косовска Митровица), проф. др Радмило Петровић (Косовска Митровица), проф. Љиљана Бјелица (Рим – Сара- јево), др Дмитар Атанасов (Софија), др Милош Луковић (Београд), проф. др Бошко Су- вајџић (Београд), др Ивица Тодоровић (Београд), доц. др Вера Јовановић (Крагујевац), доц. др Стефан Анчев (Велико Трново – Бугарска), др Кристијан Јерић (Београд - Сом- бор), Живојин Андрејић (Рача), проф. др Александра Костић (Београд - Косовска Ми- тровица) Тираж: 300 Штампа: Невен Земун ISBN 978-86-80684-30-7 Чланци се објављују и дистрибуирају у складу са лиценцом Creative Commons Ауторство-Неко- мерцијално Међународна 4.0 (CC BY NC 4.0 https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Ра- дови објављени у овом часопису се не хонораришу. Оцене изнете у чланцима лични су ставови аутора засновани на њиховим истраживањима и не изражавају мишљење Редакције нити уста- нове у којој су аутори запослени. iv Научни скуп Проф. др Голуб Јашовић Косовска Митровица, 28 октобра 2023. Приредио Живојин Андрејић v vi Centre for the mythological studies Prof. Golub Jašović Rača 2023 vii Садржај Биоблиографија Голуба Јашовића .............................................................................. 1 Подарје Ономастички прилози Голуба Јашовића ................................................................ 35 Душан Р. Стефановић Сраслост са светом Метохије и сликама завичајним........................................... 41 Радомир М. Андрић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића ...................................................... 45 Славица Д. Јовановић Голуб Јашовић (1960). Песник тачке ослонца из које се не може ...................... 63 Александар Б. Лаковић Завичај као Библија..................................................................................................... 73 Љубиша Ђидић Песнички лик жене конституисан из сублимације песама У сну чуо, Сунце и ти, Ако љубав није и Трен ............................................................... 77 Зоран Павловић Музички и други мотиви у поезији Голуба Јашовића.......................................... 85 Ана М. Зечевић Богови по благодати. Култ Богородице у песми Богородици Љевишкој Голуба Јашовића.................................................................... 103 Мариа Г. Лазић Цветковић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку – лексика и ономастика.......................................................................... 115 Томислав М. Ђокић Триптих диптиха с (ч)умног киха а с трокњижја врлуда од голуба до лабуда ................................................................................................... 129 Ђорђе С. Петковић ix Митолошки зборник 46 Почаст Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза ......... 155 Милорад Ж. Филић Морфолошка, творбена и синтаксичка анализа именица у рефлексивној приповеци „Владета и правопис” ............................................. 173 Марија В. Запутил Неколико речи о начинима лексичке семантизације у школским руско-српским речницима ............................................................... 181 Маја Павловић Шајтинац Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића ............ 191 Ненад Ж. Милошевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена............................................ 207 Сања Б. Гемаљевић Мирослављев тератолошки театар апсурда......................................................... 221 Радмило Петровић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића према турском попису из 1455. године................................................................. 233 Живојин Р. Андрејић Црквени храмови Сиринићке жупе ....................................................................... 257 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Развој носних самогласника од позног латинског до француског и прасловенског до српског..................................................................................... 297 Бобан М. Станојевић Преводи Горског вијенца и Луче микрокозма Петра II Петровића Његоша на енглески језик ....................................................................................................... 311 Дражен Г. Јашовић Биље у сиринићкој ђурђевданској обредно-обичајној пракси ........................ 321 Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић x Садржај Град Крушевац у путопису Арсе Пајевића ............................................................ 331 Драгана M. Исаиловић Одговорност књижевних стваралаца за децу у превенцији насиља .............. 339 Татјана Р. Ђурић Лексика за именовање народне ношње села Сушице код Грачанице ............ 349 Јована С. Мицић Упутство за ауторе..................................................................................................... 359 xi БИОБЛИОГРАФИЈА ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Голуб Јашовић рођен је 1960. године у селу Ћушка код Пећи. У завичају, у сусед- ном селу Требовићу, завршио је осмогодишњу школу, а у Пећи 1979. године Средњу економску школу. Филозофски факултет, Одсек за српски језик и југо- словенску књижевност, завршио је у Приштини 1986. године. Године 1985. иза- бран је за студента генерације и добио диплому Истакнути студент. Последипломске студије уписао 1987. године на Филолошком факултету у Београду. Магистарски рад под насловом Пастирска терминологија Пећког Подго- ра одбранио је 1996. године пред комисијом: проф. др Асим Пецо (ментор), проф. др Радојица Јовићевић (члан) и проф. др Даринка Гортан Премк (пред- седник). Докторску тезу Микротопонимија околине Куршумлије одбранио је на Фило- зофском факултету у Косовској Митровици 2008. године пред петочланом ко- мисијом: проф. др Радојица Јовићевић (ментор), проф. др Недељко Богдановић (председник), проф. др Софија Милорадовић (члан), проф. др Милета Букуми- рић (члан) и проф. др Драган Лилић (члан). Радио је као професор српског језика и књижевности у више основних и средњих школа. Предавао је српски језик и књижевност у Техничкој школи у Подујеву, у Гимназији у Дечанима и у основним школама у Пећи, Приштини, Косову Пољу, Баточини и у Тивту. Од 1. октобра 1987. године почиње да ради као асистент-приправник за пред- мет Савремени српски језик на Катедри за српски језик и југословенску књи- жевност на Филолошком факултету у Приштини и на истом факултету има 36 година радног стажа. Јануара 2009. године изабран је у звање доцента за научну област Српски је- зик 2. На матичној катедри предаје Морфологију српског језика, Лексикогра- фију, Дијалекатску лексикографију и Ономастику. Године 2013. изабран је у звање ванредног професора, а 2018. у звање редовног професора. Више пута је биран за члана Савета Факултета, Наставно-научног већа, Стручног већа Универзитета и других управних органа, а од 2015. до 2021. годи- не, у два мандата, обавља и дужност шефа Катедре за српски језик. Основао је и организовао културну манифестацију „Књижевни сусрети – Пи- сци и деца” у Косову Пољу 2003. године. Исте године основао је и Књижевни клуб „Миодраг Петровић” у Баточини. Био је члан Управног одбора Удружења писаца Крагујевца и Књижевног друштва Косова и Метохије и сарадник је Ин- ститута за српски језик САНУ више од 25 година. Ангажован је на пројекту „Ди- јалектолошка истраживања српског језичког простора” 178020, којим руково- ди проф. др Слободан Реметић. Био је ангажован четири године на пројекту 1 Митолошки зборник 46 „Истраживања српског језика на Косову и Метохији”, чији је руководилац био проф. др Милета Букумирић од 2006. до 2010. године који је реализован на Фи- лозофском факултету у Косовској Митровици. Био је сарадник-истраживач и на Институту за проучавање језика, културе и историје Срба на Косову и Мето- хији у Лепосавићу и члан редакције више научних и стручних часописа. Био је члан редакције: Зборника радова Филозофског факултета у Приштини, Зборника са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији, Саборника у Параћину, Гласа Холмије у Беранама, Капије Поморавља у духовној историји и Јухорских записа у Крушевцу, Светионика у Краљеву, Хвосна у Косовској Митровици – Истоку. Уредник је Зборника радова у којем су објављена саопштења и реферати са ма- нифестације Књижевни сусрети – Писци и деца, основане у Косову Пољу 2003. го- дине. Припремио је и био уредник научних зборника у којима су објављивани ра- дови из научних области књижевне науке и филолошке науке: Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, посебно издање посвећено проф. др Мило- саву Вукићевићу 2010. године, Његош, ријеч скупља два вијека, зборник радова о Петру Петровићу Његошу (1813–2013), Милорад Ћорац, педагог и научни радник 2018. године, Вуковим трагом на Косову и Метохији 2019. године, Драган Лилић из- међу лингвистике и стилистике 2021. године и Небески орач, зборник радова о пе- снику Србољубу Митићу 2021. године. Године 2018. Центар за стручно усавршавање просветних радника Крушевца прихватио је под пријавним бројем 376 Програм за усавршавање наставника, ва- спитача и стручних сарадника, који је трајао од 2018. до 2021. године. Руководи- оци и реализатори програма били су Голуб Јашовић, Татјана Ђурић и Зоран Ђу- рић. Стручне и научне радове објављује у разним листовима, часописима, збор- ницима, зборницима реферата са научних скупова и у другим сличним публи- кацијама. Публиковао је више од три стотине чланака, научних и стручних ра- дова. Његови радови публиковани су у земљи и у иностранству. Објавио је више од осамдесет књига. Петнаест монографија из своје уже струке: Пастирска терминологија Пећког Подгора, 1997; Лексика оријенталног поре- кла у приповедној прози Григорија Божовића, 2008; Лични надимци са Косова и Мето- хије, 2010; Тамнич на Тимоку, лексика и ономастика, 2012; Дијалекатска лексика у „Страорима” Ратка Поповића, 2014; О говору и именима Угљара код Приштине, 2014; Именослови српских писаца са Косова и Метохије, 2016; Ономастика подјухорског села Својнова, 2016, Крста Тезин, живот и рад Крсте Ал. Алексић, 2016; Ономастика слива реке Косанице, 2018; Књиге и књижевници, 2019; Оними у поезији Радомира Андрића, 2021, Ономастика Горње Топлице, 2021. Објавио је три књиге из српске културне баштине и књижевности: Савременици о Владети Вуковићу, 1998; Живот архиман- дрита Рафаила Хиландарца 1886–1937, 2006. и друго издање 2014; Стваралац и тво- 2 Биоблиографија Голуба Јашовића ревина, живот и рад Ђока Остојића, 2012; Крста Тезин, живот и рад Крсте Ал. Алек- сића, 2016. Објавио је дванаест књига поезије: Док смо гризли камен, 1996; Смртчевито оп- стајање, 1998; На хвосну кост, 2001; У сенци Проклетија – В тени Проклетий, песме упоредо штампане на српском и руском језику, 2009; На Бистрици пир – Аm bistricafluss festmahl, песме упоредо штампане на српском и немачком језику; Пе- сме, на српском и енглеском језику, 2012; Заветнице, упоредо на српском и француском језику, 2016; Под Пакленом песма, 2017; Црном водом на Дунаво, 2016, Нешто као осмех, заједно са С. Јовановић, 2019; Изабрани песни, 2020; Чемернице, 2021. У коауторству са Драженом Јашовићем објављује антологије песама Сре- бром сија Бистрица, 2010; Проклетије појем, 2013; Пећ у песмама, 2016. Штампане су му и три књиге кратких прича Са Бистрице и Ситнице, 2015; Мале метохијске каже, 2020, Од Бистрице до Лепенице, 2022, а са албанског језика је пре- вео и приредио за штампу књигу кратких прича Милоша Николића Миђенија, Лепота која убија, 2018. године. Припремио је и приредио још тридесетак књига из књижевне и културне за- оставштине Косова и Метохије, Шумадије, Топлице и других наших крајева: пет књига учитеља Петра Д. Петровића: Метохијске ледене јабуке, Из Метохије, Се- оска помада, Споменуло се не повратило се, Арслан-паша и Пећанци; Никодима Са- вића Накина брдила, Димитрија П. Петровића Варош Пећ, Леонтија Нинковића Братство лавре Високих Дечана, Серафима Ристића Плач Старе Србије и друге. Учествовао је на више од педесет научних скупова у земљи и иностранству. Био је и рецензент бројних уџбеника, приручника, монографија из области фи- лолошких наука и белетристичких публикација. Био је ментор, председник комисије или члан комисије на изради више де- сетина дипломских, магистарских и мастер радова на матичном Филозофском факултету, али и на другим факултетима. Био је ментор или члан комисије за оцену или одбрану пет докторских дисертација на матичном факултету и на Филолошком факултету у Београду. О разним језичким и књижевним темама говорио више пута на Радио теле- визији Србије, Телевизији Мост, Телевизији РТК у Приштини и на другим ме- дијима масовне комуникације. Организовао је бројне књижевне и културне манифестације у Косову Пољу, Грачаници, Косовској Митровици, Крагујевцу, Параћину, Пожаревцу и у дру- гим местима наше земље. За свој књижевни, педагошки и научни рад добио је више награда: Кондир Ко- совке Девојке у Грачаници, Григорије Божовић у Косовској Митровици, Соколичко Успеније у Звечану, Србољуб Митић; Октобарску награду у Малом Црнићу, награду за најбољу кратку причу листа Реч народа у Пожаревцу, Ђорђе Лекић у Грачани- ци, Бенедикт Цреповић, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, годи- шња награда Поета примус Јухорског ока у Параћину и још неке. 3 Митолошки зборник 46 БИБЛИОГРАФИЈА Ауторска дела 1. Док смо гризли камен. Приштина, Студентски културни центар, 1996; 39-40. стр. UDC 886.1-14, ISBN 86-82697-01-7, COBISS.SR-ID 113724167. 2. Пастирска терминологија Пећког Подгора. Приштина: Народна и универзитет- ска библиотека, 1997; 193-205. стр. ISBN 86-7935-039-7. 3. Савременици о Владети Вуковићу. Приштина: Књижевна омладина Приштине, 1998; 63 стр. COBISS.SR-ID 71859212. 4. Смртчевито опстајање. Бања Лука: Глас српски, 1998; 62 стр.: илустр. ISBN 86-7119-122-2. 5. На Хвосну кост. Лепосавић: Дом културе „Свети Сава”; Андријевица: Комови, 2001; 72 стр. ISBN 86-83629-03-11-6. 6. Над Ситницом мук. Параћин, Грачаница, 2003; стр. 5-48. UDC 886. 1.1, ISBN 86-82023-57-2. 7. Живот архимандрита Рафаила Хиландарца 1886 – 1937. Крагујевац, Каленић: Епархија шумадијска, Кијево: Црквена општина, 2006; 88 стр. ISBN 86-84183-14-2. 8. Лексика оријенталног порекла у приповедној прози Григорија Божовића. Косовска Митровица: Књижевно друштво Косова и Метохије: Филозофски факултет, 2008; 175 стр. ISBN 978-86-84995-08-9. 9. У сенци Проклетија – В тени Проклетий: [песме упоредо штампане на српском и руском језику]. Врање: Врањске књиге, Краљево: Libro Company, 2009; 107 стр. ISBN 978-86-84287-53-5. 10. Лични надимци са Косова и Метохије. Београд: Друштво за неговање и проуча- вање српског језика; Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2010; 213 стр. ISBN 978-86-80273-39-6. 11. Сребром сија Бистрица. Грачаница: Културно просветна заједница Косова и Метохије; Београд: Свет књиге, 2010; 211 стр. ISBN 978-86-7396-262-7 (Свет књиге), ISBN 978-86-85331-19-0 (KПЗКиМ). 12. Džepni srpsko-engleski rečnik /Dragana Spasić, koautori: Dražen Jašović, Golub Jašović/. Beograd: Svet knjige; Kraljevo: Schoolshop, 2011; 267 стр. ISBN 978-86-7396-317-1. 13. Džepni englesko-srpski rečnik. /Dragana Spasić, коаутори: Dražen Jašović, Golub Jašović/. Beograd: Svet knjige; Kraljevo: Schoolshop, 2011; 376. стр. ISBN 978-86-7396-318-4. 14. Тамнич на Тимоку, лексика и ономастика. Косовска Митровица: Филозофски факултет; Крагујевац: Биолошко друштво „Бошко Јаковљевић”; Београд: 4 Биоблиографија Голуба Јашовића Свет књиге, 2012; 249 стр. ISBN 978-867396-326-6 (ФФКиМ), ISBN 978-86-80273-65-5 (СК). 15. На Бистрици пир – Аm bistricafluss festmahl. Београд: Свет књиге; Крагујевац: Удружење писаца Крагујевца; 2012; 96 стр. ISBN 978-86-7396-336-5. 16. Стваралац и творевина, живот и рад Ђока Остојића. Свет књиге, Београд, Удру- жење писаца Крагујевца, Крагујевац, Библиотека Наука – посебна издања., 2012; стр. 258. ISBN 978-86-7396-375-4. 17. Песме. Београд: Свет књиге; Крагујевац: Удружење писаца Крагујевца, 2012; 72 стр. UDC 821.163.41-1 ISBN 978-86-7396-378-5, ISBN 978-86-83545-45-2. 18. Свитак над Лепеницом /поезија и проза Удружења писаца Краујевца/. Удру- жење писаца Крагујевца – Крагујевац, Свет књиге – Београд, 2012; стр. 5-354. ISBN 978-86- 7396-4. 19. Проклетије појем /Дражен Јашовић – Голуб Јашовић/. Новинско издавачко јавно предузеће, Панорама-Јединство, Приштина 2013; стр. 340. ISBN 978-86-7019-296-6. 20. Његош, ријеч скупља два вијека. (Зборник радова о песничком стваралаштву Петра II Петровића Његоша /1813-2013/). Удружење писаца Крагујевца, Крагујевац 2013; стр. 420. ISBN 978-86-83545-54-4, ISBN 978-86-7396-407-2. 21. О говору и именима Угљара код Приштине. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2014; стр. 228. ISBN 978-86-6349-027-7. 22. Живот архимандрита Рафаила Хиландарца 1886–1937. Књижевно друштво Косо- ва и Метохије и Свет књиге, Косовска Митровица-Београд 2014; стр. 116. ISBN 978-86-84995-15-7. 23. Дијалекатска лексика у Страорима Ратка Поповића. Градска библиотека „Вук Караџић” и Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица 2014; стр. 97. ISBN 978-86-84995-16-4. 24. Са Бистрице и Ситнице /кратка проза/. Књижевно друштво Косова и Метохи- је и Свет књиге, Косовска Митровица-Београд 2015; стр. 102. ISBN 978-86-7396-524-6. 25. Лепеничко ђурђевдарје /поезија и проза/. Удружење писаца Крагујевца, Кра- гујевац 2016; стр. 430. ISBN 978-86-83545-58-2. 26. Крста Тезин, живот и рад Крсте Ал. Алексића (1920-2000), /коаутор Милован Бо- гавац/. Градски одбор СУБНОР-а Крагујевца и Свет књиге, Крагујевац-Бео- град, 2016; стр. 176. ISBN 978-86-7396-556-7. 27. Заветнице – Poèms votifs /превот на француски језик проф. др Радмила Обра- довић и мр Татјана Пајић/. Свет књиге и Удружење писаца Крагујевца, Београд-Крагујевац 2016; стр. 104. ISBN 978-86-7396-571-0. 5 Митолошки зборник 46 28. Ономастика подјухорског села Својнова. Филозофски факултет Универзитета у Приштини и Удружење за културу и уметност „Логос”, Косовска Митрови- ца-Својново 2016; стр. 124. ISBN 978-86-6349-061-1. 29. Црном водом на Дунаво /песме, коаутори Славица Пејовић, Славиша Милова- новић и Зорка Стојановић/. Библиотека „Србољуб Митић” и Књижевно друштво Косова и Метохије, Мало Црниће-Косовска Митровица 2016; стр. 85. ISBN 978-86-87003-55-2. 30. Пећ у песмама /коаутор Дражен Јашовић/. Књижевни клуб „Владета Вуко- вић”, Књижевно друштво Косова и Метохије, Врњачка Бања-Косовска Ми- тровица 2016; стр. 5-320. ISBN 978-86-84995-36-2. 31. Именослови српских писаца са Косова и Метохије /коаутори: Емилија Реџић и Милена Реџић/. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косов- ска Митровица, 2016; стр. 302. ISBN 978-86-6349-060.4. 32. Нешто као осмех /коаутор Славица Јовановић/. Књижевно друштво Косова и Метохије и Удружење књижевника Србије, Косовска Митровица-Београд 2017; стр. 72. ISBN 978-86-84995-39-3. 33. Ономастика слива реке Косанице. Филозофски факултет, Народна библиотека Куршумлија, Косовска Митровица-Куршумлија 2018; стр. 418 + карта обра- ђених села. ISBN 978-86-6349-081-9 (ФФ;). 34. Милош Николић / Millosh Gjergj Nikolla/, Лепота која убија / Bukuria që vret, превео, (изабрао и предговор написао Голуб Јашовић). Књижевно друштво Косова Метохије, Косовска Митровица 2018; стр. 148. ISBN 978-86-84995-50-8. 35. Под Пакленом песма. Удружење писаца Крагујевца, Косовска Митровица 2018; стр. 154. ISBN 978-86-83545-76-6. 36. Милорад Ћорац, педагог и научни радник /зборник радова, Филозофски факул- тет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2018; стр. 350. ISBN 978-86-6349-096-3. 39. Књиге и књижевници. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Ко- совска Митровица, 2019; стр. 230. ISBN 978-86-6349-119-9. 40. Вуковим трагом на Косову и Метохији /уредник и приређивач Голуб Јашовић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини и Градска библиотека „Вук Караџић”, Косовска Митровица 2019; стр. 204. ISBN 978-86-6349-111-3. 41. Крушевац и околина у историји српског народа, Тематски зборник, Едиција Ју- хорски запис, књига 2, Уредници: Ивица Тодоровић, Голуб Јашовић, Иван Бецић, Крушевац: Историјски архив, 2019, стр. 5-170. 42. Нове Метохијске каже /кратка проза/. Књижевна заједница Пожаревац, По- жаревац 2020; стр. 89-181. ISBN 978-86-81580-09-7. 6 Биоблиографија Голуба Јашовића 43. Ономастика Малог Црнића /коаутор Славица Јовановић/. Филозофски факул- тет Универзитета у Приштини, Библиотека „Србољуб Митић”, Друштво за српски језик и књижевност, подружница за Браничевски округ, Косовска Митровица-Мало Црниће, Пожаревац 2020; стр. 690. ISBN 978-86-6349-148-9. 44. Изабрани песни /превод од српски јазик Пеце М. Цветковски/. Македонски вознес, Скопје 2020; стр. 170. ISBN 978-608-65807-4-2. 46. Оними у поезији Радомира Андрића. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2021, стр. 216. ISВN 978-86-6349-13-2. 47. Милош Ћирков чува кућни праг /коаутор Славица Јовановић/. Градски одбор СУБНОР-а и Књижевно друштво Косова и Метохије, Крагујевац – Косовска Митровица, 2021; стр. 177. ISВN 978-86-921051-4-2. 48. Чемернице. Свет књиге и Књижевно друштво Косова и Метохије, Београд – Косовска Митровица 2021; стр. 86. ISВN 978-86-7396-805-6. 49. Небески орач. Зборник радова о Србољубу Митићу /коаутор Славица Јовано- вић/. Друштво за српски језик и књижевност за Браничевски округ и Би- блиотека „Србољуб Митић”, Пожаревац-Мало Црниће 2021; стр. 366. ISВN 978-86-87003-91-0. 50. Драган Лилић између лингвистике и стилистике. У: Зборник радова, уре- дио Голуб Јашовић, рецензенти: проф. др Љубисав Ћирић, проф. др Весе- линка Лаброска, доц. др Татјана Трајковић, Филозофски факултет Универ- зитета у Приштини, Косовска Митровица 2021, стр. 1–370. ISВN 978-86-6349-170-0. 51. Милошу песма /коаутор Славица Јовановић/. ЈП Србијашуме, Београд, ШГ Се- верни Кучај, Кучево 2021; стр. 186. ISВN 978-86-81580-31-8. 52. Раваница сва у сјају /антологија песама о Раваници, коаутор Славица Јовано- вић/. Манастир Раваница и Књижевна заједница Пожаревац, Ћуприја – Пожаревац 2022; стр. 5-315. ISВN 978-86-88989-01-5. 53. Oд Бистрице до Лепенице. Бесједа, Бањалука 2022; стр. 120. ISВN 978-99938-1-470-2. 54. Хроничар и песник Топлица Симић /зборник радова, приредио Голуб Јашовић/ . Историјски архив Крушевац, Удружење за културу и уметност Логос, Свој- ново 2022; стр. 5–160. UDK 821.163.41.929 ISВN 978-86-80836-50-8. 55. Ономастика Горње Топлице. Филозофски факултет Универзитета у Приштини и Народна библиотека Куршумлија, Косовска Митровица-Куршумлија 2022; стр. 740. ISВN 978-86-6349-184-7. 56. Баточина у Доњој Лепеници. /зборник радова, Приредили Голуб Јашовић и Милован Илић/ Књижевни клуб Миодраг Петровић, Баточина 2022. ISВN 978-986-87209-05-3. 7 Митолошки зборник 46 57. Субстандардна лексика у поезији Србољуба Митића. Друштво за српски језик и књижевност за Браничевски округ, Пожаревац 2023. 58. Српски песмовез /Голуб Јашовић, Славица Јовановић, Горан Вуковић и др,/ Народна библиотека ,,Иво Андрић” и Књижевна заједница Пожаревац, Че- линац-Пожаревац 2023. ISВN 978-99976-168-2-1. Приређивачка дела 59-1. Песме бола и младости. Св. 1 / написао Милосав Б. Ристић Ђура; приредио и поговор написао Голуб Јашовић. – Приштина: Књижевна омладина При- штине; Куршумлија: Културно-просветна заједница, 1997; 111. стр. ISBN 86-82055-05-8. 60-2. Четнички рад у Старој Србији и Маћедонији /приредили и издали Миња Кри- воречанин Филић и Голуб Пећанац Јашовић/. – Репринт изд.- Приштина, 1997, 106. стр. 61-3. Четнички рад у Старој Србији и Маћедонији /приредили и издали Миња Кри- воречанин Филић и Голуб Пећанац Јашовић/. – 2. изд.- Приштина, 1997, 108 стр. 62-4. Братство лавре Високих Дечана, његова борба и рад /Леонтије Нинковић/; припремио и приредио за штампу Голуб Јашовић, Приштина: Друштво за обнову србистике; Студентски културни центар, 1998; 86. стр. ISBN 86-82697.04-1. 63-5. Споменуло се, не повратило се: успомене из окупираног Призрена 1915. го- дине /Петар Д. Петровић/. ; приредио и предговор написао са Љиљаном Арсовић Голуб Јашовић. Приштина: Издавачко друштво „Григорије Божо- вић” и Књижевна омладина Приштине, 1998; 63 стр. UDC 886.1-94; ISBN 86-82055-22-8. 64-6. Плач Старе Србије /Серафим Ристић/; припремио за штампу, превео на са- времени српски језик и поговор написао Голуб Јашовић. Приштина НИП Нови Свет; Исток: Дом културе „Свети Сава”, 1998; 62 стр. ISBN 86-7967-111-8. 65-7. Варош Пећ /Димитрије П. Петровић/; приредио, изабрао и предговор напи- сао Голуб Јашовић. Исток; Лепосавић: Дом културе „Свети Сава”, 2001; 94 стр. COBISS.SR-ID 91322892. 66-8. У кавезу птица: зборник ђачких песничких и прозних текстова /изабрао, при- редио и поговор написао Голуб Јашовић/. Исток: Дом културе „Свети Са- ва”; Косово Поље: ОШ „Аца Маровић”: ОШ „Вук Караџић”, 2001; 46 стр. COBISS.SR-ID 91845132. 67-9. Видовданско звоно. /зборник поетских и прозних текстова ученика ОШ „Кнез Лазар” из Доње Гуштерице; приредили Голуб Јашовић и Милорад 8 Биоблиографија Голуба Јашовића Филиповић/. Косово Поље: Књижевни сусрети Писци и деца; Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”, 2003; 48. стр. ISBN 86-82024-57-4. 68-10. Из новије српске књижевности Косова и Метохије /Владета Вуковић/; прире- дио и поговор написао Голуб Јашовић. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2003; 153-стр. ISBN 86-7412-031-8. 69-11. Зборник радова излаганих на културној манифестацији Књижевни су- срети Писци и деца, књ. 1. Косово Поље – Баточина: Књижевни клуб „Мио- драг Петровић”, 2003; 122 стр. ISBN 86-903727-2-8. 70-12. Над Ситницом мук: Зборник радова ученика ОШ „Аца Маровић”, и ОШ „Вук Караџић” из Косова Поља; приредио Голуб Јашовић. Параћин: Културоло- шки пројекат „Јухорско око”; Грачаница „Никанор”, 2003; 48 стр. ISBN 86-82023-57-2. 71-13. Арслан-паша и Пећанци /Петар Д. Петровић/; приредио, изабрао и предго- вор написао Голуб Јашовић. Лепосавић: Дом културе „Свети Сава”; Грача- ница: Књижевни клуб „Никанор”, 2003; 112 стр. ISBN 86-83629-05-8. 72-14. Из Метохије: Блага Готован и друге приче /Петар Д. Петровић/; приредио, изабрао и предговор написао Голуб Јашовић. Лепосавић: Дом културе „Свети Сава”; Грачаница: Књижевни клуб Никанор, 2003; 102 стр. ISВN 86-83629-07-4. 73-15. Метохијске ледене јабуке /Петар Д. Петровић/; приредили Голуб Јашовић и Крста Ал. Алексић. Исток; Лепосавић: Дом културе „Свети Сава”, 2003; 262 стр. ISBN 86-83629-06-6. 74-16. Плач Старе Србије /Хаџи Серафим Ристић/. Исток (тј. Лепосавић): Дом културе „Свети Сава” – Хвосно, 2004; 84 стр. ISBN 86-86329-22-8. 75-17. Варош Пећ /Димитрије П. Петровић/; изабрао, приредио и предговор на- писао Голуб Јашовић. Исток: Дом културе „Свети Сава”: Хвосно, 2005; 121 стр. ISBN 86-83629-14-7. 76-18. Свети Сава у Пећи: драме /Петар Д. Петровић/. Приредио и предговор на- писао Голуб Јашовић. Косовска Митровица: Филозофски факултет; При- штина–Лепосавић: Институт за српску културу, 2009; 120 стр. ISBN 978-86-80273-30-3. 77-19. Сеоска помада: истините приче из живота Гњиланаца и Новобрђана / Петар Д. Петровић/; изабрали и приредили Голуб Јашовић, Дражен Јашовић и Дра- ган Николић. Грачаница: Културно-просветна заједница Косова и Метохи- је; Гњилане: Косовско-поморавски управни округ, 2009; 133 стр. ISBN 978-86-85331-24-4. 78-20. Накина брдила: приповетке, путописи и преводи /Никодим С. Савић/; иза- брали и приредили Голуб Јашовић и Дражен Јашовић. Косовска Митрови- 9 Митолошки зборник 46 ца (тј.) Исток: Дом културе „Свети Сава” – Хвосно; Приштина (тј.) Лепоса- вић: Институт за српску културу, 2009; 285 стр. ISBN 978-86-83629-48-0. 79-21. На беспућу јутра /Милосав Ристић –Ђура/. Свет књиге-Књижевни сусрети „Писци и деца”, Београд-Косово Поље 2012; стр. 129. ISBN 978-86-7396-337-2. 80-22. Смираји /Стана Поповић Шкундрић/, Одабрали и приредили Голуб Јашо- вић и Славољуб Поповић. Свет књиге и Књижевни сусрети „Писци и деца”, Београд-Косово Поље 2013; стр. 5-10. ISBN 978-86-81580-09-7. 81-23. Јухорски запис, Тематски зборник, књига 1. Уредници: Ивица Тодоровић, Голуб Јашовић, Иван Бецић и Љубиша Васиљевић, Својново-Крушевац: Историјски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност Логос, 2018, стр. 5-286. ISBN 978-86-80836-12-6. 82-24. Плавска културна јесен, Зборник поетских и ликовних радова са XLII књижевне и XVII ликовне колоније, приредили: Голуб Јашовић, Владимир Кнежевић и Алија Реџематовић, Плав 2019, стр. 5-90. UDK 821.163.4-1(082) ISBN 978-9940-9935-0-4. 83-25. Јухорске зоре, Тематски зборник, књига 4. Уредници: Голуб Јашовић, Пре- драг Драгојевић, Глигор Самарџић, Иван Бецић и Александар Фостиков, Својново–Крушевац: Историјски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност Логос. 2020, стр. 9-304. ISBN 978-86-80836-33-1. 84-26. Ново светло кроз старе прозоре /Страхиња Вукша/, приредио проф. др Го- луб Јашовић, Свет књиге, Београд 2019; стр. 220. ISBN 978-86-7396-712-7. 85-27. Од Белаћевца до Обреновца /Страхиња Вукша/, приредио проф. др Голуб Ја- шовић, Свет књиге, Београд 2020; стр. 344. ISBN 978-86-7396-741-7. 86-28. Наша Мала Громовница и друге драме /Страхиња Вукша/, Свет књиге, Бео- град 2020; стр. 297. ISBN 978-86-7396-744-8. II. Научни и стручни радови 87-1. Рад је извор свих људских задовољстава, интервју са проф. др Милорадом Ћорцем, коаутор текста Ненад Новаковић, Нови Свет, Орган Универзитет- ске конференције Савеза социјалистичке омладине, јун, Приштина 1982, стр. 16. 88-2. О фолклору и историји, приказ књиге проф. др Владимира Бована „Јастре- бов у Призрену”, У: Нови Свет, Орган Универзитетске конференције Савеза социјалистичке омладине, март, број 3, год. XVI, стр. 15, Приштина 1984. 89-3. Допринос српској дијалектологији, приказ књиге др Милосава Вукићевића, Огледи из дијалектолошких истраживања. У: Јединство 16–17. октобар, При- штина 1993, стр. 8. 90-4. Језик и стил Ћамила Сијарића, приказ књиге Х. Муратагић Туна. У: Зборник Филолошког факултета, Приштина 1993, стр. 264 – 268. 10 Биоблиографија Голуба Јашовића 91-5. Пастирска лексика у микротопонимији Пећког (Метохијског) Подгора, Зборник Филолошког факултета, књига IV, Приштина 1994, стр. 121-127. 92-6. Чланци и расправе о именима, приказ књиге Радојице Јовићевића. У: Збор- ник Филолошког факултета V– VI, Приштина 1995 – 1996, стр. 359-361. 93-7. Дијалектолошка истраживања, приказ књиге Милосава Вукићевића Говори крагујевачке Лепенице. : Јединство 7 – 8. децембар, Приштина 1996, стр. 8. 94-8. Драган Лилић, Језик и стил Пере Стефановића, У: Универзитетска мисао, Ча- сопис за друштвене науке, година III/1–4, Приштина 1996, стр. 75-78. 95-9. Име српско и његов речник, приказ књиге Стева Ћосовића Рјечник српског име- на. У: Јединство 4. јун, Приштина 1996, стр. 9. 96.10. Прилог проучавању говора Срба из западног дела Пећког Подгора, резиме на ру- ском језику К вопросу о говорах Сербов из западной части Печского гово- ра. У: Зборник Филолошког факултета, књига V– VI, Приштина 1995-1996, стр. 273–302. 97-11. О једном старом метохијском селу и о писању ојконима Требовиће. У: Хвосно, часопис за друштвена и културна питања, година II, број 6, Исток 1997, стр. 17-19. 98-12. Пресек Владетиног појања, приказ књиге песама „Остаћу негде”, У: Једин- ство 23. октобар, Приштина 1997, стр. 9. 99-13. Структура и функционалност узвика за дозивање и терање стоке, реферат на научном скупу Метохија у култури-култура у Метохији одржаном у Исто- ку 1997. године, У: Хвосно, часопис за друштвена и културна питања, годи- на II, број 8, Исток 1997, стр. 22-23. 100-14. Shepersds’ terminology in Peć Podgora, резиме у књизи, Пастирска термино- логија Пећког Подгора, Дом културе Свети Сава – Исток, Стари Колашин – Зу- бин Поток, Народна и универзитетска библиотека, Приштина 1997, стр. 209-210. 101-15. Учитељ, културни посленик, Петар Д. Петровић, о Петру Д. Петровићу (1881-1963) из Пећи. У: Јединство 4 – 5. октобар, Приштина 1997, стр. 8. 102-16. Говори крагујевачке Лепенице, приказ књиге Милосава Вукићевића. У: Зборник филолошког факултета VII, Приштина 1998, стр. 233-236. 103-17. Језичке иновације, приказ књиге песама Зорана Недељковића „Низ грло ока”. У: Јединство, 18. мај, Приштина 1998, стр. 9. 104-18. О лексичком фонду Колашинаца, приказ књиге др Маринка Божовића „Го- вор Ибарског Колашина”. У: Јединство 17. децембар, Приштина 1998, стр. 9. 105-19. Пастирска терминологија и лексика у вези са млеком и прерадом млека у за- падном делу Пећког Подгора и у шарпланинском Горњем Селу. У: Зборник Фило- лошког факултета VII, Приштина 1998, стр. 107-114. 11 Митолошки зборник 46 106-20. Поводом десете годишњице од смрти проф. др Данила Барјактаревића (1910 – 1988). У: Обележја ХХVIII/1 – 2, Приштина 1998, стр. 107-111. 107-21. Речник косовско-метохијског дијалекта. У: Србистика-Serbika I/2-3, При- штина 1998, стр. 269-271. 108-22. Речник мање познатих речи и израза, прилог у другом издању књиге Леон- тија Нинковића, „Братство лавре Високих Дечана”, његова борба и рад, Друштво за обнову Србистике, Студентски културни центар, Приштина 1998, стр. 81-86. 109-23. Слово о писцу и књизи, поговор другом издању књиге Серафима Ристића „Плач Старе Србије”, НИП Нови Свет, Дом културе Свети Сава, Библиотека Ситница, Приштина – Исток 1998, стр. 57-60. 110-24. Дренички топоними настали од апелатива „црква”. У: Саборник, часопис за књижевност, уметност и културу, година V, јесен-зима, број 19-20, Пара- ћин 1999, стр. 20-28. 111-25. Димитрије Петровић књижевник и хроничар друге половине XIX века. У: Зборник Филолошког факултета у Приштини, књига Х, Приштина – Врање 2000, стр. 223-230. 112-26. Дренички топоними настали од апелатива црква. У: Баштина XI, Пришти- на – Лепосавић 2000, стр. 135-146. 113-27. Димитрије Петровић, књижевник и хроничар друге половине 19. века, пред- говор у књизи, „Варош Пећ”, Дом културе Свети Сава, Исток – Лепосавић 2001, стр. 7-14. 114-28. Петар Петровић, учитељ и књижевник, његов живот и рад у Приштини, го- дина I/1. У: Гласновик, часопис за књижевност, уметност и друштвена пи- тања, уредио др Драгомир Костић, Грачаница 2001, стр. 107-110. 115-29. Прилози за библиографију Владете Вуковића, прештампано у књизи Дело Владете Вуковића, Институт за српску културу Приштина-Филолошки фа- култет Приштина, Лепосавић-Косовска Митровица 2001, стр. 77-84. 116-30. Прилози за библиографију Владете Вуковића. У: Баштина 13, Приштина–Ле- посавић 2001, стр. 77-84. 117-31. Унутар жице – на Косовом Пољу 2001. лета Господњег, поговор у књизи „У кавезу птица” Дом културе Свети Сава, ОШ Аца Маровић и ОШ Вук Караџић, Лепосавић- Косово Поље 2001, стр. 41-45. 118-32. Облици и изрази у служби узвика за дозивање или терање стоке и још неки уз- вици у вези са пословима око стоке у околини Пећи. У: Зборник Филозофског факултета, књ. XXXII/12, свеска Б, Филолошки одсек, К. Митровица 2002, стр. 43-48. 12 Биоблиографија Голуба Јашовића 119-33. Arslan-pasha and people from Pec. У: „Арслан-паша и Пећанци”, Дом културе Свети Сава, Исток – Лепосавић –Књижевни клуб Никанор, Грачаница 2003, стр. 105-106. 120-34. Дијалектизми у приповедној прози Петра Д. Петровића, Зборник радова Књижевни сусрети „Писци и деца”, Баточина – Косово Поље 2003, стр. 69-74. 121-35. Језичке јединице са стилском функцијом. У: „Црна уздарја” Ђорђа Петкови- ћа, Зборник радова „Књига о Ђорђу”, Едиција Темнићки зборник књ. 2, Па- раћин 2003, стр. 57-62. 122-36. Речник мање познатих речи и израза. У: Петар Д. Петровић, „Арслан-паша и Пећанци”, Дом културе Свети Сава, Исток – Лепосавић –Књижевни клуб Никанор, Грачаница 2003, стр. 95-103. 123-37. Речник непознатих речи. У: Петра Д. Петровића, „Метохијске ледене јабу- ке”, Дом културе Свети Сава, Исток – Лепосавић 2003, стр. 243-256. 124-38. Summary, Poets and Children in Central Kosovo. У: Зборник радова, Књижевни сусрети „Писци и деца”, Косово Поље 2003, стр. 121-122. 125-39. Архимандрит Рафаило Хиландарац, духовник и ктитор. У: Митолошки зборник 13, Рача-Београд 2005, стр. 89-97. 126-40. Димитрије Петровић, књижевник и хроничар из Пећи, из друге половине 19. ве- ка, предговор за друго издање књиге „Варош Пећ”, Дом културе Свети Сава, Исток – Лепосавић 2005, стр. 9-18. 127-41. Речник мање познатих речи и израза, у књизи „Варош Пећ” Димитрија Пе- тровића, Дом културе Свети Сава, Исток – Лепосавић 2005, стр. 103-113. 128-42. Лексичке јединице оријенталног порекла у приповедачкој прози Григорија Бо- жовића. У: Зборник радова са XI Књижевне колоније Својново, Параћин 2006, Стр. 19-27. 129-43. Лексичке јединице оријенталног порекла у приповеткама Григорија Божови- ћа. У: Зборник радова са научног скупа одржаног 16-17. фебруара 2005. го- дине у Косовској Митровици и Зубином потоку „Језик и стил Григорија Бо- жовића”, Филозофски факултет, Косовска Митровица-Стари Колашин, Зубин Поток 2006, стр. 113–122. 130-44. Архимандрит Рафаило Хиландарац, духовник и ктитор. У: Зборник радова Филозофског факултета XXXVI/2006, Косовска Митровица 2007, стр. 579-585. 131-45. Узвици за дозивање и терање домаћих животиња. У: Дијалектолошка истра- живања 2, Зборник радова са пројекта „Дијалектолошка истраживања срп- ског језичког простора”. Ниш 2007, стр. 81-88. 132-46. Vocabulary of Near Eastern origin in prose works of Grigorije Božović, поговор у књизи, „Лексика оријенталног порекла у приповедној прози Григорија Бо- 13 Митолошки зборник 46 жовића”, Књижевно друштво Косова и Метохије, Филозофски факултет, Косовска Митровица 2008, стр. 175-177. 134-47. Сточарски термини и лексика турског и арбанашког порекла у говору Срба старинаца Пећког Подгора. У: Баштина 24, Лепосавић 2008, стр. 11-23. 135-48. Структура и творба микротопонима и ојконима у околини Куршумлије. У: Зборник радова Филозофског факултета XXXVII, 2007, Косовска Митрови- ца 2008, стр. 79-88. 136-49. Village cream Petar D. Petrovic, (abstract), у књизи „Сеоска помада” Кул- турно-просветна заједница Косова – Косовско-поморавски округ, Грача- ница-Гњилане 2009, стр. 125-127. 137-50. Горња Топлица и Косаница ид првих помена до наших дана: Ток, Часопис за књижевност, уметност, културу и друштвена питања, година XLIV, број 44, Прокупље, пролеће-лето 2009, стр. 101-107. 138-51. Дијалектизми у прозним творевинама Никодима С. Савића Пећанца (коаутор Дражен Јашовић), предговор у књизи Никодима С. Савића „Накина брди- ла”, Дом културе Свети Сава, Исток-Косовска Митровица – Институт за српску културу Приштина – Лепосавић 2009, стр. 7–20. 139-52. Истините приче учитеља Петра Д. Петровића из живота Гњиланаца и Ново- брђана пре ослобођења од Турака (предговор у књизи Сеоска помада), Култур- но-просветна заједница Косова-Косовско-поморавски управни округ, Гра- чаница-Гњилане 2009, стр. 1-133. 140-53. Историја, митологија и фолклор у микротопонимији Горње Топлице и Косани- це, Митолошки зборник 20, Центар за митолошке студије, Рача-Београд 2009, стр. 101-114. 141-54. Историја, митологија и фолклор у микротопонимији Горње Топлице и Косани- це 2. У: Митолошки зборник 21, Рача-Београд 2009, стр. 207-224. 142-55. Култура говора за будуће васпитаче, нови уџбеник за студенте високих струковних школа, У: Јединство 9. фебруар, Приштина-Косовска Митрови- ца 2009, стр. 15. 143-56. Лингвостилеме у збирци стихова „Док потписујем нечије речи”, поговор у књизи песама Рада Јанкова, Културни центар Власотинце – Књижевни су- срети „Писци и деца”, Власотинце-Косово Поље 2009, стр. 66-86. 144-57. Лични надимци у Великом Ропотову код Косовске Каменице, У: Баштина 26, Приштина-Лепосавић 2009, стр. 23-34. 145-58. Људи и догађаји у књизи Саше Јоцића „Суза у оковима”, поговор у књизи пе- сама Суза у оковима, библиотека Савремена књижевност, Алма-Књижевни сусрети „Писци и деца”, Београд-Косово Поље 2009, стр. 234-240. 14 Биоблиографија Голуба Јашовића 146-59. Неке особине говора Угљара код Косова Поља, Зборник радова са Пројекта Ис- траживања српског језика на Косову и Метохији, књига 1 (2008), Косовска Митровица 2010, стр. 93-138. 147-60. Неке особине говора северне Метохије у драмским текстовима учитеља Пе- тра Д. Петровића, предговор у књизи „Свети Сава у Пећи”, Филозофски фа- култет-Институт за српску културу, Косовска Митровица-Лепосавић 2009, стр. 7-25. 148-61. Писац за читанке и антологије, приказ књиге Милорада Радуновића. У: Светионик, година III/11, јул 2009, стр. 19. 149-62. Писац за читанке и антологије. У: Јединство 9. март, Приштина-Косовска Митровица 2009, стр. 14. 150-63. Почеци српске драме на Косову и у Метохији и њен језик (резиме). У: Зборник радова Филозофског факултета XXXVIII/2008, Косовска Митровица 2009, стр. 21. 151-64. Реља Новаковић, именовање и убикација насељених места у Горњој Топлици и Косаници, Трећи конгрес „Примењена лингвистика данас између теорије и праксе”, Књига сажетака, Нови Сад, Србија 2009, стр. 47. 152-65. Речник мање познатих речи и израза, у књизи Никодима С. Савића „Накина брдила”, Дом културе Свети Сава, Исток-Косовска Митровица – Институт за српску културу Приштина – Лепосавић 2009, стр. 247–258. 153-66. Фонетске и морфолошке особине микротопонима и ојконима забележених у Горњиј Топлици и Косаници, Годишњак за српски језик и књижевност, Сту- дијска група за српски језик и књижевност, књига 22/9, Филозофски фа- култет у Нишу, Ниш 2009, стр. 117–128. 154-67. Црквени и културни живот у Топлици, Топличке цркве и школе кроз веко- ве. У: Јединство 27. април, Приштина-Косовска Митровица 2009, стр. 16. 155-68. Creme de villageе de Pierre D. Petrovic (résumé), у књизи „Сеоска помада” Кул- турно-просветна заједница Косова – Косовско-поморавски округ, Грача- ница-Гњилане 2009, стр. 125-127. 156-69. Антропонимија Угљара код Приштине. У: Зборнику радова са пројекта, „Истраживања српског језика на Косову и Метохији”, књига 2 (2009), Ко- совска Митровица 2010, стр. 121-160. 157-70. Библиографија радова проф. др Милосава С. Вукићевића. У: Зборник Филозоф- ског факултета у Приштини, посебно издање поводом 50-годишњице оснивања Филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукиће- вићу, ISBN 978-86-80273-42-6, UDC 012, COBISS.SR-ID 177605132, Косовска Митровица 2010, стр. 13-21. 158-71. Зооними и пастирски термини у микротопонимији околине Куршумлије. У: Митолошки зборник 23, Мркоњић Град-Рача-Београд 2010, стр.345-358. 15 Митолошки зборник 46 159-72. Књижевни осврти Николе Цветковића, о двема генерацијама косметских пи- саца. У: Саборник, часопис за књижевност, уметност и културу, нова сери- ја, број 2, Година XV, 2009, Параћин 2010, стр. 67-73. 160-73. Лексика несловенског порекла у микротопонимији околине Куршумлије. У: Годишњак за српски језик и књижевност, Зборник радова у част проф. Др Мирољуба М. Стојановића, књига XXIII, број 10, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2010, стр. 465-486. 161-74. Лексичке иновације Зорана Недељковића у књизи „Испирање злата”, уред- ник Стево Ћосовић, Београд-Краљево 2010, стр. 85-88. 162-75. Лични надимци у Угљару код Косова Поља. У: Зборник Филозофског факул- тета, књига XXXIX/2009, Косовска Митровица 2010, стр. 25-40. 163-76. Научни радник, педагог и професор Милосав С. Вукићевић. У: Зборник Фило- зофског факултета у Приштини, посебно издање поводом 50-годишњице оснивања Филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукиће- вићу, Косовска Митровица 2010, стр. 5-12. 164-77. Неке језичко-стилске карактеристике поезије Лиле Јаковљевић, приказ књиге „Небески столови”, У: Јединство 19. април, Приштина-Косовска Ми- тровица 2010, стр. 10. 165-78. О говорима Власотинца и његове околине, Станислав Станковић, Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају, Београд 2008, (при- каз), (коаутор Дражен Јашовић), У: Јединство 29. март, Приштина-Косовска Митровица 2010, стр. 11. 166-79. O jeziku i imenima u romanu „Rasulo” Olgice М. Gligorov. У: Ulaznica, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, glavni urednik Vladimir Arsenić, godina XLIII, broj 219-220, Zrenjanin 2010, стр. 195-198. 167-80. O Лесковчанима и лесковачком говору, Недељко Богдановић: „О лесковач- ком говору”. У: Лесковачки зборник 50, Лесковац 2010, стр. 483-486. 168-81. Personal nicknames in Kosovo and Metohija. У: Лични надимци са Косова и Мето- хије, Филозофски факултет, К. Митровица, Друштво за неговање и проуча- вање српског језика, Београд, Косовска Митровица-Београд 2010, стр. 199-201. 169-82. Прилог проучавању ојконимије Горње Топлице. У: Ток, часопис за књижев- ност, уметност, културу и друштвена питања, Дом културе у Прокупљу и Књижевно друштво „Раде Драинац”, година XLV, број 45, Прокупље 2010, стр. 172-188. 170-83. Становништво и ојконимија Горње Топлице и Косанице, Српски језик – сту- дије српске и словенске, Научно друштво за неговање и проучавање срп- ског језика Београд, књига XV, број 1-2, Београд 2010. стр. 659-674. 16 Биоблиографија Голуба Јашовића 171-84. Топоними фитонимског порекла у околини Куршумлије. У: Зборник радова Филозофског факултета, посебно издање, поводом педесете годишњице од оснивања Филозофског факултета посвећено професору др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица 2010, стр. 139-157. 172-85. Дијалектизми у књизи „Кратке косовске каже” Новице Китића. У: Наше стварање, часопис за књижевност, уметност и културу, тематски зборник радова са научног скупа одржаног 18 12. 2010, „Дијалекат, дијалекатска књижевност”, књига LVIII/1-4, Лесковац 2011, стр. 83-92. 173-86. Дијалектизми у приповеткама учитеља Петра Д. Петровића у новосадским гласилима од 1906. до 1912. У: Зборник резимеа са Четврте међународне ин- тердисциплинарне научно-стручне конференције Васпитно-спортски хо- ризонти, Суботица 13-14. мај 2011, стр. 70-71. 174-87. Дијалектизми у приповеткама учитеља Петра Д. Петровића објављеним 1906–1912. у новосадским гласилима. У: Зборник реферата са IV међународне интердисциплинарне конференције одржане у Суботици маја 2011, Висо- ка школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, Суботи- ца 2012, стр. 365-371. 175-88. Грађа за биографију Милорада Радуновића, осврт на књигу Предрага Јашови- ћа „Живот и дело Милорада Радуновића”, Књижевни преглед, број 4, јану- ар-фебруар-март, Београд 2011, стр. 136-142. 176-89. Лична имена у прозним творевинама Петра Д. Петровића, „Наше стварање”. У: Зборник резимеа радова са 7. симпозијума Васпитач у 21. веку, Висока школа за васпитаче струковних студија, Алексинац 2011, стр. 37. 177-90. Kњижевник, преводилац и публициста Никодим С. Савић Пећанац (коаутор Дражен Јашовић). У: Наше стварање, Зборник радова са VI Симпозијума са међународним учешћем Васпитач у 21. веку, књига 10, Висока школа за ва- спитаче струковних студија, Алексинац 2011, стр. 299-307. 178-91. Микротопонимија и ојконимија једног дела области Немањине баштине, Беле цркве. У: Зборник радова са научног скупа Стефан Немања и Топлица, Цен- тар за црквене студије, Ниш 2011, стр. 199-212. 179-92. Објављен зборник радова посвећен професору Милосаву Вукићевићу. У: Недељ- ни информативни лист Светлост, година LXXVII, број 3446, Крагујевац 2011, стр. 42-43. 180-93. Неке језичко-стилске карактеристике поезије Лиле Јаковљевић, Осврт на књигу „Небески столови” Добриле Лиле Јаковљевић. У: Недељни инфор- мативни лист Светлост, година LXXVII, број 3452, Крагујевац 2011, стр. 42-43. 181-94. Неологизми у стихозбирци Николе Цветковића „О, граде мој”, предговор у књизи Николе Цветковића „О, граде мој”, Београд 2011, стр. 5-13. 17 Митолошки зборник 46 182-95. Почеци српске драме на Косову и Метохији и њен језик. У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Међународни тематски зборник, књига 1, Језик и народна традиција, Филозофски факултет, Косовска Митровица 2010, стр. 79-91. 183-96. Простор, време, небо, мере и мерила у говору Угљара код Косова Поља и у речни- ку Глише Елезовића. У: Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба” VI, Публикације астрономског друштва „Руђер Бошковић”, све- ска 10, Београд 2011, стр. 827-843. 184-97. Ромска поезија у Србији и у Крагујевцу. У: Недељни информативни лист Све- тлост, ISSN 1452-0834, година LXXVII, број 3470, 18. август, Крагујевац 2011, стр. 44. 185-98. Топонимија села Угљара код Приштине. У: Зборник филозофског факулте- та у Приштини, књига XL, Косовска Митровица 2011, стр. 13-24. 186-99. Нова књига из едиције „Хронике села”, Зоран Стојановић, „Стојановићи у насељу Лозница у Баточини”, Београд 2012. У: Недељни информативни лист Светлост, година LXXVIII, број 3491, 12. јануар, Крагујевац 2012, стр. 43. 187-100. Грађа за ономастикон Стојановића, Марковића и Петровића у Лозници и у Доњој мали, у књизи Зорана Стојановића „Стојановићи у насељу Лозница у Баточини”, Београд 2012, Свет књиге, Београд 2012, стр. 159-178. 188-101. Прилог проучавању говора села Тамнича код Неготина, У: Зборник Филозоф- ског факултета у Приштини XLII/2, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, (2012), стр. 65-82. 189-102. Нови пројекат Удружења писаца Крагујевца, осврт на књигу „Стваралац и творевина”, живот и рад Ђока Остојића. У: Шумадијски недељник, недељ- не информативне новине, 1. новембар, Крагујевац 2012, стр. 33. 190-103. Дијалекатски текстови српских говора Косовског Поморавља и широког Косо- ва и њихов акценат. У: Славистички зборник IWOBA VIII, Зборник радова са VIII међународног научног скупа о Балтословенској акцентуацији, Филозоф- ски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад 2014, стр. 113-130. 191-104. Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. веку, који су животом и радом значајно обележили време у коме су живели, извод из рецензије у књизи Милована Бо- гавца и Драгослава Ћетковића, Београд 2018, стр. 1097-1098. 192-105. Ломни Шекулар и Шекуларци у казивањима Рада Вујовог Бракочевић. У: Са- борник 17, часопис за књижевност, уметност и културу, нова серија, 4, Па- раћин 2012, стр. 87-89. 193-106. Неке језичке особине народних лирских песама у записима Рада Јанићијевића. У: Наше стварање, часопис за књижевност уметност и културу, година LIX, свеска 1-2, Лесковац 2012, стр. 133-136. 18 Биоблиографија Голуба Јашовића 194-107. Говори Власотинца и његове околине. У: Наше стварање, година LIX, свеска 3-4, Лесковац 2012, стр. 345-346. 195-108. Први речници Старосрбијанаца Љубе Кујунџића и Пере Симоновића објавље- них уочи балканских ратова. У: Међународни тематски зборник „Косово и Ме- тохија 1912-2012”, Косовска Митровица 2012, стр. 263-279. 196-109. Неке језичке особине народних лирских песама у записима Рада Јанићијевића. У: Часопис за књижевност уметност и културу, година LIX, свеска 1-2, Ле- сковац 2012, стр. 133-136. 197-110. Архимандрит Леонтије Нинковић и његов књижевни рад у Метохији (1919-1933). У: Наше стварање, зборник радова са Осмог симпозијума са ме- ђународним учешћем „Васпитач у 21. веку”, књ. 12, Алексинац 2013, стр. 414-222. 198-111. О књизи песама Смираји Стане Поповић Шкундрић (предговор), Свет књи- ге и Књижевни сусрети „Писци и деца”, Београд-Косово Поље 2013, стр. 5-10. 199-112. Дијалекатска лексика у стихозбирци Страори Ратка Поповића, Програм и књига резимеа за Међународни научни скуп, Путеви и домети дијалекат- ске лексикографије, одржан 12-13. априла 2013. године, Ниш 2013, стр. 23. 200-113. Реља Новаковић и именовање и убикација насељених места у Горњој Топлици и Косаници. У: Митолошки зборник, књига 29, Рача 2013, стр. 597-621. 201-114. Издавање Речника је празник, предговор у књизи Први ромско-српски реч- ник Алије Краснићија, Ромске књиге, Суботица 2012, стр. 457-458. 202-115. Inkaljipe e alavaresko si baro đive, Alija Krasnići, Angluno rromano-srbikano alavari, IP Rromane pustika, Суботица 2012, стр. 9-10. 203-116. О лексици и именима у књизи песама Опчињени Добриле Лиле Јаковљевић, (по- говор), у књизи Опчињени, Свет књиге и Књижевни сусрети „Писци и де- ца”, Београд-Косово Поље 2013, стр. 135-142. 204-117. In memoriam, проф. др Милета Букумирић (1946–2013). У: Зборник радова Филозофског факултета, књ. ХLIII/1, Косовска Митровица 2013, стр. 1-5. 205-118. Неке особине српских говора Косова и Метохије у приповеткама учитеља Пе- тра Д. Петровића. У: Зборник радова Филозофског факултета, књ. ХLIII/1, Косовска Митровица 2013, стр. 91-105. 206-119. О трајању, ништавилу, пролазности, (приказ књиге Љубише Рајковића), у књизи: Кожељчево дело у светлу књижевне критике, Центар за културу града Зајечара, Зајечар 2012, стр. 265-266. 207-120. Имена у епском спеву Свободијада, Петра II Петровића Његоша, (зборник ре- зимеа), са Међународна научне конференције, одржане 01-02. новембра 2013, Од косовског завета до Његошевог Макрокозма: Петар II Петровић 19 Митолошки зборник 46 Његош (1813-2013), Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. 208-121. Именослов романа „Стрма обала” Вука Филиповића. У: Зборник Живот и дело Вука Филиповића, Косовска Митровица 2013, стр. 109-127. 209-122. Архимандрит Леонтије Нинковић, духовник и песник. У: Годишњак Вукове задужбине – огранак у Гајдобри, књига 9, Гајдобра 2013, стр. 103-116. 210-123. Дијалекатски и покрајински обележена лексика у стихозбирци Страори Ратка Поповића. У: Зборник радова Филозофског факултета књига XLIII/2/ 2013, Косовскa Митровицa 2014, стр. 529-540. 211-124. Именослов спева „Свободијада” Петра II Петровића Његоша. У: Његош, ри- јеч скупља два вијека, зборник радова о песништву Петра II Петровића Ње- гоша (1813-2013), Удружење писаца Крагујевца, Крагујевац 3013, стр. 259-286. 212-125. Анатомска лексика у књизи Купен петл Драгана Радовића (резиме), у Збор- нику резимеа са Међународног научног скупа, Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност I, Књига сажетака, Лесковачки кул- турни центар, Лесковац 2014, стр. 89. 213-126. Хроника планинске породице, о роману „Непоменик” Видака Масловари- ћа. У: Јединство, Приштина-Косовска Митровица, (мај 2014), 26:13. 214-127. Дијалекатска лексика у стихозбирци „Страори”. У: Путеви и домети дија- лекатске лексикографије, Зборник радова са истоименог научног скупа, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш 2013, стр. 143-148. 215-128. Голубарска лексика Угљара код Приштине. У: Зборник радова Филозоф- ског факултета, књ. ХLIV/1, Косовска Митровица 2014, стр. 125-140. 216-129. Прилог проф. др Хасније Муратагић Туна проучавању језика и стила Ћамила Сијарића. У: Саборник, часопис за књижевност, уметност и културу, збор- ник радова са колоније XIX, Параћин 2014, стр. 34-42. 217-130. Уџбеници и приручници за српски језик у српским школама на простору да- нашњег Косова и Метохије до 1912. године (резиме). У: Зборник резимеа са Ме- ђународне научне конференције: Улога образовања и васпитања у развија- њу хуманистичких, интеркултуралних и националних вредности, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митро- вици, Филозофски факултет, одржане 12-13. септембра 2014. у Косовској Митровици. 218-131. Лепота казивања у кратким причама Новице Китића (предговор), у књизи „Косовске каже” Новице Китића, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица 2014, стр. 5-7. 219-132. Неколике напомене о језику и стилу стихозбирке „Не трчи, просућеш ми ре- чи” Славише Миловановића, у књизи „Не трчи, просућеш ми речи”, Laufe 20 Биоблиографија Голуба Јашовића nicht, du wirst meine worte verstreuen (превео на немачки језик проф. Рад- мило Ристић), Књижевно друштво Косова и Метохије и Свет књиге, Косов- ска Митровица- Београд 2014, стр. 26-30. 220-133. Ein paar anmerkungen yu der sprache und stil der gedichtssammlung „Laufe nicht, du wirst meine worte verstreuen” von Slaviša Milovanović, у књизи „Не трчи, про- сућеш ми речи”, Laufe nicht, du wirst meine worte verstreuen (превео на не- мачки језик проф. Радмило Ристић), Књижевно друштво Косова и Метохи- је и Свет књиге, Косовска Митровица- Београд 2014, стр. 31-36. 221-134. Имена у епском спеву Свободијада Петра II Петровића Његоша. У: Од косов- ског завета до Његошевог макрокозма: Петар II Петровић Његош (1813-2013), зборник радова објављен поводом 200-годишњице рођења Петра II Петро- вића Његоша, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привре- меним седиштем у Косовској митровици, Косовска Митровица 2014, стр. 319-332. 222-135. Пастирска лексика и терминологија југоисточне Србије. У: Зборник радова Пастирски именослов, Удружење истраживача Haemimontana, библиоте- ка Паметнило, књига 3, Ниш 2015, стр. 136-140. UDK 811.163.41’373.22:59(082) 223-136. Књижевник и родољуб Крста Александров Алексић. У: Мајдан, часопис за књижевност, културу и науку, број 1-2, Косотолац 2016, стр. 115-118. 224-137. Грнчарска лексика Подујева. У: Зборник радова Филозофског факултета ХLV/1, Косовска Митровица 2015, стр. 277-287. 225-138. Неколике напомене о српском говору села Хамиља код Фира у Републици Ал- банији. У: Зорник радова „Век српске голготе (1915-2015)”, том II, Књижев- ност и језик, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2016, стр. 59-77. 226-139. Лексичке интерференције у приповеткама Петра Д. Петровића. У: Митоло- шки зборник 35, свеска 2, Рача 2015, стр. 799-818. 227-140. Нове песме Славише Крстића, поговор у књизи У невреме песма, Књижев- но друштво Косова и Метохије, Београд 2015, стр. 74-76. 228-141. Рајски вртови или цветни путеви душе Лепе Симић. У: Мајдан, часопис за књижевност, културу и науку, број 3-4, Косотолац 2015, стр. 135-136. 229-142. А кад облак заплаче, нова књига Јоване Живадиновић, Удружење писаца Крагујевца и Књижевни клуб „Мирко Бањевић”, Крагујевац-Параћин, 2016, стр. 35-37. 230-143. „Ибром низ матицу”, прва књига приповедака Драгомира Секулића, поговор у књизи „Ибром низ матицу, Књижевно друштво Косова и Метохије, Ко- совска Митровица 2016, стр. 127-131. 21 Митолошки зборник 46 231-144. Микротопонимија села Беркова у Прекорупљу. У: Зборник радова Фило- зофског факултета Универзитета у Приштини, књ. XLVI/1, Косовска Ми- тровица 2016, стр. 13-26. 232-145. Књижевник и родољуб Крста Александров Алексић. У: Мајдан, часопис за књижевност, културу и науку, број 1-2, Костолац 2016, стр. 115-118. 233-146. Српски и арбанашки дијалекти у казивањима Григорија Божовића. У: Поети- ка Григорија Божовића, тематски зборник од водећег националног знача- ја, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2016, стр. 409-420. 234-147. Српска и албанска топонимија села Ослара код Бујановца. У: Зборник радо- ва Филозофског факултета, књига XLVI/2, Косовска Митровица 2016, стр. 429-444. 235-148. Књижевник и национални радник Крста Тезин Пећанац. У: Стремљења, Ча- сопис за књижевност, уметност и културу, година LVI, број 2, Приштина 2016, стр. 115-120. 236-149. Пастирска лексика и терминологија југоисточне Србије. У: Наше стварање, часопис за књижевност и културу, година LХIII/1-2, Лесковац 2016. 237-150. Говор старе Ђаковице у Материном збору Весне Томић, поговор у књизи „Материн збор”, Београд 2016, стр. 99-104. 238-151. O новој књизи Леле Марковић и о српским народним говорима у роману Ткачи сребра, предговор у књизи Леле Марковић Ткачи сребра, Призрен-Београд 2016, стр. 5-9. 239-152. Прилог проучавању микротопонимије прокупачких села Баце, Плочник и Ка- лудра. У: Топлички зборник, часопис за друштвено хуманистичке науке, Прокупље 2016, стр. 69-81. 240-153. Слатина код Андријевице и њен говор у „Чудовенијама” Добрашина Јелића. У: Стремљења, година LVI, број 4, децембар 2016, стр. 104-110. 241-154. Слатина код Андријевице и њен говор у „Чудовенијама” Добрашина Јелића, поговор у књизи „Чудовенија” (треће издање), Партенон, Београд 2017, стр. 165-172. 242-155. Прилог проучавању ономастике села Ћушка код Пећи. У: Зборник радова са 12. конференције „Васпитач у 21. веку”, Рефлексије савременог доба на ва- спитно – образовни рад у предшколској установи, књига 16, 2017, Алексинац 2017, стр. 278-285. 243-156. Анатомска лексика у збирци стихова „Купен петл” Драгана Радовића. У: Ди- јалекти српског језика – истраживања, наука, књижевност, књ. 1, Зборник радова са научног скупа, Лесковац 2017, стр. 135-143. 244-157. Функција онима у завичајним песмама Милана Обреновића. У: Нова Наша реч, година 5, број 9, Лесковац 2017, стр. 79-82. 22 Биоблиографија Голуба Јашовића 245-158. Ономастика села Бресја код Косова Поља, резиме. У: Зборник резимеа „На- ука без граница”, Косовска Митровица 2017, стр. 100-101. 246-159. О новој књизи Леле Марковић и о српским народним говорима у роману „Ткачи сребра” Леле Марковић. У: Стремљења, часопис за књижевност, уметност и културу, број 2, Приштина-Косовска Митровица 2017, стр. 176-179. 247-160. Прва књига Душана Марковића, поговор у књизи Душана Марковића „На месечини сам”, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митро- вица, 2017, стр. 67-69. 248-161. Функција онима у завичајним песмама Милана Обреновића. У: Стремљења, број 2, Приштина-Косовска Митровица 2017, стр. 182-185. 249-162. O правопису, граматици и лексици у књизи Посланице с Проклетија Даринке Јеврић. У: Даринка Јеврић: архетип, љубав, трагика, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини; Грачаница: Дом култу- ре „Грачаница”, 2017, стр. 45-70. 250-163. Творбена структура мушких и женских личних имена забележених у сливу реке Косанице. У: Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, књига 47/4, Косовска Митровица 2017, стр. 283-300. 251-164. Слатина код Андријевице и њен говор у „Чудовенијама” Добрашина Јелића. У: Стварање, часопис Удружења књижевника Црне Горе, број 1, јануар-фе- бруар-март 2017, стр. 363-370. 252-165. Прилог проучавању патронимије косаничког села Добри До. У: Топлички зборник, часопис за друштвено хуманистичке науке, година II, број 2, Проку- пље 2017, стр. 105-119. 253-166. O životi Miloša Nikolića Miđenija i o njegovoj kratkoj prozi, Predgovor u knjizi Lepota koja ubija/Bukuria që vret, Književno društvo Kosova i Metohije, str. 7-14, Kosovska Mitrovica, 2018. 254-167. Микротопонимија села Својнова код Параћина. У: Капија Поморавља у ду- ховној историји српског народа (тематски зборник), Удружење за културу и уметност „Логос” Својново и Историјски архив Крушевац, Својново-Кру- шевац 2017, стр. 157-164. 255-168. Голуб Јашовић (коаутор Славица Јовановић), Микротопонимија села Ко- биља код Малог Црнића. У: Стиг, часопис за књижевност, уметност и култу- ру, број 120, Мало Црниће 2018, стр. 81-84. 256-169. Имена у збиркама песама „Читање мапе” и „Жилиште” Слободана Костића. У: Зборник радова Дело и мисија Слободана Костића, Панорама-Јединство и Логос, Приштина-Ваљево 2018, стр. 55-70. 257-170. O životi Miloša Nikolića Miđenija i o njegovoj kratkoj prozi, Predgovor u knjizi Lepota koja ubija/Bukuria që vret, Književno društvo Kosova i Metohije, str. 7-14, Kosovska Mitrovica, 2018. 23 Митолошки зборник 46 258-171. Косовци и њихов говор у драми „Завађена времена” Биљане Радовић: У: Стиг, број 121, Мало Црниће 2018, стр. 97-100. 259-172. Ономастика села Мало Црниће у Стигу, коаутор Славица Јовановић, У: Стиг, број 121, Мало Црниће 2018, стр. 89-93. 260-173. Столарска лексика Малог Косова. У: Међународни тематски зборник, Хронотип Косова и Метохије у науци и уметности, Институт за српску кул- туру у Приштини, Лепосавић, 2018, стр. 13-25. 261-174. О Јелени Озровој Ђоке Остојића, коаутор Славица Јовановић. У: Стремље- ња, година LVIII, број 3, Панорама – Јединство, Приштина-Косовска Митро- вица, 2018, стр. 177-178. 262-175. Ономастика села Горњи Катун код Варварина. У: Јухорски запис, Историј- ски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Својново, Својново-Крушевац 2018, стр. 153-162. 263-176. Ономастика села Кузмина код Косова Поља. У: Јухорски запис, Историјски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Својново, Својново-Крушевац 2018, стр. 219-230. 264-177. Ономастика села Батуша, коаутор Славица Јовановић. У: Стиг, број 122, Мало Црниће 2018, стр. 91-94. 265-178. O životu Miloša Nikolića Miđenija i o njegovoj kratkoj prozi, Predgovor u knjizi Lepota koja ubija/Bukuria që vret, Književno društvo Kosova i Metohije, Kosovska Mitrovica 2018, стр. 7-14. 266-179. Проучавање дијалекатске лексике на простору Косова и Метохије после Пр- вог светског рата. У: Зборник резимеа Међународни научни скуп Наука без граница 2, одржан у Косовској Митровици 21-22. септембра, 2018. године, Косовска Митровица 2018, стр. 88-89. 267-180. Албански писац српског порекла Милош Николић Миђени и његова кратка проза. У: Зборник резимеа, Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним обла- стима, одржан 19-21. октобра 2018. године у Темишвару на Западном Уни- верзитету. Темишвар 2018, стр. 24. 268-181. Столарска лексика Малог Косова. У: Међународни тематски зборник, Хронотоп Косова и Метохије у науци и уметности, Институт за српску кул- туру Приштина–Лепосавић, Лепосавић 2018, стр. 13-25. 269-182. Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. Веку, поговор у књизи Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. веку, који су животом и радом значајно обележили време у коме су живели, Београд 2018, стр. 1097-1098. 270-183. Антропонимија и топонимија села Крављи До, коаутор Славица Јовано- вић. У: Стиг, број 123, стр. 86-93, Maло Црниће 2018. 24 Биоблиографија Голуба Јашовића 271-184. Биографија проф. др Милорада Ћорца, Милица Ј. Дејановић. У: Милорад Ћо- рац, педагог и научни радник, Зборник радова, Филозофски факултет Уни- верзитета у Приштини, Косовска Митровица 2018, стр. 4-7. 272-185. Ономастика косаничког села Рача. У: Милорад Ћорац, педагог и научни радник, Зборник радова Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2018, стр. 81-112. 273-186. Ономастика села Бресја код Косова Поља. У: Наука без граница 1, Изван оквира, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Ми- тровица 2018, стр. 155-175. 274-187. Топонимија села Тамнича на Тимоку. У: Митолошки зборник 40, Рача 2018, стр. 173-192. 275-188. Топонимија села Божевца код Пожаревца, (коаутор Славица Јовановић). У: Јухорски запис, Историјски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Својново, Својново-Крушевац, 2018, стр. 173-178. 276-189. Ономастика села Горњи Катун код Варварина. У: Јухорски запис, Историј- ски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Својново, Својново-Крушевац, 2018, стр. 153-162. 277-190. Ономастика села Кузмина код Косова Поља. У: Јухорски запис, Историјски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Својново, Својново-Крушевац 2018, стр. 219-230. 278-191. О зборнику песничких радова Плавска културна јесен. У: Плавска културна јесен, Зборник поетских и ликовних радова са XLII књижевне и XVII ликов- не колоније, ЈУ центар за културу Плав, Плав 2019, стр. 81-82. 279-192. Лични и породични надимци села Смољинца. У: Стиг, број 124, Центар за културу, Мало Црниће 2018, стр. 88-98. 280-193. Милорад Филић, Српска штампана књига, периодика и штампарије на Косо- ву и Метохији: 1536-1941. историјски преглед и библиографија, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, књ. 11, рецен- зија на страницама 267-268, Београд 2019. 281-194. Опсцена лексика у ономастичкој грађи пописаној у Горњој Топлици и јужном Стигу. У: Књига сажетака радова са научног скупа Опсцена и друга колокви- јална лексика у српском и македонском језику, одржаног 19. априла 2019. годи- не на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Суорганизатор скупа Институт за македонски језик „Крсте Мисирков” у Скопљу. 282-195. Колебања и недоумице у дефинисању неких одредница у речнику Глише Елезо- вића и њихово значење у данашњим говорима Северне Метохије. У: Зборник ра- дова Вуковим трагом на Косову и Метохији, Филозофски факултет Уни- верзитета у Приштини и Библиотека „Вук Караџић”, Косовска Митровица, 2019, стр. 57-77. 25 Митолошки зборник 46 283-196. О Бихорској авлији, (коаутор Славица Јовановић), предговор у књизи Вехбо Попара Бихорска авлија (проза), Цазин 2019, стр. 5-7. 284-197. Милорад Филић, Српска штампана књига, периодика и штампарије на Ко- сову и Метохији: 1536-1941. историјски преглед и библиографија и прилози, ре- цензија у књизи Библиографија српске теологије, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, књ. 11, стр. 267-268, Бео- град 2019. 285-198. Oномастичке јединице и земљописна лексика и терминологија у поеми „Су- тјеска” Mирка Бањевића. У: Зборник радова са научног скупа одржаног 23. Маја 2019, Живот и књижевно дело Мирка Бањевића, Параћин 2019, стр. 47-60. 286-199. Ситнице језикословне у књизи песама „Имитације” Обрежанина Топлице Си- мића. У: Јухорске зоре, тематски зборник, Историјски архив крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Својново, крушевац-Својново 2019, стр. 279-282. 287-200. Проучавање дијалекатске лексике на простору Косова и Метохије после Пр- вог светског рата. У: Међународни тематски зборник, Наука без граница 2, књига 2, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Ми- тровица 2019. стр. 347-371. 288-201. Неке лексичке паралеле у говорима подгорског села Синаја и косаничког села Мала Косаница. У: Зборник резимеа, Наука без граница 3, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица 2019. стр. 91-92. 289-202. Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима. У: Књига резимеа, Међународни научни скуп, Фи- лозофски факултет Универзитета у Нишу, Западни универзитет у Теми- швару и Савез Срба у Румунији, одржан 18. октобра 2019. у Нишу. Прочитан реферат Toponyms recorded in Serbian villages Smoljinac and Kaliste and in Vlach villages Aljudovo and Kobilje in the vicinity of Pozarevac. 290-203. Албански писац српског порекла Милош Николић Миђени и његова кратка проза. У: Исходишта – Originations 5, Савез Срба у Румунији, Центар за науч- на истраживања и културу Срба у Румунији, Филозофски факултет Уни- верзитета у Нишу, Филолошки историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар–Ниш, 2019, стр. 169-176. 291-204. Слатина код Андријевице и њен говор у чудовенијама Добрашина Јелића, по- говор у књизи Добрашин Јелић Чудовеније, Београд 2019, стр. 70-76. 292-205. Прилози проучавању најзначајнијих Његошевих дела књижевника Добрашина Јелића, Партенон, Београд 2019, стр. 169-173. 293-206. О књизи Страхиње Вукше „Ново светло кроз старе прозоре”. У: Мајдан, година XVI, број 2/3, Клуб љубитеља књиге „Мајдан”, Костолац 2019, стр. 114-115. 26 Биоблиографија Голуба Јашовића 293-207. Опсцена лексика у ономастичкој грађи пописаној у Горњој Топлици и јужном Стигу. У: Зборник радова Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, Зборник радова са истоименог научног скупа, Фи- лозофски факултет Универзитета у Нишу и Институт за македонски језик „Крсте Мисирков”, Скопље, Ниш 2019, стр. 131-144. 294-208. Ономастичке јединице и земљописна лексика и терминологија у поеми „Су- тјеска” Мирка Бањевића. У: Живот и дело Мирка Бањевића, зборник радова са научног скупа одржаног 23. 5. 2019, у Параћину, Културни центар Пара- ћин и Књижевни клуб „Мирко Бањевић”, Параћин 2019, стр. 47-59. 295-209. Ономастика поткопаоничког села Бабица код Луковске бање. У: Крушевац и околина у историји српаког народа, Историјски архив Крушевац, Круше- вац 2019, стр. 115-124. 296-210. О новим и старим песмама Страхиње Вукше, предговор у првој књизи Изабраних дела Страхиње Вукше „Ново светло кроз старе прозоре”, Свет књиге, Београд 2019, стр. 7-10. 297-211. О прозним творевинама Страхиње Вукше „Од Белаћевца до Обреновца”, Предговор у другој књизи Изабраних дела „Од Белећевца до Обреновца”, Свет књиге, Београд 2020, стр. 7-10. 298-212. Драмски првенац књижевника Страхиње Вукше, предговор у књизи „Наша Мала Громовница и друге драме” Страхиње Вукше, Свет књиге, Београд 2020, стр. 7-14. 299-213. Рудар и књижевник Страхиња Вукша од Белаћевца до Костолца и Обреновца. У: Мајдан, година XVII, број 1/2, Клуб љубитеља књиге „Мајдан”, Костолац 2020, стр. 142-143. 300-214. Жена у приповеткама учитеља Петра Д. Петровића објављеним у књизи „Метохијске ледене јабуке”. У: Жена, мит и стварност, Зборник радова, Клуб љубитеља књиге Мајдан, Костолац, 2020, стр. 39-42. 301-215. Жена, у народној традицији Источне Србије, коаутор Славица Јовановић, Зборник радова, Клуб љубитеља књиге Мајдан, Костолац, 2020, стр. 89-92. 302-216. Поводом књиге „Пут незнанца у свет Слободана Машића”, коаутор Славица Јовановић, поговор у књизи „Пут незнанца у свет”, Књижевна заједница Пожаревац и Књижевно друштво Косова и Метохије, Пожаревац-Косовска Митровица, 2020, стр. 253-257. 303-217. O неким лексичким појединостима у књизи Ане Дудаш у Метафори времена, поговор у књизи Ане Дудаш У метфори времена, Књижевна заједница Пожа- ревац, Пожаревац 2020, стр. 77-83. 304-218. Über einige leksikalische deteils im buch von Ana Dudaš In der metapher der zeit, Nachwort, Jugoslawisch–Deutscher Kulturverein Hilden, 2020, стр. 109-119. 27 Митолошки зборник 46 305-219. Женски ликови у књизи Метохијске ледене јабуке учитеља Петра Дими- тријевог Петровића. У: Саборник, Часопис за књижевност, уметност и кул- туру, година ХХV, 12-13 број, Удружење за уметност и културу „Логос”, Па- раћин-Својново, 2020, стр. 162-168. 306-220. Необична бајка Рала Трифуновића. У: Саборник, година ХХV, 12-13 број, Удружење за уметност и културу „Логос”, Параћин-Својново, 2020, стр. 183-185. 307-221. Српски учитељи из Гњилана и околине учесници ослободилачких ратова од 1912. до 1918. У: Саборник, година ХХV, 12-13 број, Удружење за уметност и културу „Логос”, Параћин-Својново, 2020, стр. 188-190. 308-222. Жена у говору и народној култури, коутор Славица Јовановић. У: Исток, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину, Књажевац, број 25-26, година VII, 2020, стр. 184-190. 309-223. Необична Бајка Рала Трифуновића. У: Стремљења, часопис за књижев- ност, уметност и културу, LX, број 4, Приштина –Косовска Митровица 2020, стр. 262-264. 310-224. О неким лексичким појединостима у књизи Ане Дудаш, поговор у књизи У метафори времена, Југословенско-немачки КУД Хилден, СР Немачка, при- редила и превела на немачки језик Драгица Шредер, 2020, стр. 108-118. ISBN 978-3-9819853-9-9 311-225. Über einige leksikalische deteils im buch von Ana Dudaš In der metapher der zeit, Nachwort, Jugoslawisch –Deutscher Kulturverein Hilden, 2020, стр. 109119. 312-226. Антропонимија села Велика Крушевица код Рековца, У: На темељима на- родних говора, Зборник радова посвећен проф. др Јордани Марковић, Фи- лозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш 2020, стр. 285-296. 313-227. Ситнице језикословне у књизи песама „Имитације” Обрежанина Топлице Си- мића. У: Јухорске зоре, Историјски архив Крушевац и Удружење за културу и уметност „Логос” Крушевац-Својново 2020, стр. 279-282. 314-228. Именослов Зарије Р. Поповића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2021, стр. 107-108. 315-229. Уводна реч, (коаутори Бранислава Дилпарић, Јелена Бајовић). У: Наука без граница III, Међународни тематски зборник, свеска 2, Језик и језици, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2020, стр. VII-VIII. 316-239. Неке фонетске, морфолошке и лексичке паралеле у говорима села Синаја и села Мала Косаница. У: Наука без граница III, Међународни тематски збор- ник, свеска 2, Језик и језици, Филозофски факултет Универзитета у При- штини, Косовска Митровица 2020, стр. 53-67. 28 Биоблиографија Голуба Јашовића 317-240. Говор Угљара код Приштине, Говор Тамнича на Тимоку, Говор Фира и Хамиља у јужној Албанији. Радови објављени у књизи: Татјана Трајковић и Јордана Марковић, Дијалекатска хрестоматија српског језика, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш 2020, стр. 45-47, 154-156, 282-284. 318-241. Из ономастике села Велика Крушевица код Рековца. У: Зборник радова Фи- лозофског факултета, LI/1, Косовска Митровица 2021, стр. 285-307. 319-242. Зборови и творевине из северне Метохије владике Давида (Перовића), пред- говор у књизи Епископа Давида Перовића, Зборења на Метохијском Подгору, Слово љубве, Крушевац 2021, стр. 9-14. 320-243. Именослов села Велика Крушевица у Левчу. У: Јухорска чтенија, звезде над Јухором, Историјски архив Крушевац, Крушевац-Својново, 2021, стр. 497-507. 321-244. Систем личних имена у роману Невидбог Риста Ратковића. У: Српска Ба- штина, година VI, број 1, Институт за српску културу, Никшић 2021, стр. 118-133. 322-245. Супстандардне језичке јединице у поезији Србољуба Митића. У: Небески орач, Зборник радова о Србољубу Митићу, Друштво за српски језик и књи- жевност за Браничевски округ и Библиотека „Србољуб Митић”, Пожаре- вац-Мало Црниће 2021, стр. 113-135. 323-246. Оними у песмама Србољуба Митића, (коаутор Дражен Јашовић). У: Небе- ски орач, Зборник радова о Србољубу Митићу, Пожаревац – Мало Црниће 2021. 324-247. Књиге Србољуба Митића, (коаутор Славица Јовановић). У: Небески орач, Зборник радова о Србољубу Митићу, Пожаревац-Мало Црниће 2021, стр. 10-16. 325-248. Србољуб Митић на страницама часописа Расковник, (коаутор Милорад Ж. Филић). У: Небески орач, Зборник радова о Србољубу Митићу, Пожаре- вац-Мало Црниће 2021, стр. 346-350. 326-249. Систем личних имена у роману Невидбог Риста Ратковића. У: Српска ба- штина, Институт за српску културу, година VI, брoj 1, Никшић 2021, стр. 118-133. 327-250. Синтакса српског језика професора пожаревачке гимназије Јанка Лукића. У: Развитак, Омладински часопис за књижевност, културу и уметност, годи- на VXVII, број 1, Пожаревац 2021, стр. 48-49. 328-251. Милош чува тапије наших дедова. У: Саборник, Часопис за књижевност, уметност и културу, година ХХVI, број 14, Удружење за уметност и култу- ру „Логос”, Параћин-Својново, 2021, стр. 5-7. 329-252. О неким лексичким појединостима у књизи Ане Дудаш У метафори времена. У: Саборник, Параћин-Својново, 2021, стр. 116-121. 29 Митолошки зборник 46 330-253. Оними у поезији Србољуба Митића. У: Зборник радова, Драган Лилић из- међу лингвистике и стилистике, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2021, стр. 129-150. 331-254. Из антропонимије приповедака Григорија Божовића, (коаутор Душан Сте- фановић). У: Етика и естетика Григорија Божовића, Тематски зборник во- дећег националног значаја, Филозофски факултет у Косовској Митровици и Културни центар „Стари Колашин”, Зубин поток 2021. стр. 313-321. 332-255. Топонимија горњотопличких села Мачковац и Спанце. У: Топлички збор- ник, часопис за друштвено-хуманистичке науке, година VI, број 6, Проку- пље 2021, стр. 19-42. 333-256. Голуб Јашовић, Проучавање дијалекатске лексике и терминологије на про- стору Косова и Метохије на Филозофском факултету Универзитета у Пришти- ни. У: Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских на- родних говора Косова и Метохије, зборник радова, Институт за српски језик САНУ, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Београд-Ко- совска Митровица, 2021, стр. 267-289. 334-257. Голуб Јашовић Теоними, еклисионими, хеортоними, агиоантропоними и други сродни оними у поезији Радомира Андрића, (коаутор Душан Стефановић). У: Баштина, волумен 31, свеска 55, Институт за српску културу, Пришти- на-Лепосавић 2021, стр. 43-61. 335-258. Књижевник и лексиколог Алија Краснићи. У: Поезија у међукултурној ко- муникацији, Клуб љубитеља књиге „Мајдан”, Костолац 2021, стр. 70-71. 336-259. Топонимија села Брзана у Доњој Лепеници. У: Црква и духовни живот у Бр- зану, Београд-Лапово 2022, стр. 133-146. 337-260. Песник Боро Живаљевић песмом до звезда, поговор у књизи Боро Живаљевић „Песмом до звезда”, Удружење писаца Дунавски венац, Београд 2021, стр. 117-121. 338-262. Из ономастике села Велика Крушевица код Рековца. У: Зборник радова Фи- лозофског факултета, LI/1, Косовска Митровица 2021, стр. 285-307. 339-263. Зборови и творевине из северне Метохије владике Давида (Перовића), пред- говор у књизи Епископа Давида Перовића Зборења на Метохијском Подгору, Крушевац 2021, стр. 9-14. 340-264. Именослов села Велика Крушевица у Левчу. У: Јухорска чтенија, звезде над Јухором, Крушевац-Својново, 2021, стр. 497-507. 341-265. Милош чува тапије наших дедова, предговор у књизи Милош Ћирков чува кућни праг, Крагујевац – Косовска Митровица, 2021, стр. 5-9. 342-266. О роману Наследство – Истинита прича о измишљеном догађају Миодрага Поповића, поговор у роману Миодрага Поповића Наследство, Пожаревац 2021, стр. 793-797. 30 Биоблиографија Голуба Јашовића 343-267. Систем личних имена у роману Невидбог Риста Ратковића. У: Српска Ба- штина, година VI, број 1, Никшић 2021, стр. 118–133. 344-268. Књижевник и лексиколог Алија Краснићи. У: Поезија у међукултурној ко- муникацији, Зборник радова, Костолац 2021, стр. 70–71. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 31 ПОДАРЈЕ НАУЧНА КРИТИКА 811.163.41'373.2 811.163.41'28 ОНОМАСТИЧКИ ПРИЛОЗИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА ДУШАН Р. СТЕФАНОВИЋ1 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Сажетак. Дугогодишњи и исцрпни рад Голуба Јашовића на прикупљању и бележењу ономастичке грађе с правом га сврстава у ред најпризнатијих ономастичара данашњи- це. С тим у вези, предмет истраживања овог рада јесте приказ и анализа трију последње објављених стручних монографија Голуба Јашовића. Сагледане су и структурно пред- стављене монографије Ономастика слива реке Косанице (2018), Ономастика Малог Цр- нића (2020) и Ономастика Горње Топлице (2022). Кључне речи: ономастика, монографије, Голуб Јашовић. 1 [email protected]; [email protected] Рад је примљен 14. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 35 Митолошки зборник 46 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Издавачку делатност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у претходних пет година обо- гатиле су три уско стручне монографије Голуба Јашовића. Дугогодишњи одла- сци на терен и прикупљање ономастичке грађе за потребе Одбора за ономасти- ку Српске академије наука и уметности резултирали су објављивањем монографија из Косанице, Малог Црнића и Горње Топлице. Овим радом поку- шаћемо да приближимо садржај монографија и структуралном методом хро- нолошки представити садржај и резултате истраживања монографија Онома- стика слива реке Косанице (2018), Ономастика Малог Црнића (2020) и Ономастика Горње Топлице (2022). ОНОМАСТИКА СЛИВА РЕКЕ КОСАНИЦЕ Ова монографија, обима 410 страна, доноси богату ономастичку грађу из око- лине Куршумлије.2 Њу чини 5 целина, а структуирана је на следећи начин: 1) уводне напомене; 2) досадашња дијалектолошка и топономастичка проуча- вања; 3) о говору околине Куршумлије; 4) семантичка и творбена анализа; 5) ономастичка грађа. Прилог садржају чине рецензије троје истакнутих лин- гвиста, и то Софије Милорадовић, Драгана Лилића и Станислава Станковића. Прво поглавље чине исцрпни описи историјских прилика и географског по- ложаја Косанице, а уз навођење постојеће литературе и својих запажања износи податке о становништву и начину живљења мештана, онако како је општепри- хваћено у науци о језику и ономастичким истраживањима. Друго поглавље по- свећено је изношењу досадашњих дијалектолошких и топономастичких проу- чавања говора Горње Топлице и слива реке Косанице. С обзиром на то да овај предео до сада није дијалектолошки готово да није истражен, подаци изнети у овој монографији могу чинити и основ за будућа дијалектолошка истражива- ња. Голуб Јашовић у трећем поглављу настоји ка томе да што је доследније мо- гуће пренесе говор околине Куршумлије, који припада косовско-ресавском ди- јалекту. Аутор бележи бројне примере са ијекавским рефлексом јата, супститу- цијом вокала, елизијом вокала, аферезом и др. Што се тиче консонантских одлика, издваја употребу африкате s, губљење фонеме x, нестабилну артикула- 2 У овој монографији забележена је грађа из следећих села: Васиљевац, Велико Пупавце, Висо- ка, Вукојевац, Дабиновац, Дегрмен, Дединац, Дешишка, Добри До, Ђаке, Заграђе, Зебица, Иван Кула, Кастраг, Космача, Кртог, Крчмаре, Купиново, Куршумлијска Бања, Кутлово, Љу- ша, Мала Косаница, Маричиће, Матарова, Мачја Стена, Мердаре, Механе, Орловац, Преветица, Прекорађе, Пролом, Равни Шорт, Рача, Рударе, Самоково, Свињиште, Секирача, Тачевац, Трн и Трпеза. 36 Душан Р. Стефановић Ономастички прилози Голуба Јашовића цију сонанта в и др. Четврти део монографије уједно је и њен централни део, а подељен је на два дела: на топонимију и на антропонимију. Укупно је забележе- но и анализирано 4.565 топонима, а 5.474 антропонима, а у овом делу извршена је њихова лексичко-семантичка анализа. Последњи, пети део, уједно је и најо- бимнији, али и најзначајнији део монографије. У њему је презентована ком- плетна грађа из 40 села. Богата топонимска и антропонимска грађа представље- на је речнички, уазбучена је, акценатски обележена и семантички разјашњена. ОНОМАСТИКА МАЛОГ ЦРНИЋА Монографију Ономастика Малог Црнића, обима 693 страна, Голуб Јашовић обја- вљује у коауторству са колегиницом Славицом Јовановић.3 Монографија се са- стоји из неколико делова, и то: 1) уводних напомена, у којима су изнесени по- даци о географском положају Малог Црнића, становништву, културним и историјским приликама; 2) дванаест поглавља, с тим да се у сваком поглављу налазе подаци о једном селу, онако како је у ономастици општеприхваћено; 3) списка литературе; 4) прилога и фотографија са терена; 5) рецензија. Аутори, нажалост, нису забележили комплетну ономастичку грађу. Сва мушка и жен- ска лична имена, мушки и женски хипокористици, породични и лични надим- ци, презимена и топономастичка грађа записани су у селима Батуша, Божевац, Мало Градиште, Мало Црниће, Смољинац, Црљевац и Шљивовац. У осталим се- лима пописани су само породични надимци, презимена и топонимија, а оби- ман корпус ономастичке грађе навођен је у оквиру сваког села засебно. Забеле- жене су укупно 9.262 ономастичке јединице, од тога 2.100 топонима и 7.162 антропонима. Пописани су и сви етници и ктетици, а скоро свака ономастичка јединица дефинисана је и акцентована онако како је слухом регистрована. Упркос чињеници да је испитивани терен претежно равничарског типа, забе- лежена је изузетно богата топонимијска грађа, а то се може издвојити као јед- на од најважнијих вредности монографије. ОНОМАСТИКА ГОРЊЕ ТОПЛИЦЕ Монографија Ономастика Горње Топлице, обима 737 страна, доноси ономастич- ку грађу из 57 села која територијално припадају околини Куршумлије.4 Ова монографија структурирана је кроз два централна поглавља, и то: 1) уводне на- помене; 2) ономастичка грађа. Као засебне прилоге, Голуб Јашовић објављује 3 Аутори у овој монографији износе грађу из следећих села: Врбница, Велико Село, Крављи До, Топоница и Шљивовац, настањена са леве долинске стране реке Млаве, и села Аљудово, Бату- ша, Божевац, Велико Црниће, Забрега, Калиште, Кобиље, Кула, Мало Градиште, Мало Црниће, Салаковац, Смољинац, Црљенац и Шапине, смештена са десне стране поменуте реке Млаве. Душан Р. Стефановић 37 Митолошки зборник 46 лингвистичку карту, биографске податке, рецензије, списак литературе и спи- сак информатора. У првом делу монографије изнесене су географске и друштвено-историјске прилике терена на коме је грађа и прикупљана. Такође, аутор на овом месту из- носи и податке о начину прикупљања грађе, предностима и недостацима, али истиче и важност информатора. Како обрађена села припадају горњем току слива реке Топлице тако аутор доноси и нове податке прикупљене на терену о овом врло важном географском подручју за српску историју. Сходно томе, по- себан део у монографији Голуб Јашовић посвећује историји Топлице и њеном статусу кроз историју, а, сходно томе што је Топлица географски повољно по- дручје и што је често насељавана, аутор износи податке и о учесталим мигра- цијама и податке о становништву које је насељено. Исто тако, аутор износи и податке о духовном животу на основу говора информатора. Наравно, посебан део аутор посвећује претходним дијалектолошким и ономастичким истражи- вањима уз веома прегледно и сажето навођење ставова и мишљења Југославе Арсовић, Слободана Марјановића, Првослава Радића, Звездане Павловић и др. Два засебна одељка, „Топонимија Горње Топлице” и „Антропонимија Горње Топлице” доносе кратку анализу прикупљене грађе. Укупно је забележено 5.812 топонима, а 5.595 антропонима, што чини веома велики број ономастич- ких јединица за наведени терен, упркос томе што је комплетан ономастички попис урађен у сваком четвртом селу. Најважнији, али и најобимнији део мо- нографије чини део „Ономастичка грађа”, у којем аутор азбучним редом изно- си грађу из сваког села засебно уз навођење грађе у дијалекатском облику, а сваки облик акцентован је и онако како је слухом регистрован. Монографије Ономастика слива реке Косанице, Ономастика Малог Црнића и Оно- мастика Горње Топлице доносе вредан ономастички материјал, а импозантан број од укупно 30.708 забележених и обрађених ономастичких јединица у ове три монографије довољно говори о томе. Ове монографије резултат су исцрп- ног теренског рада аутора, којим он оставља дубок траг у српској ономастичкој литератури. Уз то, све три монографије представљају одличну полазну тачку за будућа језичка али и културно-историјска истраживања испитаних преде- ла. 4 У монографији Ономастика Горње Топлице презентована је грађа из следећих села: Бабица, Барлово, Баћоглава, Баце, Бело Поље, Богујевац, Вишесело, Влахиња, Врело, Вршевац, Горња Мекуљана, Горње Точане, Грабовница, Данковиће, Доња Мекуљана, Доње Точане, Дубрава, Жалица, Жегрова, Жуч, Игриште, Калиманце, Калудра, Коњува, Луково, Љутова, Магово, Марковиће, Мачковац, Мерћез, Мијачиће, Мирница, Мрче, Невада, Ново Село, Паваштица, Па- рада, Пардусе, Пачарађа, Пепељевац, Перуника, Плочник, Пљаково, Растелница, Сагоњево, Селиште, Селова, Сеоце, Спанце, Тијовац, Тмава, Требиња, Трећак, Трешњица, Трмка, Шатра, Штава. 38 Душан Р. Стефановић Ономастички прилози Голуба Јашовића Dušan R. Stefanović University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty of Philosophy Summary Onomastic contributions of Golub Jašović Golub Jašović’s long-term and exhaustive work on collecting and recording onomastic material rightfully ranks him among the most recognized onomasticists today. In this regard, the subject of research in this paper is the presentation and analysis of the three most recently published professional monographs by Golub Jašović. The monographs Onomastics of the Kosanica river basin (2018), Onomastics of Malo Crniće (2020), and Onomastics of Gornja Toplica (2022) were reviewed and struc- turally presented. Key words: onomastics, monographs, Golub Jašović. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Душан Р. Стефановић 39 ПРИКАЗ 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. СРАСЛОСТ СА СВЕТОМ МЕТОХИЈЕ И СЛИКАМА ЗАВИЧАЈНИМ (Читалачки запис уз поезију Голуба Јашовића) РАДОМИР М. АНДРИЋ1 Београд Колико је језик благодат и неисцрпан у самосвојним изворима, у ономе што га чини препознатљивим у песмотворству и проницању у затајно семе оплођено вековитим сазвучјем и лексичким посебностима, одувек је заокупљало теоре- тичаре књижевности и разнолике читаоце, који сваки по мери свога разумева- ња, може пронаћи суштаство исказа. Отуд је и тумачење песме нешто несводи- во на само један став и поглед условљен низом чињеница, које песничку реч идентификују на основу мисаоних структура (логичних или метафизичких, емотивних и одуховљених) у самом језику којим нам песник саопштава свој доживљај стварности... Још ако знамо, да је имагинација у чинодејствујућој функцији изузетно присутна и незаменљива, све то утиснуто у слику времена постаје сложено и не пристаје на било коју непроменљиву дефиницију. Ових неколико реченица записујем читајући стихове Голуба Јашовића у пе- сничким књигама: „Нешто као осмех” (2017, у коауторству са Славицом Јовано- вић), „Под Пакленом песма” (2018) и „Чемернице” (2021). Издавачи ових књига су: књижевно друштво Косова и Метохије – Косовска Митровица, Удружење књижевника србије – Београд, Удружење писаца Крагујевца, Свет књиге – Бео- град и Књижевно друштво Косова и Метохије – Косовска Митровица... А поред ових књига, објављене су: „Док смо гризли камен”, „Смртчевито опстајање”, „На Хвосну кост”, „У сенци Проклетија”, „На Бистрици пир”, „Заветнице” и две књиге кратке прозе. Голуб Јашовић је и аутор неколико студија и монографија из своје уже научне филолошке области и проучавања савременог српског је- зика. Овај читалачки запис се односи углавном на поезију, потеклу из завичај- ног тајанства, са призвуком родољубивог згласја и лирског варничења у некој 1 Рад је примљен 18. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 41 Митолошки зборник 46 врсти посветница љубави и уопште судњим путевима ка бдењима над извори- ма мироточним... Шта бисмо узели као доминантно обележје песничког проговора Голуба Ја- шовића, није лако одредити, али у контексту већ исказаног или само наслући- ваног, то је сраслост са светом Метохије и сликама сачуваним испод очних ка- пака – са сликама светлосним из духовних честара; истовремено осенчених митским млазом и слободарним одсјајем из косовско-метохијске заветне чи- танке, која се пред њим отвара не само са значењем историје вековите, већ и са садржајима болним и самоспознајним, колико јуче толико и данас, у неизве- сним датостима. Знак једнакости између завичајних гора испод Чакора и ме- тохијске доживљености итекако је на језику и у виделу овог песмотвора нешто судбинско и сродничко. То су симболи непролазни у својој епској утемељено- сти, колико и лирским одјецима тужбалица и кажа зачетих у осамним чобан- ским тренуцима: на пропланцима шума чаровитих или у чардацима небозем- ним. Запитаности се множе а одговора је мало. Тако у песми „Зашто” казује нам да: „Само у мом/Завичају/Из Црне воде/Отиче/Бела Бистрица/Зашто/Само око Црне пећине/Паклени Проклетијама/Безизворје бело/Зашто/Само у мо- јој/Метохији/Исток од запада/Тече/Зашто”. И још много зашто у недоглед, у неисказ, у окамењен зауст који се претвара у јеку са смрче, у ромор са стене – из бездна, гле: „Пријатељи моји/Очима ту- ђим/Као својим/Без зеница/С муком/Упиру поглед/Иштући зраке/По оброн- цима/Свемрака...” Стихови се зачињу и светлуцају „на окућју/раскућеном”, у кругу етичком, унутар опорих метафора и шкртореких зазива – углавном молитвених. Утоли- ко, притајену патетику надилазиестетичка сублимација из неочекиване пер- спективе, без обзира на привидно понављање непоновљивог, на смисаоно пре- такање испод муклог самогласа, који подсећа на садржаје страве супротста- вљене натпеву, на хоризонту расвитном у самосвести. Суштински, шта је било и шта је изгубило животодајну ведрину, Голуб Јашовић назире трагичну распо- лућеност сопственог бивства, оног усмереног ка јасновидном исходишту и оног обезнађеног изнад опустошеног простора у очима детињим. Тај ход изме- ђу жеља и наслућене празнине иза затамњеног застора није уравнотежен и на- дасве је подређен дехуманизованој стварности. На то указује аутобиографски запис: „Бришући/Врховодно/Сузовању/Славолуке појах/Миру нуђах/Све што/Не иска ми/Ужежељен жезлом/Праисконим/Крварио собом/Хотимице/ Скончав/На ништишту”. Речисе ломе и поново успостављју компактност у сти- ху, захваљујући алитерацијама и асонанцама, какве налазимо у средњовеков- ном песмотворењу, уз повремене вокале са својствима спонтане мелодије без исфорсираног римовања уз додатак инверзије и претварања именица у атри- буте, а све заједно у глаголска уобличења... Таквих примера имамо у стихови- 42 Радомир М. Андрић Сраслост са светом Метохије и сликама завичајним ма песме „Аутобиографија” и налазимо још у песмама: „Богородици хвостан- ској”, „Гробље ми покопано”, „Док смо гризли камен”, „Завичају”, „Опростићу вам”, „Сета”, „Осами у мимоходу”, „Ужежељена мисао”, „Воскомастицима”, „На Хвосну кост”, „Умилни стих”, „Црна пештер на црној води”...Све ове, поме- нуте песме, аи оне, непоменуте – носе снажан песников сензибилитет и емо- тивне посланице, првенствено љубави – и извору свеколике обновитељске енергије. О томе сам својевремено казивао поводом књиге „Нешто као осмех”, коју су пламсајем са самотворне свеће обасјали заједно Славица Јовановић и Голуб Јашовић. Једно у другом и опет посебно се опоетизују непатетичним и пригушеним зазивима нечег исконски највишег и племенитог у недовршивој граматици осећања. Овај удвојени песнички глас, без обзира на самосвојна изворишта, омогућио је поезији откровења не само најузвишенијег осећања, сажимајући чежње и слутње свељубавног узнесења на ширем самоспознајном видиковцу, у сагледавању магнетизма истовремено својственог најдубљим слојевима архетипског и универзалног – заправо, на преиспитивању нацио- налне, колективне – коначно индивидуалне слободе, када је реч о интими, сна- трењима и перспективама живота удвоје. Песничка књига „Нешто као осмех”, сублимише поетичке домашаје досада- шњих животних и књижевних преокупација Славице Јовановић и Голуба Јашо- вића. Тај стваралачки чин је уз обједињавајућу енергију и непатворену криста- лизацију метафора саморађајућих између ефемерног и исконског проговора стекао захвално оплођење у контексту ововременог освојеног певања, које на благодатан начин омогућује језику да се ослободи надреалног загонетања и препуштања личној исповедности. За Славицу су: љубав и поезија незаменљи- ви у осмишљавању постојеће егзистенције. У том часу, за њу „можда време ипак брже прође док тии не дођеш” или је све подређено веровању да „сутра ће поново бити лето/зато што ми треба да се састанемо....”, а за Голуба, то је пре- познавање оног дуго очекиваног благодарја и емотивне пуноће, када му се чи- ни: „Све је око нас свето/И освештано/Па уз врисак праскозорја/Запретено/У прве/Стихове песме...”- у саму жижу обновљиве и спасоносне светлости. Ишчитавањем, досадашње поезије Голуба Јашовића, и не само поезије, већ његових кажа и записа, читалац може да запази извесне варијације и преусме- равања у нове и другачије стихове, у принављање стихова са смисаоним и ме- лодијски чујним исказом – пре свега, без буквалних значења и неуједначене песничке структура. Поред стихова, сазданих у развијеној форми, налазимо и кратке медитативне строфе (од неколико стихова) ретко римованих, више на- ративних и реминисцентних. О томе су писали многи књижевни критичари, рецензенти и коментатори његових књига. Поменућемо, између осталих: Да- ницу Андрејевић, Славицу Јовановић, Ану Дудаш, Милицу Бакрач, Златију Ра- довановић, Зорана Павловића, Александра Б. Лаковића, Новицу Соврлића, Пре- драга Јашовића, Радмилу Обрадовић и низ других који су указивали на истра- Радомир М. Андрић 43 Митолошки зборник 46 живања ономастике – углавном, научне области, којом се Голуб Јашовић бави. Сви они деле мишљење, да је овај професор и песник, увелико обогатио српску књижевност – поготову ону стварану на Косову и Метохији. Свакако, овај читалачки запис не претендује да обухвати свеколика обележја тог песничког самогласа – више је тражио путоказ до једне особене књижевне речи и дарова, какве само може аутентичан језик да нам понуди. Утолико, о Го- лубу Јашовићу може се аналитичније писати и говорити уз више делатних приступа и теоријски устврђених елемената. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 44 Радомир М. Андрић ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. ЗАВИЧАЈНИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА СЛАВИЦА Д. ЈОВАНОВИЋ1 Пожаревачка гимназија Сажетак. Стожерни стубови његове поетике песника Голуба Јашовића су мотиви зави- чаја, отаџбине, а у новијим збиркама Нешто као осмех (2017), Под Пакленом песма (2018) и Чемернице (2021) ту је и мотив жене, песникове драге као путоводитељице у чул- но и ониричко, екстрасенз. Голуб Јашовић својим кондензованим стихом, својим гејзи- ром осећања која се еманирају на све око њега, његову постојбину, рођаке у низу, мана- стире и свете воде, на песникову драгу и читаву творевину, поклања нам свој најличнији бревијар, сав у дијалектичком замаху, од крхкости до дивовске снаге своје зрачне мушке природе, дарује нам песме изузетне поетске виртуозности и имагинације. Основна пи- тања Јашовићеве поезије су питања корена, порекла и крви, питање завичаја, питање жене, песникове драге, и питање настанка песме. После свих мука његових предака и су- седа раскућених, после свих трудова егзистенције, ратова, формалне окупације, песник види свој завичај у српском духовном и физичком простору, у слободи, истини и прав- ди. Кључне речи: поетика; завичај; ономастика; онтологија; жена. 1 [email protected] Рад је примљен 15. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 45 Митолошки зборник 46 Песник Голуб Јашовић достигао је пуноћу и зрелост у своме поетском изразу, који је увек био респектабилан, озбиљан, ослоњен на стожерне стубове његове поетике, а то су мотиви завичаја, отаџбине, а у новијим збиркама Нешто као осмех (2017), Под Пакленом песма (2018) и Чемернице (2021) ту је и мотив жене, пе- сникове драге као путоводитељице у чулно и ониричко, екстрасенз. Дубоко проживљени стихови овог песника сведоче о једној луминозној мушкој приро- ди вођеној интелигенцијом, али и заносом, која је све оне драматичне, судбин- ске животне истине и емоције прерадила у сублимат од речи и стиха, оног за- ветног, који се оставља и прецима и потомцима. Дечачки осмехнут, страствен, еруптиван, али и архетипски нежан, склон дихотомији у распону од рањиво- сти до херојског, личног чина храбрости и отпора, борбе, он ће, по сопственом уверењу, остати песник тврдих и опорих стихова, али његово срце га често над- јача у еуфонији милоште и милозвучја. Принуђен да промени свој завичај за Шумадију и Стиг, он остаје песнички и душом везан за своју Метохију која че- сто промиче његовим песмама у спрези са егзистенцијалним, рефлексијим, драгом, или пак једним дечаком који у својој чедности такође постаје лирски јунак. У нашим разговорима, често сам чула како каже да Косово и Метохија нису само његови, већ наши, наша срж, матица, и тада сам схватила да он заправо говори о општем српском идентитету и колективном обрасцу који у лирском дискурсу постаје апотеоза. Је л могуће писати оде без патетике, је л могуће оду- жити се завичају једном усахлом сузом и озидати зиданицу од речи, уместо ка- менчића на гробу, определити се за ревитализацију и васкрснуће уместо онто- лошке таме. Песник Голуб Јашовић је и песник хришћанског опредељења и библијског искуства, понајпре, међутим, рационални утопист, и научник, лин- гвист, али и песничким преимућством разбарушен, бујан и расејан. „Будеш ли испевао ту песму како ваља”, вели Одисеј Демодоку; и ми видимо на једној страни хероја који се припремио да закорачи у легенду, а на другој онога ко је овлашћен да му пружи руку и преведе га у свет који не подлеже забораву. У томе су они упућени искључиво један на другога, и отуда се узајамно просла- вљају, залажући се за исту ствар, а то је само дело. Кад каже да ће Демодока, уколико му песма буде ваљана славити „више но икојег човека”, Одисеј нам личи на неког војводу који себи за живота подиже маузолеј, али нам се такође приказује под видом неког веома захтевног критичара који је одлучио да још једном темељито размотри своју анализу пре но што у суперлативима упозна јавност са делом песника кога је недавно открио. Напослетку, није ли Хомер у сврсисходности тог драматуршког решења пронашао и скривену могућност да похвали Илијаду без трунке лажне скромности, остављајући у томе пример следбеницима?” ( Радовић, 2011, стр. 250). 46 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића Једна од Јашовићевих збирки зове се Смртчевитио опстајање (1998), тј. упућу- је изазов смрти, кокетира са њом у песничком крешенду. Ова пасија, епопеја, посмртно је слово за родно село кога више нема на мапи српства. И Плављане ми одавно преплавише Чвршће га уз Ћушку Уућушкаше (А тако није било Док нас је било) Гробови са каменим крстачама Древних клесара Брестовичана Тежи од умрлица У зенице ми Ујамише (Чуло се где и кад) На Црквишту се удомише Али их познадоше И Ископаше Чујем Још се боје Тога камена (Гробље ми покопано) Макабристички плес изводи наш песник, обневидео од бола, али пркосан, прпосан, непорозан као онај камен, станац, међаш, спомен, кога се боје. Сав у интенцији достојанствене туге, али и ината, исконске борбе за опстанак и бив- ствовање, не само у филозофском смислу, или епском, већ физичком, свепри- сутном. Цело село се укопало у један гроб, тако га је видео на корицама своје књиге, цео народ је плакао над сопственом трагедијом, само му је био потребан песник да то чудо опева. Голуб Јашовић употпуњује црну косовско-метохијску хронику која прати след старозаветних појаца, али и епских певача са слутњом народног, завичајног бола, стратишта и грдног разбојишта. Стих Голуба Јашо- вића поседује унутрашњу драматичност, и тих је, и мук, и шапат, али и јаук у исто време, реверзибилан, сав у ретардацији минулог времена које се катакли- змички понавља. Без украса, јер орлови су црни, а мале птице шарене, без ша- раде и благоглагољивих јецаја и тлапњи, он задире у саму суштину трагичног и језички монолитног. Минималист, у овом периоду настасијевићевски све- ден, он је сав у екстензији и експресији, као Мунк, као модерни песници убоји- те речи. Свакако модеран, лапидаран колико је то модерно, естета, складан, у Славица Д. Јовановић 47 Митолошки зборник 46 хармонији са својом песмом, високог тоналитета, високо подигнуте лествице за сваки критериј и укус. Распричаност је у овој раној фази за песника Голуба Јашовића мана, недостатак учтивости. Стил му је неоптерећен реториком, кр- цат емоцијама. Рационалист по свом професионалном опредељењу, научнич- ки строг, у емпирији и каузалности, у поезији је инок, псалмопевац, курјак, со- ко. И ништа му не вреде његови закони и начела, кад у поезији постоји само један закон – закон срца. Купао сам зору Хладним млазом Са кладенца Код Накланских дубова Тога дана Негде око цркве Умираше киша Црквени олуци У грозници Окиваху Јецаје (Наклански дубови) За овај микротопоним везане су многе легенде у којима се говори о чудним и чудесним појавама, које су обичним смртницима необјашњиве. Накланци верују да је на том месту било вилинско гувно окружено са неколико храстова које нико никада није успео да преброји. За време Првог светског рата, прича се, аустријски официр поред сваког дуба поставио је по једног војника како би пребројао дубове, али резултат је увек био различит, од чега је на крају одустао. У овим чудесним и фантастичним сликама бола песник превазилази себе. „Јер најбољи пут до себе”, то је превазићи себе” представивши, према томе, пе- сника не као особу него трансперсонални медијум кадар да осети и искаже противречне и контрадикторне стране људскости. Ујевић је, чини се, сажето и прецизно изразио цео пут модерног песничког самоосвешћења. тј пут води до рембоовске спознаје о томе да „Ја, то је неко други”, јер „Оно што човек који хоће да буде песник мора пре свега осталог да проучи јесте његова сопствена и потпуна свест; он истражује своју душу, он је надзире, искушава је, изучава је […] Песник постаје видовит прибегавајући дугом, огромном и смишљеном ра- стројавању свих чула. Свим облицима љубави, патње, лудила; он истражује сам себе, он кроз себе цеди све отрове, да би сачувао само квинтесенције”, па до познатих елиотовскох прокламација о неопходности песничке деперсонали- зације, забележених пре само неку годину пре Ујевићевог есеја, која већ апо- диктички казују „Прогрес уметника је трајно саможртвовање, трајно поништа- 48 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића вање сопствене личности”, јер „Песников дух је у ствари нека врста посуде у којој се скупљају и гомилају безбројна осећања, фразе, слике које ту остају све док се не окупе сви чиниоци који могу да се сједине и образују нову сложени- цу”, и стога „песник не поседује личност коју треба да изражава, већ један одређени медијум, а не личност, у коме се утисци и доживљаји комбинују на необичне и неочекиване начине”, каже Томас Стернс Елиот” (Брајовић, 2000, стр. 271). Навикнут да му кроз песму кумови Његошем језде, да гризе камен и да се коље са псима, проговара и о женском. Ту је Богородица Хвостанска. Манастир Богородице Хвостанске или Студенице Хвостанске је некадашњи српски спо- меник из средњег века од кoга су данас сачувани само темељи. Орнаменте, сту- бове и капителе разнели су локални Турци и Албанци за подизање својих кула (утврђених кућа). Откривено је још само једно ливено звоно у коме су биле скривене две плаштанице. Откривене су и у песми Голуба Јашовића стопе Бого- родице Хвостанске. Божје си слово И аз и буки И словисмо ти Словеса Ореол ти мраморје тамничи Крај ногу ти Савине воде Безводе Отаца ти сенке Питају камена стопала (Богородици Хвостанској) Све је око ње разрушено, пусто, спаљено, остале су само сенке отаца да чувају њена више имагинарна него стварна камена стопала. Поносан је песник што види њен ореол и што постаје сушта лепота и мисао која се не може сатрти. Сва- ко слово је записано у камену и у глави, а камен има сећања. Он нам освежава ум, пркоси смрти, сведочи да нећемо сасвим нестати. Нема кончине, већ само каменог сна у коме одзвањају самогласници и слова Кирилова. Она су и јеван- ђелистар и крштеница и књига постанка и трајања. Нико је не може избрисати, ни људи, ни време. Наш песник, самац и уклетник, Србин из Пећи, апатрид коме је једина домо- вина поезија, није нам донео у својим песмама легене злата и бисерја, већ ко- стрет и срчевину. Нама који никада, осим у сну, нисмо закорачили у те пределе његова поезија је помало егзотична, као када уху које је слушало хармонику и фрулу пустите гусле, иако је гусларска традиција махом херцеговачка. Не знам Славица Д. Јовановић 49 Митолошки зборник 46 да ли је то срећа или несрећа за песника, стално га враћати у неки патриот- ско-поетски перфекат, али Голуб Јашовић је еклектик, по своме ткању сасвим модеран, а у билу архаичан. У својим заветним песмама он одужује дуг, али држи и помен. Он, и отац, и син, својим прецима рођеним и нерођеним оставља знамен и реликвију свог суживота са рекама, планинама и црквама, биљем и небом свога завичаја. При- часник на светој трпези косовској, он још болује и Самодрежу и Дечане и Ар- хангеле и Пећку патријаршију као што се над срцем својим самохраним болује. То жртвено јагње нежним руном своје архипатетике милује његове стихове. Драма се вековима катастрофично заоштрава и стишава до потпуног мрака. Голуб Јашовић оставља нам мало библијске росе и своје песме уместо Аријад- ниног конца да пронађемо косовски траг у нетрагу ако нам заједнички завичај у облаке преселе. И Дечане Оглодаше Глођани Без Павла Чаме Пављани Ни жара Ни бара Барани Хвостанци сузама Омладе кропе Рађају Шумадију (На Хвосну кост) Хвосно је старији назив за северни део Метохије, простор богат средњовеков- ним манастирима и црквама које су изградили српски краљеви и локална вла- стела. Хвосно је простор који обухвата област савремених градова Истока и Пећи на Косову и Метохији. Јашовићеви поетички механизми стилске хијерархије и субординације сти- ха, осебујне семантике и личне или надличне тематике одликују ову поезију. У њој је доста топонима што је наслеђе песникове професионалне окупације оно- мастиком, науком о именима. Он помиње места, села из околине Пећи, говоре- ћи о њима „језиком који некако другачије звучи и нешто друго значи” од сва- кодневног. Ти топоними постају лирска упоришта једне духовне географије и архитектонике песме која лети у сазвежђе језикословља и лепоте. Азбуковање духа првотна је замисао нашег песника, али и оних чворишних тачака крвото- 50 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића ка и била које усудно откуцавају. Откуцао је скоро последњи час катарзе, вели- ке српске драме на Косову и Метохији. Зашто нам га отимају када је њихово, каже песник Матија Бећковић. Голуб Јашовић је песник свога народа, укорењен у његову хтонску и васионску честицу. Реконструкцијом његовог стиха стиже се до Орфејеве ватре, степеница до искона, подземља, генетског кода рода и племена. Фигурација песме окренута је ка контексту снажног интензитета, ва- тре, холистичке перспективе која своје референце налази у вечном, непрола- зном. У поенти црн у овим песмама болним, осветничким, јеремијадама он со- зерцава судбину српске, косовске трагедије. Праоци нас нерођене У темеље уградише На Бистрици На води студеној… Колевка нам Црна вода У недрима Проклетија На Бистрици На води студеној… Нисте вода као вода Троручица Чудотворка Пећаршија, Архангели Па Дечанског задужбина На Бистрици На води студеној… Ја и преци нерођени Код три крста Расејани Несабрани (На Бистрици, на води студеној) Проблем рођења, сврхе, и оних карика у наслеђу муке и поноса, зноја и радо- сти, огњишта и песме и темеља и прага и енигма оних нерођених – то је преди- во ове песме. Колевка и крст, алфа и омега, у тој путањи од почетка до краја, у том контрадикторном замешатељству песме, попут великих мајстора, поста- вља песник Голуб Јашовић онтолошка питања. Занима га битак, разлог постоја- ња, онај без кога се не може, sine qua non. И ту се свељудске дилеме ломе, одго- нетају. Завичајна река Бистрица, завичајна планина Проклетије израстају до аксиома свете реке и обједињују се са светињама Пећаршијом, Архангелима, Славица Д. Јовановић 51 Митолошки зборник 46 Дечанима. Све се завршава у есхатону где постоји само та река и та планина и та задужбина светога краља за сва прегнућа људска код три крста, три прста, за оно што је Господ дозволио сада и овде и оно што ће се збити у Будућем веку. И нерођени, најстрашнији мотив у Јашовићевој поезији, присуствују народној катастрофи, породичном и етничком усуду. Сија Пештер црна На црној Пешти На Метоху Крај Бистрице А на Метоху У Пештери Инок Авакум На длану Усахлом руком Старац Ужди пловак Ужегла маст Обасја у тами Требник Другом шаком напипа Лестве Ваља му сићи Старачки У келију И храм Брату Исаији Сутра је Васкрсење. (Црна Пештер на Црној води) То је она пештер на којој се Свети Јован подвизивао, то је Јордан, то је слава слава, празник над празницима – васкрсеније. Песма има библијску конотаци- ју у градацији подвига, трпљења и стрепње, који достижу климакс у поновном рађању. „Васкрсења не бива без смрти”, каже Његош. У традицији народне по- езије и његошевског стиха и идеологије, у ритму свечаном и мелодији клла- сичној, архаичној, стиже до евхаристијске радости. Након мука, песник жуди једну тиху сеницу радости и љубави и благости и миља. „Јер ако је Христос васкрсао зато што је Бог по природи, онда његово васкрсе- ње нема никакву онтолошку важност за нас и за победу над смрћу за свако дру- го биће. Јер нико од људи и осталих бића није Бог по природи. Међутим, буду- 52 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића ћи да је избављење тварне природе од смрти израз заједнице слободе и љубави човека с Богом у Христу коју обезбеђује Св. Дух, а не својство природе, онда сва- ки човек може да превазиђе смрт посредством Духа у Христу. Јер тог истог Духа Христос је послао после свога вазнесења на своје ученике и на све оне који слободно желе да приме овај дар. Христос, дакле, није само онај на коме је Дух, већ он постаје и извор Духа Светог за сво човечанство. Наравно, уколико то људи слободно желе да прихвате. Дух Свети, после Христа, прелази на људе као дар Христов, који сваког човека као личност, који га слободно жели, осло- бађа од закона нужности природе, тј. ослобађа од смрти у Христу, тако што чини да постојимо на начин Христов, што нас сједињује с Богом Оцем, с другим људима и осталом творевином у љубави и слободи у Христу и чини нас као личности синовима Божјим. Дух Свети као „Дух заједнице”, својом делатно- шћу ствара заједницу, како творевине и људи с Богом, тако и људи међу собом у Христу, тј. ствара Цркву и на тај начин ослобађа све људе у њој од смрти. Та заједница је заједница слободе и љубави, заједница у Духу у којој сваки човек као личност не само да превазилази смрт, него достиже усиновљење у Христу, остварује обожење. Дух не укида слободу човека као личности, Дух Свети нас сједињује с Богом Оцем у Христу по нашој слободној вољи и у том сједињењу сваки човек и свако биће ће остварити своју бесмртност и свој лични и непоно- вљиви идентитет. Христос је спасао целокупну природу од смрти возглавивши је у своју личност, док спасење сваког човека као личности зависи и од слободе те личности и њене заједнице са Христом” (Мидић, 2012, стр. 179–178). Амброзијом Китим чашу Под Звечаном Сакупљену Гледам љубу Страхињину Боковима Лахор мами По обзорју Бандолскоме Три војводе С Косанице Са врх гроба Праведнога Прст упиру На Пантину (Вили са Звечана) Славица Д. Јовановић 53 Митолошки зборник 46 Само је један град – Звечан и само је једно поље – Косово, каже Матија Бећковић. По- пут хомерских јунака (у песмама у збирци Нешто као осмех, у коауторству са Славицом Јовановић, 2017), песник Голуб Јашовић испија амброзију под сред- њовековним градом Звечаном, познатом по тврђави коју је имао, са црквом по- свећеном Светом Ђорђу коју је подигао Стефан Немања. У овој искричавој, бље- штавој питорескности, песникову љубу прате и три војводе с Косанице, Милош, Косанчић и Топлица. Гроб Праведника је пак преузет из косаничког ономасти- кона. Да је добар познавалац историје, песник потврђује и помињањем Битке код Пантине која се одиграла 1168. године између Стефана Немање и његовог брата Тихомира. Након ове битке, Стефан Немања постао је законити владар Рашке државе. У споју љубавног и митског, песник своју драгу доводи у везу са косовским јунацима, поставља питање времена, митологеме и ствара ново време у коме она живи – надвреме. Спона љубавног и херојског егзотична је, ексклузивна и узвишена у поезији Голуба Јашовића. Она говори о том костићевском обрту у његовој поезији у којој се појављује вила из „дивног мрака”. Чудесно је како се она астрално и антиципацијски спаја са свим значајним догађајима из истори- је песниковог завичаја и његове личне иконографије – надраста мале, свакод- невне сусрете и љубави и постаје историја и мит. Мистерија поетике ауторефе- ренцијалности је остављена песниковом заносу, јунацима и вилама, маштари- јама песника Голуба Јашовића који попут каквог витеза своју драгу уводи у косовску икономију, као голубицу слетелу на његово раме, давну очараност „Бановић Страхињом”, друговање Марка Краљевића са вилама, Јашовићево љубависање као у старинском епу. А, ипак, све је ново и модерно у аутопоетич- ком нивоу где кружење потврђује непорецивост лепоте. „Када је хтео да одреди дубину песничке имагинације, Шлегел је у роман- тичној иронији посегао за фигуром романтичарске бесконачностии трансце- денције. Шлегелово виђење бесконачности поезије, али могло би се ту додати и виђење бесконачности љубави, везано је за романтичарску естетику узвише- ног ума. Има ли узвишено да остане то што јесте, онда га мора красити једна вр- ста неприкосновене трансцеденције, а то ће у исти мах рећи и да се трансцен- дентално не може коначно пренети на страну овостраног. У књижевности је Шлегел тако пронашао ону врсту поезије која објављује саму поезију: објављу- јући је, она стаје на страну комуникације, имајући у објављеном необјављено тог објављеног, ово песништво постаје апсолутна, трансцендентална поезија” (Јерков, 2010, стр. 13). Када ти аброноша На кућни праг Донесе Позив на гозбу Ниси схватила 54 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића Да долазиш Милутину Или Радославу Ко би га знао коме На Грачаничку вечеру Моји те дворјани прате У сјају Какав не виде Људско око Кнежеве узванице Прислужујемо Лазар и ја Замерише ми Велможе и себри Што ти пред Симонидом Целивам руке и стопала На земљи Тек купљеној Да се на њој Начини манастир Па Милутин Љубоморно зграбивши Данилов мач Заиска нашу крв Само Дечански Покривен Сенком наших целова Не рече ништа (Наша прва вечера) Песма алудира на чувену „Грачаничку вечеру” косовског песника Радослава Златановића кога Јашовић у својој песми и помиње. У читавој песми апостро- фира својој драгој синтетишући круцијалне догађаје, декор и ликове косовске епопеје. У историјској и завичајној вертикали, песникова драга апстрахује сјај кнежеве вечере, последње слике српске величине и господства, многогради- тељног краља Милутина и његову невесту – девојчицу Симониду, али и архие- пископа Данила Пећког и Светог краља Дечанског. Сакрално наслеђе и софи- стицирано присуство историјске и фресковне и храмовне позадине део су програма ове поезије. Песник никада не банализује мит, нити га користи док- тринарно, већ луцидно и рафинирано, симболички. Традиција и интуиција са- жимају се у овој химни љубави. Попут древних певача, песник Голуб Јашовић и целов и ложницу, Ахилејеву, Хекторову или Лазареву и Милутинову види као Славица Д. Јовановић 55 Митолошки зборник 46 сопствену пројекцију осећања и мисли једне особите и изузетне песничке љу- бави. Еволутивно адаптиран на косовску сцену и свечани тон своје песме која је експозиција љубавног чина, свете свадбе, али и неорелигијске причести на гозби кнежева и краљева и мученика и песника, Голуб Јашовић путује у преам- булу подвига и сласти. Он генерише историјске, епске, митске секвенце у свој љубавни сценариј. Сви феномени и сензације из завичајне прошлости треба да допринесу наднаравном догађају – чуду љубави. Свеци носе мачеве, краљеви завиде, кнежеви прислужују, песници декламују, цео косовски цивилизациј- ски и хуманистички ескорт удружио се да увелича сједињење песника и њего- ве драге. Та вечера је и свети и световни чин, и заклетва и жртва. „Оно што овој књизи даје посебан дар јесте наша историјска свест. Песници остају смерни и кад „најљубавније” поју у портама Пећаршије, Бањске, Грача- нице. Не зна се да л песничка пера дрхте над сенкама Милутина и Симониде, или њихове сенке дрхте изнд нас. И то је ваљда могуће само у царству поезије над косметским небом. Косметско небо никад ником није остало дужно, као ни земља његовам и вода његова. А Голуба Јашовића и Славицу Јовановић је даро- вало и наградило” (Бакрач, 2017, стр. 58). То каже песникиња Милица Бакрач у поговору заједничке збирке Славице Јовановић и Голуба Јашовића Нешто као осмех. Говорећи о песникињи Даринки Јеврић, проф. Даница Андрејевић каже да је она упркос политизацији и бучности косовске теме „постала песник интими- стички схваћеног Косова и Метохије као долине плача која илуструје феноме- нологију косовског мита и опредељења. … То певање и то мишљење тежи лир- ској синтези традиције и модернитета, индивидуализованој интерпретацији мита и симбола народне колективне свести као и „запретане митологије ауто- ра” (Р. Барт) и „метафизичког квалитета трагичног” (М. Бахтин). Зато је фено- менологија косовског мита управо оно синтетичко ткиво које сабира елементе народне песме, средњовековне књижевности и историје” (Андрејевић, 2021, стр. 203–204) У неким деловима, ово се може односити и на песника Јашовића. Покушавајући Да се ослободим Вас и себе За узапћеним оџаком Куће и племена Окаченим о врат Тражим те данима Пребирам годинама Иштем столећима По врлетима и пустињама По небеским кошевинама Савиним пасиштима 56 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића Међу Дашиним чобанима Љевошким русалкама По дубоким клисурама И поречјима Тражим Тебе или себе Тражим Тебе Безимену А сећам се само Благог осмеха И последњег погледа Који наслутих нехотице На површици воде Девичког кладенца На бледим шакама У бистрој изворској води Твоје очи и твоју косу Гледам Жељени лик У сенци воденог таласа Подрхтавају силуетеже Краљице Симониде и Милутина Молим старца Авакума Да те помене На празничном молебану Онако Безимену И одох Са отвореним длановима Да те нађем Међу мудрацима Благајским испосницима Пећаршијским пештерама Међу ученим иноцима Како бих На крилима молитве Макар у полусну Наслутио писмена Аз и вједи Из твога имена (Не бих у песму) Славица Д. Јовановић 57 Митолошки зборник 46 Каква песма! И молитва, и сан, и завет, и чежња, и аз и вједи, почетак и крај. Мало је песника који могу написати овакву песму, мало је оних са таквом сна- гом, магмом и нежношћу, заносом и тиховањем, који могу написати овакву пе- сму космичке енергије и љубави према жени која се претвара у аксиом посто- јања. Ово је Јашовићева Песма над песмама, у њој је и његов стари завичај, шекуларски, црногорски, љевошке русалке, Дашини чобани, она прва колена од којих се броје, у њој је и Метохија, и Девич, и Пећаршија, место песниковог крштења и осењивања, и жена која обједињује све то у раскоши своје енигме, источника песниковог битисања. Ако је литература приказивање неприказивог, песник Јашовић у модерности своје поезије доказује да је то и њено иманентно својство. Ова песма зраком и осећањем и мишљу додирује чувену Костићеву песму, за коју А. Јерков каже „да је основна перспектива читања Костићеве об- јаве стварање песме као стварања суштине поезије.” „Идући унеколико за оваквом херменеутичком инспирацијом, Хајдегер је у Хедерлину видео песника песника онога ко управо ствара суштину поезије. Хај- дегерове интерпретације су подложне критици, али је захтев да се суштина пе- сника види у суштини поезије која обелодањује суштину песништва заправо ултимативан захтев до кога се мора пробити свако читање поезије: не ствара ли се у стварању поезије суштина песништва, то песништво би било само књи- жевноисторијски функционално. Гледано из ове перспективе, сасвим је јасна природа књижевноисторијског процеса у коме многе читане и популарне пе- сме ишчезавају, а заједница читалаца и тумача, од чијих проблема смо крену- ли у ово истраживање, остаје привржена неким ремек-делима. Могло би се рећи да је стварање песме у којој се обелодањује суштина поезије она особина која песника чини демијургом” (Јерков, 2010, стр. 13). Основна питања Јашовићеве поезије су питања корена, порекла и крви, пита- ње завичаја, питање жене, песникове драге, и питање настанка песме. На сва ова питања одговара песма Не бих у песму, итекако се забавивши и оним про- грамским, питањем саме песме. На ова питања одговара и Костићева „Santa Maria della Salute”, те се оба песника у својим страственим обраћањима и испо- вестима суочавају са вилама у визијама испуњеним ауореференцијалним ис- куством света. И једни и други стихови сведоче о светскоисторијској судбини субјекта, а потом о аутопоетичким силама љубави и песништва. Песници се баве mimezisom, полазећи од фундамента, сопствених прапочела, да би одлете- ли у етар, autopoezis, своју икону света. И српство, и женско и мушко начело, и црква, и интимистички доживљај љубави стапају се у овим јединственим пе- смама у реликвије песништва. С обзиром на то што је песников завичај Косово и Метохија, што је и тема ово- га рада, морамо проговорити и о Јашовићевом односу према косовском епу, од- носно косовском завештању. „Сетимо се, пре више од четири деценије изрече- ну констатацију Зорана Мишића да је ”косовско опредељење пре свега и изнад 58 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића свега духовно и песничко опредељење”. Косовски еп, поносно то изговара Ми- шић, није заснован на освајачкој охолости, већ на поносу оних који су оружјем духа савладали освајаче. Зато мит о Косову, и то модерна српска поезија потвр- ђује, „премашује границе националног мита и својом суштином се придружује оним највишим творевинама људског духа, скупљеним у Имагинарни музеј једне јединствене европске културе.” Проговарајући не више језиком критике него језиком чисте поезије, Мишић ће, имајући у свести и Ракићеве косовске песме, изрећи можда најтачније одређење косовског опредељења, управо зато што је у потпуности поетско: „То је љубав која остаје и када неме више љубав- ника, лепота која зрачи и када су нестали њени неимари, сан који обасјава јаву и када су у свом пламену лету изгорели сањари,” Нема сумње да ће дијалог са косовском традицијом у српском песништву бити један од кључних момената српске поезије у деценијама које долазе. Перцепција косовских песничких веза Милана Ракића и Васка Попе на први поглед знатно је отежана због очигледне разлике у самом песничком изразу – стиху, језику, метафорама, песничким сликама” (Петровић, 2016, стр. 22–23). Песник Голуб Јашовић не проговара директно о косовском епу, ипак на њего- вој грачаничкој вечери је и Лазар и Милутин и Симонида, али и песник Раде Златановић и Јашовићева драга због које се све то збива. Не бави се хронологи- јом, као епски певач, ни експлицитном дидактиком, као неки гласнији од ње- га. Ипак, многи актери косовске драме су у његовим песмама, и Милош и Ко- санчић и Топлица, али у дуалистичком контексту, имплицитно дати као при- часници једне друге тајне – тајне љубави. Немогуће је песнику Јашовићу да пева о своме завичају, а да не пева о косовским репресалијама, да пева о својој драгој, а да не пева о косовским јунацима. Он, међутим, није догматичан, ни статичан, његова жижа се помера на сентименталној скали од асоцијација на давну прошлост, еманације поноса и љубави, до жала за садашњим страдањи- ма и ововековним мукама косовским које се на точку судбине враћају. Задојен Његошем, још у младости, песник Јашовић је традиционалист, патриота, али његова поезија се шири попут концентричних кругова у нове и нове емотивне изазове и мотиве који превазилазе инертност у речи и мисли. Косово за Јашо- вића није само бол, већ и радост, и у том непреболу српском за њега се нова зве- зда рађа. Голуб Јашовић својим кондензованим стихом, својим гејзиром осећања која се еманирају на све око њега, његову постојбину, рођаке у низу, манастире и свете воде, на песникову драгу и читаву творевину, поклања нам свој најлич- нији бревијар, сав у дијалектичком замаху, од крхкости до дивовске снаге своје зрачне мушке природе, дарује нам песме изузетне поетске виртуозности и имагинације. Песник Голуб Јашовић много је читао нашу народну епску поези- ју, средњовековна житија, много је осећао и састрадавао са својим завичајем метохијским, изговарао молитве у црвеној Пећаршији коју данас чувају страни Славица Д. Јовановић 59 Митолошки зборник 46 војници у граду у коме нема више Срба, много је волео и чезнуо у својим врху- наравним љубавним песмамама за косом и очима и рукама своје драге коју из- једначује са краљицама и вилама. Осећајан и виолентан, без сладуњавости и ефемерности прозаичног, он је сав у битном, судбинском, узвишеном. Са моти- вима завичаја често је у овој поезији везана и архитуга, нативистички трен, док је завичај у љубавним песмама свето сидриште, лука спокоја и блискости која која се генерацијски спаја са жуђеним ликом. Иако у свеколиком српству Косо- во и Метохија симболишу грдно разбојиште и тужну матицу славе и пораза, пе- сник Јашовић је песник који улази у светлост. Његове песме обремењене древ- ним наслеђем и болом, завршавају се у оптимистичком кругу васкрсења, радо- сти и љубави. После свих мука његових предака и суседа раскућених, после свих трудова егзистенције, ратова, формалне окупације, песник види свој за- вичај у српском духовном и физичком простору, у слободи, истини и правди. Литература Андрејевић, Д. (2021). Тумачење српске књижевности (xx и xxi век). Косовска Митровица: Градска библиотека „Вук Караџић”. Брајовић, Т. (2000). Теорија песничке слике. Београд: Завод за уџбенике и наставна сред- ства. Јашовић, Г. (2018). Под Пакленом песма. Крагујевац: Удружење писаца Крагујевца. Јашовић, Г. (2021). Чемернице. Београд: Свет књиге; Косовска Митровица: Књижевно друштво Косова и Метохије. Јерков, А. (2010). Смисао (српског) стиха, Де/конституција, Институт за књижевност и уметност, Београд 2010. Јовановић, С. и Јашовић, Г. (2017). Нешто као осмех. Косовска Митровица: Књижевно дру- штво Косова и Метохије; Београд: Удружење књижевника Србије. Јовановић, С. (2019). Есеји од немира. Пожаревац: Књижевна заједница Пожаревац, Дру- штво за српски језик и књижевност за Браничевски округ. Мидић, И. (2012). Проблем смрти у хришћанској онтологији. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске. Петровић П. (2016). Између музике и смрти. Београд: Службени гласник. Радовић, Б. (2011). Понешто о песницима и о поезији. Београд: Службени гласник. 60 Славица Д. Јовановић Завичајни мотиви у поезији Голуба Јашовића Slavica D. Jovanović Gymnasium of Požarevac Summary Native motifs in the poetry of Golub Jašović The base form of the poetry of the poet Golub Jašović are the motifs of homeland, the fatherland, and in some recent collections such as Something like a song (2017)”, „Under the Paklena song (2018)” and „Čemernice (2021), there is also a motif of a woman, the poet's darling, as a guide to the sensual and oneiric, psychic. Golub Jašović, with his condensed verse, his geyser of feelings that emanate on everything in his surroundings, his homeland, relatives, monasteries and holy waters, on the poet's beloved darling and his entire creation, presents us with his most personal breviary, all in a dialectical swing, from fragility to the great strength of his masculine radiant nature, gives us great poetic virtuosity and imagination. The basic questions of Jašović’s poetry are the questions of roots, origin and blood, the question of the homeland, the question of the woman, the poet's sweetheart, and the question of the poem's origin. After all the sufferings of his ancestors and neighbours, after all the hardships of existence, wars, formal occupation, the poet sees his homeland in the Serbian spiritual and physical space, in freedom, truth and justice. Key words: poetry; homeland; onomastics; ontology; woman. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Славица Д. Јовановић 61 ПРИКАЗ 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ (1960) Песник тачке ослонца из које се не може АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ1 Крагујевац Стожери песништва и завичаја одолевају свим искушењима, у којима наше памћење никада није оскудевало, хтело то оно или не Божје си слово И аз и буки И словисмо ти Словеса Голуб Јашовић, „Богородици Хвостанској” Сваки народ поседује неку своју садржајну и саборну соху око које се сви чла- нови колектива (племена) групишу и формирају особен идентитет, и лични и племенски. За српски народ Косово је та упоришна и стајна тачка, хтели то по- јединци да прихвате или не. Косово је колевка и прва успаванка, али и место додатних завета и заклињања која су се слушала заједно са успаванкама. Косо- во је и опело читавог народа, некада и сада. Али Косово је и особити знак пре- познавања „ва вјеки вјеков”, што настоји сведочити и стиховање Голуба Јашо- вића2, емотивно, непосредно и исповедно. На пример, Јашовићева песма Самствовање која у целости гласи: И кад ме не буде Дримски мук ће 1 [email protected] Рад је примљен 28. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 2 Књиге песама Голуба Јашовића су Док смо гризли камен (1996), Смртчевито опстајање (1998), На Хвосну кост (2001), У сенци Проклетија, изабране песме (2009), Бистрици пир, изабране песме (2012), Заветнице – двојезично на француском и српском језику (2016), Под Пакленом песма (2018) и Чемернице (2021). 63 Митолошки зборник 46 Мучно Мучки Причати Да бејах документује песникову убеђеност у немогућност потпуног заборава и потира- ња и есенције и егзистенције, са чиме се он, иначе, у свом песништву не мири. Не пристаје на компромис. Овакав Јашовићев став можемо пренети са личног из поменуте песме и на статус његовог и нашег завичаја, који је очигледно соха његовог песништва (довољно је само прочитати наслове његових песничких књига). Јашовићево је песништво, пре свега, његова потреба. Његов императив. И његова присила. Дакле, допуњујући нетом цитиране стихове можемо претпоставити да тре- нутно простор Косова и Метохије, само је привремено и делимично насилно запоседнут, не и изгубљен. Губили смо га, морамо признати, и раније. И на дуже периоде. Али, никада заувек. Асоцијативно, подсећа нас песник и да је Косово одувек било и јесте у нашим сећањима. У нашим детињствима и младостима. У најлепшим годинама и да- нима живота. У нашим заветима и молитвама. У нашим очевима и прецима је. И у прецима наших предака. Пре свега, захваљујући, његовом опстанку у нашој поезији. У нашој књижевној баштини. Оно је и у нашој свести, и у нашој подсве- сти, и у надсвести. У нашим је генима. Док живи наша реч и док живи реч о на- ма, живи смо и ми и Косово. Зато Косово никада не можемо и не смемо забора- вити. Заправо, никада га не можемо ни доживети као изгубљено3. Најопасније је – и помислити да је изгубљено. Недавно упокојени отац Пајсије, бивши игу- ман манастира Хиландара, по тврђењу списатељице Сунчице Денић, у њеном роману Свет изван, такву је помисао називао ђаволском. Сасвим оправдано. Када је у питању завичај Косово, између појединца и заједнице одавно посто- ји мистична узајамност. Нарочито на плану опстанка. Као да су једно другоме обећани и заветовани („Праоци нас нерођене / У темеље уградише... Колевка нам Црна вода / У недрима Проклетија” – песма „На Бистрици, на води студе- ној”). Довољно је само препустити забораву нашу поезију и наш језик4, па ћемо сви нестати. И појединац и колектив. И језик и песма. И ниње и присно. И на Косову и било где. Подсетимо се само Витгенштајнове премисе да границе језика чине и границе национа. Дакле, стихови и језик често су последња одступница. Пра- ва мртва стража и одсудна битка. 3 Иако су многи склони таквим поређењима, нужно је рећи да Косово није српска Атлантида. Надамо се никада то неће ни бити. За утеху можемо се подсетити Матићеве дефиниције сим- бола Косова Поља као шаховске табле. На којој се повремено и губи и добија. И нико не може дослутити једно једино решење. Косово је дакле вечно. А право на потпис на његовој тапији нема нико. 64 Александар Б. Лаковић Голуб Јашовић (1960) Камена азбука на косовским и метохијским нахереним и/или срушеним надгробним плочама, која се само види, али се не чује, представља наше упо- риште и подсећа нас да се Косово, уз територију Македоније и Рашке области, скоро до јуче звало онако како треба – Стара Србија. Да, Стара Србија. У тој син- тагми је суштина. Косово је, истовремено, и Стара Србија, без које не можемо. И увек и увек Нова Србија, без које нећемо моћи. Према томе убудуће се морамо равнати, опомиње нас песник Јашовић. Зарад рационалности требамо признати, да песник Јашовић сведочи и да су митски стожери, генетски наследни потенцијал, снови преображени у изми- шљене и стварне личности и догађаје, етички кодекс вековима провераван и потврђиван, као и наша меморија и примордијалност, сачувани у нашим тра- диционалним архетиповима. Тако је, заправо, у свим животним ареалима и националним корпусима. Није то само наша специфичност. Песници се заиста труде да то учине. Свако на свој начин. И то на необично аутентичан и упечатљив. Осим тога, велики допринос у очување наше прошло- сти дале су и народне песме и гуслари, и надасве Његошове горке посткосовске опомене, као и Стерија, и Десанка, и Бранко Миљковић... Да не заборавимо Да- ринку Јеврић. И њено песништво огрнуто патином прошлости које се манифе- стује кроз самосвојан еруптивни дискурс. И песник Голуб Јашовић је далеко у прошлости поставио своја стваралачка огледала на којима тражи наше ликове, нашу коб, наш усуд. И што песник огле- дала даље и дубље лоцира, на њима се наши ликови, наша прошлост и будућ- ност, све јасније уочавају и доживљавају. Као на длану. Као у сну, који сањамо читав живот. И оглашавају се сасвим разговетно. Прва импресија која читаоца и тумача обузме након ишчитавања Јашовиће- вих стихова јесте да песник не пише, не гради и не измишља песму, нити то чини предуго, већ намах од свог сопства тачније од онога што сматра својим 4 Песник Голуб Јашовић, треба то рећи, је и лингвиста (ономастичар) и универзитетски профе- сор, чиме (читај – знањем о нашем језику и његовим тумачењем) још више прожима свој је- зик и своју поезију, између којих постоји знак једнакости, јер су и језик и стих – мера нашег опстанка, и обратно. Зато је језик Јашовићев живот, а не само занимање. У предговору књиге На Бистрици пир књижевни критичар и теоретичар проф Предраг Јашо- вић, поводом Јашовићевог песничког језика, уочио је да је песник Голуб Јашовић „један од оних књижевника који књижевни дискурс и делатност не дели према изразу којим је садр- жина означена, већ према вредности онога што је тим дискурсом саопштено”. Треба, овог часа, подсетити да се Ингарден залагао за појам „дочаравање” (Иван Фохт, Тајна уметности, Школска књига, Загреб, 1976, 81) говорећи о песничком поступку, док је Жан Пол Сартр претпостављао да језик поезије не треба само да изражава или да екфразички преноси значење или импресију независно од песничког садржаја, већ да представља значење, па та- ко, према Сартру, као и према песнику Јашовићу, речи не упућују на бића, већ јесу бића за себе. И оно што оне представљају и подразумевају. Александар Б. Лаковић 65 Митолошки зборник 46 сопством, откида и одлама суште громаде и делове и преноси их на странице својих књига5. Дакле, песник пише себе. И пише собом. Нуди, без остатка, чита- во своје песничко биће. И као стих и као жртву. И то непосредно и без чекања. У истинитост и исповедну саосећајност таквог песниковог поступка, нијед- ног тренутка, не треба сумњати („Плачем... / Због њих / У њима су срца дале- ких висина / И душе времена” – песма „Фатаморгана”). Песник Јашовић, током изливања себе на бели папир није оптерећен успо- стављањем и моделирањем извесне дистанце између песника и читача. Не ин- тересује га колико и каквих све још учесника у књижевности има између пе- сника и саме књиге. Заправо, између песника Јашовића и песме нема никаквих граница и разлика. Често је песник морао посегнути за сложеницама и неологизмима или их и измишљати зарад адекватног представљања оног о чему пева. Градација сло- женица се уочава у песми „Завичају” кроз термине „незакућени” и „самоуко- либљени”, док у песми „Ужежељена мисао” доминира значењско-сликовита, али и упечатљива и убедљива језоикотворачка синтагма – „узгариштена че- љад”, коју допуњују слике: „Обданице режи / Обноћице цвили”. Треба нагласити да се песник не лишава ни својих емоција. Шта више. Емо- ција, па и патетика, јесте управо онај медијум који човеку омогућава да више види. Да дубље и јасније види. Да предвиди. Да измисли, ако треба. Песници лишени емоција и патетике, као и они који их се одричу, немају тако продоран поглед, нити су широко и далековиди. Као што су то теоретичари и промотери надреализма знали именовати слободним погледом без краја, чији се домети, као и његов садржај, никако не могу претпоставити. Зато у тумачењу Јашовићеве поезије треба настојати да критичарево полази- ште буде усклађено са битностима његовог певања. Дакле, критичар треба поћи од и/или из самог песника. Из песникове патње. Из песниковог вриска („Обескапио ми / Народ” – песма „Бескапници”). Из пе- сниковог бунта и пркоса (синтагма-наслов књиге и песме Смртчевито опстаја- ње). Из песниковог очаја („Убијена је и зора” – песма „У Требовићу”). Из песни- ковог доживљаја злочина („Пререзана грла... Крвосрк / Из жиле дишне” – пе- сма „Освета”). Из његових црних слутњи („Предсказују ми / Осамљене биваке / Зеленим непамћењем / Задављене” – песма „Молитва”; „Наричу / Слемена ра- спета” – песма „Омрклица”). Из апокалиптичких снохватица („Примораше ме 5 Подсетићу да су књижевни критичари Џонатан Калер и Жерар Жанет тврдили да било шта што ставимо на једној од страница песничке књиге (прозни текст, цртеж, чак то може бити и рачун из продавнице, може заличити на праву песму или завредити сличну импресију). Пре свега, због могућих дијалога и преиначеног значења који се унутар корица једне књиге могу остварити и даље уланчавати и умрежавати у незамисливом мноштву, не само између пе- сничких градивних јединица, него и у контакту са потпуно непесничком грађом, какав је, на пример, поменути рачун. 66 Александар Б. Лаковић Голуб Јашовић (1960) / Да гледам / Сахрану своју” – песма „У Самодрежи”; „И дани ми бездани” – пе- сма „Фатаморгана”). Али, не треба пренебрећи, да посебно оваква емотивно-сликовита књижевна целина, нарочито њен песнички текст поседује магију успостављања књижев- ног дијалога ван домета песникове намере. Баш се у томе доживљава и дешава отвореност песништва Голуба Јашовића. Управо је Умберто Еко чаролију прео- бражаја, доврхуњеност значењских нивоа и слојева, затим неочекивану снагу мењања смисла односно домишљања и преосмишљавања, која могу бити ра- зличита у различитим временима и просторима, објаснио ентропијом, као ме- рилом вредности књижевног дела. Све док ентропија траје, живи и дело6. Као што су и антички цензори говорили о извесном зрачењу и исијавању одређене књиге, које омогућава њену рецепцију која се временом мења и на тај начин допуњава и проширује, чак и измешта ранији доживљај исте књиге. Књига, за- право, траје док се то зрачење несебично емитује и мами нове и нове читаоце. Мењајући, чак, и лајт-мотив песме у даљем протоку времена. У супротном, крај је и писца и његовог дела. У таквим привилегованим тренуцима снажне емпатије, критичар није само ангажован или кавафијевски читалац са одређеном ерудицијом, већ, како је тврдио и осећао, књижевни критичар и импресиониста Милан Богдановић да се и тумач може издићи до нивоа самог стваралаштва. Кључ оваквог читања и тумачења Јашовићевих песничких остварења се за- снива на емпатији читаоца, управо, у овој пригоди, са песниковом емоцијом, а може, у другим примерима, и са пишчевом имагинацијом („Пријатељи моји / Очима својим / Без зеница / Вечито упиру погледе / Зраке иштући / По оброн- цима / Свемрака” – песма „Бездно”), зачудношћу, надреалношћу, о чему су пи- сали Башлар, Шкловски и други теоретичари. Дакле, емоција, као што је и Ја- шовићева неспутана, огољена и искрено-храбра, пут је успостављања блиских заједничкости између свих учесника у магијском ланцу књижевности („Отков / Срмен си / Само срцем / Саткани / Стих” – песма „Рождество”). Башлар је и ламентирао да приоритетна аналитика може спутавати и обезвређивати спон- тано, изворно, прволико, природно, сушто, као што песник Јашовић певајући о свом и националном завичају, пева о себи, пре свега, на емотиван, исповедан, искрен и непосредан начин, уз потпуно предавање и посвећивање ономе о чему пише и пева. И уз очигледно поистовећивање. У новије време, психолози и социолози, велики значај у стваралаштву при- дају и царству односно дубини несвесног7. Поред наше колективне подсвести коју је одавно колонизовала суштина и значај Косова, и у личној подсвести је стање слично. Нарочито у подсвести све- 6 Преузето из књиге: Ана Стишовић Миловановић, Инструментални концептуализам у проучава- њу књижевности, Рашка школа, Београд, 2014, стр. 9. Александар Б. Лаковић 67 Митолошки зборник 46 дока још једног посртања Косова, са свим појединачним трагичним судбина- ма, са којима и сведок поседује емпатију. Пре свега, што жртва може бити било ко. Без икаквог разлога и кривице. Под условом да носи одређено име, као и неко од нас, рецимо. У суштини тог механизма трансфера од несвесног до доступног је можда и најважнија улога знања и емоција, као што је то очигледно и у Јашовићевом пе- сничком гласу. Наиме, оно што феноменолошком проучавању, па и стварању, када је у питању тематска и просторна скученост и усредсређеност, јесте могу- ћи недостатак (изолованост без употребе читаве гаме историјских, медитатив- них, социолошких, традиционалних слојева), у делу Голуба Јашовића баш то је- сте предност. Заправо, сама помисао на песников и наш колективни завичај, буди бројна осећања и времепловска сећања, који са читаоцима намах успоста- вљају емпатију. Дакле, и песник и његови читаоци претпостављају своје пам- ћење (лично и колективно), сачувану историју и недосмислену љубав, пре свих. Сви су они скупа обележили и песника и његове читаоце и тумаче, дару- јући им такав-какав идентитет и трајни знак распознавања. Битно је подсетити да просторна и временска одредница Јашовићевог пева- ња поседује извесне особености. Наиме, у оваквом непосредном и искреном песничком дискурсу, могла се очекивати тескоба. Међутим, није тако. Управо песнички садржај обилује временским и просторним слојевима. Косово је живи организам. Не може се о њему писати само из једне тачке гледања. Чак, ни у само једној песми, јер тема је нешто што вековима траје. Осим тога, Косово је бесцен, што се садржаја тиче. Косово је континент. Косово је океан. Косово памти. Памти векове. Памти жртве. Више њих него победе. Памти ратове, иску- шења кроз векове, смрт и рођења, који дуго трају. Било која реч или топоним, предмет и појава, сан и јава, поседује своју пребогату биографију. Све асоцира. Све се умрежава и уланчава. Дакле, сама помисао на Косово нуди обиље слоје- ва, као и њихов обавезни контекст. И сви ти слојеви, од најповршнијег до најду- бљег комуницирају међусобно8, настављајући своје дијалоге и у читаоцима. Понекад и одложено и накнадно. 7 Паскал је, по тумачењу Ернеста Сабата, непредвидиву моћ писања из дубина несвесног, ипак приближио емоцијама, називајући их „разлозима срца” (Ернесто Сабато, Појединац и Универ- зум, Градац, Чачак, 2005, 36). Сачувана је, у бројним антологијама цитата, преведним на гото- во свим светским језицима, необична, али схватљива свима, изрека-мудрост Блеза Паскала која гласи: „Срце има своје разлоге, које разум не познаје”. О томе је много касније писао Данијел Голман, објашњавајући сазнајни процес преузимања из несвесног преко емоција, ословљавајући их као емоционално памћење и као емоционал- ну интелигенцију. Он се посебно залагао да управо помињана емпатија представља блиско и пријемчиво разумевање туђих осећања и толерантно уважавање различитости мишљења. 8 Роман Ингарден, О сазнавању књижевно уметничког дела, СКЗ, Београд, 1971. стр. 298. 68 Александар Б. Лаковић Голуб Јашовић (1960) Песник Јашовић је „представљену стварност универзалног литерарног вре- мена и представљену стварност универзалног литерарног простора, стварао у блоку дескриптивно-литерарно-илузивно-алузивних песама од конкретно догође- ног времена у стварном конкретном простору. Таквим поступком спојио је два времена. Оно време које је прошло, које се догодило у реалној стварности, пре- нео је у представљену стварност, али у њој није укинуо његов ток трајања. Тако је остварио релацијални коресподентни вид. Литерарна моћна илузивна снага дозивала је прошло из времена да поново траје, али је песник интенционалном стваралачком жељом уметничку истиниту дескрипцију претварао у мисаону нову структуру”9. Међутим, потенцијална опасност у искреном и емотивном песништву какво је Јашовићево, јесте у трансферу доживљеног, виђеног, упамћеног и сањаног у ниво стихотворства, јер се често дешава да значај и вредност песничког садр- жаја својом парадигмом не захтевају од песника да се упесме. Често, моћни и упечатљиви делови песничког текста остају неостихотворени. Не бивају пре- нети у прави стих. Исти је и случај и са необично важним истинама, које су саме за себе врхунска значајност и суштина, али у песмама остану само преузе- те, без даљег преображаја. Пут од истине, права и правде до стиха често остане непревазиђен. Мада, понављам, и истина, право и правда, као актери песме (без додатног песничког преображаја) на страницама песничке књиге могу учествовати у неочекиваном дијалогу унутар корица књиге и на тај начин уче- ствовати у преношењу значења. Осим тога, и недостатак дистанце између емо- ције и песме, лишен искуства као насушног коректора или духовника песме, утицао је стихови нису још медитативнији и промишљенији. У Јашовићевом стваралаштву све чешће се оглашавају и стихови љубави пре- ма жени. Додуше, оваквог окретања песника овој емоцији, било је и у ранијим књигама, али песников менталитет је и у њима, више него што треба и што пе- сма може да издржи, уграђивао представе из свог завичаја и прошлости Косо- ва. Стога се његове раније песме у којима је зрачила и љубав човека према же- ни, нису посебно издвајале из постојећих садржајних одредница и, читаоци и тумачи нису их као такве препознавали. 9 Зоран Павловић, Тумачење поезије Голуба Јашовића, Свет књиге: Београд; Удружење писаца Крагујевца: Крагујевац; 2013. стр. 7. Александар Б. Лаковић 69 Митолошки зборник 46 У књизи изабраних и нових песама Под Пакленом песма10 издвајају се Јашови- ћеве љубавне песме које се разликују од његових других песама, не само по са- држају, него и по релаксираном песничком поступку у певању овог мотива. Утисак је да су песме посвећене љубави много отвореније од ранијих. Много утишаније. Без икакве загрцнутости. Без грча. Без ускличника. Без пресије и стегнутости. Тихо сплавареће. Саборно рећи, ово су изненађујући Јашовићеви стихови, који захтевају од песника оно што су и раније песме узимале од њега. Реч је о емоцијама, без резерве и икаквог отклона, чему је песник, убедили смо се, склон. Конкретан садржај Јашовићевих „нових песама” наговештава се и из насло- ва песама: „Вила са Звечана”, „Кад сам те измислио”, „Кад нам је поглед горео”, „Наша прва вечера”, „Нешто као осмех”, „Сунце и ти”, „Ако љубав није”. Пе- сник, дакле, велича своју љубав. Глорификује је. Химнично јој се обраћа у пе- сми „Вила са Звечана”: Гледам љубу Страхињину Боковима Лахор мами По обзорју Бандолскоме али, као и у осталим песмама, на пример, и у овој, а нарочито у песмама „Наша прва вечера” и „Не бих у песму”, присутни су мотиви из косовске прошлости, у виду праузора или током метафоризације стиха. Песникову неодвојивост било ког песничког мотива од Косова као средишта његовог прошлог и будућег живота, илуструје и песма „Ако љубав није”: Зашто ми поглед Цвета На увојцима мрким Разигран на грудима Без даха Ако љубав није… Зашто те босоногу У праскозорје Нехотице срећем 10 Књига Под Пакленом песма (2018) је књига изабраних Јашовићевих песама, којој је придодат зачетни циклус Нове песме, који чине осам песама. Осим тога, и у циклусу Песме су три нове песме. Све ове песме су мотивски окренуте љубави човека према жени. 70 Александар Б. Лаковић Голуб Јашовић (1960) На очевој Окућници И Славица Јовановић11, у својој рецензензији уочава да је Јашовићева љубав „у спрези са јуначким и херојским. Али, љубав је… и жуђена, гладна и еруптив- на”, а кад је реч о песниковом дискурсу љубавних песама она уочава да „његове строфе постају дуже и умилније, а фон оптимистичан… његов бревијар богати- ји је за целу скалу чежње и страсти”. Она тврди да Јашовић „пише љубавне пе- сме... прозрачне, етеричне, најлепше своје стихове”. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 11 Славица Јовановић, „О књизи Под Пакленом песма Голуба Јашовића”, у књизи, Голуб Јашовић, Под Пакленом песма, Удружење писаца Крагујевац, Крагујевац, 2018, стр. 145. Александар Б. Лаковић 71 НАУЧНА КРИТИКА 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. ЗАВИЧАЈ КАО БИБЛИЈА (Голуб Јашовић: Под Пакленом песма, Удружење писаца Крагујевца,2018) ЉУБИША ЂИДИЋ1 Сажетак. У обимном књижевном делу Голуба Јашовића поезија је она одредница која историзује његово унутрашње биће доносећи кроз завичајну песничку пупчану врпцу одмотавње његовог духовног клубета, коијм ће исксзивати суштаство своје природе. Та- ко ће чин завичајног досећи до универзалног, са мотивским укусом свете косовско- ме- тохијске земље. Кључне речи: Завичај; изгнаник; Пакленик – врх Проклетија, рефлекси настасијеви- ћевских сажимања; лирске тканице. 1 Рад је примљен 15. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 73 Митолошки зборник 46 Завичај као духовну пупчану врпцу многи писци су различито исказивали. За Црњанског је завичај оно шта сте изабрали да у томе будете, код Добрице Ћоси- ћа завичај и мајка су исто, Буца Мирковић каже да је завичај ваша Библија… Цео песнички опус Голуба Јашовића (1960) од десетак збирки има своје архе- типско библијско метохијско самствовање са горким укусом савременика „ко- ји је гризао камен”. Тако се заправо зове прва књига овог песника коју објављу- је 1996. године. Одредница о завичајности већ ће имати ту унутрашњу оптере- ћеност из које ће тек понекад, као на какав лирски пропланак излазити. У свему другом, осећање изгнаника са родних простора остаће основна нит од које је саздан. И кад ме не буде Дримски мук ће Мучно Мучки Причати Да бејах Та еволутивна нит мотивски ће толико бити везана за идеју завичаја да ће све наредне песничке књиге одмотавати то клупко у чије је језгро намотавао своје песничко биће. У позавичављеној симболици, у служби метафора тако ће се свеједно наћи и митска и приватна имена: Арсеније, Данило Пећски, Ранко Живаљевић, Петар Шекуларац, Његош, инок Авакум, Васо Шћекић, Проклетије и Паклена (највиши врх), Пећаршија, Бистрица, Пештар, Дрим, Љевишка… Ако је збирком Кад смо гризли камен најавио болна места где ће се наћи његова лирска подруштвљеност, у Смртчевитом опстајању , унутрашњи буревесник је само могао горко да констатује стање горке смртчевитости! Будућа догађања у овом метохиском библијском пејзажу говоре да нечастиви са Проклетија Мокре Горе и Шаре свадбују… Јашовићева поезија има рефлексе настасијевићевског сажимања, есхатоло- шке филозофеме, тражи читаоца који уме да се из поетског енигматичног заве- жљаја развеже, да за разливену мисаону капљицу зна како је изгледала у пр- вотној сузи, да у песничкој математици пронађе формулу као излаз , да коначно, песникова оптерећења прихвати као своја, макар да му није потребна лектира (посебно лингвистчка) песникове учености /што би било обавезујуће, већ да својим природним чулом осети моћ оваквог језичког исконства /што није обавезујуће/. 74 Љубиша Ђидић Завичај као Библија Јашовићева оптерећеност завичајем и није завичајна, већ есхатолошка, но- сивост хронотопа је духовна категорија његовог бића, исказ завичајем којим се унутар себе историзује не значи да се до те мере исказује да је цар го, јер су ње- гове флуидне кошуље у у најлепшим лирским тканицама, понекад ткане од сопственог меса. Што је од својих библијско-метохијских предела даљи то им је у свом мит- ском самствовању ближи. Кад објави избор из својих десетак збирки под на- словом Под Пакленом песма , морао је дати и ту фусноту (што је за овакву врсту поезије било нужно и у неким другим хронотипским одредницама) да је Па- клена врх Проклетија! Ипак из те завичајне понсености, којом је у овим годинама и овим песнич- ким збиркама певало његово песничко обретеније , постојали су у његовом лирском рефлексу и они други усхити лепотом, сновиђењем, заветништвом, љубављу… Насупрот горкој песми Распеће на Ситници Неречено знам Да умирах Због крста Три прста Да… Покупим облак За колевку За гроб За помен Најбољима И чему чуд Сећања горе Мени Распетом На Ситници долази песма која објашњава и какав је глас вољене: Дошла је некако Ниодкуд. Ћутећи клекла Уз моје узглавље. Нестварним гласом Мелемни шапат Обасја дом Љубиша Ђидић 75 Митолошки зборник 46 Таквим је гласом Наша мати Успављивала Гладне Мене и моју браћу Измишљајући Боља јутрa. Тако је Голуб Јашовић историзовао све своје завичајне библије. Ljubiša Đidić Summary The Poetics of Golub Jašović In the extensive literary work of Golub Jašović, poetry is the determinant that historicizes his inner being by bringing through the native poetic umbilical cord the unwinding of his spiritual clubet, which will expose the essence of his nature. Thus, the act of homeland will reach the universal, with a motif taste of the holy Koso- vo-Metohija land. Key words: Homeland; exile; Paklenik; reflexes of Nastasijević's summaries; lyrical weavers. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 76 Љубиша Ђидић ПРИКАЗ 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. ПЕСНИЧКИ ЛИК ЖЕНЕ КОНСТИТУИСАН ИЗ СУБЛИМАЦИЈЕ ПЕСАМА У СНУ ЧУО, СУНЦЕ И ТИ, АКО ЉУБАВ НИЈЕ И ТРЕН ЗОРАН ПАВЛОВИЋ1 Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Испитивачки поступак књижевног уметничког дела настаје из основне одред- нице како и шта. То испитивачко како одређује методолошки поступак а испи- тивачко шта литерарна материја. За процес тумачења ове четири песме мето- долошко како одредило је конституисање сублимацијске њихове материје процесом деструктурализације. А оно испитивачко зачетничко шта одредило је истраживање само песничког субјекта. Песник Голуб Јашовић је усложнио његову структуру уношењем сублимацијских стихова, у којима је укинут мо- ноларитет песничког субјекта ликовним биполаритетом, у којем је био и пе- снички лик жене. Али, овај се лик са постављеног аспекатског становишта у конституисаној сублимацији није добро видео, а он је у овим песмама био њи- хов мисаони чвор тврде материје у којој је литерарно све и литерарно јесте ових песама, њихова литерарна егзистентност. Да се не би догодила у овом по- слу методолошка разноликост, да се оно методолошко како не би разложило, прималац-испитивач је поново издвојио и састављао само пуне-препуњене сублимиране стихове и конституисао их у склоп сублимације само за поједи- начну песму. Тако је са постављеног аспекта могао да тумачи-открива стихове ове четири песме. У конституисаним сублимацијама посебно за песме У сну чуо, Сунце и ти, Ако љубав није и Трен испитивачки је желео да види и гледа само песнички лик жене. За песму У сну чуо у конституисаној сублимираној литерарној материји по- стављен је аспект за истраживање само песничког лика жене. Овај се лик видео и у посебном испитивању ове песме када је за њену интерпретацију и вредно- вање био постављен аспект са којег се само тражио песнички субјект. Тада је у 1 Рад је примљен 18. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 77 Митолошки зборник 46 његовој текстури откриван и песнички лик жене па је за његову интерпретаци- ју било потребно да се постави нови низ само са естетичког становишта, али то у истраживању овај прималац-испитивач није смео да уради са аспекатског становишта истраживачког вида у којем је само песнички субјект тражен и у текстури и у структури света песме. Та испитивачка жеља-сумња-немоћ остала је у песми и као њена моћ. Остао је у песми и њен прималац-испитивач у њеном читању после читања, када је она излазила из своје чисте органске песничке структуре и када се у чистој структури света песме појављивала у само знаковној структурној сублимаци- ји. Са ње као постављеног становишта у инверзивној перспективи подизао се големи знак недодир. Стихови постављени у линеарној перспективи наслућују- ће су очекивали да се методолошком допунском структуром повежу и саставе са њим. Ову интенционално постављену жељу песме и песника, ово показива- ње кореспондентне мреже смислова, ово њено дозивање да се у њу уђе кроз ка- пију недодир, кроз знак којим би се састале-спојиле две перспективе, одредило је примаоцу-испитивачу аспекатско становиште. У новој начињеној сублима- цији само за песму У сну чуо одређена је знаковна интерпретација и вреднова- ње. Да би се открила логика литерарног антилогалитета истраживана је коре- спондентна логика структуре знакова у структури стихова. Функције знака не- додир као да су биле сакривене у његовој инверзивној структури. Он се у њој толико у удаљеној перспективи повећавао да се у њему сакрио женски лик пе- сме. У логици инверзивне перспективе као да је сакривена и жеља песника у тајни овог знака. У методолошки начињеној сублимацији отвара се свест жене, показује исти- на у њој, отвара женски интуитивни генетски немир, њено лутање свести, ли- терарно њено немирно тело, отвара се сакривено у њој од ње, њена логика сми- саоних антилогалитета, њено егзистентно литерарно све и јесте. Ова жена у ли- терарном женском лику у стиху Прозрачним дахом јецала не плаче, она као оним дахом којим је почела живот (живот почиње уздахом а онда тек долази плач) лажно показује егзистенцијални бол јецања. Оно неразумљиво у свести овог женског лика, одређено њеном генетском судбином, појављује се у прозрач- ном даху јецања. Прозрачни дах се види а његово јецање чује. Излази из овог женског лика њено издахнуто које није бол ни срећа, као да је остало без димен- зија и перспективе сазнавања. Али оно такво постаје немир смислова у стихо- вима песме. Стих Прозрачним дахом јецала у састајању са стиховима Дуго си лето чекала / не- додир жељан/ тражећи добија из значења своје означено које тек остварује функције у стиховима који је кореспондентно дозивају. У њима знак недодир као да открива егзистентну лаж у стиху Прозрачним дахом јецала. Отварањем знака недодир само у ова четири стиха као да се открива жеља песничког лика жене. Она у очекивању дугог топлог лета очекује и свој недодир, своју лепоту у 78 Зоран Павловић Песнички лик жене… слободи недостига када се у светлости и топлини сунца блиставо види њено немирно женско тело. А онда стих Прозрачним дахом јецала долази одозго из пе- сме и као да постаје у инверзији стихова оно што се ипак после тога догодило. Да ли је оваквим структурирајућим конституисањем отворен знак недодир или је недосегнут остао у песми. Ако се то догодило песма је сачувала своју есте- тичку и смисаону моћ да се све у њој не открије? Да ли је у овој сублимацији састављеној само од четири стиха откривена истина овог песничког лика жене из песме У сну чуо, или је његова истина у је- динству разноликости постављена у два приступа са разноликим аспекатским видом гледања? Или је његова истина остала у песми. Или он није из песника читав ушао у ову песму? У песми Сунце и ти песник Голуб Јашовић поставио је у сублимираној струк- туралној дескриптивној позицији песничког субјекта. То је онај исти песнички субјект из песме У сну чуо, али у овој песми литерарну егзистентност потпуно остварује у сублимацијалним естетичким необично постављеним сликама у нежно благој игри праскозорног јутра. У сублимацији стихова: Безуспешно покушавам Новембарско сунце У трепавице да уденем Скидајући први јутарњи зрак Док покушавам да те измислим Узалуд чекајући У омрклици Зору рођену У љубичастој роси песнички лик жене остао је затворен у стиху Док покушавам да те измислим. Из једног иконичког знака није изашао и није ушао у егзистентност песме. Из хе- терономијске свести песничког субјекта из песме У сну чуо требало је да се по- јави исти песнички лик жене али је он у овој песми остао сакривен. Да ли је то била стваралачка жеља песника да толико снажно дохваћен песнички лик жене из песме У сну чуо закључа само у једном знаку једног стиха. Да ли је то било довољно за литерарну егзистентност истог лика у ове четири песме Голу- ба Јашовића. Песник је пренео овај лик из друге песме и оставио га само у ико- ничком знаку да те измислим. А све се то догодило када је песнички субјект же- лео да у своје трепавице удене новембарско сунце које је точило први јутарњи зрак у тек рођеној зори орошеној љубичастом росом. У саставаљању лепоте света у раном праскозорном јутру, када поново почиње живот иза пробуђеног сна, састају се човек и жена, он у јави сна којег је песник дохватио веома необи- чајено у дескрипцији јутра у којем је састављено оно што је његова литерарна илузивна лепота истине, човекова жеља да у игри јутра дохвати његову душу, Зоран Павловић 79 Митолошки зборник 46 и она која се само појављује у његовој свести и која је само наслућивање жене. То се у овој песми догодило када су се састале две лепоте: лепота света и лепота жене, баш у трену када долази лепота јутра и када у њега улази мисао-жена. Песма Ако љубав није наслућивање је стрепње коју песнички субјект и пе- снички лик доживљавају у песми Трен. А у сублимираној материји песме Ако љубав није жена босонога гази у прскозорје љубичасту росу на очевој окућни- ци. Поново се женски лик појављује у омрклици праскозорја, поново је то тек рођено јутро, поново из песме Сунце и ти љубичаста роса прекрива земљу оче- ве окућнице да би по њој газила топла тек пробуђена жена у својој женској ин- туитивној жељи да би показала себе и босонога проходала своје несмирено тело изашло из сна. Али и у ову песму улази велики знак недодир са свим својим освојеним и неосвојеним значењима из песме У сну чуо. Жена из тог знака ула- зи у песнички лик жене која босонога у праскозорју хода по очевој окућници и одлази у свој недохватљиви недосег. Тако је иконички снажно створен женски лик, који у овој песми није сам, јер се у литерарној материји само једног истог женског лика појављује и у песмама У сну чуо, Сунце и ти, Трен. У њиховим су- блимацијама, насталим конкретизацијама, методолошком применом интен- ционалног предмета и еидетичке редукције, интенционалном стваралачком жељом песника, самоуређивањем саме песме и песничким аутоматизмом из интуитивног и инвентивног генетског дара-благосова песника, песнички лик жене саставио се целовитије у посебан лик. За песму Трен сублимација се појавила и настала у органској њеној структу- ри. Три њене двокитице састављају постављене смислове стваралачке жеље песника. У њима је песнички лик жене изашао из свести песничког субјекта, али то је она иста жена из песме У сну чуо која је тражила у својој литерарној превари недодир у свету њеног женског тела. А у овој песми догодио се њен ег- зистенцијални чвор у круг. Снажно завезан њен егзистенцијални чвор окретао се у круг. Понављала се њена животна лаж којом није могла да превари судбин- ску своју женску жељу. Досуђеном интуицијом и генетском пресудом ушла је у истину живота и у њој се само окретала у круг без смерова егзистентних досу- ђених смислова. Са њом је у њену окружену бесмисленост песник поставио и песничког субјекта да би у овом песничком лику жене отворио па открио њену досуђену егзистенцијалну стрепњу. Она је у овој песми престала да јеца, она више није ни тражила недодир свог женског тела, она је престала да вара себе, али она није могла да више уђе у живот са својом женском жељом из женске интуиције. Њена женска инвенција смислова није могла да је извуче из гара спаљених жеља у судбинском додељеном њеном животу, или из грешне игре живота са осталом стрепњом у којој је ромињао страх. 80 Зоран Павловић Песнички лик жене… Песнички лик конституисан органском и допунском методолошком структуром У Требовићу Под сунцем јесењим Хоризонтом Душа Крваве Барјаке Јаше Пањ сан Догорели У срцу Тињају Љубави ине И први пут У јесен позну С ветровитим облаком Волим На бескрвном огњишту Тебе Што чеках Ко вечност Сени своје У подоблачју Снујући Рекао бих Невешто будан Назирући Кукавицу Како гута румене облаке У утроби својој Зачете На Паклени Купане Саморосом Убијена је и зора А саучешћа Ниоткуд У чистој литерарној егзистентности песник Голуб Јашовић поставио је у пе- сми У Требовићу само песнички лик који, сам без песничког субјекта, прави пе- Зоран Павловић 81 Митолошки зборник 46 снички свет и дозива у њега из своје свести песнички лик жене. Све се у овој пе- сми догађа у тријадном односу човека, жене и неба. У иконичком знаку У Требовићу Црква св. Апостола Пећке Патријаршије, илуминира благослов на свој простор, у којем је песник поставио свој песнички лик, маленог човека, у подоблачју његових жеља, мисли и морања. Тако ова песма без песничког су- бјекта, само са песничким ликом, у интенционално постављеној идеји песме о исповести, остварује литерарно необичајено ове моћне љубавне песме. Као да су се у ову песму улиле песме У сну чуо, Сунце и ти, Ако љубав није и Трен, али без свог песничког субјекта. Састале су се у њој све њихове приче, али је ова нова конституисана структура примила у себе само чисте структуре ових песа- ма без створених методолошких сублимација овог примаоца-испитивача. То се догодило јер је органска структура ове песме остала само са литерарно егзи- стентним животом песничког лика без дескриптивног приступа песничког су- бјекта. У спајању реалитета света са реалитетом његове литерарне илузије, у овој се песми појављује големо моћна литерарна илузивна варка. Литерарна илузија излази из песме и прелази у реалитет стварности јер представљена ли- терарна стварност потпуно осваја реалну стварност и у том необичном чину добија и своју уметничку истину. Ова песма тако постаје моћно испуњена, пре- пуњена истином литерарне егзистентности света. И у овој песми као и у свим љубавним песмама Голуба Јашовића и простор и време су исти. Простор је његов родни крај, то су његове сурове планине прокле- те Проклетије, искукана Кукавица и пакленица Паклена и њихови пурпурни вр- хови који се у лепоти јутра, када се зора рађа и када се у омрклици праскозорја појаљује запаљеним пурпуром сунце, радосно одвајају од неба. А време и у овој песми као да је изашло из раног праскозорја јутра у којем песнички лик у лите- рарној егзистентности дохвата својим видом свести, тамо далеко на хоризонту, прве пробуђене зраке сунца који пале врхове Кукавице, Проклетије и Паклене и својим ватреним сечивом одвајају земљу од неба. И у том трену њихове судби- не, тамо далеко на хоризонту песнички лик види како се душа неба спушта у душу планина. Песник је ухватио тренутак магновења у којем се види радост неба и земље, радост искукане Кукавице, проклете Проклетије и бол од радости песничког лика који посматра у својој свести одлазак неба од земље. Али, баш тада на далеком хоризонту песнички лик види како крваве барјаке јаше душа неба и како они брзо пале плаво небо. Баш у том трену свест песничког лика го- вори: Пањ сам / Догорели. То у овом лику проговара и онај песнички лик дошао у ову песму из песме Трен испуњен стрепњом у којој Ромиња страх. А то се њему догодило када му се у свести појавило како босонога жена из песме Ако љубав није, у којој је и он био, у омрклици праскозорја, у тек рођеној зори, гази љуби- часту росу. Спојио се исти песнички лик из песама У сну чуо, Сунце и ти, Ако љу- бав није и Трен и прешао у песму У Требовићу, а у њој спојен од својих литерарних ликовних егзистенција проговара своју судбину. Али, у горком укусу литерар- 82 Зоран Павловић Песнички лик жене… ног трансценденталног у својој свести налази спасење у миру-немиру враћа- њем у време у које су долазиле и пролазиле Љубави ине, жене које је волео или само желео. То понављање времена у смислу-бесмислу када је његово тело за- творено у догорелом пању одсеченог некада великог високог моћног храста изазива Тињање / Љубави ине. То песник неда свом песничком лику да оде у пе- сму до краја и да се тамо заврши. Извлачи га затамњеног из догорелог пања да би могао да из простора Цркве св. Апостола упути небу, Богу и себи своју испо- вест. Саставља га са собом и са свим песничким ликовима у причама исприча- ним у песмама У сну чуо, Сунце и ти, Ако љубав није, Трен у роман живота да би могао да изговори своју молитву у исповести. А у њој је само једина иста жена из свих ових песама која у песми Трен заједно са њим постаје његов литерарно егзистентни Чвор који се врти у круг. А то се догодило у односу човека и жене, у једном трену када се њихова жеља-ватра претворила у отишу жељу у њен изго- рели гар. А после тога и у човеку и у жени у њиховој егзистентној стрепњи ро- мињао је само страх од њих самих. А песнички лик осећао је себе као да је дого- рели пањ. Да ли се, онда, у овој песми догодила интенционално наметнута ин- вентивна интервенција песника или се из интуитивних подарених стваралачких жеља песника појавила самоуређивањем моћна жеља саме песме да таква буде. Ипак се у песми само догодило остварење чистог система песме зачелно постављеног у самој одредници-наслову песме У Требовићу. Написана је песма-исповест и песма-молитва. Песма-исповест казана је у два знака: Волим Тебе, а песма-молитва упућена је небу ветровитим облаком из душе бескрајног огњишта у свести. То мисао песничког лика излази из своје сени после чекања великог као вечност. Снујући у сну будан песнички лик гле- да како његова искукана Кукавица у својој утроби гута румено пурпурне обла- ке зачете на пакленици Пакленој. У самом виду свести песничког лика, у уби- јеној зори без саучешћа, убијена је и мисао која се спустила од неба о жени коју је он волео када је у рођеној зори у праскозорју босонога ходала по очевој окућ- ници газећи љубичасту росу. Песник Голуб Јашовић је у песми У Требовићу спо- јио песнички лик из песама У сну чуо, Сунце и ти, Ако љубав није, и Трен да би он подигао своју исповест према небу и да би из догорелог пања молио своје спа- сење јер се бесмислено кретао у егзистенцијалном кругу. Да ли му само то остаје у животу после живота? Извори Јашовић, Г. (2009). У сенци Проклетија. Врање: Врањске књиге, Краљево: Libro company. Јашовић, Г. (2001). На Хвосну кост. Андријевица-Лепосавић: Комови. Јашовић, Г. (2012). Песме. Београд: Свет књиге. Зоран Павловић 83 Митолошки зборник 46 Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 84 Зоран Павловић ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА (Прилог компаратистици) АНА М. ЗЕЧЕВИЋ1 Сажетак. У студији се на примеру поезије Голуба Јашовића, објављене у периоду од 1996. до 2021. године, указује на три његова главна стваралачка чворишта: на одабрану тематику и мотивику, на дијапазон језичког богатства и разноврсности, као и на приме- њену раван његове поезије. Показаће се да је палета Јашовићевих тема и мотива обједињена заједничком пишче- вом особином – чулним и мисаоним доживљајем, као и дубоким промишљањем о дожи- вљеном; да писац комбинује лексику родног поднебља са новим изразима које је сâм из- недрио, док jе на трећем плану приказан однос теоријске и примењене равни, на нивои- ма прожимања књижевности, музике, историје и других дисциплина. Кључне речи: поетске слике; теме; мотиви; хармонија; аудитивне; медитативне; ви- зулне представе. 1 Рад је примљен 14. маја 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 85 Митолошки зборник 46 „Изазвати у себи већ једном доживљено чувство и затим кретњама, линијама, бојама, сликама, израженим речима предати то чувство тако, да и други доживе исто чувство, то је ствар уметности”. Лав Толстој УВОДНА РАЗМАТРАЊА Песничко стваралаштво Голуба Јашовића (Пећ, 1960) обухвата десет збирки пе- сама (у оквиру опуса који броји више од тридесет књижевних остварења), које је објавио у периоду од 1996. до 2021. године. Од тог броја, четири збирке песама су штампане двојезично – на српском и руском, српском и енглеском или на српском и француском језику. Јашовић обрађује родољубиве теме и мотиве: борбу за слободу, оживљавање националне свести, љубав према Косову и Мето- хији, а потом и теме и мотиве љубави према породици, жени и пријатељима. У том смислу посматрано, издвајамо збирку Чемернице која садржи родољубиве, љубавне – породичне и духовне песме. Писац се бави сећањима, давно забора- вљеним, изгубљеним емоцијама, енергијом која покреће на несрећу, али и оном која даје живот и борбу за бољу будућност. Основне карактеристике ње- гове поезије су неримовани стих и сажета мисао уобличена у кратак стих који често чини само једна реч (чиме песник још више истиче смисао те одабране речи – стиха). Јашовићев поетски говор – песнички ритам, не супротставња се природном говорном ритму, иако га он стилизује новим речима архаичног призвука, насталим од старог говора, од говорног наслеђа и залеђа. О Јашовићевим песмама првенствено су своја запажања дале колеге песни- ци, као што су Милица Бакрач, Радомир Андрић, Драгован Р. Чампар, Златија Радовановић, Радмила Обрадовић, Миљурко Вукадиновић, Марина С. Грујић и многи други. У интересантном прилогу Марине С. Грујић, који се налази на крају збирке Заветнице / Poèmes votifs (на српском и француском језику), ауторка текста даје заокружено виђење разноврсног и богатог Јашовићевог стваралачког опуса (Ја- шовић, 2016, стр. 89): „Голуб Јашовић, човек који је у свом духовном бићу сублимирао едукацију, уметност, религиозно самопрегнуће, љубав према историји и таленат за реч и (с)мисао, све то у компилацији с доминантним карактером оплемењеним чашћу и добротом, једно је од најзначајнијих имена српске књижевне сцене. У свом биби- лиографском опусу има завидан број каталошких јединица које су назнаке дугих и исцрпних научних истраживања, сарадње, стварања и дружења с еминентним личностима и у оквиру истих таквих догађаја, а ту је и његово професионално и књижевно дело, те њихов преплитај”. 86 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА У прилозима избора песама Под Пакленом Песма, Радмила Обрадовић у при- логу „Голуб Јашовић и његово певање” између остало даје следећу системати- зацију одабраних Јашовићевих тема и мотива: „И овде заступљене песме припадају песниковом завичајном кругу – у коме се песник креће, приближавајући му се и удаљавајући се од њега, којим мери и пре- мерава садашњост, прошлост, будућност, свет који га окружује. То је његов зави- чајни круг у својој географској, топонимијској, историјској, митској и песничкој димензији. Песник је испуњен суровом и величанственом лепотом завичаја, у се- би носи имена и надимке јунака и замљака, кои су његови архетипови, имена пла- нина, речних токова; прожет је традицијом, историјом, косовским митом и заве- том, православним подвигом, српским духом” (Јашовић, 2018, стр. 136). Анализирајући садржај песничког двојца Славице Јовановић и Голуба Јашо- вића, у збирци Нешто Као Осмех, песникиња Милица Бакрач у прилогу на крају збирке латентно указује на мотиве радости, живота и среће, свега садржаног у осмеху. Између осталог, пише: „Започели су песнички дијалог неусиљено и 'спонтано', и све записане речи насловили су именом најлепше појаве која се дешава човековом лицу: Осмехом! Оним осмехом који је красио многа лепа лица откад је човечанства и Божанства: чак од Светог Вида до Кафке” (Јовано- вић и Јашовић, 2017, стр. 55–56). У прилогу на крају Јашовићеве збирке Заветнице, писац Миљурко Вукадино- вић истиче да је, на лексичком плану, песниково изражавање „раслојено и згу- снуто: архаизми испреплетани са локализмима као и поприличан број језич- ких изведеница – неологизама који имају патину и не одударају од поменутог лексичког регистра народне уметности” (Јашовић, 2016, стр. 85). Поменимо на овом месту сличне творевине у крајишкој поезији Ненада Грујичића, а пре ње- га, на првом месту, треба поменути „разбарушеног генија” Лазу Костића, који је својом скоро ренесансном стваралачком енергијом утр’о пут вишеструкој надарености и стваралачкој енергији коју поседује Јашовић. Вукадиновић на- ставља поређењем, да је „песма за овог песника заветница илити духовна иска- зница страдалаштва српског народа у митском косовско-метохијском завичају па је интонација ових похвалних песама са знатном примесом ризичног пате- тичног реторичког удара и узлета који је доста близак ономе што песник Бран- ко Миљковић назива ’поетиком ума’” (Исто, стр. 85). ЈАШОВИЋЕВА ПЕСНИЧКА ВАСЕЉЕНА Поетски језик Голуба Јаховића је неримован, речи су сâме по себи симболи ко- јима се гради једна осмишљена слика, утисак, емоција. Своје теме и мотиве он стилизује у виду различитих представа које можемо, за сада, разврстати у оквиру три најважније песничке слике: визуелну, аудитивну и медитативну. Ана М. Зечевић 87 Митолошки зборник 46 Збирка песама У сенци Проклетија је написана двојезично, на српском и на ру- ском језику. Има укупно тридесет девет песама. Приложени прикази на руском језику су из пера др Елене Александровне Правде и мр Драгована Р. Чампара (на руском и српском језику), након којих је приложена и Белешка о писцу. Једна од песама у којој се користи термин из области како музичке теорије тако и филозофије је песма „Хармонија”. Одабрану тему песник излаже у виду аудитивне песничке слике, у којој се већ из наслова указује на универзалну ства- ралачку и животну тежњу песника – склад у уметности, склад у свакодневном бивствовању, склад у универзуму. Цео текст песме обликован је у један катрен и гласи (Јашовић, 2009, стр. 56): „По бескрајима истине Кристали хаоса У не – реду Прождиру хармонију”. У грчкој космологији, Хаос (грч. Χάος) се тумачи као извор живота, велики почетак, порекло свега около, празног и несхватљивог простора на почетку времена. „Све је поникло из безграничног Хаоса – цео свет и бесмртни богови” (Кун, 1990, стр. 21). Потом је Хаос персонифициран као женско, те је у први мах представљала сеновиту област масе и енергије универзума, из које је касније произилазило све што је моћно (углавном, негативно и мрачно). Ипак, и нешто позитивно се десило – из тамног Хаоса се издигла богиња Геја – Мајка Земља, која је дала живот свему што живи и расте на њој. Далеко под Земљом родио се мрачни Тартар – ужасни бездан, пун вечне таме. Из Хаоса је настао Ерос – љу- бав, најјача сила која све оживљава. Мајка Земља је у сну родила Небо – Урана, који је завладао светом, оженио се Земљом и са њом добио шест синова и шест кћери. Хаос створи Ераба – вечни мрак и Њукту – тамну ноћ. Од ноћи и мрака потекоше Етар – вечна светлост и Хемера – радосно светли дан. Светлост се раз- лила по целом свету и почео је да се смењује дан и ноћ. Враћајући се у постанак – да се смењују, сусрећу и сударају честице мрачног прапочетка са честицама светлог живота. У грчкој митологији, Хармонија (грч. Аpμovia) је богиња скла- да, док је преко пута ње постављена Ерида – богиња раздора (грч. Έρις). У рим- ској митологији склад представља Конкордија, а несклад Дискордија. Подсе- тимо, у музици је акорд – сазвучје од три и више тонова окупљено по сопственим законитостима. Акорд је консонантан – склада, или дисонантан – нескладан, али његово постојање и сврха нису доведени у питање. У Јашовићевој песми, у једној реченици је описана вечита борба добра и зла, реда и нереда, хаоса и хармоније. Овде су „кристали хаоса” – који су сâми по себи већ део нереда – подвучено – „у не-реду”. Они гуше и „прождиру” хармо- нију. Како смо раније поменули, у музици је хармонија склад акорда у ужем смислу, односно, тонално-хармонског језика, у ширем смислу посматрано. 88 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Цитирана песма – поетски катрен, вишеструко делује на интуитивни дожи- вљај и имагинарни свет реципијента: подстиче креирање сопственог тумаче- ња стихова, ствара у свести визуелне представе, а такође, у појединим случаје- вима као што је то код аутора овог прилога, инспирише на креирање музичког руха песме. У питању је слободан стих, без риме, који би чак могао да се, у сми- слу концепције, трајања и тумачења поетског текста, подведе под хаику поези- ју. У наставку ћемо да направимо мали оглед у којем ћемо музикализовати ову песникову творевину. Музичка минијатура намењена је четворогласном жен- ском хору, у којем је највиши глас – 1. сопран (записан у 1. горњем реду), 2. со- пран (испод 1. сопрана), 1. алт – у 3. реду, и најдубљи глас – 2. алт. Хармонија Ана М. Зечевић 89 Митолошки зборник 46 текст: Голуб Јашовић музика: Ана М. Зечевић Дуги тон а1 на тзв. бруму – неутралном звуку „М” у 3. гласу, симболише исконски мир. Отпеван је на тону а1, који у музици представља тзв. камертон – тон по којем се штимују сви класични инструменти и људски глас, као најста- рији музички инструмент. Камертон је најчистији тон чијој чистоти стреме сви други инструменти, који се по њему штимују. То је тон од којег почиње стварање и извођење музике; он је оријентир помоћу којег други тонови креи- рају музику и стварају хармоничне музичке форме – овде двозвуке и трозвуке у складним хармонским везама. „Кристали хаоса” у музичком ткиву су дисо- нанце са и без разрешења, добијене наслојавањем тонских висина и преплита- њем музичких и текстуалних мотива (делова стиха, односно, понављањем не- ких речи или скраћивањем стиха). Из хармоније – у хаос, али и из хаоса – назад у хармонију – јер стваралац ове мале хорске композиције такође верује у осмех и регенерацију духовне чистоте. С друге стране, анализирајући поетске теме и мотиве који се баве родољу- бљем, у песми „Ево свиће” песник лелеком описује јецај, тугу и очај – за Косо- вом. То је интересантно тематски конципирана песма – тужбалица (Јашовић, 2009, стр. 82): „Ево свиће На алџи кобили Зора ко козле Сањивих торова Код Радевих станова Одавно нема Рада Подно Кукавице Чучи Паклена Још се чује лелек (Кад је ведро ноћу) Петров За Косовом”. Песник полази од медитативне слике свитања у вољеном крају, која се затим мења у визуелну – кроз констатацију да је све опустело, да нема нишчега више осим лелека за Косовом. Лелек је песма туге, те на овом месту констатујемо „песму у песми” односно „музику у поезији”, којом је песник направио своје- врсни драмски крешендо. Лелеком песник прекида ћутање, он се њоме супрот- ставља немоћи. Стога бисмо описан поетски текст лако могли замислити као текстуални предложак за епски музички моменат изведен уз гусле. 90 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Песма „Пировања сатане подримског” описује има три врсте, условно рече- но, драмских карактера: први је природа, коју песник у форми „прозодије” персонификује, додељујући јој људске особине. Тако се дрвеће од немилог те- рета повило ка земљи уместо ка сунцу. Другу врсту представљају неземаљска бића – нечастиви са Проклетија, Мокре Горе и Шаре, као и сатанска невеста, док су трећи, људи који су подлегли нечастивим бићима – Спасоје Бањац који је умро, и домаћин, душевно пропао човек који је преживео да сведочи о пирови- ма злочинаца. Слêди поетски текст (Јашовић, 2009, стр. 72–73): „Подримљем С изворишта До увира Нарочито Саставцима Саставима Извијена јововина И врбоваци Уместо ка небу У земљу Налик хвостанском ратару Гледају У струку повијени Свака окићена Причало се И прича се Шољицама, чашицама Ђугумима, легенима, убрусима Осталих Након разлаза сватова У време првих петлова Говоре Да нечастиви са Проклетија Мокре Горе и Шаре Свадбују Подримљем А ево неко доба нестали су Јер се поодавно не чују Кларинети и хармонике Спасоје Бањац Из Беркова села Последњи је љубио руку Сатанској невести Ана М. Зечевић 91 Митолошки зборник 46 И потом на постељи издахнуо А домаћин Изметну се У КВРГАВУ ВРБУ БЕЛУ Да сведочи”. Сведочење – ради Истине, ради онога до чега нам је стало. Јер, „Истина може да да изазове бол, може да доведе до очајања, али она је кадра – једино помоћу оног што је истинито, независно од садржаја – да пружи дубоко задовољење: да истине ипак има” (Jaspers, 1967, стр. 59). На песниковим (Јашовићевим) страни- цама исписано је сведочење о трагичној судбини становника Беркова села и околине, у косовској општини Клина. Овом и многим песмама у његовом вели- ком и богатом поетском опусу, Јашових приказује своју силну националну енергију, уткану у цело његово духовно биће. Његов национализам такође има и социјалну основицу. Приказује с једне стране, косовског човека из реално- сти, док с друге стране посматрано, у уметничком контексту, указује на зло, на непријатеље, носиоце смрти и разарања. Чак и племенити музички инстру- метни – кларинети и хармонике, нису артефакти сталне радости и среће, већ слике боли, симболи пира који је давно утихнуо. Напоменимо то да се неке од песама из збирке У сенци Проклетија налазе и у избору поезије – Заветнице. Ова збирка садржи петнаест песама у циклусу „Нове песме”, као и седамнаест песама у циклусу „Са и око Проклетија”. Уместо пого- вора приложени су текстови Радмиле Обрадовић, Миљурка Вукадиновића и Марине С. Грујић. Све песме и прикази штампани су на српском и француском језику (превод: Татјана Пајић и Радмила Обрадовић). Илустрације: Горан Китић. У истом правцу – визуелних поетских оквира у којима се обрађују теме и мо- тиви родног Косова и Метохије, креће се садржај збирке песама Милошу песма коју су приредили Голуб Јашовић и Славица Јовановић. Посвећена је „хероју, Белопољцу Милошу Ћековом Ћирковићу” (Јовановић и Јашовић, 2021, стр. 6). Укупно шездесет девет песника су послалу песме за ову антологију: из Шума- дије, источне и западне Србије, Браничева, Војводине, Баната, Бачке, Срема, Ре- публике Српске, Херцеговине, Црне Горе и са Косова и Метохије. Већина песни- ка је заступљена са по једном или две песме, док је Ратко Поповић из Грачанице аутор поеме која има петнаест песама. Опевани јунак, Милош је био српски вој- ник који је сâм данима бранио своје српско село од пљачкаша и убица, о чему је први писани траг оставио покојни митрополит Амфилохије Радовић, а потом и други – писци и новинари. Јашовић, осим што је приређивач издања, има и две песме посвећене страдалом јунаку Милошу. То су: „Помен” (Јашовић, 2021, стр. 55) и „Милоше, брате” (Исто, стр. 56) – друга поменута песма, по одабраној и обрађеној тематици и мотивици, подсећа на тужбалицу, те би могла бити омузикаљена у фоклорном духу. 92 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Збирка одабраних песама Славице Јовановић и Голуба Јашовића – Нешто као Осмех садржи осамнаест песама. О њима су похвално писали Радомир Андрић, Милица Бакрач и Златија Радовановић. На крају збирке, у надахнутом прилогу „Још једно двогласно слово љубве” писац Радомир Андрић, између осталог за- пажа следеће о песмама поменутих аутора: „За Славицу су љубав и поезија, об- једињене обожањеном формулом, у часу када улазимо у светлост/да се поново родимо, а за Голуба то су праоблици неопходни самотном бићу да разоткрије нешто више од егзистенцијалних ограничавајућих елемената у појмовнику ововремене слободе. Заправо, у том двосмерном препознавању, досегли су пу- токазе до једног несвакидашњег и свакако непоновљивог креативног иску- ства...” (Андрић, 2017, стр. 52). Додали бисмо и то да је Јашовићев духовни свет пун различитих доживљаја, те у поезију уписује дубоко проживљене слике за- носа препуне симбола и скривених порука. У песми „Кад сам те измислио” (Јашовић, 2017, 11–12) песников љубавни до- живљај је постао стваран тек када је нестала ноћ, односно, тек када га је песник, уз „врисак праскозорја” уобличио у обрисе песме. Јашовић емоцијама и визи- јама, на плану интуитивног, исписује стихове који звуче – имају мелодију, рит- мично теку, откривајући сву лепоту доживљеног и сневаног. Песма се рађа из чистоте и светости неукаљаних осећања, жртве двају душа (последња септима, на страници 12): „Све је око нас свето И освештано Па уз врисак праскозорја Запретено У прве Стихове Песме”. У питању је својеврсна медитативна песничка слика којом песник осликава по- јаваме које га окружују и које доживљава. Посебно је за њега инспиративна зо- ра, као оличћење новог живота, и дана који измамљује „нешто као осмех”. Идилично обећање тајанствене лепоте „нâс”, те светости којом су обавијени љубавници, као и ноћна неисказана тајна која ће постати песма са свитањем, инспирише нас да илуструјемо ову песму у музичком руху. Компонована мелодија у наставку намењена је соло гласу уз пратњу клави- ра. Мелодија је исписана у нотном систему, док је изнад сваког такта исписано слово тоналитета чији акорд би требало да се одсвира у клавирској пратњи (на пример, d-mol – d, A-dur – A, g-mol – g, B-dur – B). Испод сваког реда нотног си- стема исписан је поетски текст – овде је то последња, цитирана септима песме (ова мелодија, уз мања варирања, могла би да се примени на целу песму). Слêди илустрација музикализоване септиме: Ана М. Зечевић 93 Митолошки зборник 46 Кад сам те измислио текст: Голуб Јашовић музика: Ана М. Зечевић У процесу дочаравања визуелног доживљаја у „Песми” заступљена је тзв. „пејзажна лирика”, заснована на идиличној, сетној тематици и мотивици (тер- мин је преузет из књиге Миливоја Солара – Teorija кnjiževnosti (Solar, 1984, стр. 141). Поета, као лирски субјект, бира за себе позицију творца визије, који то успева да постигне његовим посебним моћима: „Ја Сам те Створио И оваплотио У Сан Сребролик Једне Чудесне зоре”. У збирци Чемернице се налазе песме којима песник оживљава успомене на де- тињство и своје најближе, на родну груду и лепоте Косова и Метохије. Свепри- сутна је историјска свест о страдању српског народа, те молитве за спас од рата и ратних страхота („Повратак у зацичај”, „Роморења”, „Бадњаку из шумарица”, „Богородици Љевишкој”, „Бескапници”, „Под храстом у Нимнику”). Снажан емотивни набој присутан је, између осталих, у песмама „Можда је то био сан”, „Нада”, „Страх први” – „Страх пети”, „Бол”, „Кошава”, „И би дан”, „Киша” – о Свилајнцу, „Киша над Лепенцом”; ту су и песме са историјском тематиком и мотивиком – посвећене знаменитим личностима (Милошу, Гаврилу Принци- пу), потом песме посвећене пријатељима и поштоваоцима (Милораду Филићу, 94 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Мијомиру Павићевићу, Ломном Шекулару, Видомиру Шалипуру) или песма „Партија шаха с нашим очевима” (Заједничка). Прелепе су љубавне песме, међу којима истичемо: „И обећах јој песму” (Јашовић, 2021, стр. 51), а с друге стране, са контра-мотивима – „Не бих у песму” (Јашовић, 2021, стр. 60–61). Говорећи о дескриптивној лирици у поезији Алексе Шантића, академик Ра- домир В. Ивановић, у студији „Процес генерирања поетских идеја и књижев- ног текста у пјесмама и поемама Алексе Шантића” (Ивановић: 2005, стр. 85–110) између осталог истиче да се Шантић приклонио немачким романтичарским и неоромантичарским принципима према којима визуелна филологија (Augenphi- lologie) има примат наспрам акустичне филологије (Оhrenphilologie). Примећујемо да је Голуб Јашовић у поменутој збирци такође тежио процесу витуелизације, надахнуто сликајући одабране пејзаже, док је, с друге стране посматрано, као лирски субјект и друштвено биће водио комуникацију са реципијентом или више њих. Многи песници су нису остали неми пред призренском црквом Богородице Љевишке, те су јој испевали најлепше стихове. Поменимо и то да је највећи број песама – 91, потекао из пера ствараоца из Србије, Црне Горе и Републике Срп- ске, недавно објављен у антологији Богородица Љевишка у песмама, коју су прире- диле књижевнице Лела Марковић и Радмила Кнежевић. Песма духовности и бола – „Богородици Љевишкој” Голуба Јашовића, из збир- ке Чемернице, цела је саткана од молитве. Показује песникову љубав према При- зрену и православљу чија је жила-куцавица чврсто постављена у овом моли- твеном храму. Песма је такође објављена у поменутој антологији Л. Марковић и Р. Кнеженић, на стр. 80. Цитирамо је у целини (Јашовић, 2021, стр. 6): „Питатељнице Мајко Мрка мученице Жарна испретенице На Љевишке стубу Скинута са ломаче векова Захвати Светом својом каленицом Тугатељне Сузе И сузе радоснице Богојављанске Водице Из своје Беле Бистрице Призренске И моје Ана М. Зечевић 95 Митолошки зборник 46 Црне Бистрице Пећаршијске Принеси сузу само Светилнице Усахлим уснама мојим”. Атмосфера песме „Киша над Лепеницом” потпуно одговара значењу латин- ске пословице: „Ut pictura poesis”, у преводу: „Нека поезија буде као слика”. Пе- сник као да слика идиличне призоре из природе и романтичне детаље, док у последњој, 7. строфи захваљује надахнућу и дискретно открива да је ова песма резултат узвраћених осећања. Поетски текст гласи (Исто, стр. 33–34): „Кад смо се први пут срели Црвени жар твоје јакне Играо се уморним сунцем На пурпурном хоризонту Кроз прередицу Крупних капи нечега Што је требало Да постане киша Једва се наслућивало Махање казањки Са Милошеве куле Ја по договору На мосту У Нигдини Некако невешт Ништа чекам Доцније мало У сенци бисте Ковача Видим Чекаш и ти Лепршава тиркизна роса Скакутала је по твојој коси Спотичући се на увојцима Око танких обрва Хвала ти за песму Које не би било Без загрљаја 96 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Дуге рођене На гранама Градских платана У коју утонуше Наше очи”. У песми „Мију Витову” Јашовић се бави психолошко-интуитивном темати- ком и мотивиком. Он утапа – једну у другу – слике рађања дана, рађања људ- ског живота и рађања песме као сведочанства прошлог. Уз „врисак праскозор- ја” буди се јутро и рађа се дете; дан прати први корак, прву реч детета...тече живот. А потом, живот прође и људска душа као комета лети, рекли бисмо – „међу јавом и мед сном”, у „васељену” (добро познати поетски наслов, као и често коришћена тема Лазе Костића), те остаје само песма испевана у народу, уз гусле, тај најрођенији народни инструмент којим су опевавани и тако сачу- вани спомени на топлину породичног дома и чланова заједнице у ужем сми- слу, као и на славну јуначку прошлост српског народа, у ширем смислу посма- трано. Слêди описани поетски текст (исто, стр. 41): „На гувну Бијелог Павла На брлогу његову О Петкову дне Би јутро И би врисак Праскозорни Силан Ђетињи А потом Први корак Па још један Па још један А потом опет глас Снажан а опет благ Утихну Нестаде Узлете као лахор Комета Као сан Сиђе на струне Обгрли гусле Постаде песма”. Теме и мотиве из породичног миљеа можемо такође пронаћи и у песми „Ђорђију”, те цитирамо поетски текст ове песме (исто, стр. 65): Ана М. Зечевић 97 Митолошки зборник 46 „И ако те забораве Лугови Земља Сузе И мати Певаће јека У песку зноја С којом ћеш Оца Крстатом чашом Због нас да чекаш Без братске љутње”. Песма „Нешто као осмех” комбинује све три врсте песничких слика: визуел- не, аудитивне и медитативне. Јунак ове медитативне слике се на њеном почет- ку диви лепотама дунавских бистрика. Да би описао речну снагу песник кори- сти музички термин – „полифонија”, додељујући ускомешалим таласима полифони облик музичке партитуре. Да разјаснимо: полифонија у музици подразумева вишегласје у коме две или више мелодијских линија теку незави- сно једна од друге, а истовремено звуче хармонски складно. У књижевности се полифонија, према теорији руског филозофа Михаила Бахтина, односи на многогласје кроз које се остварује књижевно дело, ликови и идеје. У цитира- ним стиховима Јашовићеве песме полифонија таласа указује на дивље речне токове који песнику у свест уливају упечатљиве, скоро хипнотишуће рефрене. С друге стране, полифонија у овој песми је медитативног карактера и може да се односи и на плеплитање тема и мотива живота – земаљског (речног) и небе- ског света, који, упркос разним нескладима, борбама, проблемама и апорема- ма, ипак чине склад универзума. Песник мотив љубави интуитивно смешта у небески свет, тамо где борави Свевишњи, а не у речни, усковитлали свет. Поетски текст описане песме гласи (исто, стр. 62–63): „Загледан У лепршаво таласање Дунавских бистрика Јулског Занемех од чуда Заслепљен сјајем Твоје сенке И твог еха У полифонији Летњих таласа 98 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА Једнолично До изнемоглости Ослушкујем Само рефрен Ја сам краљица Твојих рима Зашто баш мени Непознатом И непозваном Нежно на изуст Рече Пажљивије Убудуће ослушкуј Небеске пожаре Можда ћеш Чути и наше небо И наше песме Које се рађају У ватри свевишњег У истом вртлогу снова Лебди Ковчег са рухом Небеске младе Са отвореном Сребрном шкрињом И пламеним свитком А на свитку У сјају Словеса НЕШТО КАО ОСМЕХ”. На крају треба истаћи то да се у књизи налазе прикази Ане Дудаш – „Неукро- тивост алтруизма и необузданост чежње” (Јовановић и Јашовић, 2021, стр. 73– 75), потом текст Новице Соврлића – „Чемернице Голуба Јашовића” (Јовановић и Јашовић, 2021, стр. 76–77), као и Белешка о писцу (стр. 79–81). У последњим пасусима свог прилога А. Дудаш закључује да су Јашовићеве песме „искрена исповест узвишених суштина духа и мисаоног талента њего- вог стваралачког чина” (Јовановић и Јашовић, 2021, стр. 75). Такође истиче да Јашовић предано пише о „страдалницима, храбрим и неукротивим јунацима, чуварима прадедовских стопа косовско метохијских предела који се све чешће Ана М. Зечевић 99 Митолошки зборник 46 и све више скрнаве од незајажљивих руку и наума присвајача српских својина на које их је довео Фрањо Јосиф да би спречио набујалу експанзију српства” (Ис- то). Књижевни теоретичар, проф др Душан Ичевић, у књизи Миаона по(и)етија разрадио теорију по којој у најдубљима психичким сферама човека постоје биофизички електромагнетни и квантно-холографски процеси који омогућују „и одређују сваковрсно поимање, понашање и дјелање. Умјетници особено до- живљавају, и промећу кроз себе, своја умишљања, осјећања, чула...свијет у себи и око себе. Само цјелина 'посматрања' даје изгледе да се умјетничко дјело може спознати, па ваљано тумачити” (Ичевић, 2014, стр. 76). Преплитање про- мишљања ствараоца (noesis) са његовим сликањем речима (poesis), константа е Јашовићеве поезије, с тим да су Јашовићева промишљања и те како повезана са националним темама и родним косовским поднебљем које песник чува у сваком кутку срца и уз њеба придодаје све остале доживљаје и проживљаје. Закључак У закључним разматрањима ослонићемо се на на три важна идеографска чво- ришта Јашовићевог поетског опуса: Прво чвориште се односи на тематику и мотивику у поезији Голуба Јашови- ћа, а она је свим срцем уткана у Косово и Метохију. Историја, породица, љубав, природа – све је део песниковог бића који он проживљава, затим део по део кида са себе, описује речима, те нуди искрено читаоцу на дар. Његове песме по- некад су испричане приче (на пример – „Пировања сатане подримског”), поне- кад се је то молитва („Богородици Љевишкој”), а некад – само досањани сан („Песма”). Друго чвориште се односи на дијапазон језичког богатства и разноврсности. У свом изразу Јашовић је истакао говорне особености вољеног поднебља и то лексичко благо обогатио и сопственим, новим изразима, изнедреним као ре- зултат укупног доживљаја некадашњег завичаја и садашње заједнице у којој живи. Треће чвориште је везало песника за његове истомишљенике и уметнике ис- тог стваралачког сензибилитета. Кроз заједничке пројекте, поетске збирке, ја- сно је уочљива Јашовићева тежња да поезијом сачува понос и достојанство свог народа, да из најдубљих слојева свести и проживљеног извуче успомену на де- тињство, на звуке, укусе и мирисе родног краја, те да свим тим мотивише и друге ствараоце да иду истим правцем. У студији посвећеној поетици Аце Шопова – „Филозофија и психологија ства- рања Аце Шопова” (стр. 132), академик Радомир В. Ивановић се бави односом речи и песме, те пише, између осталог, следеће: „Глобални симболи Реч и Песма често се узимају и синонимном значењу, буду- ћи да се у њима филтрирају, укрштају и интегришу све врсте искустава и сазнања, 100 Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ И ДРУГИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА односно да они гарантују умотвору: аутентичност, смисленост и трајност. Те вр- сте 'обједињавајућих начела' или 'јединства интенција' представља истовремено и смисао постојања и животну мисију...” (Ивановић, 2005, стр. 125). Јашовић богатом палетом духовних и емотивних рефлексија, поетски обли- кује своје личне импресије и експресије, визуелне и звучне представе које га окупирају. У праћењу песниковог историјата идеја примећујемо да се он, с јед- не стране, бави реалистичним темама и мотивима, оживљава прошлост и бри- не о будућности, негујући у поетској представи својеврсну психолошку драм- ску радњу. Други део песничког опуса обрађује његове лирске екпресије. На савременог читаоца Јашовићева поезија делује пре свега, моралном чистотом, као и сна- гом унутрашњег доживљаја и способношћу песника да краћим поетским фор- мама саопшти најтрагичније догађаје и сазнања. Стога је засигурно истинита тврдња академика Ивановића да „аутентични ствараоци и мислиоци, без изу- зетка, сведоче о међусобној иницијацији, о коришћењу духовне баштине (про- није) као подстицајне и пресудно важне енергије у формирању и испољавању сопственог стваралачког потенцијала, било да је реч о националним било о наднационалним оквирима уметности, филозофије и естетике” (Ивановић, 2007, стр. 9). Таква стваралачка енергија, без сумње, доприноси реномеу писца, као и реномеу једног снажног стваралачког и борбеног духа који ће бити узор и другим ствараоцима, следбеницима његових побуда, намера и стремљења. Литература Ивановић, Р. В. (2005). Процес генерирања поетских идеја и књижевног текста у пјесма- ма и поемама Алексе Шантића. У: Времекази и књигокази, Нови Сад, 85–110. Ивановић, Р. В. (2005). Филозофија и психологија стварања Аце Шопова. у: Времекази и књигокази, Нови Сад, 111–132. Ивановић, Р. В. (2007). Књижевна критика као десета муза. Нови Сад. Јашовић, Г. (2009). У сенци Проклетија, Врање – Краљево. Јашовић, Г. (2012). Песме, Београд. Јашовић, Г. (2016). Заветнице/Poèmes votifs. Крагујевац – Београд. Јовановић С. и Јашовић Г. (2017). Нешто као Осмех. Косовска Митровица – Београд. Јашовић, Г. (2018). Под Пакленом Песма. Крагујевац. Јовановић, С. и Јашовић, Г. (ур.) (2021). Милошу песма. Кучево. Јашовић, Г. (2021). Чемернице. Београд – Косовска Митровица. Кнежевић, Р. и Марковић, Л. прир. (2020), Богородица Љевишка у песмама, Призрен. Кузмановић, Р. (ур.) (2009). Петар Кочић данас. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење књижевности и умјетности, научни скупови, Књига XV, Књига 6. Ана М. Зечевић 101 Митолошки зборник 46 Bahtin, M. (2019), Problemi poetike Dostojevskog, Beograd. Dona, M. (2008). Filozofija muzike, Beograd. Ičević, D. (2014). Misaona po(i)etika. Podgorica. Jaspers, K. (1967). Filozofija Egzistencije. Beograd. Kun, N, A. (1990). Legende i mitovi stare Grčke. Beograd. Solar, M. (1984). Teorija književnosti. Zagreb: Mladost. Hafner, M. (1975). Zlatna pravila života. Kranj. Анна М. Зечевич Резюме Музыкальные и другие мотивы в поэзии Голуба Яшовича (Вклад в сравнительные исследования) В исследовании на примере поэзии Голуба Яшовича, опубликованной с 1996. по 2021. год, выделяются три его основных творческих центра: избран- ныe темы и мотивы, диапазон языкового богатства и разнообразия, а также прикладная уровень его поэзии. Показалось, что круг тем и мотивов Яшовича объединяет общая черта писателя – чувственное и психическое переживание, а также глубокая рефлексия пережитого; что писатель сочетает лексику родного климата с новыми выражениями, созданными им самим, а на треть- ем уровне рассматривается соотношение между теоретическим и приклад- ным уровнями, на уровнях проникновения литературы, музыки, истории и других дисциплин. Ключевые слова: поэтические образы, темы, мотивы, гармония, слуховые, ме- дитативные, зрительные представления. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 102 Ана М. Зечевић ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 821.163.41.09-1 ЈАШОВИЋ Г. БОГОВИ ПО БЛАГОДАТИ. КУЛТ БОГОРОДИЦЕ У ПЕСМИ БОГОРОДИЦИ ЉЕВИШКОЈ ГОЛУБА ЈАШОВИЋА МАРИА Г. ЛАЗИЋ ЦВЕТКОВИЋ1 Универзитет у Београду Филолошки факултет Сажетак. У овом раду се анализира песма „Богородици Љевишкој” из збирке „Чемер- нице” Голуба Јашовића. Посебна пажња при анализи је на лику Богородице. Најпре ће- мо се бавити жанровским одређењем песме ослањајући се на гледишта Ивана В. Лалића. Након тога, уочићемо низ мотива (страдање, сузе, светлост и тама) у корелацији са ли- ком Богородице, како у наведеној песми, тако и у српској књижевности у којој се негује култ Богородице (са примерима из поезије Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Ва- ска Попе и Матије Бећковића). Бавећи се језичко-стилским особеностима песме, сагле- даћемо како пажљив избор речи обогаћује песнички израз Голуба Јашовића и утиче на обликовање одређеног значења и развијања поетских слика унутар песме. Песма „Бого- родици Љевишкој” придружује се вишевековној традицији неговања култа Богородице унутар српске поезије, предочавајући значај лика Богородице на човековом путу обоже- ња и спасења. Кључне речи: Голуб Јашовић, Чемернице, Богородица Љевишка, Благовести, Богоро- дица, мотив, култ, српска поезија, жанр, молитва. 1 [email protected] Рад је примљен 9. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 103 Митолошки зборник 46 „Блажени који плачу, јер ће се утјешити” (Мт 4, 5) Kонтраст светлa и таме, сфера небеског и овоземаљског, али и човека и духа овог све- та, који како пише у посланици Јована Бого- слова сав „у злу лежи”, проналазимо у пе- сми „Богородици Љевишкој” Голуба Јашовића, у збирци „Чемернице”. Слично уочавамо и у Петраркиним стиховима 134. сонета: „Мира ми нема, а нема ни рата,/ пла- шим се, надам, ледим, жар сам врели,/ ле- тим врх неба – земље ми се хвата,/ не сте- жем ништа а грлим свет цели.” Како наводи Милош Зубац у поглављу „Молитва у српској поезији” у „наслеђеним библијским оквирима, српско песничко тка- ње пронашло је у молитвама једну од својих главних нити.” Полазећи од прве молитве у српској књижевности „Молитва о избавље- њу од страсти” Саве Немањића и стихова „И пре смрти бивам мртав, и пре Суда сам се БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ ХРАНИ- осуђујем”, као и Кантакузинове „Молитве ТЕЉЕМ (ДАВИДОВ ТЕМЕРИНСКИ Богородици” он закључује да „Иако су моли- 2017, СТР. 40) тве првих српских књижевника и монаха биле део јасно утврђене верске догматике, с временом је зависност од канон- ских модела почела да јењава, а њихова молитвена поезија могла је да се от- крије и изгради у властитој националној и духовној традицији. Када се сада, после осам векова, загледамо у изворе српског религијског песништва, уместо огромне продукције верски функционалних стихова приметићемо управо оне тренутке када је човекова богонадахнутост умела да изнедри велику поезију” (Зубац, 2008). Светлана Шеатовић Димитријевић запажа да се у савременој поезији уста- лио и негује култ Богородице: „Тежња модерних песника да у модерни десакрализовани свет уносе облике све- тости једна је од константи која се у нашем песништву може пратити до касних 50-их година до све јасније израђеног религијског тока у 80-им и 90-им годинама 20. века. Тај ток је у неколико радова (П. Зорић, А. Јовановић, Д. Стојановић) поме- нут и наведен код Васка Попе, Ивана В. Лалића, Матије Бећковића и Љубише Симо- вића” (Шеатовић Димитријевић, 2011, стр. 284). 104 Мариа Г. Лазић Цветковић Богови по благодати. Култ Богородице у песми Богородици Љевишкој… Ослањајући се на оглед Ивана В. Лалића „Јефимијин дух и четири песме” са поднасловом „Поезија као молитва” песму „Богородици Љевишкој” можемо жанровски одредити као песму-молитву, а можда још прецизније, како Лалић наводи као подврсту: „песма молитва Богородици”. Лалић наводи да су песма- ма молитвама Богородици најбогатије византијска и српска поезија, а молитву схвата као „покушај успостављања индивидуалне комуникације са апсолутом, посредством бираних и по неким наслућеним (или пак неслућеним) законима сложених, у одређену целину склопљених речи. Као покушај такве комуникације, молитва представља и најспиритуалнији облик жртве” (Лалић, 1997, стр. 135–138). Александар Шмеман у књизи „Пресвета Богородица” бави се питањем „У чему је сила и помоћ Дјеве Марије? Мој први одговор ће, највероватније, зачу- дити многе. Ево тог одговора: то је лик жене. Први Христов дар и прво и најдубље откриће његовог учења и призива даровано је људима у лику жене. Зашто је тај лик тако важан, тако утешан и тако спасоносан? Зато што је наш свет постао до краја и безнадежно мушки свет. У нашем мушком свету царују гордост, агресив- ност, у њему се све своди на владање, на производњу и на оруђа производње, на су- парништво и насиље. То је свет у коме више нико не жели никоме ни у чему да по- пусти, да се смири, да заћути и да се погружи у тиху дубину живота. А управо све- му томе стоји као супротност и све то разобличава самим својим присуством лик Дјеве Марије, Пречисте Мајке. Лик бескрајног спасења, али и лик силе и лепоте смирења. Лик чистоте и њене силе и лепоте. Лик љубави и победе те љубави” (Шмеман, 1999а). Владета Вуковић у рецензији књиге „Док смо гризли камен” Голуба Јашови- ћа уочава да „Захваљујући стручном опредељењу, језичким истраживањима и афинитетима према језичко-стилским специфичностима косовскометохиј- ског завичаја и поднебља, он је у поезији марљиви трагалац древног и егзи- стенцијалног на овим просторима, прожетим историјским и митским […] У алегоријском смислу дочарава се исконска борба Срба на Косову” (Вуковић, 1996). Црква Богородице Љевишке је српска православна црква у Призрену, заду- жбина краља Стефана Милутина. У књизи „Богородица Љевишка у Призрену” Александре Давидов Темерински наводи се да је црква подигнута 1306–1307 го- дине на остацима базилике посвећене Богородици Елеуси, а епитет елеуса (грч. милостива), у исквареној старосрпској верзији постао је Љевишка. Црква је пре- трпела знатна оштећења на фасади и унутрашњости. За време турске власти фреске су оштећене и прекречене, југоисточни стубац је срушен ради изградње михраба и црква је била претворена у џамију, те се у дефтеру из 1571. године бе- лежи да је црква преименована у назив Атик (Стара). На обнови цркве је запо- чето после завршетка Првог балканског рата. Скрнављење цркве је почињено и Мариа Г. Лазић Цветковић 105 Митолошки зборник 46 током терористичких напада од стране косовских Албанаца у периоду од 17– 19. марта 2004. године. Споља је гађана из ватреног оружја, а изнутра запаљена. Богородица са Христом Хранитељем, најстарија и једина сачувана фреска из прве половине 13. века оштећена је палежом, али и делимично окруњена не- ким оштрим предметом. Композиција теме „Богородица са Христом и групе сиромашних (духом) се налази у цркви Богородици Љевишкој у Призрену, та- кође, око једног столећа млађе композиције ове ретко приказиване теме очу- ване су у Богородичиној цркви у Пећкој патријаршији на западном зиду и у спољној припрати Сопоћана (Давидов Темерински, 2017, стр. 10–41). Песме у књизи „Чемернице” Голуба Јашовића су штампане без знакова ин- терпункције, такође, песме су приређене тако да се од правописне норме од- ступа и употребом великог слова на почетку сваког стиха. У песми „Богороди- ци Љевишкој” посебна пажња је посвећена именовању Богородице. Аутор се ослања на лексички фонд српског или црквенословенског порекла, а синони- ми за Богородицу су дати у вокативу, у облику поимениченог придева, имени- це и именичке синтагме. У уводном делу песме лирски субјекат се обраћа Бо- городици именујући је са „Питателнице”2 и „Мајко”. Потом следе синоними „Мрка мученице” и „Жарна испретенице” са функцијом увођења у песму мо- тива страдања цркве и фреске „Богородице са Христом Хранитељем”: „Питателнице Мајко Мрка мученице Жарна испретенице На Љевишке стубу Скинута са ломаче векова” У поезији Голуба Јашовића лик Богородице у корелацији са мотивом страда- ња можемо уочити у песми „Богородици Хвостанској” из збирке „Кад смо гри- зли камен”. Песма је посвећена разрушеном храму у близини Пећи од кога су остали само темељи: „Божје си слово И аз и буки И словисмо ти Словеса Ореол ти мраморје тамничи Крај ногу ти Савине воде Безводе 2 цркв. Питательница f. τροφός, хранитељка, дојиља. Према: Петковић, Сава (1935). Речник цр- квенословенскога језика. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. 106 Мариа Г. Лазић Цветковић Богови по благодати. Култ Богородице у песми Богородици Љевишкој… Отаца ти сенке Питају камена стопала.” Или у песми „Смртчевито опстајање” из истоимене збирке, где је приказана избегличка колона: „Арсеније, Слушам зборе Како пук ми на пут крену?[…] Има ли ти коначишта, Косаница је л' широка, Крете ли се Троручица?” У српској поезији у којој се негује култ Богородице се, такође, запажа корела- ција лика Богородице са мотивом страдања. У песми „Хиландар” Васка Попе: „И док теби све три руке не одсеку, Црна мајко Тројеручице” У песми „Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској” Љубише Симовића: „И узвиси, трећом руком, Тројеручице, све оне који су, стотинама руку, стотинама година, из жетвених слама, бацани на дно казана и јама.” У песми „Богородици Тројеручици” Матије Бећковића: „Ишчупане су ми руке из рамена, кућа раскућена, а браћа поклана, па сиђох до свог најдоњег камена да себе тражим, Мајко са три длана.” У песми „Богородици Љевишкој” присутни су мотиви двеју река: Пећка и Призренска Бистрица. Песник је рођен у околини Пећи те се и овај елеменат појављује у стиховима: „И моје / Црне Бистрице Пећаршијске”. Славица Јовано- вић у раду „Хришћански мотиви у поезији Голуба Јашовића” запажа да право- славни храмови и река Бистрица имају посебно место у поезији Голуба Јашови- ћа: „Песник има хипостазиран, личносни однос са светињама и светитељима. И Би- стрица није обична река, већ света река. На Косову су три најважније Бистрице: Пећка, Дечанска и Призренска” (Јовановић, 2019, стр. 77). Запазићемо и да мотив рекe Бистрицe у песми „На Бистрици, на води студеној” добија епитет „Троручица”: Мариа Г. Лазић Цветковић 107 Митолошки зборник 46 „Нисте вода као вода Троручица Чудотворка Пећаршија, Архангели Па Дечанског задужбина” Сејмон Франк у уводном делу књиге „Светлост у тами” посебну пажњу скре- ће на пети стих „Јеванђеља по Јовану”: „И светлост светли у тами, а тама је не обузе”. Он закључује да је у овом стиху „наговештена велика тема — тајанстве- на истина да је свемогућа светлост божанског ума, божије благодати у својој основи непојмљиво осуђена на то да у свету трпи супротстављену таму — мада та иста светлост, због своје свемоћи остаје у свету неугасива за таму. Као да је у тој истини концентрисана сва суштина хришћанског откривења, хришћанске вере” (Франк, 2004, стр. 25–26). Мотиви светлости и таме у песми „Богородици Љевишкој” се развијају употребом описних придева „мрка”, „жарна”, као и „бела”, „црна”, и имају функцију указивања на контраст духа овог света и чо- века, сфера земаљског и небеског, односно мотива празника Благовести наве- деног у средишњем делу песме. У православљу празник Богојављење се односи на крштење Христоса у реци Јордан, када се Света Тројица јавља над земљом. Тог дана се у православним храмовима освештава богојављенска водица. У песми „Богородица Љевишка” се прави паралела са овим празником. Гради се поетска слика Богородице из- над простора Косова и Метохије како каленицом3 захвата сузе из двеју Бистри- ца, те песник ствара и неологизам „благојављенска водица” према угледу на сложеницу из црквенословенског „богојављенска водица”. „Захвати Светом својом каленицом Тугатељне Сузе И сузе радоснице Благојављенске водице Из своје Беле Бистрице Призренске И моје Црне Бистрице Пећаршијске.” 3 калени̏ца, е ж. чанак, проста здела домаће израде без обзира од чега је. У Дрсн. забележио сам једанпут и ка̏леница. — У В. калѐница ж. Исп. грч. κανής чанак, лат. canistrum. Према: Елезо- вић, Глиша (1932). Речник косовско-метохијског дијалекта. Св. 1, (А–Њ). Београд: Српска краљев- ска академија. 108 Мариа Г. Лазић Цветковић Богови по благодати. Култ Богородице у песми Богородици Љевишкој… У српској поезији уочавамо још примера мотива светлости и таме у корела- цији са мотивом Благовести. У поезији Голуба Јашовића ови мотиви су остваре- ни једноставним и згуснутим изразом у елиптичним стиховима, насупрот томе у поезији Ивана В. Лалића и Љубомира Симовића у ту сврху су употребље- ни описи природе. У песми „Покушај Благовести” Љубомира Симовића: „Кроз облаке, наслагане на облаке, кроз хладно кишно сивило и мрак (како се смркло, тако је и захладило), Кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних неколико усамљених кућа, на оном далеком планинском превоју, пао?” У песми „Никада самљи” Ивана В. Лалића”: „Никада самљи него крајем јула када је лету педаљ до зенита, а хлорофилу аршин до расула у метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје у вртовима, а стрњика сува, тамнија доња амплитуда бруја ветра што обноћ у времену дува.[…] Анђела кога слутиш нећеш срести, а ваздух трудан је од благовести.” Јустин Поповић у својој беседи на празник Благовести тумачи значење овог догађаја за спасење људског рода: „Ето красне песме и у њој све Еванђеља Неба и земље: Вечна Тајна открива се данас. Каква тајна, браћо! Тајна да ће Света Дје- ва родити Бога. Света Дјева родивши Бога, сама постаде Богородица. Ово је прва половина ове велике свете Тајне и светога Празника; а друга половина: да ће тај рођени Бог, тај Богочовек, Господ Христос, људе начинити боговима. Ето друге половине ове велике и страшне тајне: Људи створени да постану бого- ви![…] Човек је тако важно биће пред Богом, да је Бог сам сишао са Неба, постао Човек, зарио се у наш катран, у наше блато, у наш муљ, у наш смрад, — да човека спасе из свега тога и да га начини богом. (Нинић 2011 75–76) Или, како описује Александар Шмеман: „То небо силази на земљу, то душа налази оно за чим је слепо и у мукама чезнула и што је искала” (Шмеман, 1999б, стр. 30). „Тугатељне/ Сузе” и „сузе радоснице/ Благојављенске водице” јесу сузе страдања и сузе најрадосније вести. Игњатије Брјанчанинов у „Аскетским огледима” за дар плача и суза каже да је „један од највећих Божијих дарова […] Мариа Г. Лазић Цветковић 109 Митолошки зборник 46 суштински потребан за наше спасење” и да „без умртвљења за свет није могуће стећи плач и сузе” (Брјанчанинов, 2006). Молитвено обраћање Богородици и тражење дара суза проналазимо и у православној молитви „Поноћна песма Бо- городици”: Пречиста, дај ми често бујицу суза која очишћава прљавштину душе моје”. У поезији Голуба Јашовића мотив суза и мотив реке Бистрице се први пут појављују у песми „Не не ридам” у збирци „Смртчевито опстајање”: „Макар Кротим Сузе Сатана ми Судбу обрекао Да Бистрицу Сперем низ зенице” Корелација ова два мотива се поново јавља у песми „Богородици Љевишкој” и додатно развија увођењем лика Богородице. Богородица у првом делу песме захвата сузе из двеју Бистрица. У завршном делу песме се синонимом поново уводи мотив светлости. Богородица се именује као „Светилница” и моли за очишћење од овоземаљског света кроз дар суза: „Принеси сузу само Светилнице Усахлим уснама Мојим” Лик Богородице у корелацији са мотивом светлости и мотивом суза уочава- мо у поезији Ивана В. Лалића у „Четири канона” тј. у првој песми „Четвртог ка- нона”: „Ти која истину знаш, што столује у ружи Раја небеског, и зрачи, ти с трепавица капни Светлосну сузу у таму што боји конац века, Да светлије нам буде, и топлије у ноћи.” Као и у песми Љубомира Симовића „Десет обраћања Богородици Тројеручи- ци Хиландарској”: „У овом свету несланих мора и јела, док нам се броје последњи тренуци, нек засветли нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљене у Твојој трећој руци!” Могућност, како каже Јустин Поповић, свих људи јесте да постану „Богови по благодати” и унесу у себе „све што је бесмртно и све што је вечно”, и потисну из 110 Мариа Г. Лазић Цветковић Богови по благодати. Култ Богородице у песми Богородици Љевишкој… себе „све што је грешно, све што је смртно, све што је пролазно” (Нинић, 2011, стр. 77), јер сваки човек је створен према лику Божијем те је „сваки човек — мали бог у блату […] по природи христолик, по природи христоносац” (Попо- вић, 1993, стр. 21). Песници се вековима обраћају Богородици као заштитници, тражећи утеху и спасење. Говорећи о љубави Богородице, Доментијан наводи у одломку из „Живота Светога Саве” тј. „У дому Пресвете Богородице Хилан- дарске”: „Ова љубав је умудрила рибаре, и мученике је укрепила, ова је показала пустиње као станове, и ова је испунила горе и пећине појањем, и ова научи све оне који љубе Бога да иду тесним и скрбним путем.” Литература Бећковић, М. (1997). Покајница: одзиви Филипу Вишњићу. Орашац: Задужбинско друштво „Први српски устанак”. Брјанчанинов, И. А. (2006). Аскетски огледи. Део први / свети Игњатије Брјанчанинов. Бео- град: Задужбина светог манастира Хиландара. Вуковић, В. (2003). Из новије српске књижевности Косова и Метохије. Косовска Митровица: Филозофски факултет. Давидов Темерински, А. (2017). Богородица Љевишка у Призрену. Београд: Републички за- вод за заштиту споменика културе. Доментијан (1988). Живот Светога Саве и Живот Светога Сименона. У: Радмила Марин- ковић (ур.), Стара српска књижевност у 24 књиге. Књига 4. Београд: Просвета. Елезовић, Г. (1932). Речник косовско-метохијског дијалекта. Св. 1, (А– Њ).Београд: Српска краљевска академија. Зорић, П. (1995). Слух за тајне ствари. Београд: СКЗ. Зубац, М. (2008). Молитве Десанке Максимовић. Рума: Српска књига. Јашовић, Г. (1996). Док смо гризли камен. Приштина: Студентски културни центар. Јашовић, Г. (1998). Смртчевито опстајање. Бања Лука: Глас српски. Јашовић, Г. (2021). Чемернице. Београд: Свет књиге; Косовска Митровица: Књижевно друштво Косова и Метохије. Јовановић, А. (2002). Песник националне вертикале. Предговор у: Најлепше песме Љубо- мира Симовића. (стр. 5–17) Београд: Просвета. Јовановић, С. (2019). Есеји од немира. Пожаревац: Књижевна заједница Пожаревац. Лалић, И. В. (1997). Четири канона. Београд: СКЗ. Лалић, И. В. (1993). Писмо. Београд: СКЗ. Мариа Г. Лазић Цветковић 111 Митолошки зборник 46 Лалић, И. В. (1997). Јефимијин дух и четири песме. У: Дела Ивана В. Лалића, књига 4. Бео- град: Завод за уџбенике и наставна средства. Молитвеник каноник. (1982). Београд: Манастир Ћелије код Ваљева. Нинић, Ј. (2011). Беседа на Благовести. Свети Јустин Ћелијски. Растко: Лист за православ- ну српску омладину. Број 21–22, Година IX, стр. 75–80. Петковић, С. (1935). Речник црквенословенскога језика. Сремски Карловци: Српска мана- стирска штампарија. Поповић, Ј. (1993). Светосавље као философија живота. Ваљево: Манастир Ћелије. Попа, В. (2015). Васко Попа. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске. Свето писмо Старога и Новога завјета: Библија. (2004). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Стојановић, Д. (2007). Поверење у Богородицу. Београд: Београдска књига. Симовић, Љ. (1991). Хлеб и со: изабране песме. Београд: СКЗ. Симовић, Љ. (2002). Најлепше песме Љубомира Симовића. Просвета: Београд. Франк, С. (2004). Светлост у тами: оглед из хришћанске етике и социјалне философије. Бео- град: Логос. Шеатовић Димитријевић, С. (2011). Нада и светлост: култ Богородице у Симовићевој поезији. У: Александар Јовановић, Светлана Шеатовић Димитријевић (ур.), Пе- сничке вертикале Љубомира Симовића. (стр. 281–302). Београд: Институт за књижев- ност и уметност, Учитељски факултет. Требиње: Дучићеве вечери поезије. Шмеман, А. (1999а). Пресвета Богородица. Цетиње: Светигора. Шмеман, А. (1999б). Црквена година. Цетиње: Светигора. Maria G. Lazić Cvetković University of Belgrade Faculty of Philology Summary Gods by Divine Grace. The Cult of The Mother of God in the Poem To Mother of God of Ljeviš By Golub Jašović This paper analyzes the poem "To Mother of God of Ljeviš" from the collection "Čemernice" by Golub Jašović. Special attention during the analysis is on the figure of the Mother of God. First, we will deal with the genre determination of the poem, relying on the views of Ivan V. Lalić. After that, we will notice a series of motifs (suffering, tears, light and darkness) in correlation with the figure of the Mother of God, both in the aforementioned poem and in Serbian literature in which the cult of the Mother of God is nurtured. Dealing with the linguistic and stylistic peculiarities 112 Мариа Г. Лазић Цветковић Богови по благодати. Култ Богородице у песми Богородици Љевишкој… of the poem, we will see how the careful selection of words shapes the poetic expression of Golub Jašović and affects the formation of a certain meaning and the development of poetic images within the poem. The poem "To the Mother God of Ljeviš" joins the centuries-old tradition of nurturing the cult of the Mother of God in Serbian poetry, showing the importance of the figure of the Mother of God on the human path to deification and salvation. Key words: Golub Jašović; Čemernice; Mother of God of Ljeviš; Annunciation, Theotokos; motif; cult; Serbian poetry; genre; prayer. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Мариа Г. Лазић Цветковић 113 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 811.163.41'374'282.2 811.163.41'282.2 ЈЕДНОСМЕРНИ ОСВРТ НА КЊИГУ ПРОФ. ДР ГОЛУБА ЈАШОВИЋА ТЕМНИЧ НА ТИМОКУ – ЛЕКСИКА И ОНОМАСТИКА ТОМИСЛАВ М. ЂОКИЋ1 Параћин Сажетак. Књига проф. др Голуба Јашовића Тамнич на Тимоку – лексика и ономастика је значајно научно дело из области српске дијалектологије. Уложивши вишемесечни рад на лицу места, Голуб Јашовић је темељно истражио лексику овог села на Тимоку. Пошто се у Тамничу говори косовско-ресавским дијалектом, као и у мом родном селу Скорици (код Ражња), покушаћу да истражим сличности и разлике између говора ова два села, географски прилично удаљена. Пажњу најпре привлаче исте лексеме, али је питање да ли се оне семантички подударају. Такође ме је занимала етимологија појединих там- ничких и скоричких лексема, и да ли постоји икаква веза међу њима. Постоје сличности али и осетне разлике између говора ова два села, поготово кад се упореде локализми. Но, поједине језичке сличности можда указују и на потенцијалне историјске миграције предака Скоричана из правца Неготинске Крајине. Иако је ова Јашовићева књига обја- вљена пре више од једне деценије , она је имала је и тек ће имати снажан одјек у научном свету. Она је бисер савремене српске дијалектологије и драгоцен допринос очувању јед- ног света који полако али незаустављиво одумире. Кључне речи: лексика; ономастика; Тамнич; Тимок; Поморавље; Скорица. 1 [email protected] Рад је примљен 30. маја 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 115 Митолошки зборник 46 Неготинско село Тамнич на обали Тамничког потока једва да има 150 станов- ника и само 70 домова, а у будућности ће имати још мање. Нажалост, губљењем људи, губи се и њихов језички траг! А Тамнич је насеље у коме се говори косов- ско-ресавским дијалектом, село већином досељеника са Косова, али са етнич- ким примесама из других крајева, па и са влашким окружењем (ретки приме- ри утицаја овог, романског језика: capra = коза). Књига проф. др Голуба Јашови- ћа, плод великог труда и знања аутора филолога, прави је капитал савремене српске лексикологије и лексикографије. Она се бави и ономастиком и антропо- нимијом, што увећава њен значај. Па ипак, њену озбиљнију лингвистичку анализу препуштам другима, знат- но стручнијим од мене, а ја ћу приметити само то да је господин Јашовић у јед- ном маленом селу забележио чак 3200 језичких одредница (лексема и то увек у језичком контексту, у одговарајућој језичкој ситуацији и у изворном облику). То је био и остао једини прави научни пут! Но, ја ћу покушати да ову, злата вредну књигу, сагледам из једног сасвим другог угла. Наиме, пошто моје родно село (Скорица код Ражња) такође припа- да косовско-ресавском говорном подручју, потрудићу се да повучем паралелу између лексике Тамнича и Скорице, да уочим и проанализирам сличности, али и разлике. Истовремено ћу указати и на изузетан значај забележених там- ничких локализама (провинцијализама), што подиже општу вредност овој књизи и боји је специфичном бојом локалног поднебља (записано је најмање двадесет лексема које именују врсте лозе и сорте грожђа, што указује да је реч о једном правом, надалеко познатом виногорју, неготинском)! ЛЕКСИКА ТАМНИЧА И СКОРИЦЕ Сличности ален = црвен („ален џемпир”) ардов (хунгаризам) = врста овећег бурета за вино багрењар = багрењар (багремова шума) банкет = банкет (цигла спакована за печење – коцкастог облика) бисаге = бисази (слично – торба од кострети која се носила преко рамена) – реч француског порекла (ГАЛИЦИЗАМ) бордо = бордо (тамноцрвена боја) брв = дрвени мостић (најчешће обично дебло) брдар = брдар (У Скорици постоји народна изрека: „Упртио се ки брдар”.) брус = брус (Скорица има и топоним Брусеви) буква = буква (такође термин везан за воденицу поточару) ваган = ваган (потпуно исто значење) 116 Томислав М. Ђокић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку варди = варди (истог значења) веђа = веђа (подударно) велигдан = Велигдан (ознака истог празника, Ускрса) винка = винка (исто) вистан = вистан (истог значења; реч је ГРЦИЗАМ) канура = канура (исто) – Занимљиво је што у Бачкој, у Тителу, постоји презиме Канура. волки = вол’ки (исти прилог) врећа = врећа (такође мутавџијски производ за чување жита или брашна) врг = врг (да, „велика тиква”, али не „за претакање вина”, већ за „посипување” код куће, или да се путник намерник напије воде са кладенца) врска= врска (семантички подударно) вунија = вуни’а, али чешће „винка” гмура = гмура (идентично) гњилав = гњилав (подударно) голем = голем (У истој ситуацији жена жену поздравља изреком : „’Волики ти зев!”) господин= учитељ (било некад, сад није) губер= губер (ткан од тежине, односно кучине) данце = данце (уз додатно значење: исечен троугласт, пробни отвор на лубени- ци ради провере да ли је зрела) двокилка = двокилка (исто) дибок = дибок (има и топоним Дибока) дотерували = дотерували (подударно) дрвљеник = дрвљеник (подударно) дре’е = дре’е (подударно) друкши = друкши (исто) жишка = жишка (исто) жутац = жутац (исто) забакне = забакне (исто) заветина = заветина (идентично) зајац = зајац (исто) зајно = зајно (исто) залужен = залужен (исто) заранци= заранци (исто) заструг = заструг (исто; лексема присутна и у прози Милована Глишића) Томислав М. Ђокић 117 Митолошки зборник 46 sвезда = дзвезда ( с африкатом S (дз) изговарају је представници старије попу- лације, а има је и у мањем броју других речи) иска = иска (архаична форма) јазвина = јазвина (са значењем јазбина) јанџик = јанџик (са значењем школска, плетена торба; Реч се изгубила из опти- цаја, али је памтим из речничког фонда покојника, иначе, турцизам) јега = јега (подударност значења) је’ш = је’ш = (у народној изреци: „Је’ш ки кад си пош’о на кулук! Значи: у журби) јопет = јопет (исто) јеђи = јеђи (исто) кавен = кавен (исто) канице = канице (подударно) карали се = карали се (исто: свађали се) качамало = качамало (подударног значења; у народној изреци: „Збрао се ки миш на качамало.”) кладенац = кладенац (подударно) клапуша = клапуша (исто) копа = копа (именица, исто; у контексту: „Сакутао се у копу.”) кочањ = кочањ (исто) кочар = кочар (прецизно значење: ТОР искључиво за јагњад) кочина = кочина (подударно) коџа = коџа (подударно, турцизам) крми = крми (даје стоци слану храну) крстина = крстина (подударно значење, с напоменом да осим „тринајскиња”, постоје и крстине „деветке” – од девет снопова) лабрње = лабрње (такође значи „усне”, али с пежоративном нијансом: „Ћу ти разби’ем лабрње!” Мислим да реч потиче од шпанске речи LABRE = усне! левак = левак (рецимо, во у запрези; акценат краткосилазни на задњем слогу) лудаја = луда’а (без Ј) лудајар = лудајар (исто) љуштевина = љуштевина (подударно) маија = мајиа (идентично значење) мега = мега (значење исто, али акценат друкчији: дугоузлазни) месна = месна (ознака исте боје; акценат дугоузлазни) мешина = мешина (прво значење исто, али постоји и додатно = стомак („Боли га нешто мешина.”) 118 Томислав М. Ђокић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку мозуљ = мозуљ (исто) мустаћи = мустаћи (исто) мучњак = мучњак (идентично) наплàти = наплàти (именица с краткоузлазним акцентом на слогу -ла; значе- ње исто: део запрежних кола) напуђен = напуђен (исто) неваљашан = неваљашан (исто: лош; народна изрека: „неваљашна ти трса!” – „сорта”, порекло) њојан = њојан (исто) обурван = обурван (исто) оклапина = ’клапина (без иницијалног О) оштуренко = оштурело (Именица не постоји, али постоји глагол и то у клетви: „оштурело ти, дабогда!” = Опустело ти, дабогда!” паница = паница (исто) парлог = парлог (исто) перашка = перашка – „обојено ускршње јаје” (Лексема која изазива моју најве- ћу пажњу! Већ годинама ме занима њена етимологија, али и ширина рас- прострањености! Пре свега, именица перашка присутна је у речничком фонду неких села у општини Ражањ (Скорица, Смиловац, Витошевац, Пре- трковац, Нови Брачин, Стари Брачин), али и у општини Параћин (Плана, Лешје, Голубовац, Бусиловац, Крежбинац…). То су параћинска села на де- сној обали Велике Мораве. Међутим, на левој обали (у Трешњевици, Си- њем Виру) та лексема је потпуно непозната. Но, не знају је ни нека села источније од десне обале реке (рецимо, Буљане, Бошњане, Забрега, Шалу- довац…). Уз то, за мене је било изненађење кад сам сазнао да лексема пера- шка постоји и на југу, у неким селима општине Бабушница (у Лесковици, на пример), али сигурно и бар у делу општине Неготин. Ето, осим у Тамни- чу, мислим да је фреквентна и у Штубику и Рајцу (чуо сам је од колега на факултету). Но, у новије време сазнајем да је ова лексема понегде присут- на и у влашком језику. Дилема: Ко је од кога могао позајмити?! Једна лексема је премало, али и она је можда логичан показатељ неких праваца миграција становништва у прошлости. Наиме, поуздано се зна да су скоро све миграције ишле правцем југ–север, али је такође познато да су се неке породице, односно њихови преци, у моју Скорицу доселили управо из околине Неготина. Рецимо, добро памтим легенду коју ми је као дечаку испричала моја баба Неда, званично Недеља (1900 – 1980). Она тврди да је њена баба пореклом „од Неготин” и да се отуд, у неком од ратних вртлога, без мужа доселила у Скорицу. А случај има и трагикомичну димензију. Наиме, на том дугом и неизвесном путу баба је са најнужијим пртљагом и Томислав М. Ђокић 119 Митолошки зборник 46 са чак шесторо деце застала у неком врбаку у долини речице Крћеве, изме- ђу данашњег Смиловца и Скорице. Док се мајка одмарала у хладу, дечица су се врзмала и играла између врба. Онда је мајка одлучила да крене даље. Заметнула је свој „багаш” на леђа, узела једно детенце у наручје и запути- ла се на север, према Плани. Приликом следеће паузе решила је да ипак преброји дечицу. И почела је: „Један, два, три, четири, пет… Шест-пет, једно га нема!” Још једна прове- ра и опет исти закључак: „Шест-пет, једно га нема!” Наравно, то шесто, из- губљено дете остало је у пређашњем врбаку, где се било заиграло и не при- метивши да „поворка” одлази. Дабоме, због тога је бабина баба, мајка неја- ке деце, морала назад! С лакоћом је нашла „изгубљено” дете (ваљда претпоследње по реду) које, за чудо, није плакало! Но, жена је већ била су- више уморна и зато је на пречац одлучила да прекине „лутање” и неизве- сност: „Кад је већ тако, ту ћу и да останем!” И – п(остала) је Скоричанка! Дакле, сасвим је могуће да је лесема перашка, заједно с бабом моје бабе и њој сличнима, у Скорицу и околину стигла из Неготинске Крајине! А не мањи изазов је и сама етимологија те именице! Чврстих доказа нема(м), али основа за доста поуздану хипотезу има(м)! Наиме, у Скорици од дав- нина постоји придев пераст = пругаст („Муј вепар пераст!”). И ето, пера- шка је вероватно ускршње јаје ишарано на пруге: пругасто, односно пера- сто! А друга могућност је да су ускршња јаја, поред осталог, фарбана и љу- ском, односно пером црног лука. По том перу и потенцијални назив перашка, а можда чак и по гушчијем перу којим је у заносу шарана?! Било како било, перашка је најизазовнија лексема у овој Јашовићевој књизи и, као таква, с правом захтева и будуће лингвистичко истражива- ње! пловдина = пловдина (У Малој Иванчи код Сопота чуо сам верзију ЛИСИЧИНА) повојница = повојница, уз још једно значење: оделце и грачке као поклон за бебу полог = полог (исто) параћински штоф = параћински штоф („бренд” мог завичаја који су „прогута- ли” транзиција и стечај) причељ = причељ (семантичка подударност) пуди = пуди (исто) поздер = поздер (семантичка подударност); Иначе, лексема ПОЗДЕР ушла је у две народне изреке села Скорице; „Ћу те изгазим ки пет’о поздер!” и: „Из- лежава се ки пас на поздер.” пусавац = пусавац (исто) рафија = рафија (исто) рипа = рипа (подударно) 120 Томислав М. Ђокић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку рујевина = рујевина (рујево = најприближније: НАРАНЏАСТО) русје = русје (исто) садиљка = садиљка (исто) самнуло (се) = самнуло се (исто) самњување = самњување (исто) склад = склад (семантичка подударност; у космајском крају кажу: СИНОР) скрчи = скрчи (народна изрека у Скорици, врло занимљива: „Хајдук-Вељко трчи а пут скрчи!” скучница = скучница (исто) спрега = спрега (исто) старопутина = старопутина (подударно, вероватно веома стара реч) треска = треска (именица, идентично) троја = тро’а (скоричка варијанта: без Ј, али је значење исто) трочица = трочица (исто) ћало = ћало (радни глаголски придев глагола ХТЕТИ, 3. л. једнине; с. род, пот- пуно исто) укутур = укутур (исто) упудим = упудим (исто), али глаголски придев радни није УПУДЕО, већ УПУ- ДИО) уштркља (се) = уштркља се (подударно) чума = чума (подударност значења) Разлике аигир > Ову лексему нисам чуо у Скорици, али сам је чуо у Тителу (у Бачкој) и то са Ј уместо И. Дакле: ајгир багаш > багаш (облик лексеме исти, али значење друкчије, значи ПРТЉАГ) батарка (табарка) > жбане (скоричка верзија) батур (батурје) > патршје (у Скорици) бездеткиња > штиркиња (скорички, пежоративно) белица > белица (У Скорици то није само бела овца, већ и бела трешња) белојка > белојка (То у Скорици није бела трешња, већ бела конопља, а постоја- ле су и црнојке, семенарке) бозовина > ба(дз)ар (баsар) – с африкатом ДЗ бренер > друго значење: део прскалице на врху цеви брештар > брешћар (скоричка верзија) брњица > брњица (друкчије значење: алка на њушци свиње – да не може да ри- је) Томислав М. Ђокић 121 Митолошки зборник 46 бубуша > бубуњка (скоричка верзија) велија > вили’а (скоричка верзија) литре > лотра (верзија коју сам чуо у Малој Иванчи под Космајем, али са значе- њем мердевине; стуба) вењер > венер (скоричка верзија) вешаљка > вешаљка (У Скорици лексема ВЕШАЉКА има сасвим друго значење: означава дугачку траку меса осушену у пушници) канура > канура(У Скорици исти и облик и значење„ али сам у Тителу чуо та- кво презиме: Канура) врата > вратница (скоричка верзија за ознаку дворишне капије) врг > врг (У Скорици крива тиква дуге дршке, али не служи за вино, већ за за- хватање воде на извору) вршкара > трмка (скоричка верзија) грања (лисњак) > лисник (скоричка варијанта) гризољак > загризак (скоричка варијанта) грмање > грмање (У Скорици не означава ГРУДВЕ, већ ЖБУЊЕ, а „комади тврде сасушене земље” зову се ЧАГАЉ, или ЧАГЉЕВЉЕ) гурма > Та лексема у Скорици не постоји, али „направу у облику корита која има исту функцију као буква” означава лексема четурак (изведена од гла- гола тећи, тече, метатезом сугласника – чет уместо теч. Често је то обич- на, мало издубљена кора дрвета низ коју се слива (тече) изворска вода. деснак > дешњак (скоричка верзија) ђувеч > ђувеч (Не означава посуду, већ врсту јела) ђутура > ђутуре (скоричка верзија, такође ТУРЦИЗАМ) жагља > палица (у Скорици важи друга лексема) зејтињав > зентулан (друга лексема за ознаку зелене нијансе) издекно (се) > извалио се – на кревет (скоричка варијанта) иљав > дзиљав (sиљав),са дифтонгом S (ДЗ), или чакараст јагорида > јагорида (У Скорици се том лексемом не означава птица, већ незре- ли грозд ,ситних зрнаца, на врху ластара) јајчанце > испорче (скоричка верзија; постоји и изрека: „Ситан (човек) ки ис- порче.” јармањача > јармењача (врло слична верзија) каната > каната (У Скорици то није „ластар винове лозе”, већ бочна страна за- прежних кола -скида се приликом истовара) капра > коза (У Скорици лексема капра не постоји. Коза је коза, а убеђен сам да је у лексички фонд Тамничана та лексема ушла из влашког језика, врло 122 Томислав М. Ђокић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку сличног италијанском, будући да у околини има и влашких села. Уоста- лом, capra је чист италијанизам и значи коза! каравајч > крвајче (Скорица нема лексему каравајч (са значењем: „лоптица од теста”…), али има лексему „крвајче” = колаче (танко) од теста, испечено на плотни) киљавина > лапавица (скоричка варијанта) коловртло > бучњак (пандан за тамничку лексему) кошутловац > кошутлавац (врло слично) кртина > кртина (Облик речи је исти, али семантика није! У Скорици та лексе- ма означава месо без имало сланине, искључиво од мишићне масе. Нисам сигуран да је др Јашовић тачно забележио изворни акценат?! Можда је он, ипак, на првом слогу, односно на слоготворном Р ?!) А скоричка лексема има краткоузлазни акценат на другом слогу (ТИ)!) крчаг > купица (У Србији има још синонима за исти појам: тестија, стовна…) кукумавка > кукумавка (Осим основног, истог значења, постоји и преносно значење : жена која се вечито жали на нешто, рецимо да нема довољно др- ва) кунина > кунина (У Скорици то није „стабљика соје”, већ срж окруњеног клипа кукуруза. Својевремено, док сам радио у Тителу, од ђака чији су преци ко- лонисти из разних крајева забележио сам чак двадесет и два синонима за исти појам: шишарка, отучак, кордељка, кумуша, шапурика, шапурина…) кучињава > тежињава (ТЕЖИНА = КУЧИНА) кушља > Такве лексеме у Скорици нема, али се чудим што Г. Јашовић није на- вео да се тако (Кушља) звао коњ славног Хајдук-Вељка! лепара > чакмара (скоричка верзија) лисњак > лисник (скоричка верзија) логало > легало (веома слично, али логичније: изведено од глагола ЛЕЋИ) луча > луча (са истим акцентом, али у Скорици то није „облак прашине”, већ свађа: „Јопет дигли неку лучу!”) маљица > маљица (Значење није идентично. У Скорици је то дрвена дршка с куглом на врху за ударање у бубањ) маниста > манистра (врло слично) места, месте > места, месте (И у Скорици постоји остатак некадашње двојине: „Имам пченицу на две месте!”) млечњача > млечњајка (скоричка верзија) нагрнак > навиљак (скоричка верзија) ножнице > ножице (слично) обоци > обочићи (скоричка верзија) Томислав М. Ђокић 123 Митолошки зборник 46 одрина > душема (скоричка варијанта) ожег > ожек (У Скорици то није „шипка”, већ лопатица за жар) олар > улар (слично) остен > остањ (скоричка верзија) пиељушак > прљушак (скоричка верзија) перчага > пречка (скоричка верзија) поклутина > пуклотина (логичније – с обзиром на глаголски придев радни пу- кло) постриг > штим (скоричка варијанта) поточара > поточара (У Скорици то није „врста змије”, већ ВОДЕНИЦА) потпетач > обојак (скоричка варијанта; Подсећам на познату изреку: „Ком опанци, ком обојци!”) праши > праши (друкчије значење: пролази прашачем , односно шпартачем, између два реда кукуруза) првискиња > првескиња (врло слично) преглобица > преглобица (али то није „посебно повезивање запреге”, већ на- гли одсек на планинском путу, где запрежна кола могу да се преврну) пресомати > пресамити (скоричка варијанта) преставим > приставим (са значењем скувам: „Да приставим пасуљ!”) разбојник > збојник (скоричка варијанта) ребеће се > ребеће се (друго значење: СМЕЈЕ СЕ – ПЕЖОРАТИВНО) ркмаче > ракмаџе (старинске панталоне с гајтаном на џеповима) рогожина > рагоџа (скоричка варијанта) румиња > ромиња (врло слично) сињи камен > плави камен (скоричка варијанта) скоби (се) > скоби се (скоричко значење: сретне се неочекивано) скута > сакута (скоричка варијанта) смакљан > шмокљан (скоричка варијанта) сфуја > свуља (скоричка варијанта) тасличе > таслице (врло слично) текме > текме (облик лексеме исти, али значење није; У Скорици то је искљу- чиво четвртасто коританце с трапезастим страницама, али не „да се меси тесто”, већ да се зобе краве) толуска > талуска (врло слично) троша > папаруша (скоричка варијанта) ћемер > ћемер (У Скорици то није „настрешница куће над улазним вратима”, већ лучни, камени свод над рупом кречане) 124 Томислав М. Ђокић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку ћок = чантра (скоричка верзија за брусњачу) убоци > обочићи (скоричка верзија, али је у српској народној поезији присутна она трећа: „венце и обоце”) уговео > уговео (Облик подударан, али семантика није! У Скорици то значи уго- дио неком, учинио му по вољи) умка > потка (скоричка верзија) финка > винка (скоричка верзија) фискање > вискање (скоричка верзија) фунија > вуни’а (скоричка верзија) цвелика > цволика (скоричка верзија) ципун > цивун (скоричка верзија; у народној изреци: „Иду паре кај на цивун!”) чабрњак > чобрњак (скоричка верзија) чампара > чампара (У Скорици та лексема има и преносно значење: „Ударила му чампару!” = Пружила му отпор, потерала му инат) чашка > врг (скоричка варијанта) чекмече > чекмеџе (слично, али у Скорици то пре означава уску фиоку као боч- ни део девојачког сандука) чеперак > пед (скоричка варијанта) четверка > четверка (У Скорици та лексема има друго значење. Наиме, кад се запрега с два вола (краве) заглиби у блату или снегу, онда се доводи поја- чање – још два вола, или две краве – тако да после натоварена, тешка кола из(вуку) „учетворо”. Зато: четверка! А, у складу с тим, постоји и глагол че- тверити (вући учетворо)! четерешка > пловдина (скоричка варијанта, а у Малој Иванчи под Космајем чуо сам и облик лисичина) чивутин > Чивутин (У Скорици, осим тврдица, значи и Јеврејин) чикарас = чакараст (скоричка варијанта) чогљевље > чагљевље (скоричка варијанта) чокетало > чекетало (скоричка варијанта; у преносном значењу: човек који превише прича) чутурак > четурак (и лексема и семантика већ објашњени) џандрља > џака ме (скоричка варијанта: провоцира ме, оговара ме, изазива ме) шавољ > шафољ (скоричка верзија) шушњари > шушњари, још чешће „пошушњари” (У Скорици друкчије значење: Крадом преврће по кући и узима нешто, углавном за јело) Томислав М. Ђокић 125 Митолошки зборник 46 ТАМНИЧКИ ЛОКАЛИЗМИ (ПРОВИНЦИЈАЛИЗИ) баретина = шубара направљена од црне јагњеће коже батур = остаци стабљике кукуруза после сечења бозовина = зова (мада сам ову именицу чуо и у Плани код Параћина) браздан = добро научен во који се креће по бразди буsе = дебеле, пуне усне гижа = гиџа градобитина = остаци биљака оштећени градом гредељ = основни део плуга гурма = издубљено дугачко стабло дрвета (за неколико намена) дрљак = главић жагља = спољни клин на јарму жамља = уврнута мала количина сламе заврњак = клин који спаја јарам са рудом згура = извара (?) – врста јела (можда је то оно што у Скорици зову ПРОВАРА – масноћа од млека?!) јабленовина = багремовина калевре = ципеле са некаквим каишевима калемћарка = жутозелена марама са дискретним цветовима по ободу киљавина = лоше време (и снег и киша) кисло = подужи период када непрестано падају кише кобер = дивља лоза коловртло = вир копањар = човек који прави копање (корита) корам = стомак кормат = трбушаст кучешћи дрен = пчешки дрен лис = који је налик некоме мосур = дрвени издужен калем за намотавање предива мутер = матица, шраф обга = кора за гибаницу (мада сам у Малој Иванчи чуо сличан облик: ОВГА) одрина = део запрежних кола орлак = ложиште у доњем делу банкета орловица = ноћна грабљивица из породице кукавица осичар = осињак 126 Томислав М. Ђокић Једносмерни осврт на књигу проф. др Голуба Јашовића Темнич на Тимоку оџаклија = старинска кућа без преграда, с огњиштем на средини подглавач = у домаћој радиности израђен јастук подмече = „теле које сиса туђу мајку” (вероватно: ПОДМЕТНУТО туђој мајци? – мишљење Т. Ђ.) понишан = накоњче поцрешњица = настрешница прапурак = врста храста прдинац = општи назив за чесму чији извор није издашан преродак = виноград који је први пут родио (логичније: ПРОРОДАК – мишљење Т. Ђ.) пеорица = поновно плитко орање угарене њиве пуздара = пуздер, односно: поздер пујка = ћурка пурак = стабљика и плод мале зашиљене папричице (веома љуте) пусци = врста љуте паприке релна = казан ригла = уређај за закључавање врата самти = исти свињица = пастирска игра… ситнак = паспаљ (најситније брашно) средсело = централи део сеоског насеља… срнајац = брзе саоице… стап = ступа за прављење масла лупањем млека струшка = метална направа за џарање ватре суградица = олујна киша праћена ситим градом суска = љуљкање у крилу таим = куповни хлеб (етимолошки: од tain = војнички хлеб, што је чист турци- зам – проверио Т. Ђ.) тајфа = мајсторска дружина тило = задњи део главе тоба = део вршалице који одваја жито од плеве тоца = гривна за коју је причвршћен воденични камен трагље = мале, дечје саонице тулан = окруњен клип кукуруза турбат = шкембат ћелемиско брдо = брдо направљено за ткање ћилима Томислав М. Ђокић 127 Митолошки зборник 46 ћипав = поцепан, одрпан ћипавко = одрпавко угносно = гнојаво, масно удићак = буткица, батак уздуне = отекне, набрекне узница = простор који се може засејати једним замахом руке уј = мушки полни орган (у жаргону) укотљено = устајала течност (вариво) умет = метла од грабовог прућа… утипчавен = умршен фућумара = скитница чобанка = кукуруз кокичар шајтрага = колица са једним точком која немају странице… шуман = храстово дрво шуматљика = недовољно чврста главица купуса Све у свему, оваква књига је ретка и узвишена вредност у српској издавачкој делатности, а њен садржај (плод дуготрајног и мукотрпног истраживачког рада проф. др Голуба Јашовића с Филозофског факултета у Косовској Митрови- ци) велики је добитак и истовремено изазов како за филологе, тако и за обичан, необразован свет. 128 Томислав М. Ђокић НАУЧНА КРИТИКА 821.163.41.09-94 ЈАШОВИЋ Г. 821.163.41:929 СИМИЋ Т. 908(497.11) ТРИПТИХ ДИПТИХА С (Ч)УМНОГ КИХА А С ТРОКЊИЖЈА ВРЛУДА ОД ГОЛУБА ДО ЛАБУДА ЂОРЂЕ С. ПЕТКОВИЋ1 Параћин Сажетак: На необичан начин, у прози и стиху, чини се напор да се прикажу три најно- вије књиге Голуба Јашовића, повезане не само ауторски већ и географским простором, оивичен сливовима Јужне Мораве и Лепенице, у години јубилеја од када је у Немањиној Хиландарској повељи поменут као српска територија (1198–2023). Приказује се разновр- сност интересовања овог научника, књижевника и културног посленика, уз дозу хумора и указивања на слабости и пропусте. Кључне речи: Голуб Јашовић; Од Бистрице до Лепенице; Хроничар и песник Топли- ца Симић; Баточина у Доњој Лепеници; акродексон; Лепеница; Левач; Темнић. 1 [email protected] Рад је примљен 19. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 129 Митолошки зборник 46 Уводна белешка. Срели смо се, Голуб и ја, на Светосавском песничком марато- ну у Параћину. Уз два примерка књиге, тек изашле из штампе Критичар и пе- сник Топлица Симић (ауторски примерак и примерак да га предам при кандидо- вању за награду „Темнићки натпис”), коју је приредио о нашем заједничком познанику, нећу погрешити ако кажем и пријатељу, из Варварина. Дао ми је и своју најновију књигу, збирку кратких прича Од Бистрице до Лепенице. Уз опа- ску: „Напиши нешто!” Знам да није мислио на оно што је мени севнуло кроз главу а нисам изустио, да ћу писати онако како он и не воли да пишем, бар кад је у питању лирски део овог текста. Овде указујем на концепцију овог прилога, садржану и у наслову, јер по Ни- чеу, ако се не варам, наслов је анаграм садржине. Бар делом, по могућству. Мада сам дуго у себи носио осећај да се Голубу не допадају моји деконструиса- ни сонети с репом и са обостраним акростихом у огледалу, а објављивао их је у својим зборницима, а посебно када их укључујем у своје аналитичке текстове, најчешће као захвалнице. Први пут је то отворено рекао у току рада Књижевне колоније „Јухорско око” 2021. године. Прочитао сам једну своју песму из мла- ђих дана, која му се очигледно допала, пошто је одмах реплицирао: „А што сада тако не пишеш?” Одмах сам му одговорио: „Не могу читав век да пишем једно те исто!” Но, природно је то, свака новина, све што је непознато, мање-више, изазива отпор. Па и мој акродексон. Ја сам упоран у неговању ове своје „рупе на саксији”, уз стални страх да ће из текста бити избачен или, што је ређа али и ло- шија варијанта, заједно са комплетним прилогом, најчешће прећутно, одбијен. Има, наравно, и супротних, благонаклоних примера. Најновији такав случај одбијања је из рада на поменутој књизи о Симићу, са чим ће читалац имати прилике да сазна у наставку овог текста. Намера ми је да покажем како акродексон није само озбиљна пензионерска забавна игра, како то неки у шали кажу, да је нешто далеко више од тога, да је као и свака друга пе- сма искушна духовна творевина, без обзира што сада, у својој деветој деценији, у њих цедим своје задње капи сока „из суве дреновине”. Акродексон ће чекати свог „великог” песника да га афирмише, пошто ја то у својим напорима нисам у потпуности успео. Хвала свима, па и Голубу, што су ме у овом напору подржа- ли, без обзира шта лично о томе мисле. Показаћу да у њима има вредних поет- ских тонова, без обзира што су писани у најсложенијој песничкој форми коју, по мени, треба даље афирмисати, подржати а не игнорисати је. Пошто су ми биле у рукама две поменуте Голубове књиге, одлучио сам се да сачекам и трећу, да их повежем с три своја акродексона и тако оправдам обећа- ње из наслова. Три је митопоетски број али то је и шестица, па и деветка (три књиге, три акродексона, али и три одељка у раду), пошто се рад пише за нови број „Митолошког зборника”, односно за научни скуп о Голубу и његовом на- учном и књижевном делу. Замолио сам Јашовића да ми до краја марта пошаље књигу о Баточини и он је то учинио. Најпре сам комплетирао три акродексона, 130 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… први и трећи су нови, а други је онај што сам избацио из необјављеног („забо- рављеног”) текста о Симићу. Први је повезан са добијеном књигом Голубове прозе, за други је објашњено, а трећи је захвалница нашим заједничким прија- тељима, мр Небојши Ђокићу (очекујем да објави текст о Топлици) и Живојину Андрејићу, да у свој зборник пропусти овај мој прилог, а њих двојица су ме ин- спирисали и за моја два прилога који су у поменутој књизи Баточина у Доњој Ле- пеници. Спарио сам их у диптихе и кренуо у нову авантуру, да прикажем три књиге (триптих), у прози и стиху (диптих), с тежњом да то буде међусобно по- везано ткиво, нешто као есеј, па и аутоесеј, а не обичан приказ књига. Настојаћу да примесе мемоарско-дневничког карактера буду што је могуће ређе, пошто сам њима углавном испунио овај уводни део. Исто тако, у сва три одељка биће речи о ауторским и коректорским грешкама и пропустима, без којих се у изда- ваштву, нарочито када су у тај посао укључени и узгредни пратиоци којима то није струка. Наравно, све то, бар асоцијативно, мора да буде повезано са Проф. др Голубом Јашовићем, универзитетским професором, научником, књижев- ником, односно са пословима којима се он бави, како је наглашено у позиву за пријаву учешћа на скупу који организује Центар за митолошке студије у Рачи, овој Крагујевачкој, наравно. Трећа књига Баточина у Доњој Лепеници стигла ми је крајем марта, те сам одмах, пошто сам је прочитао, кренуо у нову авантуру, како ја видим своја најновија писанија. 1. Од Бистрице до Лепенице. Прва моја асоцијација, када сам узео у руке збирку кратких прича Голуба Јашовића Од Бистрице до Лепенице, везана је за на- слов: североисточни део некадашње Немањине Србије, о чему сам нешто писао прошле године, и то о оном шумадијско-великоморавском, о Темнићу и Доњој Лепеници, Баточини, јер они имају ове године леп јубилеј: 8 и четврт векова од када су предели од Западне Мораве до Лепенице (са Јасеницом) „добили тапи- ју” о припадности српској држави. У питању је, зна се, Хиландарска повеља (1198–2023.) Стефана Немање. У њој је велики српски жупан јасно рекао, шта је све учинио за своју очевину, шта јој је придодао као негдашњу дедовину а шта је од кога освојио, па и да је од Византије освојио реке Загрлату, Левче, Белицу и Лепеницу, што је значило да је водотоковима ових река обележио своја осва- јања на северу. То што о неким детаљима има контроверзи у српској историо- графији, које се вуку већ је други век, питање је које заслужује пажњу и на овом скупу, пошто је, колико ми је познато, Голуб Јашовић Шумадију одабрао за свој нови завичај, када је, након НАТО агресије, напустио Косово, а у Баточини запо- чео градњу нове стамбене зграде, с тим што је наставио рад на Филозофском факултету у Северној Митровици, где је шеф Катедре за Српски језик. То пита- ње сам оставио за трећи одељак овог свог прилога. Ево како сам доживео прво читање поменуте Голубове књиге, изражено у стиховима које сам написао, не случајно, првога априла: Ђорђе С. Петковић 131 Митолошки зборник 46 Од Голуба до лабуда Деконструисани сонет са репом и са обостраним акростихом у огледалу. Гуче се прочело: акродексонов код, Одзвања као род – песничко зачело; Лепеница ту је и Милош мамац-фол, Уз НАТО карамбол, и да се прочује. Бол са речје масе – акросонетни зјап: Одзива се опкап с бездушне терасе! Дозиви су (ч)умни, одзиви као сан: Будим се уз екран – свеистој колумни. Из ове Ге-збирке узлећу виц по виц, Сустижу и за блиц, чулне ветропирке. Тек из огледала наступа словни бал: Римујем мадригал а сонетна жвала Изазива балу, уз нестајући зуб. Циљам сонет на куб акро-огледалу! Е, ту се буди ћуд а ја му нисам рад: Е-пе-пе виноград: било шта – било куд! Цуретак је уз стуб по го-арсеналу, И спремна за шалу, па и пољубац груб. Разбити идеал са секси фазона, То је игра клона: спрема ђавољи кал. Срозано „гуц-глоц-боц” за пијане јесте! И с петлове кресте да се услиши квоц. Баждарен речји плен слободној робињи Достижан је дињи кад пуца, онај трен! Ово јесте калуп за речје светлице, Без којих су трице за одговор глуп. Уђох у речји кал и из те меласе Ликује ми прасе, за младошћу је жал. Одзвања као род – песничко зачело: Гађано прочело: акродексонов код! Параћин, 1.04. ратне 2023. Најпре нешто о формалним елементима деконструисаног сонета са репом и са обостраним акростихом у огледалу. Биће читалаца који ће се овде срести по 132 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… први пут са овом мојом песничком творевином. Знају шта је сонет, па и онај с једним стихом више (репом). Овде су два сонета, с тим што је онај други окре- нут наглавачке, тако да им је овде заједничка формула: 2х4 + 2х3 + 2х1 + 2х3 + 2х4. Они су у акростиху и то у обостраном акростиху. На овом примеру акро- стих гласи: Голуб Од Бистрице /до Лепенице Лабуд. Као што се види, књига повезу- је Голуба и Лабуда. Формално тих тридесет слова из првог пресликана су обр- нутим редом и у огледалу. Читаоцу је јасно да се ради о Голубовој књизи али му остаје загонетка од куда ту Лабуд. Њега сам нашао код рецензента књиге, као лапсус, вероватно, а могућа је и штампарска грешка из припреме, омашка и у коректури, ако је уопште ње и било. Надреалисти би се обрадовали таквој гре- шци јер, по њиховом схватању, грешке оплемењују текст, оживљавају његову драматуршку структуру. Због тога сам га и ја убацио овде, да ми помогне при писању. Првенствено зато, што сматрам да је Голуб далеко од Лабуда, хоћу да кажем: далеко од тога да отпева Лабудову песму; он је у најбољим стваралач- ким годинама, од њега се очекују још озбиљнија и квалитетнија дела и у науци и у књижевности, пошто се на оба поља успешно остварује. Из овога је јасно, за- што сам и у наслову триптиха, као и у наслову првог, у рад већ уграђеног, акро- дексона, уз Голуба ставио и Лабуда. Неком читаоцу ће бити мало теже да схвати у чему се састоји наглашена де- конструкција. Ако чита мало пажљивије, нарочито ако то учини наглас, веру- јем да ће приметити: дванаестерац има цезуру на шестом слогу, да риму има на шестерцу а не на дванаестерцу. Фактички, код сваког дистиха сазнаће, да је ту прикривен катрен. То је та деконструкција. Она омогућава и да се појављују различите графичке формације, распоред стихова по строфама. Нека се присе- ти шара у сликама оне вашарске играчке – калеидоскопа. Ја ћу их овде постави- ти у три различите графичке формације. Поред већ искоришћене стандардне, друга ће бити у 15 дистиха (15x2). трећи је у 6 строфа са по 5 стихова (6x5). Укратко ћу прокоментарисати песму у целини, покушаћу да скренем пажњу на онај њен садржај који одражава моје утиске, прве утиске након читања књи- ге. У првом катрену сам назначио своје намере, да у њему кажем шта је акро- дексон и да укажем на садржину књиге: Гуче се прочело: акродексонов код,/ Одзва- ња као род, песничко зачело;/ Лепеница ту је и Милош мамац-фол,/ Уз НАТО карамбол, и да се прочује. У шаљивом тону, употребом глагола „гуче”, најављује се акро- дексон, који не треба занемаривати јер се ради о нечем новом („зачело”) у пе- сничком роду. Треба га даље неговати. Затим се, у другом дистиху, помоћу два израза, поменом Милошевог имена и НАТО агресије, приближава садржај књи- ге. Више прича се односи на време бомбардовања или је судбина неких од лич- ности из књиге одвела у централну Србију. Милош је ту у челној причи да би симболично означио нови животни простор аутора (Шумадија – Крагујевац и Баточина) али и да се приближи Темнићу, који је у књизи „прећутан”. У гео- графском погледу, Темнић је део Левча, а потом заједно југоисточна област, у Ђорђе С. Петковић 133 Митолошки зборник 46 углу између Западне и Велике Мораве, део Шумадије коју источним сливовима својих река воде ка Великој Морави. Северни део тога простора (Крагујевац и Лепеница) су у књизи богато заступљени, равноправно са Косовом и Куршум- лијом. Зато сам ја у шали рекао да су поменуте кључне синтагме ту да се књига „прочује”, да се за њу сазна код читалаца. Без обзира на шаљиву интонацију скоро свих Голубових прича, чињеница је да су многе шале са горчином у устима исказане. С друге стране, акродексон је таква поетска творевина, да се с муком остварује, јер слова из акростиха, па и доследан римовани дванаестерац (двоструки шестерац), све је то, како народ каже, мука до муке. Истина, Голубове јунаке мука је натерала на много што- шта, речено и прећутано, а мене потреба да нешто што сам смислио, своју рупу на саксији, однегујем, да се и она „прочује”. Трећа деценија а једна те иста при- ча, уз тешко схватљиве нове нијансе. Ако се читалац потруди, лако ће други ка- трен растумачити. Једино ће мало теже схватити „бездушну терасу”, што се на акростих односи, пошто са његових слова стихови полазе и(ли) се завршавају (код првих шестераца). Без читалаца нема књижевног дела, то је разлог што се и ја читаоцима овде обраћам. У првом стиху другог катрена најављујем да ћу приче из збирке коментари- сати виц по виц, али од тога одустајем, био би то гломазан рад. Узећу само три асоцијативна примера. Из приче Левачко шишање овнова, у којој је реч о времену књаза Милоша, узећу два примера. Даћу најпре сиже једне приче о „римским” казанима из Милошевог времена. Покојни Бративоје Марковић, легендарни културни посленик Левча (Прођох Левач – прођох Шумадију), један од иницијато- ра и координатора „Јухорског ока”, бавио се и сакупљањем народних умотво- рина и интересантних догађаја из свог завичаја. Сељак из једног од левачких подјухорских села, скупљајући дрва у планини, пронађе затрпана два огромна казана. Довуче их до пута и оде по кола да их однесе кући. Наиђу Својновци ко- лима, ставе онај бољи на свој товар и однесу га у Својново, одакле му се губи сваки траг. Други и сада служи оном сељаку-налазачу као корито – појило за стоку. Браца то опише и пошаље као белешку о казанима из времена Римске империје, коју објави јагодински „Нови пут”. Питам га, при првом нашем су- срету, одакле му идеја да су у питању „римске творевине”, одговори из цуга: „Ја мислим да све што је велико из времена је Рима!” Упутим га да погледа по- знати Поменик М.Ђ. Милићевића, где постоји белешка да се у његово време „још по Руднику и Јухору” налазе казани Стевана Радичевића (стриц песника Бран- ка Радичевића), тада Милошевог министра, који је организовао производњу поташе од букове шуме за потребе фабрике стакла Аврама Петронијевића, још познатијег Милошевог министра, у Белици код Јагодине. Друга се прича одно- си на село Драгово, где се одиграло поменуто „шишање овнова”: У једном левач- ком селу, неки кажу да је то било у селу Драгову, селу, које је садашње име добило по краљици Драги Машин… Име је, дакле, добило по тадашњој краљици Драгињи Об- 134 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… реновић, супрузи последњег српског краља из лозе Обреновића, у питању су три сеоцета здружена у једно, а кумовао им је тадашњи краљ Александар лич- но, Драгин муж, с којим је истовремено и страдала. По њиховом ликвидирању 1903. године, наступила је нова ера династије Карађорђевић. Моја прича се од- носи на то време, размеђу векова. Иницијатор овог здруживања био је Живојин К. Радојевић (1861–1917), познати пољопривредни стручњак, школован у Фран- цуској, ватрени Обреновићевац. По промени династије нашао се у тешком по- ложају. Политички противници, Карађорђевићевци, тражили су да се села раз- двоје и тиме избрише Драгино име здруженог села. Он се томе супротставио, постоји и један анонимни штампани летак (Драговска клетва”), писан у десе- терцу, штампан у Јагодини, који се њему приписује, пошто је у његовој заостав- штини и нађен. Ликвидиран је за време окупације у Првом светском рату, и то на дан своје крсне славе, што у политичком животу Срба није била реткост. Иза себе је, пошто је био без потомства, оставио својом руком калемљене и подиза- не воћњаке и винограде школи у Драгову. Свој тестамент није оставио на чува- ње код Среског суда у Рековцу, оставио га је код Среског суда у Варварину. (Си- мић М 2018: 56–59) Трећи асоцијатив се односи на завршницу Голубове приче „Деца”: „Оно моје и оно твоје дете, истепаше ово наше.” (Јашовић Г 2022а:93) Имам исто то само мало другачије, што би рекао Вук, из Поточца, својновачког сусе- да. Ради се о унуцима Стојана Павловића (Пацкића), оног што је сазидао за- штитну кућицу за црквени бунар св. Петке поред Копаног пута (Гиље–Варва- рин) испод Својнова, где се дружимо на колонијама и научним скуповима, у организацији Друштва за културу „Логос”. Његов син Живота је из првог брака имао сина, сина му је довела и друга жена, а трећег су добили у новом браку. Деца су спавала у истом кревету, онај најмлађи у средини између старије бра- ће, као заштите, да не испадне. Брижна мајка их повремено обилази. Једном их затекне у незгодном положају, те уплашено позва мужа: „Живота, буди се, онај твој и онај мој ће да угуше овога нашега.” То ми је одавна причао сада већ покој- ни брат Радован а ових дана потврдила сестра Драгица, пошто сам и ја родом из Поточца. За коментар је интересантан и онај део акродексона који, с преласком у огле- дало, покушава да скрене пажњу на по мало ласцивну Голубову причу Робиња, у којој је реч о оној у књижевности вечито сензуалној циганчици, за коју сам изнео нешто другачији став, онај из песме коју сам читао у Својнову а Голубу се допала, да то овде ближе не образлажем. Године ме упозоравају да не поштујем дедин систем „живот ти је што глоцнеш, гуцнеш и боцнеш”. Као песник, морам да додам: „И нешто много више!” Као што ни акродексон није само „пензио- нерска забава” већ нешто много, много више. Завршна строфа код акродексона је обично, па и овде, парафраза првог ка- трена, сада са истим или нешто измењеним, као у овом случају, стиховима. Њима се наглашава, да је испуњена намера лирског субјекта, обично аутора, Ђорђе С. Петковић 135 Митолошки зборник 46 исказана у првом катрену.То ми често личи на онај поступак завршетка на- главка за чарапе, када плетиља измери рад на нози сличној оној којој су чарапе намењене и онда одлучује када ће да наглавак „зашупи”, заврши постепеним сужавањем према палцу. Нужност акрослова и код акродексона захтева такав крај, што негде испадне лако а други пут веома натегнуто, једва се у укупну са- држину уклопи, али нема се куд, мора се у сваком случају окончати, као чара- па, с тим што овде нема сужавања, сви су стихови са по 12 слогова. Уз замерку што је заобишао пријатељски Темнић, што се може схватити и као жеља (прика)зивача да се нешто из Темнића нађе у новом издању збирке, исправља се и једна грешка из Голубове биографије. Међу бројним признањи- ма, наводе се и параћинска и подјухорска. (Јашовић Г 2022а: 112) Голуб је добио на једном песничком маратону у Параћину признање Poeta primus „Венедикт Цреповић” а не Бенедикт, као и Годишњу награду „Јухорско око”, не сећам за коју го- дину, то је подјухорска награда, Културолошког пројекта „Јухорско око”, а то што му је уручена у Параћину само је стицај околности. Ово је само због обавезе коју још увек имам као главни координатор Пројекта „Јухорско око”, морам да га браним од насртаја, да се не угаси, мада је он тако конципиран да његов ду- ховни садржај опстане и када се званично не помиње. А и кумовао сам овим на- градама. Она заграда код (прика)зивача с почетка пасуса није грешка, пошто мене Голуб назива „прике” јер је у Јашовића јату седморо мојих унучади. Закључио бих овај одељак речима већ поменутог рецензента Голубове књи- ге, пошто се у начелу са њим слажем: „Све ове анегдоте, мудролије, шале, до- сетке, искушења и дешавања, остале би део колективног заборава, временом би избледели, и нестали из сећања појединаца, а Бистрица и Лепеница би жу- бором препричавале неке нове догађаје, ни налик овима какве описује и у књи- зи представља ванвремени Голуб Јашовић, књижевна и интелектуална вели- чина из првих деценија трећег миленијума. (Вучићевић Р 2022: 114) 2. Хроничар и песник Топлица Симић. Други одељак овог мог прилога од- носи се на књигу Хроничар и песник Топлица Симић коју је приредио Голуб Јашо- вић. Она се овде нашла из више разлога, кључни је: она исправља „неправду” из напред већ приказане књиге, што тамо нема ни једне једине приче из Темнића. О овој књизи сам још крајем прошле године, по добијању електронске верзије, написао кратак приказ, пошто сам јој се обрадовао, мада сам био љут на прире- ђивача зато што није уврстио и мој прилог о Симићу. Она је код мене изазвала и позитивне емоције, у њој је присутан мој прилог о Симићевој биобиблиогра- фији. Сматрам је веома драгоценом, у првом реду за Темнић, као култур- но-историјски топоним. О томе сам нешто рекао и у уводним напоменама овог прилога. Краћи приказ ове књиге и мој прилог о Симићу, пошто овде није обја- вљен, послао сам Небојши Ђокићу да их уврсти у књигу коју припрема за сери- ју „Јухорски запис”, иза које стоји као оперативни уредник (креатор). Једна је- 136 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… дина интервенција је учињена код прилога о Симићу, избацио сам акродексон који је ту био као захвалница, писана у акростиху који гласи: Голубу Јашовићу С/ лавици Јовановић, пошто сам очекивао да ће је приредити у коауторству као књигу о песнику Срби Митићу која је овој претходила. (Коса црта после С није грешка, она је ту да означи докле је први део акростиха.) Но, десило се –– шта се десило, остаје непобитна чињеница да је Темнић добио прву књигу о једном свом књижевнику, писану из пера више научних радника и књижевника, укуп- но 17 имена и ја их овде са изузетном захвалношћу бележим, заједно са насло- вима радова: Голуб Јашовић: Наш савременик Топлица Симић Варваринац (5–8); Аница Н. Вучинић, Творба именица у збирци песама Имитације Топлице Симића – неки елементи творбене анализе (9–23); Марина С. Грујић, Омаж мр Топлици Симићу, књижевнику и научнику и његовом сатиричном надигравању са ра- зумом (24–28); Небојша М. Ђокић, Топлица Симић као завичајни историчар (29– 38); Томислав М. Ђокић, Изневерено обећање: вино је, ипак, јаче (39–41); Зоран М. Ђурић, Један поглед на стварање Топлице Симића (42–45); Марија В.Запутил, Презент као најдоминантнији глаголски облик у збирци песама Имитације То- плице Симића (46–51); Голуб М. Јашовић, Ситнице језикословне у књизи песама Имитације Обрежанина Топлице Симића (52–60); Предраг М. Јашовић, Топлица Симић као књижевни критичар (61–67); Славица Д. Јовановић, Топлица Симић, опсенар и вагабунд (68–73); Каменко М. Марковић, Слика Топлице Симића (74– 79); Јована С. Мицић, Прилог проучавању лексике у поезији Топлице Симића (80– 85); Јована С. Николић, Понављање и инверзија у поезији Топлице Симића (86– 92); Љубодраг Обрадовић, Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину (93–96); Емилија Д. Реџић Мирковић, Милица Ј. Дејановић, Конгруентни атрибути у збирци песама Имитације Топлице Симића (97–107); Душан Р. Стефа- новић, Систем антропонима у поезији Топлице Симића (108–118); Ђорђе С. Пет- ковић, Прилог биобиблиографији књижевника и публицисте из Обрежа код Варварина (119–155). Ја сам поносан што сам се нашао у овом друштву, међу љу- дима који су се несебично заложили да овај подухват, књига о животу и раду великог и заслужног Темнићанина Топлице Симића, успе, при чему је заслуга Голуба Јашовића немерљива. Мој прилог је више техничке природе, али сам се потрудио да буде што потпунији, колико је то у кратком року било могуће. Истина, као аматер који се први пут сусреће са израдом библиографије. Без об- зира што је она само прелиминарна, чекаће стручног и професионалног би- блиографа, да је употпуни, избаци непотребно и материјал групише по званич- ним принципима, прилог ми је прихваћен и публикован у зборнику. Хвала и на томе. Морам признати да ми као сатисфакција за необјављени прилог, у неку руку, служе речи из предговора проф. др Голуба Јашовића: „Књижевник и хроничар Ђорђе Петковић, најбољи познавалац живота и рада Топлице Сими- ћа, написао је биографију и библиографију Топлице Симића.” (Јашовић Г 2022б: 6) О томе сам говорио и на првој промоцији ове књиге која је одржана у Крушев- Ђорђе С. Петковић 137 Митолошки зборник 46 цу а не у Варварину, што је срамота за Варварин а чини част Крушевцу (Бела сала Културног центра, 7. април). Поезији Топлице Симића (Имитације) пажњу је поклнило више аутора, наро- чито језичком (лингвистичком) аспекту, у њих овде не бих улазио. Задржао бих пажњу на два прилога који јој посвећују критичко-аналитичке текстове, из којих сам за цитирање одабрао њихове завршнице. Славица Јовановић је у завршници свога прилога овако оценила вреднованог песника: „Топлица Симић остаје као сведок једног времена у коме се често није најбоље снашао и које је волео да извргава подсмеху. У својим Имитацијама он имитира сопствени живот дотичући се љубави, поезије, родољубља, хумани- тета, политике. Често су његови стихови обојени меланхолијом, носе горак укус, очајни су и тескобни.Али има и стихова лакокрилих, љувених и полет- них. Песник је љубио свој род и то је једна од одредница његове поезије. Својим аутопоетичким језиком бележио је све оно што га је интригирало и иритирало, али и оно што га је узносило и чему се дивио. Ово је поезија изнедрена из живо- та, писана искреним песниковим емоцијама и његовим често израњављеним срцем” (Јовановић, 2022б, стр. 73). И Зоран М. Ђурић има у зборнику прилог о поезији Топлице Симића и у завр- шници свог текста истиче, с правом, песму „Жеља”, за коју каже „да сведочи о огромном природном таленту песника који се није довољно уочавао на књи- жевној сцени Србије. Песник овде бележи стихове који су очигледан пример утицаја друштвеног окружења и друштвених кретања на стварање сведочећи о томе како је тешко да се у нашим условима неко ко пожели да пише одвоји од простор-времена у коме обитава у тренутку стварања, али о овоме и о вези дела Топлице Симића и дела Љубомира Симовића и дела Десанке Максимовић више неком другом приликом.” (Ђурић З 2022б: 45) Пишући о Симићевим епиграмима и афоризмима (Калимах из Варварина), Марина С. Грујић, написала је занимљиве опаске. Најпре оне о епиграмима, да „ јесу мудролије о животу уопште, а који у себи садрже филозофичност и етич- ност и мада Симић по природи свога ума нагиње филозофемама, нису све у стању да нас разведре и осмехну у тмурним временима. […] Пре ће бити да ули- вају језу и неспокојство – 'црни хумор', што јесте карактеристика епиграма.” (Грујић, 2022, стр. 27) За афоризме, који су, као и епиграми, најпре објављени у локалном варваринском листу „Темнић” који је Симић уређивао, у популарној рубрици Севалице, пише и ово: „… севалица се дистанцира од пролазности, јер Симић је само такву ствара и даје јој временску димензију с акцентом на дуго- вечност, непролазност. Томе доприноси дубина контекста приликом ауторо- вог певања, дубина произашла од Симићеве интердисциплинарности, ело- квенције, широких видика опште културе и још ширих појединачно, што све надграђује таленат” (Грујић, 2022, стр. 28). Истине ради, Топлица није био ма- 138 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… гистар књижевности, био је специјалиста, што се може видети и из његове био- графије која је испред библиографије на крају књиге о њему. Вреднујући оно што је Симић урадио као књижевни критичар „из дана у дан”, вероватно први вреднији помена у Подјухорју, Предраг Јашовић је с пра- вом указао на њен подстицајни карактер у ширењу књижевног стваралаштва, те то у свом прилогу потенцира „за оно време као једног од најагилнијих и најпозванијих да пише књижевну кри- тику, јер је, по дифолту, био најупућенији у књижевне токове и књижевна значе- ња. Он је заслужан, не само што је на локалитету Подјухорја заживело песништво, а још и више у Варварину, (са ништа мање успеха то је у Поморављу радио Ђорђе Петковић иако по образовању није био књижевник, то је био по вокацији и посве- ћености) већ зато што је заживела потреба за књижевном критиком, што је пока- зао њен значај и сврсисходност” (Јашовић, 2022, стр. 64). Свој прилог је закључио речима о Симићевом трајању: „Сматрамо да је у књижевном смислу најзначајнији његов књижевно-критичар- ски рад у региону и шире, јер је доказао значај критике и то су будући књижевни- ци прихватили. Он је показао да критичар има одговорност, јер је сам био изложен јавном преиспитивању из дана у дан. Његово књижевно-критичко ангажовање је свим песницима и писцима уопште о којима је писао дало много већи дигнитет, него што им је припадао. Он је у њима видео цивилизацијски нуклеус културе и није хтео да допусти да он нестане, већ га је неговао, развијао и размножавао како би се пренео на будуће генерације. Има момената кад је постигао велики резултат погодивши значај појаве самог писца, што га потврђује и као професора и као кри- тичара, али и као човека који је знао да гледа, чита и разуме.” (Јашовић, 2022, стр. 66) Остављам другима да ближе и потпуније критички анализирају ову књигу, пошто сам свој суд о њој изнео у приказу који ће, верујем, бити у следећој књи- зи из Едиције „Јухорски запис”. Задржаћу пажњу читалаца, као што сам напред обећао, на акродексону који се као захвалница налазио на крају помињаног прилога који није објављен у књизи а изоставио сам га при слању за објављива- ње код других. Ево га, сада распоређеног по дистисима дванаестераца, односно скривених катрена по шестерцима: Захвалница (ч)умног свица Гледа ме Топлица: не свиђа му се стил! Ово није кадрил духовних ништица! Лепршави зраци и звуци да сам жив; Уморан сам, већ сив, све краћи кораци! Ђорђе С. Петковић 139 Митолошки зборник 46 Буде ме сигнали, идем где има C, Усних папараце – празни идеали! Јесмо на далеко ширили Јухор-сјај, А зближио нас мај и пролеће неко. Ширила се кола, играли стрв и јав; Отишао си прав с позивом сокола. Вас двоје за коло тражисте свој екран, И ја прихватих план као нешто соло! Ћутећи у тмини, сећам се, прави лов, Уграђујем под кров што ми се учини Смисаон да је пућ, да не оде у пећ! А с огледала већ мрешка се пућ-пурућ! Умислих да сам здрав, и сва у тој фори Ћутња ми се бори за још по који јав. И као свој домен,Топлици сам ово Византијско слово писао за спомен. Онемоћао сав, свестан шта ме чека, Шум чујем лелека, уз посмртни пилав. Акростихован пој није дупло голо; Јурећи около нађе духовни слој! Упадне који звоц и дух поремети, Буде ван памети, за звоц је глогов коц. Уморан сам, већ сив, све краћи кораци: Лепршави зраци и звуци да сам жив! Ово не би кадрил духовних ништица: Гледа ме Топлица: не свиђа му се дрил! Параћин, 19.12. ковидске 2021. Коментар акродексона из претходног одељка је садржао и кључне елементе који се односе и на овај. Оно што је за овај карактеристично, он је пример о слу- чајевима када песник током писања изневери обећање, односно своју намеру из акростиха. Ток мисли које се слажу у облику стихова оду на другу страну, у односу на обећање из акростиха. Из наслова, посебно из акростиха, види се да је то захвалница приређивачком двојцу што су ме позвали да учествујем у стварању књиге о Топлици, али су ме асоцијативи са првог стиха одвукли пре- ма старости, исповести о свом садашњем тренутку. Можда је ту пресудна чи- 140 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… њеница, да ме је и Топлица одвраћао од акростиха, па и акродексона који тек што сам започео, као што је то и Голуб на дискретнији начин раније чинио а ди- ректно на Књижевној колонији у Својнову 2021. године, непосредно пред писа- ње поменуте песме. То („стил”) обојици, и не само њима, није се допадало, ми- сле да је „акростих мртва форма”, како ми је пре више од пола века писао Драган М. Јеремић, тада уредник „Савременика”, потом и професор код кога сам полагао Социологију књижевности. „Стил” сам у завршници сада заменио са „дрил”, што није далеко од истине, акродексон није пријемчив јер га је те- шко остварити. Славице и Голуба сам се сетио тек у шестом дистиху. Преко се- ћања на настанак и остваривање Културолошког пројекта „Јухорско око”, уз разна „кола”, дошао сам до одржавања „Топличиног шешира”, на коме је раз- говарано о Симићевом животу и раду. Поред нас троје, говорило је још неколи- ко књижевника и песникових пријатеља: „Вас двоје за коло тражисте свој екран,/ И ја прихватих план као нешто соло!” Ово „соло” треба видети као нешто необаве- зујеће, како сам се и понашао, пошто нисам више у могућности да преузимам обавезе за које нисам сигуран да их могу извршити. На то ме је потсетило веро- ватно и оно латинично Ц(С), с којим сам се у акростиху поиграо, оставио сам га у првом делу, уз Голуба, тако да се на почетку другог дела појављује „лавица”. Има то своју шаљиву пријатељску страну, пошто су, као што је познато, они „у шеми”, како се то сада међу младима каже. Нисам успео да се вратим основној замисли, наставио сам са већ оствареном а незавршеном идејом о Топлици, чиме сам се обраћао и Голубу, по народној „ћерку грди, снаји приговара”, говорио сам о својој тежњи да се још који пут по- јавим у јавности („јав”), па и са акродексоном: „Умислих да сам здрав, и сва у тој фори/ Ћутња ми се бори за још по који јав.” И признајем да уствари пишем „Топли- ци за спомен”, што је већ у следећем дистиху јасно узначено и означено („Ви- зантијско слово”): „И као свој домен, Топлици сам ово/ Византијско слово писао за спомен.” Све остало у акродексону довољно је јасно, пошто говори о спремности да се Топлици придружим. Без обзира на све то, ја сам успео да уобличим при- лог о живооту Топлице Симића, његовом књижевном и публицистичком делу, али и да урадим његову прелиминарну биобиблиографију, без обзира на све невоље које су ми се нашле на путу. 3. Баточина у Доњој Лепеници. Голуб Јашовић је ову књигу приредио у са- радњи са Милованом Илићем, песником, председником Књижевног клуба „Миодраг Петровић” из Баточине, клуб је и издавач ове књиге. Без великих иницијалних амбиција, добијен је садржајно разнолики зборник. Уз присуство књижевних прилога чланова Клуба, нашли су се и већ афирмисани аутори, историографи и публицисти, с јубиларног простора Немањине Хиландарске По- веље (1198–2023), од Западне Мораве до Лепенице, као по наруџбини за овај при- лог, како сам с правом и очекивао још док сам писао своје прилоге знајући само Ђорђе С. Петковић 141 Митолошки зборник 46 да ће у зборнику бити речи о Баточини. Лепеница се, нарочито Доња, активно укључивала у активности из Културолошког пројекта „Јухорско око”, мада то извештајно не бележе. Нашао сам се тако у познатом али и подмлађеном и агилном друштву, на чему могу од свег срца да будем захвалан. Зборник схва- там и као темељ са кога ће баточински књижевни клуб изградити све богатију сопствену историју, али и допринети културној историји своје општине, одно- сно свога завичаја у најлепшем смислу те речи, јер, одавна је речено, да се зави- чају дугује све а са захвалношћу се прима оно што се од завичаја понуди. То је поручила и Биљана Мрдаковић у полазном тексту овог зборника (Теби, с љуба- вљу, О српском језику), препуног љубави за језик/завичај: „Још пре рођења чух те из утробе у којој сам расла. Чула сам те у далеким песмама пастирица, у древним причама, бајкама, гаткама вредних ткаља и преља. Разумех те у дозивању заљубљених, у успаванкама брижних мајки, у тужбалицама за па- лим војницима. Још пре првог удаха познах те у смеху најрођенијих, у усклику, уз- вику, језику” (Мрдаковић, 2022, стр. 9). Јер, причати/писати о језику, значи причати/писати о завичају, зар не?! Следе потом текстови који се на овај или онај начин односе на духовни жи- вот људи лепеничког окоља, посебно Баточине, настанка и прошлости, из пера Голуба Јашовића, Небојше Ђокића, Оливере Думић, Живојина Андрејића, Пре- драга Илића, Марка Станојевића, Ђорђа Петковића, Славице Јовановић и више чланова месног књижевног клуба. Има текстова којима се мора прићи у изоло- ваној мрежи али и оних који се могу тематски повезати и заједничким опаска- ма прокоментарисати у овом приказу. Од првих, то је најпре текст Голуба Јашо- вића Радосав Стевановић, Архимандрит Хиландара, његов живот и духовност, мени од раније познат из периодике, али сам га са задовољством опет читао, пошто је пластично приказан један монах са високих хиландарских позиција, а, по повратку у земљу и завичају, иницијатор за обнову и изградњу неколико зна- чајних духовних објеката у завичају и шире (Овчарско-кабларска клисура), и то за само две ипо године колико је био у земљи активан. Укратко, ево његове био- графије из закључка Јашовићевог текста: „Архимандрит Рафаило Стевановић је рођен 28. септембра 1896. године. Био је монах, духовник и игуман манасти- ра Хиландара и на Светој Гори провео је око 25 година. Десет година је био ис- посник у Кареји Светог Саве. Био је духовник Светог владике др Николаја Вели- мировића. Обновио је манастир и цркву Рождества Светог Јована Крститеља – Јовање у Овчарско-кабларској клисури, на левој обали Западне Мораве. у свом Родном селу Кијеву код Баточине саградио је цркву посвећену Силаску Светог Духа 1936–37. године. Умро је 5. марта 1937. године. Рафаило Стевановић је си- гурно једна од најзачајнијих, ако не и најзначајнија личност Баточине и околи- не у двадесетом веку” (Јашовић, 2022, стр. 16). 142 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… О судбини баточинске цркве читалац сазнаје из текстова Небојше Ђокића (Црква у Баточини) и Живојина Андрејића (Црква Рођења Пресвете Богородице у Ба- точини у xix веку). Први рад је документован цитирањем оригиналних историј- ских докумената и новинских чланака из „Каленића”, док други све то исто из- лаже сажето и прегледно, задржавајући се у xix веку. И они се дотичу прошло- сти Баточине уопште, као што то чине и други аутори који пишу о неким другим сегментима прошлости. Ђокић пише о археолошком локалитету Гра- дац код Баточине, а са Оливером Думић о чувеној бици код Баточине из 1689. го- дине. Предраг Илић има рад о досељавању становништва у Баточину од краја xvii до почетка xx века. Пошто ја волим да сазнам нешто ново, из више радова сам запазио информацију о првом помену Баточине у историјским изворима и сазнао време настанка писма деспота Стефана Лазаревића, између 1411. и 1421. године, које је у Баточини писано. Најпотпунију информацију о томе добио сам од месног хроничара Марка Станојевића (Настанак Баточине) и ја га овде са за- довољством цитирам: „Писмо, које је променило историју Баточине, откриве- но је касније и објављено захваљујући др Александру Крстићу, научном сарад- нику на Историјском институту у Београду. У 'Зборнику радова посвећеном српском историчару Милошу Благојевићу' (2005) објављен је и рад под називом 'Деспот Стефан Лазаревић и Баточина', у којем се налази и поменуто писмо.” (Станојевић 2022а: 72) Писмо је Деспот упутио свом представнику на поседу у Сатмарској жупанији, у Угарској, а преведено са латинског језика гласи: „Стефан, милошћу Божјом деспот Рашке, итд Драги наши, овим вам наређујемо, одмах када га будете видели, да сте дужни да се војнички припремите, и да останете приправни, како би сте по добијању другог нашег писма код нас могли доћи добро опремљени, и после нећете моћи да нам пребаците како вас нисмо обавестили. Писано у Баточини у прву среду после Ду- хова.” На полеђини писма: „Племенитим мужевима, магистрима Стефану, сину Петра и Бенедикту, сину Хама, нашим жупанима у Сатмару, нама драгим.” (Ис- то:72–73) Пошто на писму нема године када је написано, аутор цитира Крстићево тума- чење у вези са тим: „Будући да је деспот Стефан добио властелинство у Сатмарској жупанији 1411. го- дине, а да је Стефан Реметски умро највероватније 1421. године, настанак овог пи- сма може се сместити у временском периоду од једне деценије (1411–1420/21).” (Исто: 73) Податак о зборнику где је ово нађено. мораћу да проверим. За сада, остаје како је дат од стране аутора. Баточина је у светску историју ушла по једној од најзначајнијих битака вође- ној између професионалних армија два царства 1689. године, Аустро-Угарске и Турске, којој су у овом зборнику посвећена два прилога (Ђокић-Думић, Битка Ђорђе С. Петковић 143 Митолошки зборник 46 код Баточине 17. августа 1689. године и Марко Станојевић, Битка код Баточине 1689. године). Знатижељни читалац може из ових прилога сазнати нешто више о уче- шћу Срба у тој бици али и о трагедији која их је задесила по окончању тог рата, у којем су учествовали против Турака. О томе, за саму битку, Ђокић и Думићка кажу: „О Србима, који су се одликовали у самој бици и у даљем гоњењу Турака према Јагодини, у Беч је касније стигао извештај да су у логор довукли десет ве- ликих топова (поред оних које су запленили на дан битке) и донели богат плен и велики број турских глава” (Ђокић и Думић, 2022, стр. 44). О боравку Аустри- јанаца у Баточини после победничке битке, код њих сазнајемо још и ово: „Припремајући се за продор према Нишу, Баденски је остао у Баточини док није постављен мост на Морави код Јагодине. Са својом малобројном војском , која је уз то патила од несташице хране у опљачканој земљи, највеће наде за успешан исход свог подухвата полагао је у општи устанак против Турака. Из стана у Баточини Ба- денски је 12 септембра објавио проглас хришћанима да устану на Турке. Посебно писмо упутио је патријарху Арсенију да у том циљу заложи свој углед код народа. У противном, претио је Баденски, војска ће их гонити и сећи као Турке. Његова вој- ска је већ трећи дан прелазила по мосту на Морави између Јагодине и Равног кад је Баденски 15. септембра известио ћесара из Јагодине како су Срби по свим брди- ма устали на Турке, како их на сваком кораку гоне, и како су сами заузели старе градове Маглич и Козник на новопазарском путу, у које он намерава да смести хај- дуке, не би ли имао што више својих упоришта у Србији” (Исто: 44–45). Моја опаска је да је требало поменути, како је пре тога проглас о устанку народу упутио и Ђорђе Бранковић, претендент на српски престо, који је са овом вој- ском ишао. Овим аутори завршавају свој прилог, а у другом прилогу налазимо и кратак осврт на окончање овог аустријског подухвата: „Годину дана, након битке, ратна срећа се окренула и Аустријанци су морали да се повуку из Србије. После одлуке донете на саветовању генерала да се освојени српски крајеви препусте Османлијама без борби, Аустријанци су одлучили да спа- ле сва места у Шумадији како би нанели Турцима што више штете и натерали срп- ски народ да се повуче ка Срему. Исту судбину доживела је и Баточина. Турска војска напредовала је ка северу, путем који се губио у блату и мочвари, да би у септембру 1690. године стигла до Баточине. Пратилац великог везира, Аб- дулах Ускудари, оставио је драгоцена сведочења о томе какву је судбину доживела Баточина. 'Од Баточине, међутим, није остало ни трага; и варош и паланка били су сравњени са земљом. Могли су да се виде само остаци зидова некадашњег великог хана с димњацима.' Такође, сви мостови, од Велике ћуприје на Морави до оних ко- ји су премошћавали мочваре на путу Јагодина–Баточина били су порушени.// Об- нова Баточине је почела у лето 1691. године. Дужност да надгледа радове добио је Шаркојлу Ибрахим-ага. У Баточину је тада послат одред од 30 посадника са запо- ведником” (Станојевић, 2022б, стр. 77–78). 144 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… (Наравно, ни ова књига није без коректорских грешака, те сам у последњој ре- ченици годину померио за две стотине унатраг, пошто је уписана 1891.) Пошто је патријарх Арсеније био принуђен да са Србима крене у изгнанство (Велика сеоба Срба), аутор наглашава да је било тешкоћа око обнове, не само Баточине, већ и Србије уопште: „Недостатак становништва је био у целој Србији. И поред гаранција Османске др- жаве, која је поданицима јемчила заштиту живота и имовине, избегли народ се споро враћао. Домаћи муслимани слабијег имовног стања оклевали су да се врате, а главни разлог за спори повратак муслимана био је недостатак новца за обнову кућа.” Аутор о томе наводи историчарку Татјану Катић: „Збегови који су 1695, растурени и присилно насељавани око Ужица, Крушевца и Баточине, били су ослобођени свих пореза на пет година, изузев десетака господа- ру земље” (Станојевић, 2022б, стр. 78). Предраг Илић својим прилогом Досељавање становништва у Баточини од краја xvii до почетка xx века, складно наставља ову причу о досељавању и расељава- њу Баточине кроз историју. И поред тога што у основи прати позитивна истра- живања својих претходника, он, ширећи повремено тему на Шумадију, даје до- ста нових података, конкретизујући их бројним именима фамилија и појединаца. Свој рад на тој линији и закључује: „Овим радом желео сам да систематизујем и у једном сажетом облику предста- вим давно обављена истраживања Тодора Радивојевића и Драгољуба Милановића о досељавању становништва у Баточини до почетка прошлог века. У ова, у науци већ позната, истраживања, покушао сам да унесем недвосмислено тачне податке из матичних евиденција Баточине, које до сада нисам сретао у радовима који се односе не само на Баточину већ и на сва друга места у Шумадији” (Илић, 2022, стр. 70). Као што има извесних преплитања садржаја код цитираних аутора, моја два рада су управо тако и остварена, односе се скоро на исти географски простор, ширењем у горњем Великоморављу, као и на средњовековни период српске историје. Полазна основа су извесна питања покренута од стране Живојина Ан- дрејића и Небојше Ђокића, чији историографски рад настојим да пратим чита- вих четврт века. Пошто су ми својим прилозима у којима дотичу Влахе (сточа- ре) на овом простору дали идеју, усудио сам се да отворим нека контроверзна питања, почев од Загрлате из Немањине Хиландарске повеље, чији је ове годи- не леп јубилеј, осам пуних векова и једна четврт (1198–2003). Афирмисао сам о њој мишљење историографске мањине, у којој су један Лепеничанин (Панте- лија Панта Срећковић) и његов љути противник Иларион Руварац, српски ака- демици, као и њихов колега по том основу, византолог Божидар Ферјанчић, Ђорђе С. Петковић 145 Митолошки зборник 46 који им се придружио пре педесет година, не помињући их. Њима се још пре Првог светског рата придружио и бачински учитељ Алекса Н. Васиљевић, један од оних славних учитеља – истраживача народног живота. Читаву деценију сам се ломио, док нисам отварањем питања влаха (сточара) од стране Андреји- ћа и Ђокића, схватио да је питање Немањине Загрлате чврсто повезано са по- себним положајем ове категорије становништва у средњем веку. Када сам све то још једном проанализирао, схватио сам да је историографска мањина у пра- ву, да Загрлата код Немање није била жупа већ река, да је то било првобитно име за Каленићку реку. (Петковић Ђ 2022а: 79–105; Петковић Ђ 2022б: 106–134) Не разумем зашто су из прилога избачени резимеи а имало је простора, пошто је скоро читава страница остала празна. У овом делу зборника неколико прилга је посвећено књижевној историји. Ту су најпре два прилога о Миодрагу Д. Игњатовићу, који ме је својевремено заду- жио још на размеђи векова рецензијама за моје две књиге, тако да не могу да га и овде не поменем. Баточинска библиотекарка Радмила Крстић (Миодраг Д. Иг- њатовић, поета и књижевни посленик) му је дала сажету биографију и библиогра- фију његових књига које је поклонио Библиотеци „Вук Караџић” у Баточини (Крстић, 2022, стр. 140–145). Славица Јовановић је свој прилог Како је Миодраг Иг- њатовић опесмио Косово у збирци Косовске елегије започела једним питањем које се не сусреће тако често у литератури. У ширем контексту, после песника и њихо- вих читалаца, оно је овако успостављено: „Ко су они трећи (поред песника и читалаца – Ђ.П.), они што то тумаче, траже ка- мен мудрости, котву спаса, решење тајне живота, љубави, летења, атерирања и бивствовања. Они су, вероватно, у жижи те орбите која тражи замајац, покушава да сазна несазнатљиво, да докучи оно што је само боговима знано. Није човеку да- то да све може сазнати, али тумачи поезије покушавају то да оповргну користећи интуицију и естетику која их непогрешиво води есхатону и Будућем веку” (Јова- новић, 2022, стр. 146). На тој линији учинила је хвале вредан напор да као „читалац-истраживач” (Зо- ран Павловић, Голубов професор, ако се не варам, и старији колега и сапатник са Косова и из Крагујевца) уђе у суштину Игњатовићеве косовијаде у његовој збирци „Косовске елегије” (Јовановић, 2022в, стр. 146–150). Славица је са Голу- бом Јашовићем, у коауторству, радила и на тексту О ожиљцима Славољуба Попо- вића, о једном од косовских писаца који се скрасио и који је сахрањен у Баточи- ни. У питању је човек из плејаде „расковничара”. Уз једну од његових књига, нашао се и мој акродексон, њему посвећен, ако се не варам. Упознао сам га ка- сније и остао ми је у сећању као скроман и пријатан човек, чиме се придружу- јем речима аутора из закључка: „У таквом сећању би требало да остане лик Славољуба Поповића и његовим бли- жњима и његовим читаоцима. Стога, ови Ожиљци остају као оријентири на једној 146 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… животној стази која је дошла своме увиру. Поезија, међутим, остаје” (Јовановић и Јашовић, 2022г, стр. 153) Баточински библиотекар Миодраг Тодоровић је дао краћи прилог о настан- ку и активностима Књижевног клуба „Миодраг Петровић”, издавачу овог збор- ника. Тим текстом (О Књижевном клубу) први део зборника је завршен. То што сарадња са КК „Мирко Бањевић” није ни поментута, као ни она сарадња са дру- гим клубовима у оквиру Културолшког пројекта „Јухорско око” је мањкавост, а ја овим сведочим о десетак скупова, како у Баточини и Брзану, толико и по другим општинама, где су били баточнски писци од Лапова до Ћуприје, Свој- нова и Ражња. Голуб добро зна то, зна и да је Драган Радојевић добијао награде, једна од њих је награда из Ражња, која је недавно објављена и у зборнику о ма- настиру Раваници, а ја сам је тада укључио у ражањски зборник „Арсена”. Ко- лико се сећам, за једну његову књигу сам написао и приказ. Из разговора са њим. био сам код њега када сам трагао за подацима о Божићима из Бадњевца, као и за наводно „забрањеном” књигом др Јеремије Д. Митровића, историчара из Брзана, када сам припремао рад о везама Доње Лепенице и Темнића, за скуп одржан у Баточини и зборник о Доњој Лепеници, у организацији Центра за ми- толошке студије у Рачи. Тада сам сазнао да је он рођен у Параћину и да су жи- вели у помоћној згради „Виле Николић”, где је сада параћински Културни цен- тар, ту се сада одржавају и песнички маратони. Та помоћна зграда је крајем прошлога века порушена. Ако будем позван и будем ишао на промоцију у Бато- чини, понећу копију приказа Радојевићеве књиге. Иначе, моји контакти са Ба- точином потичу још из времена „српског либерализма”, када смо Милорад Мића Бранковић и ја учествовали у формирању Подунавско-поморавске кул- турне заједнице, чији је иницијатор и председник Скупштине био Јова Дебе- љачки, новинар из Ковина, а седиште јој било у Смедереву. Кад је почела смена либерала у српском и покрајинском врху, после пар година лепе сарадње, за- кључни састанак управе је одржан у баточинској мезулани. Из тих активности, сећам се и једне изложбе скулптура од дрвета наивног уметника из баточин- ског Никшића, организоване у Параћину, чијег се имена више не сећам, а имам његову скулптуру „Свирала”. У другом делу зборника (Поетски и прозни прилози) су књижевни радови чла- нова Клуба. Поезију су приложили Даринка Живковић (Још памтим, 161), Биља- на Мрдаковић (Моја варош, 162–164), Милан Антић Канада (Баточина, 165) и Ми- лован Илић (Баточина, 166), а од прозних писаца имамо поменуту Биљану Мр- даковић (Стара породична кућа, 167–168) и Радована Рашу Цалића (Први српски устанак, 169–171). Ове прилоге прати текст (Активности Књижевног клуба у 2022. години,172–177) из пера Милована Илића, њиховог председника и суприређива- ча зборника. Оно што ме је обрадовало јесте чињеница о прошлогодишњој са- радњи са параћинским песницима, јер је међу добитницима, и то прве награ- Ђорђе С. Петковић 147 Митолошки зборник 46 де, на прошлогодишњем маратону у Баточини песник Андрија Радомировић, председник КК „Мирко Бањевић”. На крају овог одељка, дајем обећани трећи деконструисан сонет с репом и са обостраним акростихом у огледалу, својеврсну захвалницу, чији акростих гла- си: Мр Небојша Ђокић и/ Андрејић Живојин. У њиховим радовима сам нашао ин- спирацију за оба баточинска прилога. Без ширих коментара. Мистериозан трен Мистериозан трен испред огледала: Речју, сонет ала, полако, чен по чен! Намера даје смер али акростих зид, Емитујем брид за читаочев ждер. Белег дарује сјај: и с почетне тачке Ожиљавам врачке да не буде сув грај; Јест' Голуб супер птић, и нама тројици Шета по полици, богати словно ић: Антејски хитови а косметски омаж! Ђоковић ту је драж кад се протуслови. Оно што је ново, жури док му је кров Кишобран као нов за још које слово. Историјски списи нису поетски бруј: Ћутке прескачем труј по мајчиној сиси. Истина, споран чин за читаочев плен, Излажем пораз њен као поетски сплин. Ћутим ли – чуј не чуј: у тој се меласи Истина не спаси, скупља се нови труј! Кад је чистији слив, огледало чисто, Очишћена писто, узлет ти јесте жив! Ђаволска кад се дуж науму испречи, Антипесма лечи чак и ковидску куж! Шуморје у маси: спреман сам и за пећ: Јутро пролећно већ, шта дан да украси? Овде се назире акродексонов крај, Бескористан је грај, залуд се опире. Емитован је брид за читаочев ждер: Намера даде смер, уз акростисни зид. Разапета ала, стих по стих, чен по чен: Мистериозан трен испред огледала. Параћин, 21. 05. ратне 2023. 148 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… Уместо закључка. Да се не бих огрешио при избору теме из богате биобиблио- графије проф. др Голуба Јашовића, усудио сам се да, користећи три најновије његове књиге, издате 2022. године, прикажем богате могућности које нам пру- жа за стваралачку доградњу у књижевно-аналитичкој и песничкој нарацији. Издвојено је заједничко им временско и просторно јединство, да се уз различи- та/ разноврсна домишљајна средства испричају и опевају различити садржаји и личности из простора и времена, како прошлог, тако и садашњег. Отуда ко- ришћење и мемоарско-дневничких записа, који уптпуњавају наше биографије. Све у духу понуђене садржајне ширине исказане у позиву за учешће на скупу посвећеном проф. др Голубу Јашовићу, односно за наредни број Митолошког зборника која је довољно широка да прихвати, уз масу стандардних, и овај ек- спериментални наратив. Параћин, 25. априла ратне 2023. ЛИТЕРАТУРА Вучићевић, Р. (2022). О кратким причама Голуба Јашовића. У: Голуб Јашовић, Од Бистри- це до Лепенице (Предговор). Бања Лука: Беседа. Грујић, М. (2022). Омаж Топлици мр Топлици Симићу, књижевнику и научнику и њего- вом сатиричном надигравању с разумом. У: Г. Јашовић (ур.), Хроничар и песник То- плица Симић. Крушевац: Историјски архив Крушевац; Својново: Удружење за кул- туру и уметност „Логос”. Ђокић, Н. (2022б). Топлица Симић као завичајни историчар. У: Г. Јашовић (ур.), Хрони- чар и песник Топлица Симић. Крушевац: Историјски архив Крушевац; Својново: Удружење за културу и уметност „Логос”. Ђокић, Н. и Думић, О. (2022). Битка код Баточине 17. августа 1689. године. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Ђурић, З. (2022б). Један оглед на стварање Топлице Симића. У: Г. Јашовић (ур.), Хроничар и песник Топлица Симић. Крушевац: Историјски архив Крушевац; Својново: Удруже- ње за културу и уметност „Логос”. Илић, П. (2022). Досељавање становништва у Баточини од краја XVII до почетка XX века. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Јашовић, Г. (2022а). Од Бистрице до Лепенице. Бања Лука: Беседа. Јашовић, Г. (2022б) (ур.). Хроничар и песник Топлица Симић. Крушевац: Историјски архив; Својново: Удружење за културу и уметност „Логос”. Јашовић, Г. и Илић. М. (2022) (ур.). Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Јашовић, П. (2022б). Топлица Симић као књижевни критичар. У: Г. Јашовић (ур.), Хрони- чар и песник Топлица Симић. Крушевац: Историјски архив Крушевац; Својново: Удружење за културу и уметност „Логос”. Ђорђе С. Петковић 149 Митолошки зборник 46 Јашовић, Г. (2022в). Радосав Стевановић, Архимандрит Рафаило Хиландарац, његов жи- вот и духовност. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Јовановић, С. (2022б). Топлица Симић – опсенар и вагабунд. У: Г. Јашовић (ур.), Хроничар и песник Топлица Симић. Крушевац: Историјски архив Крушевац; Својново: Удруже- ње за културу и уметност „Логос”. Јовановић, С. (2022в). Како је Миодраг Игњатовић опесмио Косово у збирци Косовске елегије. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књи- жевни клуб „Миодраг Петровић”. Крстић, Р. (2022). Миодраг Д. Игњатовић, поета и књижевни посленик. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Пе- тровић”. Мрдаковић, Б. (2022). Теби с љубаљвљу О Српском језику. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Петковић, Ђ. (2022а). Јубилеј повеље (1198–223) којом нам је Стеван Немања завештао пределе на северу од Западне Мораве а Немањићи га ширили. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петро- вић”. Петковић, Ђ. (2022б). (Не)обични детаљи са историјске вертикале средњег века Доње Лепенице и Капије Поморавља, повезани Баточини у част. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Симић, М. (2018). Прегршт маклура. Опарић: Књижевни клуб Левчана „Стеван Првовен- чани”. Станојевић, М. (2022а). Настанак Баточине, У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у До- њој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. Станојевић, М. (2022б). Битка код Баточине 1689. године. У: Г. Јашовић и М. Илић (ур.), Баточина у Доњој Лепеници. Баточина: Књижевни клуб „Миодраг Петровић”. 150 Ђорђе С. Петковић Триптих диптиха с (ч)умног киха… Đorđe S. Petković Paraćin Summary Triptych of Diptych of the Ingenious Sneeze, the Trilogy roams from Pigeon to Swan In this paper, in an uncommon way, we present the three latest books of profes- sor phd. Golub Jasović, university professor, scientist and writer, a prolific literary author, who has even more valuable achievements than this one in his opus. However, the author of this paper has been set up to show the three most recent books, since they are content related to his life path from Bistrica (Kosmet) to Lepenica (Šumadija). The author of the paper was influenced by the fact that the meeting will be held and the collection will be published in the jubilee year of Nemanja’s Charter of Hilandar (1198–2023), in which Nemanja stated that he annexed that part of Šumadija, bordered by the Zagrlata, Levče, Belica and Lepenica river basins, to his state at the end of the 12th century. The latest social events, contained in these books, reflect and maintain the eternal flame of the struggle for survival, even when they are recounted in a humorous tone, as is the case here, both in Golub’s first book and in this paper. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Ђорђе С. Петковић 151 Почаст ПРЕГЛЕДНИ РАД 271.2-722.53 ПОПОВИЋ С. 373:929 ПОПОВИЋ З. 821.163.41:929 ПОПОВИЋ Т. ТРИ НАЦИОНАЛНА И КУЛТУРНО ПРОСВЕТНА РАДНИКА ИЗ ГЊИЛАНСКОГ СРЕЗА МИЛОРАД Ж. ФИЛИЋ1 Висока школа струковних студија за образовање васпитача Бујановац Сажетак. У раду се говори о тројици српских националних радника и бораца за слобо- ду из Косовског Поморавља: Хаџи Сави Поповићу, Зафиру Поповићу и Томи Поповићу. Сва тројица су били познати српски учитељи и свештеници и сва троица су потицала из познатих свештеничких породица из Гњилана и околине. Кључне речи: Сава Поповић, Тома Поповић, Зафир Поповић, српски учитељи, све- штеници, Косовско Поморавље. 1 Рад је примљен 6. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 155 Митолошки зборник 46 ХАЏИ САВА ПОПОВИЋ (1870–1935) У школском летопису наведено је да је први учитељ ове школе био Сава Попо- вић из Каменице. Како знамо да је рођен 18702, када је и почела школа са радом, али је могао да буде учитељ од 1890. до 1892/1893. када је школа, након прекида 1876, поново почела са радом. Сава Поповић, по летопису, био неуки учитељ. То исто, у својим радовима, пише и Јагош Ђилас: „По свему судећи био је самоук. Он је дјецу поучавао само читању и писању… првом учитељу сметало је у раду оскудно образовање па је послије неколико година рада у школи рукоположен за свештеника у Косовској Каменици” (Јагош Ђилас, Српске сеоске школе у Гњиланској кази од 1850. до 1912…, 1964, стр. 520). Хаџи Сава Поповић је потомак чувене свештеничке породице из Кос. Каме- нице. Унук је поп Стојанов, а син поп Гаврилов. Рођен је око 1870. године. Основ- ну школу је завршио у Гњилану, а према једном податку, слушао је шест месеци наставу у Призренској богословији. Стога је нетачан податак да је као учитељ био самоук. Тодор Станковић српски конзул у Приштини 1890. године даје предлог да се у Каменици, што пре, отвори српска школа, а за учитеља се предлаже Сава поп Гавриловић (по оцу поп Гаврилу). Сава Поповић био је први учитељ Српске основне школе у Пасјану (која је по- чела са радом 1896). Године 1897. истиче се да је као учитељ радио три године, што значи једну у Пасјану, а две, највероватније, у родном селу Каменици. Из истог извора сазнајемо: „Да је он доста вредан учитељ и за школу врло заузи- мљив”3. Јосиф К. Поповић 1899. године о њему као учитељу пише: Као радник, према спреми његовој може се рећи да је одличан. Највећа му је мана његова спрема. Према деци је добар. Учитељ станује у кући Пере Рајчића, а од њега добија сем стана и рану… Г. Сава не мисли више остати у учитељској служби, због слабог здравља па жели да се запопи. (АС, МИД – ПП, ред 514, 1899). После 1899. године, када му умире отац Гаврил, Сава је био учитељски по- моћник у Косовској Каменици. Народ Каменице и околних места одлучио је да, поп Гавриловог сина, Саву рукоположи за свештеника. Тог дана се десио један догађај и о њему је писао Ја- нићије Поповић у књизи Живот Срба на Косову 1812–1912. године. Причу је насло- вио са Ви или ја, а податке о овом догађају Јанићије је, како сам каже, испричао 2 Године 1899. у извештају Јосифа К. Поповића Сава Поповић има 29 година. На надгробном споменику, иза олтара цркве Св. Николе у Каменици, исписано је да је Сава Поповић умро у 63. години живота. У Некрологу 1935. године („Вардар”, бр. 353, 18. јануара) наведено је да је умро у 65. години живота. 3 АС, МИД-ПП, ред 601, 1897. 156 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза Петковићу, који је о томе писао у дневном листу Правда (22.6.1939), а да извор није навео. Овај случај се, по Јанићију Поповићу, збио 1906. године, међутим, према из- вештају српског конзула у Приштини Симе Ј. Аврамовића, то се догодило 1901. године. Сава Поповић је рукоположен за свештеника 1901. године. Као свештеник стално је ометан од стране Арнаута. Године 1909. под насло- вом Уцењене им главе наведено је: „Пишу нам из Приштине да наш свештеник Сава и учитељ Павле Чемерикић из гиланске Каменице, не смеју нигде из куће да макну, бојећи се да их из бусије не убију Арнаути. Њима је јављено, да су им уцењене главе од стране Рамона, Суље Асковића и Зенеља Укића”4. У време афере одузимања оружја 1910. Наш народ био је изложен страхови- том мучењу: „Оба свештеника поп Нића и поп Сава побегли су из Каменице и крију се по парохији у околним селима да би избегли мучење”5. Хаџи Сава је био и добротвор: „Од своје сиротиње одвојио је 3000 динара за подизање храма Св. Петке у Добрчану”. Овај знаменити учитељ, потом свештеник умро је 1935. године и сахрањен је у порти храма „Светог Николе” у Каменици где је и споменик. На његовој са- храни говорио је Трајко Трифуновић, парох петровачки. Личност хаџи Саве има- ла је у себи нечега строгог апостолског и скоро светитељског. Он је својом појаво при- влачио људе. Бистар, живахан и у покрету и у речи имао је у целом своме бићу неку младалачку енергију. Духовитост је провејавала кроз сваки његов говор, те је задовољ- ство било слушати овог одличног говорника. А и скромност је била његова врлина. Он није марио за почасти и награде. А ни надлежни нису били издашни са тим наградама поч. хаџи Сави. За сав свој тешки и несебични четрдестогодишњи верски и просветни рад поч. хаџи Сава није добио онакво признање какво би требао да добије. Године 1935. о њему пише и чувени приповедач Григорије Божовић: „Али ме је по својој спољашности и умној свежини одиста изненадио старији поп хаџи Сава Поповић. У раси као да живи у Скопљу, у лепо негованој бради и коси белој као снег. Његове куће оживеле од студената и студенткиња и ђака из разних школа, њихових и из села”. У Некрологу Саво Петровић пише да је шипашнички парох истакао о почив- шем Хаџи Сави Поповић да је био познат својим пожртвованим и несебичним просветно-националним радом („Вардар”, бр. 353, Скопље 18. јануара 1935). 4 „Вардар”, бр. 16, Скопље, 1909. 5 Милан Ракић, Конзулска писма, Београд, стр. 207. Милорад Ж. Филић 157 Митолошки зборник 46 158 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза ЗАФИР Ј. ПОПОВИЋ (1841–1911) Учитељ, национални радник, књижевник, писар, благајник… Зафир Поповић, син поп Јанићија, унук поп Јовин, најпознатији је Србин Гњилана и околине, а службом је био везан и за Вучитрн, Куманово… Иако је делатност овог чувеног Србина остала записана у многим књигама и новинама, његово име и активност на националном и књижевном плану оста- ли су непознати. У кући Надежде Трајковић у Гњилану, још пре 1999. (у Улици Стојадина Трајића) гледао књиге, фотографије, штап, капут, одликовања и дру- ге ствари из заоставштине Зафира Поповића. Надежда са супругом Слобода- ном, после 1999. године долази у Врање, Шта се десило са овом оставштином Зафировом нисмо упознати. У неколико наврата писао сам о Зафиру Поповићу. У време припреме књиге о Томи Поповићу 2000. или 2001. део прикупљене грађе о Зафиру уступам ува- женом Миловану Богавцу (на његову молбу). Године 2002. у својој књизи Тома Поповић: живот и дело (Приштина (тј Београд), 2002, поред осталог, објављујем живот и рад Зафира Поповића (стр. 17–25). Милован Богавац уврстио је овог ве- Милорад Ж. Филић 159 Митолошки зборник 46 ликана међу остале књижевнике Косова и Метохије „Историја српске књижев- ности на Косову и Метохији: 1850–1941”, Београд – Лепосавић – Приштина, 2004, стр. 54–56. У свом магистарском раду и докторату изнео сам већ познате чиње- нице. Ратко Стоиљковић у раду „Поповић Зафир, учитељ, национални и кул- турни радник (Гњилане, 1841 –Ниш, 2. Јул 1911)” понавља већ познате чињени- це („Литерарни отисак: косовски часопис за литературу и збивања”, бр 17 – 18, Гњилане, 2019, стр.164). Ратко нам у овом раду даје до знања да је Библиографија о Зафиру Поповићу, публикована у „Грађа за лексикон писаца Југославије”, том VI, П, Нови Сад, 2012. Овом приликом се поново враћамо животу и раду Зафира Ј. Поповића. Зафир Поповић је био у браку са Катарином (рођеном Караџић) из Партеша имао три ћерке. Стојну, Евицу – Јеву и Персиду Персу. Стојна је била удата за Трајка Ковачевића из Гњилана, а Евица за Арсенија Цену Поповића. Зафир је основну школу завршио у родној вароши, најпре, код учитеља Ко- стадина из Новог Пазара, а потом код Јосифа Ковачевића (Андоновића). О да- љем школовању Зафировом нема поузданих извора. Олга Николић пише да су пензију од 720 динара годишње „примали учитељи са завршеном Богослови- јом или неком од учитељских школа у Србији. Отуда верујемо да Зафир Јанићи- јев Поповић за време рада у Вучитрну није био без школских квалификација за учитељски позив” (Олга Николић, Српске школе у Вучитрну 1828–1912, , 1996, стр. 103). По једном податку из новина учио је старословенску школу, негде око Гњилана (ЦГ, бр. 3, 1902, стр. 3). Зафир је је почео са радом у Гњилану, и то 1857. године, као учитељски помоћ- ник (изгледа Јосифу Ковачевићу), од 1859. до 1863. године, у Вучитрну. Од 1863. до 1864. опет у Гњилану, од 1864. до 1867. у Куманову, где је отворио прву српску школу 1867. до 1871. (Тодор Станковић, Путне белешке, Београд 1910, стр. 7; Из За- фирове молбе министру Иностраних послова да му се одреди новчана помоћ). У Скопљу је, као учитељ, провео пола године. Враћа се у Гњилане где је поста- вљен за турског окружног благајника од 1871. до 1874. године. Одласком српске војске 1878. Из Гњилана, одлази и он, јер је помагао српску војску и око успоста- вљања реда, те је са многим нашим родољубима морао да напусти родни крај, јер му је живот био у опасности. Одлази у Србију најпре у Врање где је са Хаџи Та- наском Хаџи-Павловићем био опуномоћеник Срба Гњилана и околине. Пише молбе и заступа жарку жељу својих земљака да желе да живе у Кнежевини Ср- бији износећи страдање недужног народа. Из Врања одлази у Ниш где се са по- родицом настањује. Као привремени учитељ ради у селима Топличког округа (село Крушац). Године 1889. добио је место писара у нишкој општини. При крају живота живео је у тешкој беди: „Имам код куће у Нишу жену и че- творо деце, од имања немам ништа, нити сам кадар да зарадим, да им макар сува хлеба пружим”. 160 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза Тодор Станковић, бивши српски конзул у Приштини, није заборавио старог знанца. У име нишког одбора Народне одбране он као председник пише Дру- штву Светога Саве и тражи да помогну овог националног првака: „Зафир је си- ротог стања, јер себе и породицу издржава са 60 шесет динара месечно, колико му се даје у име милости. Он живи у Нишу са станом у Хрељиној улици бр. 22, заједно са још неудатом ћерком која ће по смрти Зафировој остати на сокаку”. (Споменица Друштва Светога Саве (1886–1936), Београд, 1936, 338). Не знамо да ли је помоћ стигла, а национални бард Зафир Поповић је умро 2. јуна 1911. године. На старом нишком гробљу нисмо успели да пронађемо његов гроб и видимо шта пише на надгробном споменику. О његовом националном раду и жртвовању за народ Милош Милојевић, огорчен због беде у којој је његов стари знанац, пише: „И поред својих огром- них заслуга за општу ствар сада и гладан и жедан, и го и бос, и изнурен и напа- ћен потуца од немила до недрага у Краљевини Србији, којој је он својим радом припомогао да од кнежевине постане краљевина”. („Српство”, бр. 9, 1888, стр. 66). Учитељски помоћници били су најбољи ученици, који су дали немерљив до- принос нашој просвети у Старој Србији, међу њима, на почетку своје активно- сти у овој области био је и Зафир Поповић у родној вароши. У школама је предавао на словенском и српском језику. Био је одличан српски учитељ. Познати грађани Куманова доводе га за учитеља, јер ће он, како се при- мећује, предавати из српских уџбеника. Успео је у овом месту да се школа одр- жи чисто српска са модерном наставом. (Јован Хаџи Васиљевић, Просветне и по- литичке прилике у јужним српским областима у xix в. (до српско турских ратова 1876–78, Београд, 1928, стр. 407). Национални рад Око 1870. са Милошем Милојевићем и старим хаџи поп Стаменком Катанићем одлази у Изморник у село Кормињане са намером да становништво отргну од егзархиста (бугарске политике) и приволе да се прикључе и врате нашој цркви. У овоме нису успели. Једино је поп Јован Марковић, парох петровачки, родом из истог села, послушао њихов глас, али је зато остао усамљен у односу на оста- ле Изморничане и био изложен многим непријатностима. Чак је неколико го- дина остао и без парохије. По истом задатку, али опет без успеха, 1872. године, а по одобрењу Мелентија, рашко-призренског митрополита, опет одлази у Из- морник, као турски чиновник (благајник за ову казу) (Зарија Р. Поповић, Пред Косовом, 12). Зафир оставља посао учитеља и прихвата се посла среског благајника у Гњи- лану, како би у времену Турака, што више помогао свом народу. Године 1878. приликом повлачења српске војске из Гњилана, повлачи се и он и заувек оста- Милорад Ж. Филић 161 Митолошки зборник 46 вља свој завичај. Опуномоћеник је свога народа да 1878. Године кнезу Михаилу уручи молбу Срба овога краја, по повратку српске војске: „Да положе жеље, молбе и вапаје овога народа, да се придружи кнежевини Србији, чију је војску народ тако радосно дочекао, тако одушевљено примио”. Књижевни рад Зафир Поповић се бавио и књижевним радом. У дому Надежде Трајковић у Гњилану, поред остале заоставштине њеног рођака пок. Зафира Поповића је једна књига састављена из две књижице. Преводилац исте, са славјано-цркве- ног (старог српског) језика, био је Зафир. Књигу коју је преводио, писана је ру- ком на пергаменту, и налазила се, како преводилац сведочи, у манастиру Про- хору Пчињском. Брошура Епистолија или посланица цара Авгара Исусу Христу и Христов одговор преведена је 1895. Године у издању Антикварске књижарнице Луке С. Младеновића у Нишу, а штампана у Првој нишкој штампарији Ж. Радо- вановића. Друга брошура Посланица од господа нашега Исуса Христа штампана је 1896. године у Првој пиротској штампарији И. Беража, који је и издавач исте. Ове брошуре су малог формата 15 х 8 цм и обима, прва има 28 страна а друга 31. Представљају праву реткост. Тада када сам открио ову новост није их било у грађи Библиографског одељења Народне библиотеке Србије. Зафир је писао и прозу. То су кратке приче налик народним шаљивим прича- ма. Вероватно их је чуо и језички писмено обликовао. Приче су постхумно об- јављене у књигама Кићине приче које је приредио Тадија П. Костић. Прича Ноћни лов објављена је у књизи Кићине приче, св. 1, Београд, 1923, стр. 27–28, а прича Баба и спахија, у св. 3, 1923, стр. 86–87. Закључак Када сам, након истраживања и проучавања, писао о овом горостасу наше бли- ске прошлости био је скоро заборављена личност. Незаслужено је потиснут у заборав. Онда је ушао у нашу књижевност на Косову и Метохији. Био је одликован Медаљом за ослобођење и уједињење 1876–1877–1878: Шуматовац– Ниш–Паланка–Пирот, као и плакетом Друштво Св. Саве Брат је мио које вере био, 1866. (својем добротвору) „Зафир Поповић, унук првог српског гњиланског учитеља поп Јове, син чуве- ног свештеника Јанићија, братучед Василија Васе, гњиланског учитеља, касни- је иконома, централне личности Гњилана, наставио је дело својих славних пре- дака и изгледа да је у много чему надвисио своје претке, а и потомке. Био је права легенда. 162 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза ТОМА К. ПОПОВИЋ (1882–1950) Тома Поповић, трећи син протојереја Косте Поповића и Мирсе, рођен је 1882. у Гњилану. Нени сматрају да је рођен 1880. Основну школу учио је у родном месту. Школске 1895/96. учио први разред српске гимназије у Солуну, а 1896/97. други разред наше гимназије у Скопљу. (Споменица четрдесетогодишњице Државне мушке гимназије у Скопљу 1894–1934, Скопље, 249). Јурили су га Турци и хвалили се како ће га убити (1902, Перуничић, Сведо- ча…, 140; Задужбине Косова, 662); 1909. живео је у Нишу; године 1906. даровао је слику Димитрија Обрадовића (Цг, бр. 5, 1906); Повереник Вардара (бр. 49, 1911) Одмах после окупације наше земље крајем 1915. затворен је и интерниран у Бугарску. Са групом другова, 1916. Успео је да побегне из логора: „и пребаци се у Грчку и приступи нашој војсци. Одатле је отпутовао у Француску. Из Париза одлази у Швајцарску и једно време борави у Женеви”. (По казивању Мирјане Поповић Радовић, Томине унуке од сина Владислава ???). Први председник ослобођеног Гњилана (Б. Станковић, Ниш, 1975, 38 или 68). Посланик Радикалне странке Н. Пашића: „Без избора кооптиран за прву скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца” (Б. Станковић, 68). Осуђен је годину дана казну је одлежао у болници. Кад је пуштен из затвора жандари су били испред куће Време Другог светског рата проводи у родном граду часним држањем и по- нашањем. После Другог светског рата оптуживан је као националиста и непријатељ нове власти. Неколико пута затваран. Национализована му је сва имовина, чак и кућа у којој је живео, због чега је последње године последње године провео код кћери и зета. Оженио се 1906. године Лепосавом (1882–1966) Стеријадис, из Ниша ћерком угледног трговца воском и свећама: „Грчког порекла из Солуна, док јој је мајка била Цинцарског порекла из породице Настасијевић” (Казивање Мирјане По- повић Радовић). Лепосава је била образована жена завршила је малу матуру и гимназију у Нишу. Имао је сина јединца Владислава. Говорио је арнаутски, турски и француски. Објављени радови 1900. 1. Ђурђевдан у Гњилану. Милорад Ж. Филић 163 Митолошки зборник 46 „Илустровани календар” за просту 1901. (На корици Велики орао), Нови Сад, 1900, стр. 80; ЦГ, бр. 39, 1900. (???) 2. Испратили свога архинастира, Гњилане 6. јул 1900. ЦГ, бр. 32, 1900, стр. 7; Тома К. Поповић, Одабрана дела Српска крв (припо- ветка). Народне умотворине. Новинарски радови / приредио Милорад Миња Филић и Станислав Ц. Којић, Косовска Каменица, 2003. Стр. 103–104. 3. Народне пословице, ЦГ, бр. 4, 1900, стр. 4, пет пословица. 4. Народне пословице, ЦГ, бр. 9, 1900, десет пословица. 5. Народне пословице, ЦГ, бр. 18, 1900, стр. 3, шест пословица. 6. Народне пословице, ЦГ, бр. 33 (или 39), 1900, 26 пословица. 7. Народни сабор у Гњилану, Гњилане, 3. октомбар 1900. Цг, бр. 44, 1900, стр. 3; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 98–100. 8. О Гњилану и Гњиланцима, 30. марта 1900. Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 87–90. 9. Пшеница слабо родила, Гилане, 30. Августа. ЦГ, бр. 39, 1900, стр. 3. 10. Радост богоугодника, Гњилане 26. марта 1900. ЦГ, бр. 17, 1900, стр. 2; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 125. 11. Светосавска прослава у Гњилану, 14. јануара, ЦГ, бр. 6, 1900, стр. 7; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 85–86. 1901. 12. Биће доста и жита и воћа, Гњилане, 15. август 1901. ЦГ, бр. 35, 1901; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 129–130. 13. Брига о свом граду, Гњилане, 15. април 1901. ЦГ, бр. 18, 1901, стр. 7; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 101–102. 14. Гњилане тугује за митрополитом Дионисијем, Гњилане, 12. децембра, 1901. Цг, бр. 1, 1901, стр. 1; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 105–106. 15. Нада у овогодишњу жетву и Рашид-ага, Гњилане, 13. јуна 1901. Цг, бр. 28 (или 18), 1901, стр. 2; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 127–128. 164 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза 16. Народне загонетке (7 загонетки). ЦГ, бр. 5, 1901, стр. 4. 17. Народне пословице, (пет пословица). ЦГ, бр. 5, 1901, стр. 4. 18. Народне пословице, (шест пословица). Цг, 19, 1901, стр. 4. 19. Народне празноверице (У Гњилану). (8 празноверица). ЦГ, бр. 36, 1901, стр. 4. 20. Прелетоше јата голубови : /народна песма/ ; по певању г-ђице Даринке Гигиће- ве забележио Тома К. Поповић. ЦГ, бр. 36, 1901, стр. 4; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 21. Смрт трговца и родољуба Тодора Дичића, Гњилане, 15. јул 1901. Цг, бр. 31, 1901, стр. 3; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 108–109. 22. Турске изреке / превео Тома К. Поповић. ЦГ, бр. 5, 1901, стр. 4. 23. Турске изреке (12 изрека) / превео Тома К. Поповић. ЦГ, бр. 19, 1901, стр. 4. 24. Турске изреке (9 изрека) / превео Тома К. Поповић. ЦГ, бр. 29, 1901. 25. Турске изреке (6 изрека) / превео Тома К. Поповић. ЦГ, бр. 35, 1901, стр. 4. 1902. 26. Биће родна година, Гњилане, 28. маја 1902. ЦГ, бр. 24, 1902, стр. 3; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 131. 27. Народне загонетке (25 загонетки). ЦГ, бр. 24, 1902, стр. 4. 28. Народне празноверице (из гњиланске околине). (7 празноверица). ЦГ, бр. 6, 1902. Милорад Ж. Филић 165 Митолошки зборник 46 29. Пиће је кључ сваке несреће, Гњилане, 16. јануара 1902. ЦГ, бр. 4, 1902, стр. 3; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 132–133. 30. Турске изреке (11 изрека) / превео Тома К. Поповић. ЦГ, бр. 5, 1902. 1903. 31. Гњиланско акционарско друштво „Помагач”, писмо из Гњилана, 19. март 1903. ЦГ, бр. 13, 1903; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 115–117. 32. Годишњи парастос покојном Николчету Ђорђевићу, 10. 10. 1903. ЦГ, бр. 41, 1903, стр. 3; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 107. 33. Наша трговина: писмо из Гњилана (свршетак), 10. 10. 1903. ЦГ, бр. 40, 1903, стр. 1; - један или два прилога ??? 34. Наша трговина: писмо из Гњилана, 3. 10. 1903. ЦГ, бр. 41, 1903, стр. 1; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 111–114. 35. Недељне школе, 26. 9., 1903. ЦГ, бр. 39, 1903, стр. 1; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 91–93. 1904. 36. Излет чланова „Помагача” и парастос Змају Јовану Јовановићу у М-ру Драганцу, Гњилане, август, 1904. ЦГ, бр. 39, 1904; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 94–97. 37. Напредовање друштва „Помагач”, Гњилане 15. јуна 1904. ЦГ, бр. 31, 1904; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 123. 38. Наша трговина, 1904. ЦГ, бр. 9, 1904; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 118–120. 39. Наша трговина : оснивање српских продавница у Скопљу, Гњилане, 1904. ЦГ, бр. 29, 1904; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 121–122. 166 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза 1906. 40. Српска крв : листић из црне књиге Ст. србијанског живота : истинити дога- ђај / написао Тома К. Поповић . – Ниш : аутор, 1906 (Ниш : Штампарија Д. Мунца и М. Марића) . – [3], 81, III стр. ; 20 cm Цена 1 дин НБС – Београд и УБСМ – Београд, „СБК 1868–1944”, књ. 13, стр. 318, јед. 63842; ККНБС… 1868 – 1972”, том IX, стр. 371, II 13319. 1911. 41. Један предлог о нашим црквеним имањима, Гњилане, 1908. „Вардар”, бр. 17, 1911, стр. 1; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 134–135. КАРДАЧКИ, [Поповић, Тома К.] 42. Српска крв : лист из црне књиге ст. србијанског живота : истинити догађај / Тома К. Поповић . – Београд : [ б. и. ], 1911 (Београд : Штампарија Ђ. Мунца и М. Кари- ћа) . – [4], 81, [4] стр. ; 8º НБС – Београд и БСПП – Београд, „СБК 1868–1944”, књ. 13, стр. 318, јед. 63843; ККНБС… 1868 – 1972, том IX, стр. 371. 1928. 43. Говор Томе Поповића уочи погибије појединих посланика, „Политика”, од 20. јуна 1928. 44. Изјава г. Т. Поповића уредништву Политика, „Политика” 22. јуни 1928, стр. 5. 45. Одговор г. Т. Поповића, „Политика”, петак 30. јул 1928. 46. Изјава г. Томе Поповића, „Политика” 11. августа 1928. 47. Изјава г. Томе Поповића, „Политика” 15. августа 1928. 48. Жалба г. Томе Поповића, „Политика”, среда 5. Септембра 1928. 1929. 49. Страдање Томе Поповића и његове породице – речи на крају суђења, „Политика”, среда 29. Мај 1929. Милорад Ж. Филић 167 Митолошки зборник 46 1994. 49. Српска крв : (одломак), у „Антологија косовскометохијских приповедача : (1871–1941) / [приредио] Владимир Цветановић, Београд : Српска књижевна за- друга ; Приштина : Панорама, 1994, 247–251. 1999. 50. Антологија старосрбијанских приповедача : (1871–1941) / [приредио] Вла- димир Цветановић. – [1. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна сред- ства, 1999 (Бор : Бакар). – 357 стр. ; 24 cm. Тираж 500. – Стр. 7–28: Увод у читање старосрбијанских приповедача / Вла- димир Цветановић. – Био-библиографске белешке: стр. 327–341. – Речник: стр. 346–354. – Библиографија: стр. 342–345. 2002. ФИЛИЋ, Милорад Тома Поповић : живот и дело / Милорад Миња Филић. – Приштина : Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”, 2002 (Београд : Стручна књига). – 130 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Библиотека Знаменити Срби Косова и Метохије ; књ. 8) Тираж 500. – Стр. 114–127: Тома К. Поповић. 81880–1950) / Владимир Цвета- новић. – Стр. 124–127: Тома К. Поповић / Мирјана Поповић-Радовић. – 128– 130: Више од повести / Ратко Марковић Риђанин. – Напомене и библио- графске референце уз поглавља. – Садржи и : Српска крв / Тома К. Поповић : стр. 55–113. 2003. ПОПОВИЋ, Тома К. Српска крв : (приповетка) / Тома К. Поповић ; приредили Милорад Миња Фи- лић, Станислав Ц. Којић. – Косовска Каменица : М. Филић ; Приштина : Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић” ; Врбовац : ОШ „Рајко Марковић” ; Витина : Скупштина општине ; Исток : Дом културе „Свети Сава”, 2003 (Београд : Ведес). – 194 стр. : слика аутора ; 20 cm. – (Библиотека Ново Брдо и околина ; књ. 3) Биографски подаци о писцу / Милорад Филић: стр. 187–188. – Поговор / М. Филић. – Библиографија радова Томе К. Поповића и Библиографија радова, прилога о Томи Поповићу: стр. 176–183. – У садржају и: Српска крв : листић 168 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза из црне књиге Ст. Србијанског живота : истинити догађај Карадачки [Тома К. Поповић]: стр. 9–64. II Народне умотворине / Тома Поповић: стр. 67–81. III Новинарски радови / Т. Поповић: стр. 83–135. Прилог за децу Пиће је кључ сваке несреће Од проклетог пића и пијанства имамо доста жалосних и смртоносних случаје- ва, који су многе потресли и ожалостили и који многима за пример служе. Тако од многе деце, коју су родитељи из малена на пиће навикавали и од које би ва- љани домаћини били, данас видимо многе где по ваздан пијанче и, што но реч, и капу с главе продају, само да се задовоље проклетим пићем. Но и оваки слу- чајеви многима за пример не служе, него опет нуде своју децу пићем и радују се кад му дете чашу искапи, као да је чашу здравља попило, не помишљајући да је пиће кључ сваке несреће. Оваке родитељске понуде деци донеле су ту скоро један врло жалостан слу- чај код нас, који је сваког потресао, ко је о њему чуо. Мака Баба Јанић, из села Кусца, кад је год пио ракије увек је нудио свога син- чића од 7 година да и он пије. Дете се временом навикло на ракију. Навикнуто на пиће дете једнога дана кад је само код куће било, дохвати кон- дир ракије који је у вајату био и натегне да пије. Колико је пило не зна се, но кад су родитељи дошли, видели су га онесвешћена. Родитељи су одмах видели шта је и покајали се што су га навикли и што ракију нису склонили, али је било доц- кан; дете је после неколико сати умрло, оставивши родитеље, да их његова ан- ђелска душа за навек куне. Овај жалостан случај, који је многе код нас потресао, нека служи за пример осталим родитељима, који навикавају своју децу на пиће и нека сваки има на уму шта и какве последице може имати пиће. Гњилане, 16. јануара 1902; Тома К. Поповић, Одабрана дела, 2003, 174–175. Страдање Томе Поповића и његове породице Тома Поповић на крају суђења, огорчен и потрешен до дна душе ради страдања свога и своје породице беседи: „Господо судије, морам да кажем о мојим и моје породице и ако о томе нерадо говорим и никада нисам хтео говорити. Дао сам ја доста за ову земљу али сам сма- трао да су то биле жртве за ослобођење наше и да је тиме одужен дуг према завет- ној мисли. Али невино окривљен и лишен слободе у својој и са својом браћом Хр- ватима и Словенцима уједињеној држави приморан сам да кажем шта су мој дом и моја породица принели на олтар Отаџбине… Непријатељ под окупацијом опљачкао је и разнео сву нашу непокретну имови- ну, мог оца протојереја отерао у Сурдулицу и уморио мученичком смрћу. Старијег Милорад Ж. Филић 169 Митолошки зборник 46 брата одвели су у нишку тамницу а целу породицу не изостављајући ни жене ни малолетну децу интернирали су у Сурдулицу где се прошњом по гробљу издржа- вали…”. Ово излагање својих несрећа утиче страшно на оптуженог и он сав дрхти. Низ његово преплануло лице падају сузе и глас му постаје слабији и испреки- дан. Глас га је сасвим издао. Почиње да јеца и председавајући г. Петровић обра- ћа му се речима: „Седите, смирите се мало, па ћете наставити”. Тома Поповић наставља: „Господо судије, немојте мислити да је ово слабост пред страхом од казне. Не. Тома Поповић се не боји казне. Ако је потребно за слогу Срба и Хрвата да глава не- стане са рамена Томе Поповића ја је радо дајем. Други брат оставио је своје кости у туђини за време повлачења преко Албаније. На рушевинама нашег дома који је био имућан и угледан у свом крају остала је са- мо мајка. Али она је убрзо пресвисла од бола за својом децом и унучадима и да не кажем да је код нашег богатства умрла и од глади. Сахрањена је добровољним прилозима. Ослобођење и уједињење дочекали смо са просјачким штапом у руци, али зар се ослобођење и уједињење могло извршити без жртава. Суда се не бојим и од њега не бежим и мило ми је што ћу моћи овде да докажем своју невиност. Мирне душе и чисте савести стојим пред судом и верујем да Правда држи земљу и градове а неправда руши обадвије”. „Политика”, среда 29. мај 1929. Литература Богавац, М. Ј. (2004). Историја Српске књижевности на Косову и Метохији. Београд – Лепо- савић. Божовић, Г. (1935). Крива река, Политика, бр. 9657. Ђилас, Ј. (1964). Српске сеоске школе у Гњиланској кази од 1850. до 1912…, 1964, стр. 520). Ђилас, Ј. (1964). Српске сеоске школе у Гњиланској кази од 1850. До 1912., Настава и васпита- ње, бр. 9–10, 1964. Филић, М. (2002). Српске сеоске школе у Косовском Поморављу 1851–1918. Косовска Камени- ца. Филић, М. (2001). Зафир Ј. Поповић (1841–1911), национални апостол Косовског Помора- вља. Изморник, бр. 40–45. Филић, М. (2002). Тома Поповић: живот и рад. Приштина. Филић, М. (2002). Познати свештеници и учитељи у Врању и околини и у Гњиланском срезу (у рукопису). Николић, О. (1996). Српске школе у Вучитрну. Приштина. Саво Петровић, Хаџи Сава Поповић /некролог/, Вардар, бр. 353, Скопље, 18. јануара 1935. Поповић, Јосиф К. (1899). Ревизорски извештај. Архив Србије, МИД – ПП, ред 514. 170 Милорад Ж. Филић Три национална и културно просветна радника из Гњиланског среза Српска штампана књига на Косову и Метохији 1536–1941: историјски преглед и библи- ографија, Београд, 2019. Milorad Ž. Filić College of Vocational Studies for educators Bujanovac Summary Three national and cultural workers from Gnjilane district The paper discusses three Serbian national workers and freedom fighters from The Kosovo Pomoravlje: Hadži Sava Popović, Zafir Popović and Toma Popović. All three were well-known Serbian teachers and priests, and all three came from well-known priestly families from Gjilan and the surrounding area. Key words: Sava Popovic, Toma Popovic, Zafir Popovic, Serbian teachers, priests, Kosovsko Pomoravlje. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Милорад Ж. Филић 171 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 821.163.41.09-32 ЈАШОВИЋ Г. 811.163.41'367.622 МОРФОЛОШКА, ТВОРБЕНА И СИНТАКСИЧКА АНАЛИЗА ИМЕНИЦА У РЕФЛЕКСИВНОЈ ПРИПОВЕЦИ „ВЛАДЕТА И ПРАВОПИС” МАРИЈА В. ЗАПУТИЛ1 ШОСМО „Стеван Мокрањац”, Пожаревaц Пожаревачка гимназија Пожаревац Сажетак. Предмет овог рада је разматрање именица као најдоминантније врсте речи у приповеци „Владета и правопис”2 проф. др Голуба Јашовића. У раду се морфолошки, творбено и синтаксички анализарију именице из сложених исказних структура. Рад има за циљ да покаже заступљеност именица, тј. које врсте именица су доминантне, ког у класификационог рода и деклинационе врсте, какве су по саставу и коју функцију врше у реченици. Кључне речи: морфологија, творба речи, синтакса, врсте речи, именице, род, декли- национа врста, просте речи, изведене речи, сложене речи, функција речи. 1 [email protected] Рад је примљен 4. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 2 Приповетка „Владета и правопис” је рефлексивна приповетка из збирке приповедака Од Би- стрице до Лепенице. (Голуб Јашовић (2022). Од Бистрице до Лепенице. Бања Лука: Бесједа). 173 Митолошки зборник 46 УВОД Савремена морфологија врсте речи дели на променљиве и непроменљиве. Именице као променљиве врсте речи специфичне су за језик јер су најдоми- нантније и најзаступљеније у свим функционалним стиловима, а нарочито у књижевно-уметничком. Оне означавају имена бића, предмета и појава и деле се на седам врста: заједничке, властите, збирне, градивне, мисаоне, глагоске и бројне. Граматичке категорије именица су род, број и падеж, од којих су број и падеж морфолошке, односно обличке категорије, а род је класификациона, од- носно инхерентна категорија. Све именице сврставају се у четири деклинаци- оне врсте. Проф. др Голуб Јашовић, дијалектолог и књижевник, редовни професор Фи- лозофског факултета у Косовској Митровици, може се похвалити богатим на- учним и књижевним референцама3. Године 2022. издао је збирку рефлексив- них и аутобиографских приповедака Од Бистрице до Лепенице која већ у свом на- слову носи две властите именице. МОРФОЛОШКА АНАЛИЗА Читајући књижевно стваралаштво професора Јашовића може се уочити богат- ство именица на лексичком, односно творбеном нивоу. Овде ћемо навести све именице (без понављања) које се налазе у приповеци „Владета и правопис”4 у номинативу једнине: 1) заједничке: студије, књижевност, језик, година, факултет, универзитет, професор, посао, студент, ерудита, назив, рад, дискусија, час, сарадник, ко- лега, анегдота, успоемна, контакт, смрт, предавање, предмет, век, грешка, део, испит, прилика, подела, реч, ред, пример, проблем, презиме, породица, старина, обронак, планина, село, самогласник, патроним, сонант, штампар, анегдота, шала, нагласак, вибрант; 2) властите: Приштина, Владета, Вуковић, Врњачка, Бања, Чеперковић, Херце- говина, Гоч, Станишинци, Краљево; 3) збирне: / 4) градивне: / 5) мисаоне: срећа; 6) глагоске: памћење, објашњење; 3 Објавио је 79 књига из уже струке и преко 300 научних радова. 4 Ова приповетка изабрана је за морфолошку анализу именица по личном нахођењу аутора рада, стр.101–102. 174 Марија В. Запутил Морфолошка, творбена и синтаксичка анализа именица… 7) бројне: десетина. Из наведеног се пребројавањем закључује да су овој приповеци најзаступље- није заједничке именице – укупно: 46, влатите: 10; мисаоне: 1; глаголске: 2, бројне: 1; укупно 60 именица. Збирне и градивне именице нису забележене. Од заједничких именица забележена је једна именица плуралије тантум: студије; и једна властита: Станишинци. По категорији рода, класификационо, видимо да су највише заступљене именице у мушком роду, а најмање их је у средњем роду. Идентификовано је 30 именица у мушком роду, 24 у женском роду и 6 именица у средњем роду. 1) именице у мушком роду: језик, факултет, универзитет, професор, посао, студент, назив, рад, час, сарадник, контакт, смрт, предмет, век, део, испит, ред, пример, проблем, обронак, самогласник, патроним, сонант, штампар, нагласак, вибрант, Вуковић, Чеперковић, Гоч, Станишинци; 2) именице у женском роду: студије, књижевност, година, ерудита, дискусија, колега, анегдота, успомена, грешка, прилика, подела, реч, породица, стари- на, планина, анегдота, шала, Приштина, Владета, Врњачка, Бања, Херцего- вина, срећа, десетина; 3) именице у средњем роду: предавање, презиме, село, Краљево, памћење, об- јашњење. Све именице мушког и средњег рода припадају првој деклинационој врсти, Ниједна именица средњег рода не проширује основу инфиксом. Кад су у пита- њу именице женског рода, већина припада трећој деклинационој врсти, док четвртој деклинационој врсти припадају само 2: књижевност и реч. ТВОРБЕНА АНАЛИЗА Речи по свом саставу могу бити просте, изведене, сложене, и полусложене. Именице из наведене приповетке по свом творбеном саставу су: 1) просте: студије, језик, година, факултет, универзитет, професор, посао, сту- дент, ерудита, назив, рад, дискусија, час, колега, анегдота, успоемна, кон- такт, смрт, предавање, предмет, век, грешка, део, испит, прилика, подела, реч, ред, пример, проблем, презиме, планина, село, патроним, сонант, анег- дота, шала, вибрант, Бања, Гоч, срећа; 2) изведене: књижевност, породица, старина, обронак, штампар, Приштина, Владета, Вуковић, Врњачка, Чеперковић, Херцеговина, Станишинци, Кра- љево, памћење, објашњење, десетина; 3) сложене: сарадник, самогласник, нагласак; Марија В. Запутил 175 Митолошки зборник 46 4) полусложене: / Од укупно 60 именица, по саставу, простих именица је 41, изведених 16 и сложених 3. Све три сложене именице настале су комбинованим грађењем. Именице сарадник и нагласак настале су спајањем предлога и именице и дода- вањем суфикса, док је именица самогласник настала слагањем са спојним вока- лом -о-. СИНТАКСИЧКА АНАЛИЗА Коју функцију врше именице као конституентске речи из наведене приповет- ке, показују неки следећи примери5: 1) функција субјекта: „И имао сам среће да ми између осталих професор буде и др Владета Вуко- вић.” „Професор Вуковић је волео свој посао, своје студенте, а ми, његови студен- ти, смо га просто обожавали.” 2) именски део предиката: „Био је изузетан ерудита.” 3) функција правог објекта: „Студије српског језика и књижевности уписао сам школске 1981/1982. го- дине на Филозофском факултету Универзитета у Приштини.” „И имао сам среће да ми између осталих професор буде и др Владета Вуко- вић.” „Професор Вуковић је волео свој посао, своје студенте, а ми, његови студен- ти, смо га просто обожавали.” „Имао је изванредно памћење.” „Памтио је називе наших семинарских радова, чак и дискусије вођене на тим часовима вођене пре десет или петнаест година.” „Тридесетак година после завршетка студија упознао сам у Краљеву штам- пара из поменуте породице”. „Испричао сам анегдоту и ословљавао га, у шали, са јаким нагласком на ви- бранту р, онако како је то чинио и наш професор – Чеперковић”. 5 Функције су подвучене. 176 Марија В. Запутил Морфолошка, творбена и синтаксичка анализа именица… 4) функција неправог објекта: „Ми, његови студенти, касније неки од нас и његови сарадници и колеге, памтили смо на десетине анегдота нашег духовитог професора, који нам је остао у веома лепој успомени”. „На једном од својих предавања, а предавао нам је вишепредмета из српске и хрватске књижевности деветнаестог и двадесетог века, говорио нам је између осталог и о најчешћим грешкама студената на писменом делу ис- пита.” „Овом приликом посебно се осврнуо на правописне грешке које се праве приликом поделе речи на крају реда”. 5) функција атрибута: „Студије српског језика и књижевности уписао сам школске 1981/1982. го- дине на Филозофском факултету Универзитета у Приштини.” 6) функција атрибутива: „Професор Вуковић је волео свој посао, своје студенте, а ми, његови студен- ти, смо га просто обожавали.” 7) Апозиција: „Професор Вуковић је волео свој посао, своје студенте, а ми, његови студен- ти, смо га просто обожавали.” „Ми, његови студенти, касније неки од нас и његови сарадници и колеге, памтили смо на десетине анегдота нашег духовитог професора, који нам је остао у веома лепој успомени”. 8) прилошка одредба за време: „Студије српског језика и књижевности уписао сам школске 1981/1982. го- дине на Филозофском факултету Универзитета у Приштини.” 9) прилошка одредба за место: „Студије српског језика и књижевности уписао сам школске 1981/1982. го- дине на Филозофском факултету Универзитета у Приштини.” „Памтио је називе наших семинарских радова, чак и дискусије вођене на тим часовима вођене пре десет или петнаест година.” „Тридесетак година после завршетка студија упознао сам у Краљеву штам- пара из поменуте породице”. 10) прилошка одредба за начин: Марија В. Запутил 177 Митолошки зборник 46 „Испричао сам анегдоту и ословљавао га, у шали, са јаким нагласком на ви- бранту р, онако како је то чинио и наш професор – Чеперковић”. Закључне напомене Кратка рефлексивна приповетка „Владета и правопис” представља једну од многобројних анегдота из живота и рада професора Јашовића. Идентификова- не именице већином представљају лексику која је карактеристична за настав- ничку професију и научни функционални стил. У раду су доминантне зајед- ничке именице у мушком роду, просте по свом творбеном саставу, а у реченици врше скоро све службе речи. Проф. др Голуб Јашовић врло лепо је ин- корпорирао наставну лексику, а нарочито именице, у своју приповетку. Овај рад оставља простора и могућности да се истражи комплетна наставна лекси- ка у књижевном раду професора Јашовића. Извор Голуб Јашовић (2022). Од Бистрице до Лепенице. Бања Лука: Бесједа. Литература Лотман, Ј. М. (2005). Уметност као језик. У: Слободан Лазаревић (прир.), Међуодноси уметничких светова. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. Јовановић, Ј. (2009). Писци и стил. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Срби- је. Јовановић, Ј. и Симић Р. (2002). Српска синтакса. Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика. Скерлић, Ј. (1953). Историја нове српске књижевности. Београд: Рад. Ковачевић, М. (2000). Стилистика и граматика стилских фигура. Београд: Кантакузин. Стевановић, М. (1969). Савремени српскохрватски језик II. Београд – Суботица: Научна књига – Минерва Петковић, Н. (1975). Језик у књижевном делу. Београд: Нолит. Пипер, П. и Клајн, И. (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица срп- ска РМС (1967–1976). Речник српскохрватског књижевног језика. Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска. Поповић, Т. (2007). Речник књижевних термина. Београд: Логос арт. 178 Марија В. Запутил Морфолошка, творбена и синтаксичка анализа именица… Marija V. Zaputil Gymnasium of Požarevac Summary Morphological, formative and syntax analysis of nouns in the reflective story „Vladeta and spelling” The subject of this paper is the consideration of nouns as the most dominant type of word in the short story "Vladeta and Spelling" prof. Dr. Golub Jašović. In the paper, nouns from complex sentence structures are analyzed morphologically, formatively and syntactically. The paper aims to show the representation of nouns, i.e. which types of nouns are dominant, in which classificatory gender and declen- sion type, what kind of composition they are and what function they perform in the sentence. Key words: morphology, word formation, syntax, word types, nouns, gender, declension type, simple words, derived words, compound words, word function. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Марија В. Запутил 179 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 811.161.1'374=163.41"1903-2011" 811.161.1'37 811.163.41'37 НЕКОЛИКО РЕЧИ О НАЧИНИМА ЛЕКСИЧКЕ СЕМАНТИЗАЦИЈЕ У ШКОЛСКИМ РУСКО-СРПСКИМ РЕЧНИЦИМА МАЈА ПАВЛОВИЋ ШАЈТИНАЦ1 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Катедра за руски језик и књижевност Сажетак. У раду у кратким цртама анализиримо начин лексичке семантизације у ру- ско-српским речницима, насталим у периоду од почетка XX до почетка XXI века. Циљ ра- да је анализа лексикографског поступка у процесу утврђивања и преноса значења у дру- ги језик, као и праћење развоја овог поступка у српско-руским лексикографским дели- ма. Примењен је компаративни и метод лексикографске анализе, а као резултат посма- трања речника можемо навести тенденцију усклађивања речничке концепције са мето- дама наставе руског језика. Кључне речи: лексичка семантизација, руско-српски школски речник, метод наставе 1 [email protected] Рад је примљен 16. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 181 Митолошки зборник 46 УВОД Основне јединице сваког речника су пар лема (речничка одредница) /сема (речнички чланак), док је семантизација, односно утврђивање значења лек- сичке јединице код једнојезичних речника и њено адекватно преношење у други језик код дво- и вишејезичних речника један од најважнијих задатака које лексикограф мора решити приликом састављања речника. Семантизација лексичкох јединица условљена је по Левентаљу „указивањем на основне и нај- важније елементе значења речи, избегавањем таутологије, захтевом за једно- ставним метајезиком и објективношћу садржаја” (Левенталь, 2014, стр. 120). Појам лексичке семантизације у двојезичним речницима по Aзимову и Шчу- кину подразумева „процес утврђивања и саопштавања информација о значе- њу, односно садржајној страни језичке јединице” (Азимов, Щукин, 2009, стр. 121). Другим речима задатак лексикографа се своди на објашњење појма као категорије мишљења, речју која је означилац (по де Сосиру signifié) тог пој- ма и која је истовремено део језичког система (Тошовић,1992, стр. 82–100). Ослањајући се на поделу лексичког значења овог аутора (исто) у самом садр- жају значења можемо говорити о неколико аспеката значења: сигнификатив- ном, структурном, конотативном, граматичком и творбеном. Тако сигнификативно значење, као „појмовно значење језичког знака” (БРЕ https://old.bigenc.ru/linguistics/text/3660848) одговара на питање ’шта значи ова реч?’. Структурно значење указује на особине речи и њеног односа према другим речима у језичком систему и може се, са своје стране, поделити на па- радигматско и синтагматско. Парадигматско указује на место речи у одређе- ној парадигми скупа речи које су обједињене неком семантичком одликом, а разликују се по другим особинама, као што је рецимо критеријум оцене, где налазимо придеве који чине парадигму хороший, добрый, умный, красивый, пло- хой, пошлый, подлый (одличан, добар, паметан, леп, лош, груб, подао). Док син- тагматско значење представља саму чињеницу употребе речи у исказу и прет- поставља да она има више синтаксичих позиција, реч је дакле о валентности лексичких јединица. Тако се придеви и придевске речи најчешће спајају са именицама, прилози са глаголима, глаголи са именицама. Рецимо глагол пи- сать захтева употребу именица письмо, книга, ручка, карандаш, компьютер, а није уобичајено да се користи са именицама трава, облако или вода. Конотатив- но значење представља однос према неком конкретном предмету у одређеној ситуацији или према другим речима, ради се заправо о односу знака према ре- ферeнту конкретне ванјезичке ситуације. Ово значење одговара на питање ’ко- је је значење ове речи у овој, конкретној говорној ситуацији?’. Граматичко зна- чење најчешће се односи на значења морфолошких квалификатора граматич- ке припадности (падеж, број, лице, глаголско време, глаголски аспект), значења аутосемантичких речи (предметност, процесуалност, особина) и син- 182 Маја Павловић Шајтинац Неколико речи о начинима лексичке семантизације у школским ру- семантичких речи (везници, предлози). А творбено значење се изражава твор- беним формантом који се односи на све мотивисане речи одређене структуре. На пример у руском језику форманти -онок, -енок или -чонок изведеним имени- цама дају значење младунче животиње, дете представник националности или социјалног слоја као у примерима слоненок, медвежонок, волчонок, цыганенок, по- варенок, чечененок, негритенок, а у српском језику би то били форманти -че, -ић – слонче, медведић, вучић, куварче, чеченче, циганче. Наведени аспекти значења сведоче да се семантизација у лексикографском поступку односи на проналажење семантичке еквивалентности и пружање информације о валентности лексичке јединице, а када је реч о школској лекси- кографији битан чинилац приликом избора семе је и „етапа учења страног је- зика претпостављеног корисника и конкретни циљеви наставе” (Кончаревић, 2004, стр. 165). Ако анализирамо метајезик који се користи приликом описа речничке одреднице у посматраним речницима најчешће се ради о диференцијалном приступу, односно о објашњењу на излазном језику (матерњем језику претпо- стављених корисника). Кад је реч о типовима дефиниција речничких одредни- ца поменимо логички принцип који подразумева скретање пажње на квали- фикатор категоријалне граматичке припадности, принцип описа контекста употребе и метод поређења код указивања на међујезичке хомониме. КОРПУС У раду смо посматрали неколицину руско-српских школских речника наста- лих у периоду од 1903. до 2011. Конкретно реч је о следећим делима: Речник ру- ско-српски М. Анђелковића (1903) – РРС, Примери књижевнога језика руског. 3, Реч- ник Р. Кошутића (3. издање 1926) – ПКЈРР, Речник руско-српскохрватски Д. Ђуровића (1936) – РРСХ, Речник руско-српскохрватски: за почетнике П. Митропана (1963) – РРСП, Руско-српскохрватски рјечник Б. Тошића и И. Тановића (1983) – РСХР, Основни руско-српскохрватски речник (приручник за ученике, студенте и на- ставнике) Р. Маројевића, М. Маројевић и В.О. Можајеве (1985) – ОРСР и Руско-срп- ски и српско-руски речник: за средњу школу, Б. Станковића (2011) – РССРРС. Основне заједничке карактеристике свих речника, јесте начин семантиза- ције и критеријуми за одређивање обима речника, који у сваком од речника за- виси од његове намене. Сви аутори су користили превод као основни принцип семантизације, мада можемо приметити и комбинације неколико принципа код појединих аутора. Обим семантизованих лексичких јединица креће се у распону од 1 900 колико их има у РРСП до 30 000 речи семантизованих у РРС, преко ПКЈР који има око 10 000 речи, у ОРСР их је 2500 а у РСХР их је око 3300, док РССРР има око 7 000 речничких одредница. Маја Павловић Шајтинац 183 Митолошки зборник 46 Са структурне тачке гледишта на нивоу метаструктуре, углавном сви аутори прецизирају коме је речник намењен, тако у ПКЈРР, аутор изричито упозорава да се за коришћење његовог речника морају поседовати одређена граматичка предзнања и да је намењен пре свега студентима, РРСХ је по ауторовим речима „намењен академиској омладини”, у РРСП аутор се директно обраћа ученику који тек почиње да учи руски језик, у ОРСР се указује да је речник намењен уче- ницима, студентима и наставницима, док је РССРРС својом комцепцијом на- мењен средњем нивоу учења језика. Такође скоро сви анализирани речници у оквиру макроструктуре имају списак скраћеница (осим РРС). Највећи број скраћеница има и ПКЈРР 262, које су подељене на оне писане „латинским сло- вима“ и у којима су углавном називи граматичких термина (adverbum, compara- tivus, hypocoristicion) и писане „српским словима“ које означавају функционал- не стилове, припадност речи другим језицима, као и књижевним делима писа- ца (татарски, занатлиски, Гогољ). По броју скраћеница следећи је РРСХ у коме их је 139, подељених на латинске називе и скраћенице писане латиничним словима. Остали аутори такође дају списак скраћеница, њихов број варира од 20 колико их има у РРСП до 68 колико је дато у РССРРС. Преглед руске азбуке не дају сви аутори. Први пут је наведена у РРСХ (где су дати и „јат” и „фита”). Сви анализирани речници, осим РРС указују акцентуацију одреднице (аутор РРСХ наводи чак две врсте акцената: дуги и полудуги). Кад је реч о принципу конструисања речничког чланка већина аутора се придржава азбучне концепције. И у РРСХ одреднице су распоређене по азбуч- ном реду, али у појединим случајевима видимо речнички чланак конструисан по принципу творбеног гнезда, што је у значајно мањем броју случајева при- сутно и у РРС. Код свих аутора присутан је и лескикографски принцип по коме се после речничке одреднице даје преводни еквивалент. ШКОЛСКИ РЕЧНИК Школски речник, онако како га формулише задатак који је пред њега поста- вљен требало би да задовољи бар два критеријума, од којих је један избор лек- сике, начин њене семантизације и типови напомена (Павловић Шајтинац, 2013. Стр. 402), док је други онај који га карактерише као наставно средство чија је методолошка намена усмерена на „етапу учења, однос између матерњег јези- ка ученика и језика који изучава, као и врсте говорне компетеције који би уче- ник требало да стекне користећи речник“ (Кончаревић, 2004, стр. 168). Исто та- ко, како развој школске лексикографије показује, битна је и усаглашеност концепције речника са важећим методом наставе страног језика. Решавање ових питања ослоњено је на функционалну усмереност оваквог лексикограф- ског дела у испуњавању неколико функција, како их формулише Денисов (Де- нисов 1974, стр. 118–120) и то „школску, референтну и системску“. По овом ау- 184 Маја Павловић Шајтинац Неколико речи о начинима лексичке семантизације у школским ру- тору школска функција тиче се способности ученика не само да познаје њено значење, већ и њене граматичке особине, референтна на његову способност да брзо и лако пронађе информације везане за одређену лексичку јединицу, док се системна функција односи на познавање лексичког и појмовног система је- зика који се изучава (исто). Другим речима, школски речник за циљ има учење страног језика, а његова основна карактеристика је педагошка усмереност. МЕТОД НАСТАВЕ СТРАНОГ ЈЕЗИКА Под методом наставе страног језика у овом раду подразумеваћемо став Шчу- кина који каже да је то „методолошки правац који одређује концепт извођења наставе” (Щукин, 2013, стр. 108; стр. 107–118) Ослањајући се на овог аутора (ис- то, стр. 107–118) наводимо хронолошки низ метода наставе руског језика који су примењивани у наставној пракси од почетка XX века до друге декаде XXI ве- ка: граматичко-преводни, директни, когнитивно-компаративни и комуника- тивни. АНАЛИЗА ПРИМЕРА Анaлиза микроструктурe речничког чланка ових речника даје преглед развоја руско-српске лексикографије у посматраном периоду од 1903. до 2011 године. Наиме, у складу са променом методике наставе страних језика, мењала се и концепција микроструктуре речничког чланка лексикографских дела наме- њеним у наставне сврхе, што ћемо табеларно илустровати примерима лекси- кографске обраде именице ворота распоредивши речнике по хронолошком принципу: РРС ворота ВРАТНИЦА, КАПИЈА. ПКЈРР ворóта, < óть, n. plr. велика врата (на дворишту), капија: а) за ворóта выбежать, истрчати на двориште, б) за ворóтами сидеть, седети на улици пред капијом (гледа се на двориште, отуд, в) у ворóт код капије, на капи- ји (препречити коме пут) стоять стајати пред капијом. Табела 1: Маја Павловић Шајтинац 185 Митолошки зборник 46 РРСХ ворóта f pl velika vrata, vratnice, kapija, једино код овог аутора дајемо још један пример који боље илуструје његов поступак: любùм, любù|мец, pl. ljubimac ~mica; ~мчик m omiljen čovek ~мый adj. ~мцы ~мица f omiljen; Любùмое кýшание omiljeno jelo; любùмое дитя maza. РРСП ворóта, ж.р. капија (не значи врата) (само множ., 2. п. мн. ворóт, 3. п. ворóтам, 7. п. на ворóтах) РСХР ворóта мн ворóт, jedn. nema – 1. kapija ž jedn.: Инженéр наc встрéтил ворóтам; у ворóт завóда. Inženjer nas je dočekao na kapiji fabrike. 2. gol m. (sport): Нáши ворóта защищáл Иван. Na našem golu bio je Ivan. • Забúть мяч в ворóта – dati gol Nije vrata. v. дверь ОРСР ворóт||а, ворóт мн. 1. капија, дворишна врата; ~а крéпости, капија тв- рђаве; открыть, закрыть ~а отворити, затворити капију; подъéхать к ~ам завóда довести се до улаза у фабрику 2. гол; забúть мяч в ~а дати гол (уп. две- рь). РССРРС ворó|т а (-т) мн. 1. капија, вратнице; закрыть ворóта затворити капију; у ворóт гóрода пред вратима града 2. гол; забúть мяч в ворóта дати гол 3. славолук; триумфáльные ворóта тријумфална капија от ворóт поворóт показáть кому показати врата коме · Уп. са дверь. Табела 1: Као што се види у првом посматраном речнику РРС у процесу семантизације коришћена је преводна еквиваленција и навођење синонима семе, већ код сле- дећег примера, ПКЈРР, указано је на врсту речи, род именице којом је исказана лема, наведено је да се ради о именици која спада у групу pluralia tantum, тако- ђе наведен је и облик за генитив, лексичко-семантичко окружење, а дате су и илустрације употребе у оба језика на нивоу синтагме и реченице. Све ово гово- ри да је речник имао наставну сврху, као и да је рађен у складу са тада важећим методима наставе, односно да је реч о комбинацији граматичко-преводног и директног метода. Анализирајући примере из РРСХ примећујемо да су про- менљиве речи подељене усправном цртом на основу и наставке, дат је облик за номинатив и генитив сингулара и номинатив плурала, указује се на род и број (кад су именице у питању), дате су речи изведене од дате основе као и илустра- ције на нивоу синтагме на оба језика. Као претходни и овај речник намењен је 186 Маја Павловић Шајтинац Неколико речи о начинима лексичке семантизације у школским ру- у наставне сврхе и следи комбинацију два поменута метода. Прилком анализе примера из РСРП може се приметити да су дати и облици за датив и локатив, ако и да се експлицитно указује на међујезичку хомонимију напоменом ’не значи’; о дидактичкој намени овог речника осим наслова и упутства које аутор даје кориснику у Уводу, сведочи и лексикографска концепција проширеног на- вођења различитих облика код променљиве врсте речи. Узимајући у обзир време настанка и ауторову концепцију видимо да речник следи когнитив- но-компаративни метод. Остајући код истог метода, видимо још један корак напред у конституисању руско-српске школске лексикографије дат у РСХР, јер већ у уводу аутори указују да је семантизација вршена у наставне сврхе. При- мер који смо навели у табели сведочи да је осим већ у претходним речницима наведеног значења дато и синонимско значење ове реченичке одреднице са илустрацијама употребе на нивоу реченице у оба језика, а после графичког знака попуњеног кружића даје се и устаљени израз са овом одредницом. Овог метода придржавали су се и аутори ОРСР али у сопственој интерпретацији која се огледа у примерима синтагматске употребе одреднице са глаголима анто- нимског значења и одговарајућим предлозима, док на хомонимичност одред- нице сведочи напомена ’уп’. Комуникативни метод наставе прати РССРС у коме је осим граматичких и прозодијских карактеристике одреднице указано на полисемантички низ, дата је илустрација на нивоу синтагме и идиома, на хомонимију је упућено напоменом ’уп’, а дат је и руски облик српске компо- ненте у међујезичком хомонимијском пару (ворота-врата-дверь), као и у прет- ходно анализираном речнику. Закључак Као што се из примера види аутори су у свом раду користили, у лексикограф- ској пракси традиционално прихваћен начин семантизације, односно метод преводне еквиваленцију као начин објашњења значења речничке одреднице. Овај метод актуелизује матерњи језик ученика и омугућава му да на најбржи и најлакши начин разуме значење речничке одреднице страног језика (Саркисо- ва, 2002, стр. 247). Упркос томе што овај начин семантизације захтева од учени- ка познавање основног облика речи чије значење тражи у речнику (номинатив именских речи, инфинитив код глагола) у првим етапама учења језика овај на- чин може изазвати збуњеност код ученика, али у каснијим фазама му помаже да овлада језичким системом страног језика. Један од аутора (РРСХ) користи и творбене елементе дајући код појединих одредница гнезадсти тип речничког чланка и тако проширујући опсег значења дате одреднице. Оно што се може рећи за све анализиране речнике јесте да аутори у већој или мањој мери као допуну семантизације речничке одреднице користе илустрације употребе и на тај начин омогућавају ученику не само да разумеју значење одреднице, већ Маја Павловић Шајтинац 187 Митолошки зборник 46 га и упућују како да је адекватно употребе. Посматрајући ексцерпиране приме- ре такође можемо да региструјемо постепене промене у приступу лексичкој семнатизацији одреднице, проширењем речничког чланка граматичком и илустративном информацијом, указивањем на унутрашњу полисемију или међујезичку хомонимију. Исто тако пратећи развој методике наставе страних језика, школска лексикографија на сваком следећем кораку конституише и своје нове постулате окрећући се својој посебној групи корисника, односно свима онима који уче руски језик. О томе да речник постиже своју сврху када дође до онога коме је намењен сведоче и речи Л.А. Новикова: „Кад се за неки речник каже да је лош, то не мора увек да буде сасвим тачно, једноставно то може да значи да није доспео у руке ономе коме је намењен” (према Дубичин- ский, 2008, стр. 397). Литература Денисов, П.Н. (1974) Очерки по русской лексикологии и учебной лексикографии, Наука, Мо- сква Дубичинский, В.В. (2008), Лексикография русского языка, Москва: Флинта, Наука Кончаревић К. (2004) Савремена настава руског језика, Београд: Славистичко друштво Ср- бије Левенталь, И.В. (2014), Семантизация лексических единиц в учебных словарях для иностранцев. Грамота № 6 (36), 120-125. Павловић Шајтинац, Маја (2013), Школски речници у настави руског језика, Славистика XVII, 401–406 Саркисова, А.Ю. (2002), Способы семантизации лексических единиц на занятиях по русскому языку как иностранному Преподаватель ХХI век, 245-255 Тошић, Б. (1992). Преводна семантизација у двојезичном речнику, докторска дисертација Бе- оград, 82 – 100 Щукин, А.Н. (2013). Методы обучения в истории преподавания русского языка как иностран- ного. Foreign Language Teaching, (1), 107-118 преузето са https://master-rki.net/docs/ Shtukin012013.pdf Э. Г Азимов, А. Н Щукин. (2009), Словарь методических терминов (теория и практика пре- подавания языков), Москва, СПб: Златоуст БРЕ преузето са https://old.bigenc.ru/linguistics/text/3660848) Речници Анђелковић, М. С. (1903). Речник руско-српски. Београд: Дворска књижара М. Стајић. Ђуровић, Д. (1936). Речник руско-српскохрватски. (1936). Београд: Нолит Кошутић, Р. (1926). Примери књижевнога језика руског. 3, Речник (3. изд.). Београд: Државна штампарија. 188 Маја Павловић Шајтинац Неколико речи о начинима лексичке семантизације у школским ру- Маројевић, Р., Маројевић, М., Можајева, В.О. (1985). Основни руско-српскохрватски речник (приручник за ученике, студенте и наставнике). Београд: Просвета Митропан, П. (1965). Речник руско-српскохрватски: за почетнике (3. изд.). Београд: Младо поколење. Станковић, Б. (2011). Руско-српски и српско-руски речник: за средњу школу. Београд: Завод за уџбенике Тошић Б., Тановић, И. (1983). Руско-српскохрватски рјечник. Сарајево: Свјетлост Майя Павлович Шайтинац Философский факультет Приштинского университета в г. Косовска-Митровица Кафедра русского языка и литературы Резюме Несколько слово о способах лексической семантизации в учебных русско-сербскох словарях В статье рассматриваются способы семантизации лексических единиц в русско-сербских учебных словарях, публикованных в периоде начало ХХ – начало ХХI веков. А также корреляционное отношение между этими способа- ми и действующими методами обучения иностранному, в данном случае русскому, языку в сербской языковой среде в период опубликования словаря. Ключевые слова: лексическая семантизация, учебные словари, метод обуче- ния иностранным языкам. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Маја Павловић Шајтинац 189 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 821.163.41.09-31 УСКОКОВИЋ М. 82.01 НАРАТИВНИ ПОСТУПЦИ У РОМАНУ ЧЕДОМИР ИЛИЋ МИЛУТИНА УСКОКОВИЋА НЕНАД Ж. МИЛОШЕВИЋ1 Пожаревачка гимназија Пожаревац Сажетак. Рад „Наративни поступци у роману Чедомир Илић, Милутина Ускоковића” бави се анализом облика приповедања. Рад се састоји од увода, анализе облика припо- ведања у Ускоковићевом роману на нивоу композиције и ликова у делу и закључних на- помена. Уз издвојене примере из романа, анализирана је функција форми приповедања које је аутор применио у свом роману. Циљ рада је сагледавање доминантних наратив- них поступака у роману Милутина Ускоковића у светлу модерних струјања у нашoj про- зи с почетка претходног века. Кључне речи: наративни поступци, нарација, дескрипција, портрет, ентеријер, пеј- заж, дијалог, монолог, унутрашњи монолог, доживљени говор. 1 [email protected] Рад је примљен 16. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 191 Митолошки зборник 46 УВОД Развој српске књижевности с почетка xx века обележиле су идеје и предрат- на атмосфера. У таквим околностима обликовала се и модерна српска књижев- ност, мада њено формирање не треба сводити само на тренутак. Кроз велики део xix века наша књижевност се развијала на основама фол- клорних мотива, употреби дијалога и нарације као доминантних форми при- поведања, уз честу појаву технике сказа. Томе су доприносили наши реалисти окренути човеку са села, његовим веровањима, мукама и борбама (Глишић), не занемарујући ни тематику града (Матавуљ). Ипак, сагледавањем књижевних поступака нашег последњег реалисте Светолика Ранковића (унутрашњи раз- дор јунака, употреба сна, унутрашњег монолога, доживљеног говора и симбо- личке дескрипције), можемо видети да се већ он приближава приповедним особеностима предратне књижевности, чије најаву можемо уочити у примени психолошке дескрипције у приповеткама Лазе Лазаревића. Након Ранковића приповедачи и романописци српске модерне стварају све тешњу везу између тематике и примењених поступака, што узрокују и доминантне идеје предрат- не епохе. Човек, његов одлазак из села, отуђеност од природе, унутрашње двој- бе, образовање и неоствареност идеала, добијају формалну опредмећеност у употреби портретне и психолошке дескрипције, унутрашњег монолога и до- живљеног говора, којима су писци, попут Вељка Милићевића и Ускоковића, дочаравали свет „хромих идеалиста” (Скерлић, 1964, стр. 336) с краја xix века. За разлику од Светолика Ранковића, који у домаћој књижевности није имао адекватне узоре, не би ли, пишући Горског цара, дао особен печат на плану при- поведних поступака у односу на своје претходнике, Ускоковић је могао да се угледа на њега пишући свој роман, уз модернији начин обраде познатих тема. Пишући Чедомира Илића, стварао је један од најзначајнијих романа о београд- ском животу и типичном трагичном интелектуалцу предратне епохе. Зато не треба да изненади што се у основи дела, као доминантна изражајна средства, подвлаче контраст и антитеза, јер сам избор јунака и тема дошљака условљава- ју раздоре, противречности унутар самих јунака и у њиховим узајамним одно- сима, што, с друге стране, доводи и до специфичне композиције романа. АНАЛИЗА НАРАТИВНИХ ПОСТУПАКА НА НИВОУ КОМПОЗИЦИЈЕ РОМАНА Чедомир Илић је роман чија је композиција заснована на принципу паралели- зма, при чему се сам принцип остварује на неколико нивоа. Било да је посма- тран кроз однос догађаја и живота паланачке (Чачак) и урбане (Београд) среди- не, било као однос љубави Чедомира и Беле и њега и Вишње, или њихов и однос 192 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића Радоја и Вишње, уочава се доминантан паралелизам у грађењу света јунака. Сваки уочен контраст последица је тежње да се унутарњи ломови јунака гене- рализују на ширем нивоу, идејном (план идеја јунака и њиховог схватања љу- бави), или друштвеном (однос паланка–велеград). Да би се овај композициони принцип доследно остварио, Ускоковић се осло- нио на бројне наративне поступке не би ли постигао јединство свих појединач- них нивоа паралелизма који се анализом дела могу издвојити. Као и код већи- не реалистичких аутора, нарација и дескрипција су темељно ткиво за повези- вање догађаја у целину. Нарација и дескрипција Ниво догађајности (радње) неретко се у књижевном тексту реализује употре- бом нарације или њеним комбиновањем с дескрипцијом. Ни Ускоковић није изузетак на том пољу. Све важније податке које није могао или желео да нам непосредно прикаже, аутор нам је дао из перспективе свезнајућег приповеда- ча. Тако нарација постаје примарна форма приповедања сваки пут када Уско- ковић жели да нас упозна с ближом или даљом историјом својих јунака. На та- квом начину приказивања су засноване породичне историје главног јунака, Вишње Лазаревић, Радоја Остојића, али и урбане београдске породице Мато- вић. Ако се у овим наративним деоницама нађе и дескрипција, условљена је жељом да се јунак, о чијој историји се говори, физички портретише. Осталим облицима приповедања у тим ретроспективним пасажима углавном нема ме- ста, јер то не би одговарало ни њиховој природи, ни функцији непосредног приказивања, које је карактеристичније за дочаравање стања, мисли и посту- пака јунака у актуелном тренутку. Неретко, свезнајући приповедач бира нарацију и када жели да нам прибли- жи друштвени контекст у оквиру ког се радња одиграва, чиме ће читаоцу идеје које јунак својим говорим и делањем касније заузима, постати ближе и јасније. Такав је и део с почетка романа када Ускоковић даје детаљну типологију студе- ната заступљених на Великој школи, где је једна разуђена наративно-дескрип- тивна деоница само спољашњи интермецо за каснија унутрашња лутања јуна- ка од једног ка другом типу, ако не студената, онда филозофских идеја и схва- тања љубави. Осим у функцији резимираног и језгровитог упознавања читалаца с поро- дичним историјама јунака, свезнајући приповедач доследно спроводи нара- цију и да повеже догађаје који су се одигравали у времену када радња тече, а о којима није било потребе говорити употребом неких других форми припове- дања. Тако се простор и време понашају као капитални стубови дела, који заједно с ликовима играју пресудну улогу у разумевању књижевног света, а нарација као мост који их повезује и допуњава дело сажето приказаном дога- Ненад Ж. Милошевић 193 Митолошки зборник 46 ђајношћу, а још богатије проживљеном у растрзаној и немирној психи и емо- тивној бури јунака. Тако су у трећем лицу исприповедани сви догађаји од тре- нутка Чедомировог одласка у Париз до бекства и повратка у Београд, као и до- гађаји који су задесили Вишњу и Радоја од тренутка када су били осуђени да се суоче са својим прегаженим идеалима. Као да простор (паланка, природа, град), време (сада, након извесног времена) и унутрашња преживљавања (не- мири, сумње, раздори) представљају у делу једине константе које трају у својој стабилности или променљивости и применом разноврсних форми приповеда- ња добијају симболичка значења. Нарација пак углавном остаје у границама не претерано богате догађајности, повезујући остале облике приповедања, у гра- ђењу једне нове концепције романа, модерног приступа (Вучковић, 1976, стр. 257). Ипак, у својој традиционалној употреби, нарација је местимично остварена врло оригинално. Наиме, да би повезао збивања везана за различите ликове који се налазе у различитом простору (Вишња и Радоје у Чачку, Чедомир у Бео- граду), Ускоковић вешто користи исту реченицу (Сунце је било на заласку, И у Бео- граду је сунце залазило) (Ускоковић, 2004, стр. 50), претапајући претходни ток на- рације у дескрипцију, док истовремено прелива паланачку средину у веле- градску, Вишњу у Чедомира, инсистирајући на симболици ватреног сунца (Све се запали) (стр. 50), чиме аутентично и сугестивно гради везе између просторно удаљене догађајности. Чак и овај пример може поткрепити ранију тврдњу о томе колико су стања јунака и описи природе значајнији за разумевање дела од пуког низања догађаја. Остале форме приповедања Овиме употребне вредности нарације и дескрипције нису исцрпене до краја и о њима ће више речи бити у даљој анализи наративних поступака. Такође, пуну функционалност остале форме приповедања показаће знатно далекосе- жније на нивоу ликова, али треба поменути да је дијалог у Чедомиру Илићу не- ретко подређен функцији покретача радње. Таква су два дијалога у роману. Први је онај између Радоја и Вишњиног оца. Он ће (због мајчине болести) проузроковати Вишњин повратак у окриље поро- дичне и патријархалне средине, након идејног размимоилажења са Чедоми- ром, што ће, посредно, довести и до последице другог дијалога, а то је брак Беле и Чедомира, на који он пристаје након лажног признања госпођи Матовић да воли Белу, а које заокружује сцену мајчиног затицања двоје љубавника у креве- ту. С друге стране, дијалог се често користи као форма помоћу које се јунаци обавештавају о збивањима везаним за друге јунаке или околину. Тако у дијало- гу Вишња и Каја размењују своја искуства и дознају шта су обе преживеле (Ка- 194 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића јина удаја, рођење троје деце), као и Вишња и Чедомир при свом сусрету у Бео- граду на крају романа. Исту функцију у приповедном току остварује и примена фиктивне документарности, захваљујући којој се јунаци, посредно, упознају са судбинама осталих. Таква је ситуација Вишњине спознаје о браку њеног Чедо- мира и Београђанке Беле из новинског чланка, као и Чедомирово читање у но- винама о случају самоубице, коме је и сам присуствовао. Досадашња анализа наративних поступака којим се остварује композиција романа показује да су они веома важни и за дочаравање ликова и њихових унутрашњих преживља- вања. АНАЛИЗА НАРАТИВНИХ ПОСТУПАКА НА НИВОУ ЛИКОВА Јунаке Ускоковићевог романа пратимо на просторно-временској равни у спе- цифичној позицији, за коју можемо рећи да је најзначајнија променљива овог дела. За разлику од ликова епохе реализма који нису били оптерећени идејама еманципације и прогреса, јер им то нису дозвољавали ни положај, ни време1, човек у Ускоковићевом роману је самосвесна, идејно продубљена јединка, која пресудно утиче на сплет догађаја (не одређују догађаји њега), на своју и судби- не других јунака. Његово унутрашње време и простор постају чвориште дога- ђајности романа и добијају примарну улогу у његовом разумевању простора и времена који су значајни тек ако својом симболичком вредношћу доприносе бољем разумевању емотивног, идејног и духовног склопа јунака. Посматрани у светлу променљивости ставова и филозофских идеја, ликови у роману Чедомир Илић постављени су у различите односе који формирају неке од значајних композиционих паралелизама, при чему је њихова природа нај- чешће заснована на поступку узајамног супротстављања. То узрокује употребу специфичних наративних поступака: дијалог (у сукобљавању мишљења), уну- трашњи монолог и доживљен говор (у самоанализи ликова или анализи дру- гих) и дескрипција (за карактеризацију јунака и осимболичавање јунака и њи- хових међусобних односа). Нарација Не треба занемарити ни удео нарације у дочаравању света ликова. Неретко комбинована са елементима дескрипције, јавља се када свезнајући припове- дач жели да из објективне перспективе сагледа поступке, мисли и осећања сво- јих јунака. Попут објективно исказаних и развијених коментара у 3. лицу, ја- вљају се бројне наративне деонице које употпуњавају наше схватање ликова, уз 1 У xix веку уз позитивистичке идеје Огиста Конта и Иполита Тена, простор, време и његова манифестација на друштвеном плану, постају много важнији од психологије јунака. Ненад Ж. Милошевић 195 Митолошки зборник 46 све оно што о себи и људима око себе говоре и мисле и сами јунаци. Таква су бројна места у роману у којима се приповеда о Чедомировим осећањима према обема девојкама (Вишњи и Бели), његовим немогућностима да се определи за једну од њих и тиме прерасте улогу „идеалног егоисте”. Управо наративна де- оница у којој он пореди Белу и Вишњу представља једно од кључних места у ро- ману. Оно доноси једну од суштинских карактерних црта главног јунака – не- могућност да се оствари у животу због сукоба нагонског и плотског, идеалног и материјалног, теоретског и практичног, одређеног филозофског система и неодређене емоције према жени (која искључује могућност брака). У сличној улози су и наративне партије везане за Вишњина схватања брака, Чедомирова двоумљења како да настави са животом након последњег сусрета са Вишњом и друге којима се повезују поступци и размишљања јунака, а које расветљавају нешто битно у њиховом односу. Таква је и једна од лепших сцена, употпуњена дескрипцијом, у којој Бела доживљава визуелну промену у очима Чедомира: дете сакато, размажено, претвори се у жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну (Ускоковић, 2004, стр. 85). Том својом променом до неслуће- не лепоте, она изазива пометњу његових мисли и поново потврђује његову не- могућност да снагом воље одлучи којој ће девојци поклонити своје срце у цело- сти. Нарација је такође централни поступак у представљању Вишњиног сна на крају романа. Није безначајно издвојити ово место због изражајне вредности коју мотив сна остварује својом функционалношћу, почев још од касних пред- ставника српског реализма (Ранковић), а нарочито у периоду српске модерне (Станковић). Код Ускоковића пратимо Вишњин мисаони ток (исказан нараци- јом), који, не само да има значајну улогу у осликавању стања психе онога који сања, већ добија и изричито симболичку вредност због тренутка у коме га са- ња. Заправо, Вишња је уснила свој сан у тренутку када је на другом крају Србије Чедомир себи, једним пуцњем, одузео живот. Попут мрака који је уснила, осе- ћајући се да, и у загрљају Илића, жели да се, да ли од стида, или радости, исто- пи као санта леда, Вишња ће се, након буђења и у сну отелотворене слутње, и сама наћи у мраку сопственог психичког растројства. Дескрипција – Портрети Још се Лазаревић у приповеткама Први пут с оцем на јутрење и Све ће то народ по- златити показао као вешт уметник примене дескрипције. Следећи традицију слојевите примене описа, Ускоковић, помоћу дескриптивних пасажа, успева да дочара свет својих јунака и да им дубља значења, чиме их приближава мо- дерно конципираним ликовима својих савременика. Тако, значајну улогу имају сви они делови текста за које можемо рећи да су остварени портретном дескрипцијом. Један од таквих је сугестивни опис хро- 196 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића ме Беле: очи мајчине, црне, живе, маслинасте, као у неке животиње, њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће савршенства (Ускоковић, 2004, стр. 85). Оно што прво упада у очи у портрету младе Београђанке, њена је наглашена хро- мост, која као да је и сама у контрасту са тим привидним, тренутним савршен- ством. Сви каснији описи Белиних осећања, нагона и наглашене сексуалности, показаће колико је сугестивна вредност њеног физичког обележја хромости, које тиме добија симболичко значење нечег хтонског и неземаљског. Пошто смо већ видели да ликови у роману стоје у односу паралелизма по контрасту, с друге стране те композиционе релације можемо видети Вишњу, чији је портрет сасвим другачији: дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини, прави словенски тип… повучена у себе и тако здрава (Ускоковић, 2004, стр. 23); младост и здравље чинили су од ове тоалете њен најлепши оквир (Ус- коковић, 2004, стр. 37). Дакле, у потпуној супротности у односу на хрому, али несмирену Белу, стоји мирна, здрава Вишња, оличење патријархалног морала и васпитања. Ничим неземаљским у њеном портрету Ускоковић није желео да наруши овај изразити контраст, који се доследно кроз роман остварује у дела- њу обеју девојака, како у односу према Чедомиру, тако и у односу на њихове идеје. Очекивано је да се овде постави питање у којој мери је насловни лик оства- рен портретном дескрипцијом. Једини опис који Чедомира иоле конкретизује, јавља се на самом почетку романа и из њега се може наслутити да се Илић ни по чему не разликује од других тадашњих студената филозофије. Његове ка- рактерне црте много више се очитавају на нивоу нарације, унутрашњег моно- лога и доживљеног говора. У свему осталом он више делује као тип, што он и је- сте, узимајући у обзир централну тему дошљака у роману. Када је реч о портретима осталих јунака, вреди да се издвоји и опис Радоја Остојића, којег би због изгледа, да се није знало чији је син, узели за странца (Уско- ковић, 2004, стр. 43). Овакав опис потпуно одговара његовим жељама да прак- тично помогне човеку из народа да се личним, а онда и колективним прогре- сом заједнице, уздигне на виши и само у прагматичном смислу бољи ниво (по- дизање бране ради бољег искоришћавања потенцијала Мораве). Када се сада погледа наративно исприповедана судбина младог Остојића, која наступи на- кон рушења бране (симбола његових идеала и циљева), може се видети да чак и раније споменуто осећање ᾿странства᾿ у паланачкој средини носи сугестивно значење наизглед прихваћеног, а суштински отуђеног човека. Њега и његове добронамерне и корисне идеје средина ће напрасно одбацити и скрајнути пр- вом приликом када се оне изјалове, независно од његове воље. Не наводи ли то онда на претпоставку да је у делу сваки вид отуђења од природе, на чијим опи- сима Ускоковић инсистира, на неки начин кажњен? Тако, кроћење реке из- градњом бране истиче надмоћ природе и доводи до рушења Радојевих идеала, а Вишњин и Чедомиров одлазак из родног краја на студије њиховим трагич- Ненад Ж. Милошевић 197 Митолошки зборник 46 ним судбинама на крају романа. Као да је једино Илићева рођака Каја успела да се на прави начин оствари у животу, уз питање колико је заиста срећна, окре- нувши се праисконским вредностима породице и поштовању патријархалних начела, поставши удата жена и мајка троје деце, придајући портретној де- скрипцији с почетка дела сугестивно значење: Каја је била мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку (Ускоковић, 2004, стр. 23). Дескрипција – Ентеријер, пејзаж и симболика У Чедомиру Илићу ентеријер, за разлику од екстеријера, није богато коришћен у грађењу ликова. Ипак, један се издваја својом сугестивном вредношћу. То је опис куће београдског опозиционара Матовића, који као да је и сам изведен по принципу контраста. У кухињи и дечјој соби преовлађују ствари од гвожђа и дрвета (гвоздена пећ, гвоздена постеља, бакарни лонци, тигањи), које не одају утисак раскоши. Као да сугеришу неку врсту недостатка у простору у коме живи девојка која је и сама обележена телесним недостатком – хромошћу. С друге стране лежи читаво богатство раскошног салона (плиш, слике и библи- отека), указујући на материјални статус ове породице, а симболички и на ону анђеоску лепоту коју Чедомир види летимично у Бели пре но што се ожени њом. Многи пејзажи у делу одликују се изразито богатом симболиком и прибли- жавају психолошкој дескрипцији, нарочито када су у питању сви они наратив- но-дескриптивни делови који окружују љубав Чедомира и Вишње и служе као изражајно и сугестивно средство визуализације њихових прећутних или неи- зговорених осећања. Ако се погледају њихов први и последњи састанак у Бео- граду, може се пронаћи један природни оквир којим је омеђен њихов однос и можда и a priori обележен као нешто немогуће и неостварљиво: тице су ћута- ле… таман облак ширио се све више изнад њихових глава. Па ипак, они пођоше напред… ветар се претвори у вихор. Облак се провали… све је око ње било сиво (Ускоковић, 2004, стр. 32). Такође, њихов сусрет пред последњи састанак праћен је сличним природним манифестацијама: пред сумрак небо се наоблачи… киша је пљуштала… Илић испрскан водом и блатом (стр. 154). Игра природних елемената искоришћена је вешто у простору између ова два тренутка и у циљу праћења свих оних промена у психолошком животу јунака које су значајне за његово формирање. Тако, након природом бурно пропраће- ног састанка Чеде и Вишње, долази до стишавања ветрова и смањења сивила облака, а примат добијају светлосне и топлотне сензације, као и присуство/од- суство поетично описаног животињског света (птице, лептири). Овако је про- праћен младићев сусрет са девојком након њеног повратка из Чачка: шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим… све потону у неку сребрну пра- шину (Ускоковић, 2004, стр. 63), као и њен одлазак Чедомиру, када ће се коначно 198 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића предати узајамној пожуди: По плавом небу се мицало неколико малих, светлих облака. Сунце је снажно осветљавало предмете… али није било вруће… Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје… (стр. 95). Њихова осећања, попут симболичног рефрена, вешто прате и птице, било својим присуством, било песмом, било ћутањем. Видели смо већ да на њихо- вом првом састанку птице ћуте. Међутим, попут игре лептира у описаном ивањданском дану у Чачку, долазиће до промена у њиховом понашању, ана- логно променама јунака. Тако се по Вишњином повратку из Чачка, у сусрету са Чедом, опет уочава птица, од миља обележена као птичица, која стоји на води под врбом и ствара слику чаробног савршенства. Али, што више будемо кроз роман пратили удаљавање Чедомира од Вишње, животињски свет губиће своју уметничку функционалност, све до тренутка кулминације остваривања сим- боличке вредности у финалним деоницама описа природе, и на њих транспо- нованих емоција протагониста романа. Зато је последњи састанак двоје љубав- ника и некад великих пријатеља праћен следећим сензацијама: упутише се стазом обраслом у травуљину… јато врабаца крештало је… у трњаку (стр. 173–174). Далеко најснажнија сугестивност описом животињског света остварена је у дијалошкој форми, Чедомировим примером лова на птице: лете две беле птице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна опусти крила и паде у рит, дру- га… начини два-три круга, па… одлете у ваздух и више се не врати (стр. 178). Њиме се симболично наговештава коначно и трагично разрешење судбина наших јуна- ка, потпуно гашење њихових идеала, што је у природи пропраћено једностав- ном констатацијом: није се осећало ни најмањег ветра (стр. 178), оног истог ветра који је својим ранијим присуством, независно од врсте наговештаја коју је но- сио, указивао да су страсти некад биле живе и постојане. Истој врсти комента- ра припада и реченица Нигде тице да се чује (стр. 138), која следи након Вишњи- ног седања у вилинско коло и пробуђене слутње да се никада неће удати, где се одсуство птица понаша као имплицитна потврда њене сумње. Треба се овде надовезати на мотив вилинског кола. Узет из наше старе фол- клорне традиције, реализован је у делу кроз краћи дескриптивни пасаж, који добија снажну сугестивну вредност не само због народних веровања која се ве- зују за овај мотив, већ и Чедомирове приче о две беле птице с краја романа. У њој је преживела птица чинила кругове у лету над телом свог мртвог друга, све док је пуцањ није отерао ка облацима. У равни наших јунака можемо гово- рити о Вишњи, која је у свој круг слутњи упала још оног дана када је села у ви- линско коло, будући у њему за Чедомировог живота, страхујући од трагичне судбине која би могла да је задеси, а затим заувек оставши у кругу унутрашњег растројства и немира након Чедомировог самоубиства. Очигледно је да дескриптивни пасажи остварују снажну симболичку улогу у делу, приближавајући га тиме модернијој импресионистичко-симболистич- кој концепцији романа. Скопчана с нарацијом, ту своју функцију доследно Ненад Ж. Милошевић 199 Митолошки зборник 46 спроводи кроз дело, а као занимљивији пример треба навести мини-портрет новинара који Вишњи доноси вест о венчању Беле и Чедомира: Пред пошту до- храма новинар… један сакат млад човек, који без штака не може да се макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи… (Ускоковић, 2004, стр. 139). Симболика се очитава у чи- њеници да овај мини-опис следи након дескрипције врелог дана без иједне птице (симбол одвојености љубавника), али и хромости и сакатости новинара који доноси вест о хромој Бели и њеној удаји. Само једним, наизглед безначај- ним ликом, Ускоковић је умножио алузивну вредност целокупне сцене и тиме продубио унутрашњи доживљај јунакиње, као и природу значења Белине хро- мости. Ово не значи да у свим описима у роману треба тражити неку изражену су- гестивност и придавати им значење натпојавног. Врло често, дескрипција је у традиционалној служби описивања одређене средине, било да су у питању пеј- зажи паланачке чачанске средине и тамошњег припростог живља, било да су у питању описи велеградског сјаја, ужурбане студентарије у Кнез Михајловој улици, или просто лирски надахнути и епитетима прожети описи топлог, ве- дрог, зеленог и мирисног ивањданског дана у пољу. То само показује поли- функционалност овог наративног поступка. Монолог и дијалог Ове две приповедне форме добар су начин непосредног карактерисања јунака. С обзиром да је Чедомир тип дошљака, којим се жели представити интелекту- ално и психолошко обележје једне врсте људи с краја XIX и почетка XX века, Ус- коковић је најпре њега обогатио филозофским идејама и монолошким парти- јама којима исказује себе и своје мишљење пред очима других. За најрепрезентативније примере, као и код пејзажне дескрипције, узећемо опет тренутке првог и последњег сусрета Чедомира и Вишње. Први развијенији мо- нолог у делу управо је онај у коме Чеда покушава да активно утиче на вољу и мисао младе и збуњене девојке, инсистирањем на идејама о еманципацији же- на, неопходности њиховог школовања, усавршавања и заузимања за одређену филозофску концепцију. Овај моменат има јачег одјека на њу него њега. Док пратимо његова лутања кроз читав систем и сплет филозофских грана и идеја, најчешће испољен у дијалозима са његовим пријатељем Заријем, без задржа- вања на некој од постојећих концепција, у Вишњи се буди идеја да би могла да напредује, али њена лутања никада не иду даље од односа две тачке: Београда и Чачка, занесеног Чеде и патријархалне породице, слепог идеалисте и сигур- ног породичног дома. Зато је значајан Вишњин монолог с краја романа, који представља средиште и кључ разумевања карактера насловног јунака и указује на њену свест о суштини савременог живота којим би и она живела, само када би била карактер попут Каје: ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од 200 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића слонове кости. Ти си рђаво разумео околину у којој живиш… чекаш гладан и жедан на- граду за твоје филозофске спекулације, а око тебе диже се вихор заузет једино матери- јалним интересима (Ускоковић, 2004, стр. 176). То је и пресудни моменат који са- свим разоружава ’хромог идеалисту᾿, остављајући га да само са хромошћу неостварених идеала оконча свој живот. Монолог је важан поступак и у грађењу лика Радоја Остојића. Сличан Чедо- миру у својој занесености, и он око себе гради неку врсту идејне слонове кости, али никада у њој, за разлику од Илића, није затворен, јер он и практично дела, а не задржава се само на речима. Када говори против еманципације жена, а у корист описмењавања нашег народа, он се, више него Чеда, спушта у прагма- тично, о чему сведоче и његови аргументи. Када говори о потенцијалима реке Мораве, он и практично жели да их искористи ангажовањем народа и подиза- њем бране. Али, сваки превелики занос у делу буде кажњен. У његовом случају то није била само идеја народног прогреса, већ и неумитна жеља да се ожени Вишњом. У том смислу дијалог њих двоје представља чвориште у дограђивању његовог лика. Њено признање да несрећно воли другога почетни је слом њего- вих идеала, чији ће природни ток симболично бити довршен рушењем бране и његовим пропадањем у очима средине. Дијалози су у Чедомиру Илићу врло чести. Ми ћемо се задржати на онима које непосредније могу да нам кажу нешто више о психолигији јунака или томе како их други доживљавају. Први такав значајнији, у чијем средишту је на- словни лик, јесте онај између двеју другарица Вишње и Каје, заокружен двема битним Кајиним констатацијама: Чувај се Чедомира. Он није рђав човек… али ка- рактер неодређен, несталан, неодважан, слаб… има створења која уђу у наш живот, потпаднемо под њихов утицај… управљају нама и заповедају нам. Шта онда остаје од слободне воље? (стр. 29–30). У овом разговору откривамо неке од значајнијих ка- рактерних одлика насловног јунака који треба да буде и путоказ Вишњи за њено опхођење према њему. У односу на ово посредно карактерисање јунака дијалогом, бројни су они ко- јима се јунак непосредно испољава, било кроз форму исказаних речи, било кроз њихову садржину и идејност. И једно и друго долазе до изражаја у раним разговорима Чеде и Вишње, када је девојка опијена његовим фразама, занесена идејама љубави и успеха. У истој функцији су и дијалог госпође Матовић и Илића на тему брака1, као и сви они разговори које он у кафани води са својим пријатељем Заријем, а по питању социјалног напретка и оружаног отпора вла- дајућем поретку. Ту су и разговори Чедомира и Вишње, који показују сличност њихових карактера у њиховом обостраном дивљењу лепотама природе и про- стог народа: Ја волим чист ваздух, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи (стр. 132). 1 Oн је, за разлику од њеног конзервативног схватања, најоштрији противник брака, јер га сма- тра неприродним. Ненад Ж. Милошевић 201 Митолошки зборник 46 Попут наведених наративних поступака, и дијалог се местимично одликује сугестивношћу, кријући значења дубља од оних на која бисмо помислили при првом читању. Такво је следеће место у тексту, након Чедомирове женидбе Бе- лом: – Ти си волео одавно да идеш у Париз? – Младић је погледа расејано. – Јест… јест… волео сам, много сам волео” (Ускоковић, 2004, стр. 127). На Белино питање младић одговара потпуно расејано, под утицајем прочи- тане вести у новинама о самоубици ког је и сам видео неколико дана раније. Сугестивност се крије у томе што он расејано одговара при напуштању Србије, а самим тим и Вишње, на коју симболично може да се односи одговор волео сам, много сам волео. Слична проблемска места настају и у дијалозима у којима учествује или ко- јима присуствује Вишња. Након сазнања о Илићевој женидби, живот јој се учи- ни тако одвратан да пожели да умре, што је праћено удаљеним дијалогом двеју паланчанки: – Пријо! – закрешта женски глас однекле. – Пријо Маро! – одговори јој други. – Имаш ли коју паприку? Нема ко да ми купи! – (стр. 141). Њиме се сугерише Вишњина осу- ђеност на паланачку средину, која је наступила након погаженог идеала љуба- ви. Само неколико страница даље, уметнута је дескрипција у разговору Анице и Вишње о томе да ли жели са њом на скупштину у Београд: Нова трава клијала је испод трња, снег копнио… пролеће се вајало (стр. 147). Она сугерише последњу наду и веру Вишње да се нешто ипак може променити, што је пропраћено ње- ном потврдом одласка у велеград. Унутрашњи монолог и доживљен говор Ова два наративна поступка се узајамно употпуњују, а неретко и прожимају у циљу остваривања њихове функционалности. Први их је опсежније у нас при- мењивао Светолик Ранковић. Унутрашњи немири, сумње, слутње, двојбе, раз- матрање идеја, промишљања и закључивања јунака о себи и другима, често су исказани или из перспективе самих ликова у 1. лицу једнине или формом до- живљеног говора. Унутрашњи монолог остварује различите улоге. Њиме се најпре могу разот- кривати скривене тежње и неизречене жудње јунака. Мени треба један искрен друг… жена као што си ти, тако учена у својој простоти… која би вечито била уза ме. (стр. 49–50), део је унутрашњег монолога Радоја Остојића, који нам јаче од свих дијалога открива његове искрене намере према младој Вишњи, али и својом неизреченошћу ставља до знања колико је она за њега недостижни идеал. Вр- сту напрегнуте, али и неизговорене намере представљају сви унутрашњи мо- нолози Чедомира на крају романа, када он њима казује оно што би желео за 202 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића себе и Вишњу, а што наглас не може да изговори, јер су обоје изградили окол- ности које такву врсту односа чине немогућим. Такве су и Вишњине ламента- ције: … да сам ластавица… Благо њима! Узлећу, певају, цвркућу поваздан… Глупе же- ље! (Ускоковић, 2004, стр. 128), у којима је можда и најочигледнија сугестив- ност паралелизма људског и животињског света, односно природе, али и немогућност да се доследно и до краја оствари склад и равнотежа између ова два света. На другој страни су сви они унутрашњи монолози којима јунаци анализира- ју сопствене идеје и њихов утицај на друге. Пошто је насловни јунак истовре- мено и носилац богатог идејног комплекса, његове аутоанализе су најчешће и подређене овом циљу. Он размишља о политичким странкама и Матовићу, прикривајући тиме своју мисао о Бели, да ли треба Вишњи пунити главу идеја- ма кад је она већ ионако савршена. Такође, аутоанализе јунака често су окрену- те мислима о сопственим поступцима. Врло често у кратким и одсечним део- ницама у главама наших јунака пратимо њихова колебања, какво је и колебање Вишње за Чеду (ја сам била неправедна према њему… какво чудо ако је потражио другу жену) (стр. 128), колебања да ли да се врати у Београд (свуда, свуда… само не у Београд!) (стр. 150), њене слутње што јој се Чедомир не јавља писмом. У ову гру- пу може се уврстити и Белина анализа ње и Чедомира и њен кратки унутра- шњи коментар: он сиромах, а ја хрома (стр. 69), који најбоље осликава језгровито и јасно прикривену мотивацију Чедомира да у животу покуша да пронађе неку врсту ослонца у људима попут ње. По својој природи унутрашњи монолог је у Чедомиру Илићу неразвијен, кра- так и сажет, јер је свезнајући приповедач најчешће преузимао на себе задатак да из објективне перспективе сагледава осећања и стања својих јунака. Поред тога, иако је насловљен по главном јунаку, ово није роман једног јунака који би приповедањем у 1. лицу доносио као доминантну перспективу лика. Тако се сваки значајнији лик (Чедомир, Вишња, Бела, Радоје) јавља са извесним деони- цама како унутрашњег монолога тако и доживљеног говора и нарације, чиме се свестраније сагледава (и из спољашње и унутрашње перспективе) и испоља- ва различитим приповедним формама. Тако долазимо и до најаутентичније форме приповедања у стваралаштву Милутина Ускоковића, која је на плану наративних поступака обогатила његов роман, а ликовима дала једну нову ноту која код српских реалиста није била честа. Остварен у сличној улози као и унутрашњи монолог, овај облик припо- ведања доноси познате жудње и сумње наших јунака. Прве Белине побуде за Чедомиром исказане су управо овом формом: Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне… И нашто оно њено подигравање? (стр. 14). Оно чиме се ова деоница додатно одликује јесте и вешто остварена сугестивност кратком реченицом пре тога – Једна тица запева у башти (стр. 14) – где природа поново суделује у оживљеном емотивном склопу јунака. Ненад Ж. Милошевић 203 Митолошки зборник 46 Доживљеним говором исказани су и Вишњини унутрашњи ломови које до- живљава у двема битним ситуацијама – прва је када угледа Чедомира у колима са Белом и презриво помисли на рачун буржоазије и свих опортуниста; друга када прими писмо од Радоја са вешћу о мајчиној болести. Ту читав један непре- кинути ток девојчиних мисли у 3. лицу једнине манифестује њене страхове, грижу савести што је отишла од својих на школовање, посматрајући болест као казну за огрешење о морална начела патријархалног кодекса понашања и ва- спитања. Сличне врсте унутрашњих ломова везане су и за лик Чедомира и исказане овим обликом приповедања. И док се једним насилно прикривају мисли о Бе- ли, доживљеним говором о политичкој ситуацији у земљи, други, на крају ро- мана, врло отворено доноси пред читаоце последње трзаје наде и илузија Че- домира да би коначно могао да промени нешто у животу и надрасте целовеков- ну улогу идеалног егоисте: кад би она (Вишња) била његова, мислио је даље, постао би бољи човек… неуморно би радио на започетој тези… живео пријатно, дао би њој све што би имао (Ускоковић, 2004, стр. 173). Међутим, све недоумице, размирице, двојства и сумње наших јунака, иска- зане разноврсним поступцима добијају своје трагично разрешење, које опет можемо пронаћи успостављањем паралелизма са животињским светом, али овога пута по сличности. Наиме, Чедомиру ће на крају кљусина Арапина дело- вати аветињски као његов живот: Сирото кљусе било је болесно у обе ноге… Његова длака није више сијала… боја му се променила… главу је спустио, очи затворио… ува- жење се губило из дана у дан… средина је чинила своје. Постао је обична таљишка рага (стр. 184). Као да је, можда и несвесно, Ускоковић овом наративно-дескриптив- ном деоницом сажето и ефикасно изнео на видело трагичан свршетак судбина свих својих јунака – Илићевим самопоистовећењем са пропалим коњем, свође- њем Беле, попут сасушене животиње, на њен телесни недостатак (хроме ноге), Радоја на губитак поштовања, достојанства и уважавања у очима паланачке средине, а Вишње на ниво општости. ЗАКЉУЧАК Појавом Милутина Ускоковића наша књижевност је остварила вишеструку до- бит. Обогаћена искуствима плејаде српских реалиста, почела је да се богати но- вим садржајима, идејношћу, стилско-изражајним средствима, али и формама приповедања које ће своје далекосежне одјеке добити тек у стваралаштву пи- саца који ће се појавити након Ускоковића. Својом храброшћу да роман о јед- ном већ познатом типу људи1 богати не само инвентивном идејношћу, већ и мноштвом наративних поступака, доприносећи симболичком карактеру поје- 1 Такав је, на пример, тип капуташа у роману У регистратури А. Ковачића. 204 Ненад Ж. Милошевић Наративни поступци у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића диних деоница у роману, али и његовог схватања у целини, Ускоковић се врло оправдано сврстао међу најбоље романописце српске модерне. Литература Вучковић, Р. (1990). Модерна српска проза. Београд: Просвета. Вучковић, Р. (1976). Проблеми, писци и дела. Сарајево. Скерлић, Ј. (1964). Писци и књиге V. Београд: Просвета. Ускоковић, М. (2004). Чедомир Илић. Београд: Политика, Народна књига. Ненад Ж. Милошевић 205 Митолошки зборник 46 Nenad Ž. Milošević Gymnasium of Požarevac Summary Narrative procedures in the novel Čedomir Ilić by Milutin Uskoković The paper Narrative procedures in the novel Čedomir Ilić by Milutin Uskoković deals with the analysis of the different forms of storytelling. The paper consists of an introduction, an analysis of the forms of storytelling in Uskoković’s novel at the level of composition and characters in the novel, and concluding remarks. Along with selected examples from the novel, the function of the forms of storytelling that the author used in his novel was analysed. The aim of the work is to analyse the dominant narrative procedures in Milutin Uskoković’s novel in the light of modern currents in Serbian prose from the beginning of the previous century. Key words: narrative procedure, exposition, description, portrait, landscape, dia- logue, monologue, internal monologue. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 206 Ненад Ж. Милошевић ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 821.163.41.09-32 АНДРИЋ И. 82.01 ТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА У ПРИПОВЕЦИ АНИКИНА ВРЕМЕНА САЊА Б. ГЕМАЉЕВИЋ1 Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Сажетак. У раду се дескриптивним методом анализирају типови и функције туђег го- вора у приповеци Аникина времена Ива Андрића. Анализа се проводи као вишеаспекат- ска, синтаксичко-семантичка и стилистичка, са ослонцем на типологију туђег говора у репрезентолошкој литератури и тежиштем на међуодносима директног и индиректног говора и њиховој изражајности. Кључне речи: туђи говор, ауторски говор, типови туђег говора, Иво Андрић, Аникина времена, приповетка 1 [email protected] Рад је примљен 4. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 207 Митолошки зборник 46 1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Један од највећих филолога и теоретичара 20. века, Михаил Бахтин, творац је концепције туђег говора. То је, у ствари, концепција говора у говору, исказа у ис- казу, као и говора о говору и исказа о исказу (в. Bahtin, 1980, стр. 128). Туђи го- вор јесте предмет интересовања многих научних дисциплина: лингвистике, стилистике, поетике, наратологије, а с обзиром на њихова научна утемељења, варирају и схватања и класификација ове концепције. Иако туђи говор, исказ другога, аутор уноси у свој говор, он ипак чува неке особине говора који није ауторски. Текстови се у односу на ову особину посматрају по степену засту- пљености и доминацији ауторовог и туђег говора, а Бахтин уводи разлику међу стиловима преношења туђег говора, тј. уводи поделу на линеарни и сли- карски стил. Први се одликује јасном границом између ауторског контекста и туђег говора, туђи говор је и језички прилагођен ауторском, а говорне каракте- ризације ликова готово да нема. Међутим, сликарски стил карактерише сма- њење разграничености ауторског и туђег говора и повећање говорне каракте- ризације ликова, а могуће је и стапање ауторског и туђег говора и појава приповедача који је далеко од позиције свезнајућег приповедача (Bahtin, 1980, стр. 133–136). Туђи говор увек је изложен смисаоном мењању, односно утицају контекста. У еволуцији туђег говора, од античке књижевности и Аристотелове и Платоно- ве теорије до 20. в., када долази до формирања научне дисциплине – репрезен- тологије, различите су поделе и формулације истог (в. Ковачевић, 2012а, стр. 13). Преношење туђег говора подразумева укључење туђих речи у ауторски дисксурс или текст, чији је резултат синтаксичка конструкција са туђим гово- ром, а која је, иако различито презентована у србистичкој литератури, најек- сплицитније представљена у раду О граматичко-стилистичком терминосисте- му туђег говора, Милоша Ковачевића (Ковачевић 2012а). У представљању типова туђег говора Ковачевић полази од двају „неспорних” граматикализованих синтаксичких модела: 1. управног (директног) и 2. неуправног (индиректног) говора, истичући да су све остале форме преношења туђег говора само варијације ових основних модеа. Стога, класификација подтипова туђег говора јесте следећа: 1) Управни говор реализују следеће форме: а) реплика дијалога или неуведени управни говор; б) слободни управни говор; в) фрагментарни цитат или фрагментар- ни управни говор; г) недословни управни говор; д) неуправно-управни говор; ђ) изре- чени и неизречени управни говор. 2) Неуправни говор има следеће подтипове: а) неконекторски неуправни говор; б) експресивни неуправни говор; в) полууправни говор; г) дословни неуправни говор; 208 Сања Б. Гемаљевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена д) слободни неуправни говор или неправи управни говор; ђ) полуслободни неуправни говор (Ковачевић, 2012, стр. 38). Предмет нашег истраживања јесте анализа установљених примера туђег го- вора у једној од сложенијих Андрићевих приповедака. Дескриптивним и тек- стуалним методом представили смо примере ексцерпиране грађе и направи- ли типологизацију реализованог туђег говора. Представљање концепције туђег говора у науци о језику, пре свега, утврђивање подмодела двају основних типова туђег говора – управног (директног) и неуправног (индиректног) и њи- хове фреквентности у приповеци Аникина времена анализирали смо из синтак- сичко-стилистичког аспекта, водећи се горе наведеном систематизацијом не- ауторског говора. Приповетка Аникина времена објављена је 1931. г. и убраја се у Андрићеве дуже приповетке. Исприповедана је из позиције свезнајућег припо- ведача, односно реч је о хетеродијегистичком приповедачу2 чија форма кази- вања врши функцију извештача са лица места (Ковачевић, 2011, стр. 36). У ње- ној приповедној структури заступљене су обе граматикализоване форме туђег говора, и то у својим различитим модификацијама. 2. АНАЛИЗА ГРАЂЕ 2.1 Директни (управни) говор Директни (управни) говор одликује се заступљеношћу свих његових синтак- сичко-ортографских обележја, и то: а) ауторске дидаскалије (конферансе), б) пренесеног говора лика као смисаоног центра, в) ортографске маркирано- сти (употреба „наводне и изводне црте” или наводника) при преношењу гово- ра лика (уп. Ковачевић 2012а), налазимо у следећим реализацијама: 1. – Туп је и изгубљен – жалили су се сељаци. (Andrić, 2019, стр. 116); 2. Кад би га запитали: „Зашто тебе, оче попо, зову Ђакон?” – он би одговарао сло- бодно и насмејано: – Е, синко, кад сам био ђакон, ја сам се одметнуо у хајдуке, и како сваки хајдук мора да има надимак, мене су прозвали хајдук Ђакон. И то би ми име остало. Али после наишле године пи удариле на ме части, као на шарова коље, па им незгодно било да ме зову хајдуком; и тако мени отпаде оно „хајдук”, као жаби реп, а остадох Ђакон. (Andrić, 2019, стр. 116–117); 3. – Видео сам. Били су живи људи и праве жене – говорио је сам себи полугласно. (Andrić, 2019, стр. 122); 2 Хетеродијегистички приповедач јесте приповедач који није лик у приповеданим ситуација- ма (Prins, 2011, стр. 68). Сања Б. Гемаљевић 209 Митолошки зборник 46 4. Дрхтао је и муцао гласно: – То неће да мирује ни ноћу, него се по мраку врпољи, митокласа лучем и маше рукавом и шамијама. (Andrić, 2019, стр. 123); 5. Код куће га грди жена му Косара црвена и крупна полусељанка сустављених обр- ва: – Јеси ли опет сједио код роспија ругло свјетско? Могао си и остати код њих. Ех, могао сам остати – понавља он тужно, а види се да је мислима одсутан. (Andrić, 2019, стр. 145); 6. На све његове ватрене речи одговарала је презриво: – Што не идеш у Добрун? Отац те зове. – Немам ја оца ти знаш добро. – Шта знам? – пита га она мирно. – Знаш ти добро шта сам ти говорио сваке ноћи, а памтим и ја шта си ти мени го- ворила (Andrić, 2019, стр. 158); 7. Он јој је испод отворена прозора нудио пуне прегршти шећера. – Мало је то, Назифе, мало – викала је озго Аника смешећи се. (Andrić, 2019, стр. 145); 8. Зимус, на једној даћи, кад су се жене у један глас жалиле на Анику и на своје људе и синове, стара Ристићка, испивши чашу за покојникову душу, рекла је гласно и пркосно: – Богами, не дајте! Ево и ја имам сина, али док сам ја жива, он неће прескочити праг оној роспији. Као све што се говорило о њој, Аника је дознала већ сутрадан и за Ристићкине речи, а прекосутра јој је поручила: – Од данас па до мјесец дана, доћи ће ми твој син, хаирлија, са цијелим субот- њим пазаром у рукама; и видјећеш ко је Аника. (Andrić, 2019, стр. 148); 9. А снаха јој, витка, бледа, црне косе и великих очију, оде у другу собу пред кан- дило, прекрсти се неколико пута убрзано и поче да куне Анику. – Дабогда, жено, бијесна ходила, у ланцима те водили; дабогда се губом разгуба- ла; сама себи додијала; смрти жељела а смрт те не хтјела! Амин, Боже, велики и је- дини. Амин. Амин. (Andrić, 2019, стр. 148); 10. Видело се да јој тешко пада, ако је и Циганка. – Ово ти шаље Аника. Нек преброји, каже, Ристићка са сином и снахом; пазар је цио, ни пара не фали. Човјека ти је вратила, па ти враћа и паре. Онолико колико му је дала, онолико ке и наплатила. А не боји се, каже, твоје клетве ни оволико. Ништа јој клетва не може. (Andrić, 2019, стр. 149); Још му је једном Аника поручила, сутрадан по Ђурђевдану, „да каже хоће ли до- ћи или неће”. „Не могу”, одговорио је, и остао у очекивању догађаја као што се оче- кује ударац. (Andrić, 2019, стр. 144); 11. Сутрадан, по другој посети кајмаковој, Аника је дозвала Тана кујунџију. – Умијеш ли да пишеш? 210 Сања Б. Гемаљевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена – Умијем – одговара Тане, и као за доказ шири прсте десне руке, а очи му завла- жиле од милине. (Andrić, 2019, стр. 160); 12. Аника казује. „Ти си прото добрунски, а ја џизлија вишеградска. Нурије су нам подијељене, и боље ти је да не дираш у оно што није твоје.” Тане, који је и дотле код појединих речи оклевао, застаде ту потпуно и погледа неким смешно забринутим погледом у Анику, као да би желео да му она каже да је то шала, и да не мисли заиста да то писмо пошаље у Добрун. И не гледајући у њега, Аника га опомену оштро: – Пиши! И он настави да пише са оним истим смешним и забринутим изразом на лицу. „Ја се нисам била ни родила кад си ти прескакиво плот у Недељковице, па Не- дељко мислио да је јазавац у кукурузу и умало те није убио. И дан-данас ти по удо- вичким кућама крпе мантију. Па ја никад не упитах за твоје здравље и твоје траго- ве. А ти се нађе човјек да ми пошаљеш кајмакама и заптије. Боље би ти било да си дирно гују под каменом. Е знај, прото, да ми је кајмакам долазио још два пута и да сам му отпасала сабљу као дјетету, и да ми је онако стар држао леген и пешкир, ако ти је драго чути. А што си се забринуо за твог лијепог сина, ено ти га у Заријевој ме- хани, истина обрија је као младожења и мртав пијан, али ништа то није, води га слободно кући, истријезниће се и брада ће му порасти, па може ти по мени и вла- дика постати.” (Andrić, 2019, стр. 161); 13. Борећи се и носећи с њим, сељаци су га умиривали испрекидана даха: – Оче прото! Оцо! Молимо те! Протиница је пиштала промукло и тихо, али страховито: – Не, преклињем те заједничким ’љебом и љубави! Неее! (Andrić, 2019, стр. 166); 14. Док једно предвече, кад је опет тако измахивао ножем по авлији и викао на сав глас да вечерас мора неког убити, истрча неочекивано Аника. Лако одевена, у белим чарапама без папуча, створи се у два велика корака пред Турчином. – Шта је? Шта се дереш? Шта хоћеш? – питала га је пригушено својим муклим гласом, а лице јој сасвим мирно, само се обрве саставиле. – Кога ћеш ти да убијеш? Ево, па уби’! Мислиш, неко се боји твога ножа, будало сеоска! Уби’ де! (Andrić, 2019, стр. 171); 15. Ту у разговору, уз ракију, сваки пут помену Михаила. – Пропаде човјек као у мутну воду – говори газда Никола дубоким, храпавим гла- сом – а син да ми је био, чини ми се, не бих га друкчије жалио. (Andrić, 2019, стр. 185); Ауторски говор у приповеци Аникина времена на језичком и графостилем- ском плану одликује се екавским изговором и ортографски немаркираним словима. Међутим, управни говор, који је и те како заступљен у делу, а што потврђују претходни примери, ортографски је маркиран употребом наводни- ка или наводне и изводне црте, граматички исказан често у првом лицу, лек- сички обележен употребом дијалекатских црта и углавном је тај дословно ре- Сања Б. Гемаљевић 211 Митолошки зборник 46 продуковани говор неког лица ијекавског или екавског изговора. Ауторска дидаскалија или конферанса, чија је основна функција пратилачка – то је пра- тилачки текст аутора уз туђи говор, а основна комуникативна улога да иденти- фикује говорника пренесеног туђег говора (в. Ковачевић, 2012а, стр. 13–38), у овом делу представља најраспрострањеније обележје управног говора. Наведе- ни примери показују да се ауторска дидаскалија употребљена у тексту углав- ном налази у препозицији, постпозицији и ретко у интерпозицији (10), (14) а често је њоме изражен однос аутора према говорнику, његова оцена и каракте- ристика говорника, тј. маркирана је експресивношћу, што је, такође, њена осо- бина (в. Ковачевић, 2012а, стр. 13–38). Специфичност у ортографском изража- вању ауторске дидаскалије у овом Андрићевом делу јесте употреба тачке (уместо обавезне двотачке) када је ауторска дидаскалија у препозицији (20). Према критеријуму изречености и помишљености, а у вези са овим приме- рима у којима се у ауторској дидаскалији налазе глаголи типа verba dicendi, тј. глаголи који садрже семантичку компонету изговорености, видимо да је у упо- треби изречени управни говор. У издвојеним примерима уочава се да глалол говорења има често и експресивну семантику (викати, пиштати, муцати, грди- ти, клети), сем неутралне (рећи, говорити). 2.1.1. Директни говор карактеришу и многобројне модификације, а то илу- струју и примери из нашег корпуса. Ако од трију компонената управног говора (ауторске дидаскалије, ортографске маркираности и говора лика као пренесе- ног говора) изостане ауторска дидаскалија, имамо модел који је дефинисан као реплика дијалога / неуведени управни говор, тј. одсечни дијалог (в. Ковачевић, 2012а, стр. 13–38; Принс 2011: 129): 16. Пошто су се споразумели и пошто је он обећао да ће свакако ићи на ђурђев- дански теферич „ако буде жив” Аника додаде: – И ја ћу, ако будем жива и ако се не удам. – Нећеш ваљда за ово неколико дана. – Свашта ја могу учинити. – Нећеш, нећеш. – Мислиш? (Andrić, 2019, стр. 142); 17. И као да никад до сада нису о томе говорили, он диже глас и обраћа му се увек истим речима: – Тијана је била светица према овој. А Савета? По Савети би ова варош мирно спа- вала. Откако се памти, одувијек је била тако понека Циганчурина и посусталица, и знало јој се мјесто: с аскером по јарковима. То нит је ко гледао ни зарезивао. Али ово! Видиш ли ти шта се ради? Ово је цркву осрамотило и власт предобило, и све ће нас ископати. А нико јој ништа не може. – Нико? 212 Сања Б. Гемаљевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена – Нико, вјеруј богу. Oна је данас овој касаби и паша и владика. Требало би нас за- палити са сва четири краја кад се нико не нађе да убије роспију. Јер они што по дру- мовима у бусији сједе, мање су зла од ње починили. (Andrić, 2019, стр. 173); 18. Тане је донео из дућана дивит, калем и хартију. Сад седи на миндерлуку, Аника поред њега. – Можеш ли све да напишеш што ти се каже? – Па ја мислим да ћу моћи. (Andrić, 2019, стр. 161); 19. Срећни што су ове године нашли неки високи циљ у најугледнијем лицу, ви- кали су удвострученом снагом: – Не дамо! – Нећемо! (Andrić, 2019, стр. 165); У Андрићевој приповедној структури овакви примери врло су ретки. У прет- ходним примерима представили смо више њих са ауторском дидаскалијом3. Реплике дијалога се у овом делу наводе једна испод друге и изражавају дина- мичност, узнемиреност, напетост ситуације. 2.1.2. Уколико се од обележја управног говора реализује само део говора лика под наводницима, ретко курзивом, остварује се фрагментарни цитат или фрагментарни управни говор4. Овај модел представља дословно наведе- ни део говора лика укључен у структуру ауторског или неуправног говора (в. Ковачевић 2012а): 20. Преко својих пријатеља, неких сарајевских трговаца, успео је да га пошаље чак и у Карловце, „да ухвати бар годину-две богословије”! (Andrić, 2019, стр. 115); 21. Жене, које и на селу стварају добар или рђав глас, говориле су за поп Вујади- на да му киша из чела бије, да им се не мили црква и увек помињале „пустог поп Косту”. (Andrić, 2019, стр. 116); 22. Али некад се добро памтило и много причало о том; и у разговорима се као стална мера узимало „време кад је Аника орвала”. (Andrić, 2019, стр. 128); 23. Сељанке које су ишле у варош или из вароши, заостајале су у сусрету и, пошто би се поздравиле и упитале – као два мрава што се њуше – више погледом него ре- чима, одмах би скретале говор на попа Вујадина и крстиле се молећи „великог, је- диног и милостивог Бога” да убрани њих и свакога. (Andrić, 2019, стр. 124); 3 У корпусу смо забележили више од педесет примера управног говора са ауторском дидаска- лијом као једном од трију нужних карактеристика. 4 Овај подтип управног говора преплиће се али се не подудара у потпуности са дословним не- управним говором. ова два модела садржајно и дистрибуционо стоје у односу једноструке импликације – сваки дословни неуправни говор представља фрагментарни цитат, а сваки фрагментарни цитат не представља дословни неуправни говор (в. Ковачевић, 2012а). Сања Б. Гемаљевић 213 Митолошки зборник 46 24. И поп Вујадина заборавише пре него што је издахнупо у сарајевској болници. По селима се помињао само још узгред, у говору. („То је било оног љета кад је поп Вујадин преврнуо…”) (Andrić, 2019, стр. 125); 25. Крстиница је сама све то испричала, и потанко описала „грчке харамлије” које су их напале. (Andrić, 2019, стр. 138); 26. Пробуди се изговарајући гласно и са много бола реч „збогом”. Коме је рекао збогом? Неком сну који је заборавио, или спавању уопште? Ни сам не зна. (Andrić, 2019, стр. 178); 27. У вези са Аником препричавала се много пута „Тијанина узбуна”, коју нико не памти, али је знају по причањима старијих. (Andrić, 2019, стр. 149); 28. Као рођену смрт, неминовну и близу, Михаило је видео да се „оно са Крстом” није свршило оне ноћи у хану и да није искупљено ни са осам година мука… Био се склонио и прићутао у овој касаби и уљуљао у варљиву наду да је то трајно. (Andrić, 2019, стр. 174); 29. Аника је то јутро хтела да остане сама и „очистила” је кућу потпуно. (Andrić, 2019, стр. 182); Ова приповетка садржи више примера овог подтипа управног говора и у њима је у структуру ауторског и структуру неуправног говора укључен дослов- но наведени део говора ликова, што је и примарна функција фрагментарног управног говора. Тиме аутор дословно преноси интегрисани део говора лика, поштујући његову тачност и маркирајући га ортографски – наводницима. 2.1.3. Карактеристика управног говора да у реализацији синтаксичке струк- туре изостају ортографски маркери говора лика оформила је модел слобод- ног управног говора. Зависно од тога да ли у његов састав улази ауторска ди- даскалија или изостаје, слободни управни говор може бити неуведени и уведени слободни управни говор (в. Ковачевић 2012а: 13–38): 30. Али док би тако разговарао с њима, у себи је помишљао: ево, сад ме упоређују са покојним оцем и са свима мојима. И почињао је да мрзи тога оца и све своје. (Andrić, 2019, стр. 119); 31. Чим се мало одморио, јави се опет сећање на жене које је данас видео, и уз то сећање мисао: да ли сам ја то данас уистини гледао или сам само маштао о томе? Та мисао, обична и проста у први мах, поче да га мучи. (Andrić, 2019, стр. 121); 32. Ево осма година он поставља себи то питање сваки дан и сваку ноћ, као што једе и спава, и још чешће, и сваки пут, пошто протрчи кроз огањ који нико не види, он себи одговори: прво да није, јер је то невероватно, јер се то не сме, не може учи- нити; а онда се у њему смрачи, и у том мраку он себи одговори истину: да јесте учинио, да му је сео на ноге, да је осетио како му она извлачи нож, и да је чуо како 214 Сања Б. Гемаљевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена удара Крсту три, четири, пет пута, насумице, женски, међу ребра, у слабине, у кук. (Andrić, 2019, стр. 136); 33. […] јер у њему је као свитање, као отрежњење, све више хватало маха сазна- ње: да је све ово са њим и Крстиницом, све од самога почетка, било обако страшно, стидно и немилосрдно. (Andrić, 2019, стр. 137); 34. Истина, ненавикао на тежак живот и грубе обичаје, имао је да поднесе и отр- пи много, али све је то ишчезавало пред великом и неслућеном благодети: изгуби- ти се у раду, поред осталих момака међу стоком, по пазариштима где увек све вр- ви од људи и посла. (Andrić, 2019, стр. 140); 35. Човек се бранио од мисли која је у тај мах блеснула у њему и дизала се све одређенија, савлађивао се да је не викне гласно, само да би је избацио из себе: то је био познат поглед који је видео некад, у хану, и који је после сањао много пута, не- срећан и измучен најстрашнијим сновима. (Andrić, 2019, стр. 142); 36. Тако га је научило искуство и водио инстинкт: мешати се у спор у који су же- не уплетене, значи метати прст између врата и довратника. (Andrić, 2019, стр. 158); 37. Седи тако сатима, гледа у таваницу и сећа се: не толико њених речи колико њеног ћутања. Он је пун тог њеног ћутања и у утроби га осећа. Не треба ни да за- клопи очи, а већ је види како седи на миндерлуку, до очију повезана белом, чврсто стегнутом марамом, тако да јој се нимало не види коса. Рука јој у крилу; чврсто притисла длан о длан, као да нешто гата. Лице јој велико и бело, јабучице се иста- кле, а очи, које су постале загасите, обилази неки осмејак, спушта се на јабучице и видно их обасјава. Да му је да само још једном седне крај ње, чини му се ништа га не би могло спречити да обема рукама ухвати ту главу и силовито је савије и за- врати, на душек, на под, на траву. (Andrić, 2019, стр. 159); 38. У касаби се сазна о свакоме све; нема тајне ни у души ни на телу. (Andrić, 2019, стр. 149); 39. Тада је личио на човека коме оса слети на врат, а он се укрути, пушта је да ше- та, и чини оно што је најпаметније: чека да одлети сама. (Andrić, 2019, стр. 158) 40. Михаило га теши: доћи ће и њој једном крај. (Andrić, 2019, стр. 173); 41. Михаило је у себи гледао и оно што се не види са овога места: сва дућанска врата, све кућне капије са великим углачаним плочама на којима се деца играју, све погледе и све поздраве. Све је то живот. (Andrić, 2019, стр. 178) 42. Мајка јој је повезивала главу на неки нарочит начин, да јој се нимало не види коса: тако је дете изгледало још чудноватије и мршавије. (Andrić, 2019, стр. 129) 43. Не сећа се више кад је почео да меша и изједначује Анику са Крстиницом; у њему, оне су одавно, одувек, чини му се, једно лице. И не само Аника него и све оне малобројне и бедне жене које је у ових осам година срео: понека скитница у хано- вима или Циганка поред друма, коју савладан жељом није могао да обиђе, све је то сада у њему једна једина жена: висока, пуна Крстиница, риђе косе, јаких руку и ва- Сања Б. Гемаљевић 215 Митолошки зборник 46 трена погледа. У свима је познао њу, по страху који остаје иза њих, по неодољивој жељи да се бежи, да се сакрије, да се очисти, опере, и заборави. (Andrić, 2019, стр. 174–175); 44. Остало је, можда, још једно: да напусти све, и пре него што се деси нека несре- ћа да бежи главом преко света као човек без части и кривац. (Andrić, 2019, стр. 176) У наведеним примерима изостају ортографски маркери говора лика, а при- сутни су ауторска дидаскалија и говор лика, стога имамо једну од двеју варија- ната слободног управног говора – уведени слободни управни говор. Овај тип слободног управног говора у нашем корпусу изражен је најчешће двотачком и искључиво малим словом на почетку дословног говора лика, али у Андриће- вом приповедачком поступку среће се и употреба тачке, тачке и запете, уместо двотачке (41), (38). Све наведене реализације овог типа управног говора ослика- вају и графостилемске варијанате слободног неуправног говора зато што у свом саставу имају ауторску дидаскалију испред дословно пренесеног говора лика, али и полууправног говора у примерима ортографски маркираним дво- тачком и упитником. Анализирани примери показатељ су Андрићеве употребе како немодифико- ваног директног говора, тако и његових модификација, а које резултирају уки- дањем неког од трију типичних обележја. Међу анализираним примерима на- лазе се и интерферентни подтипови који у себи садрже својства и управног и неуправног говора, а то су – фрагментарни цитат и слободни управни говор. 2.2. Индиректни (неуправни) говор Овај тип туђег говора јесте форма преношења туђег говора структурисана у синтаксички облик зависносложене реченице. Док се управни говор оформљу- је према принципима паратаксе, неуправни говор се структурише према прин- ципима хипотаксе, па се синтаксичка конструкција неуправног говора састоји од ауторске дидаскалије у форми управне/главне клаузе и репродукованог ис- каза у форми зависне клаузе (Ковачевић, 2012а, стр. 13–38). Истражујући фре- квентност модела неуправног говора, уочили смо многобројне репродуковане конструкције неуправног говора у форми изричних и зависно-упитних рече- ница: 45. Крстиница је пришапнула Михаилу да дође сутра по вечери. (Andrić, 2019, стр. 135) Сазнало се да је отишао у манастир Бању, да се закалуђерио, и да тамо болује. (Andrić, 2019, стр. 150) 46. Аника се већ била надалеко прочула, а Јакша Порубовић, син добрунског проте, није ни помишљао да оде у касабу и да је види. (Andrić, 2019, стр. 152) 216 Сања Б. Гемаљевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена 47. У зору је Аника наредила по Савети двојици Турака, младића, да га воде кући. (Andrić, 2019, стр. 148) 48. Молила се поваздан богу и плакала, и то све криомице, јер је газда Петар за- претио да ће и њу, после тридесет година заједничког живота, отерати ако је само јед- ном чује да уздахне или види да сузу пусти за отпадником. (Andrić, 2019, стр. 149) 49. Многи су се распитивали ко је и чија је ова девојчица што сама долази у цркву. (Andrić, 2019, стр. 130) 50. Свет се питао шта је могло бити између необичне Крнојелчеве кћери и овога Миха- ила, о коме се и иначе не зна ништа, и губио се само у нагађањима. (Andrić, 2019, стр. 134) 51. Звала га је да га пита шта мисли да ради на Ђурђевдан. (Andrić, 2019, стр. 142) 2.2.1. Подмодел неуправног говора који је изражен ортографски маркира- ном интерогативном или изричном реченицом из експресивно-стилистичких разлога јесте експресивни неуправни говор: 52. […] У њему се одједном поче да ствара све брже и јасније осећање да не треба да се пријављује, да би, хапсећи га, ухапсили невина човека, јер није крив за оно за што би био оптужен! (Andrić, 2019, стр.138); 53. Гледајући шта бива од Анике, његова кратковека и преварена нада окретала се против њега. Огорчен на сама себе, питао се како јe могао ма и за час помислити да ће оно из хана на раскрсници моћи бити заглађено и заборављено. Како је смео надати се? (Andrić, 2019, стр. 174); Уколико се у експресивни неуправни говор укључе ортографски маркери у виду двотачке иза главне клаузе (ауторске дидаскалије) он добија црте управ- ног говора, тачније уведеног слободног управног говора, и од карактеристика управног говора задржава двотачку и употребу упитника уместо тачке на крају зависносложене реченице. Са неуправним говором подудара се у слагању лица глаголских и заменичких облика. Због тога се овај подмодел најпрецизније формулише као полууправни говор (Ковачевић, 2012а, стр. 13–38): 54. И опет се јави као болно куцање у две слепоочнице, питање: јесу ли уистини биле те жене, или је он само мислио о томе? Прође га језа од поновног питања. (Andrić, 2019, стр. 122); 2.2.2. Још један подтип неуправног говора који представља интерференцију двају граматикализованих типова туђег говора јесте слободни неуправни говор или неправи управни говор. Према граматичком критеријуму – упо- треби глаголског и заменичког лица припада неуправном говору, али га од облика неуправног говора диференцира одсуство ауторске дидаскалије Сања Б. Гемаљевић 217 Митолошки зборник 46 (управне клаузе), редукција везника и могућност употребе експресивних једи- ница: узвика, питања, елиптичних исказа итд. Од управног говора овај подтип диференцира слагање категорије лица као у неуправном говору и изостанак ортографске маркираности. С обзиром на то да се изражава изјавним, упитним и узвичним реченичним конструкцијама, тешко је разграничити слободни не- управни говор од ауторског говора (Ковачевић, 2012а, стр. 13–38): 55. Понекад је као неко дете мислио на појединости без реда и везе. Мислио је, на пример, да би му [→ми] можда било лакше да оне ноћи није [→нисам] оставио нож код Крстинице. (Andrić, 2019, стр. 175); 56. Да ли му је он [→сам му] тада сео на ноге и да ли је [→сам] пустио да му Кр- стиница извуче нож иза паса? Да ли је [→сам] то учинио? (Andrić, 2019, стр. 136); 57. После, кад се врати и поново седне крај ватре, не може задуго да се смести; чини јој [→ми] се: не може [→могу] никако да нађе [→нађем] оно место на ком је [→сам] руку држала; као да је [→сам] малопре нешто скупоцено испустила низ во- ду. (Andrić, 2019, стр. 131); 58. Мислио је, на пример, да би му [→ми] можда било лакше да оне ноћи није [→нисам] оставио нож код Крстинице. (Andrić, 2019, стр. 175); 59. Одувек га [→ме] је нешто привлачило том лепом и безазленом младићу. (Andrić, 2019, стр. 177). Наведена варијанта неуправног говора показује његову изразиту експресив- ност. Деиктичка организација упућује на аутора који, преносећи туђи исказ (приповедајући у форми 3. лица), дочарава унутрашњи свет лика, а чије је при- суство и експресивно маркирано у слободном неуправном говору. Иако у овој Андрићевој приповеци слободни неуправни говор није један од фреквентни- јих модела свакако потврђује да је његова дистрибуција искључиво функцио- налностилска, тј. књижевноуметничка (уп. Ковачевић 2012а, стр. 13–38). Овај подтип, као стилистички поступак, употребљава се да би уместо свезнајућег приповедача иницијално место добио унутрашњи свет и унутрашњи говор ју- нака. Оваква замена статуса перспектива јесте потпуна и уједначена, а Бахтин је оправдава уважавајући тачке гледишта аутора и лика. Аутор говори „с ап- страктно-граматичке тачке гледишта”, а говор јунака реализује се „с тачке гле- дишта стварног смисла целог контекста” (Bahtin, 1980, стр. 164). Закључак Бавећи се издвајањем и анализом примера типова туђег говора у приповеци „Аникина времена”, приметили смо да се Иво Андрић користио различитим типовима и подтиповима туђег говора, посматрајући их важним поступцима у обликовању наративног система ове приповетке. Из корпуса смо издвојили следеће форме туђег говора: а) директни (управни) говор – изречени; б) неуве- 218 Сања Б. Гемаљевић Типови туђег говора у приповеци Аникина времена дени управни говор – одсечни дијалог; в) фрагментарни цитат; г) слободни управни говор; д) индиректни (неуправни) говор; ђ) експресивни неуправни говор); е) полууправни говор; ж) слободни неуправни говор. Користећи се овим варијантама управног и неуправног говора, Андрић је представио оригинал- ност у обликовању стварности својих јунака. Модел управног говора и његови подтипови изразили су јединственост и аутентичност исказа јунака, а модел неуправног говора и његови подтипови представљају информисаност о мање прецизној фактографској функцији и померања тежишта са спољашњег на унутрашњи план – на размишљања, доживљаје и говор јунака. Моделовање стварности овог прозног дела приближено је читаоцима свим употребљеним типовима и подтиповима туђег говора, а с циљем остваривања непосредности и актуелности животне стварности јунака. Корпус Andrić, I. (2019). Novele o ženi. Beograd: Laguna. Литература Ковачевић 2010: М. Ковачевић, О неким стилско-језичким карактеристикама романа Сара Петра Сарића (О типовима туђег говора), у: Косово и Метохија у цивилизациј- ским токовима. Међународни тематски зборник, књ. I, Језик и народна традиција, Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 117–131. Ковачевић, М. (2011). Стилистика значења и зрачења. Ниш: Филозофски факултет. Ковачевић, М. (2012а). О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора. Срп- ски језик, XVII, 13–38. Николић, М. (2020). Србистичка истраживања типова туђег говора током последње две деценије. Српски језик XXV, 287–301. Bahtin, М. (1980). Marksizam i filozofija jezika. Beograd: Nolit. Prins, Dž. (2011). Naratološki rečnik (B. Miladinov, prev.), Beograd: Službeni glasnik. Сања Б. Гемаљевић 219 Митолошки зборник 46 Sanja Gemaljević Faculty of Philology and Arts Kragujevac Summary Types of speech in the short story Anika’s times by Ivo Andrić In this paper we analyze the different types and functions of speech in the short story Anika’s Times by Ivo Andrić using a descriptive method. The analysis is multi- faceted, syntactic-semantic and stylistic based on the typology of speech in representational literature and focused on interrelationships between direct and indirect speech and their expressiveness. Key words: types of speech; author speech; Ivo Andrić; Anikа’s times; short story. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 220 Сања Б. Гемаљевић ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 091=163.41"11" МИРОСЛАВЉЕВ ТЕРАТОЛОШКИ ТЕАТАР АПСУРДА РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ1 Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Сажетак. Примарни циљ овог папира било је, пре свега, покушај идејног сагледавања алузивног језика Мирослављевог јеванђеља.2 Научни исходи у овом раду довели су до могућности да је првенствени циљ писања овог јеванђеља био догматски одговор хум- ског кнеза Мирослава на католичко понашање сестрића Вукана,3 који је био ожењен ро- ђаком папе Иноћентија III. Вукан је као најстарији Немањин син био промовисан, 1195. године, за зетског краља, на доминантном простору католичке цркве у Котору, од папе је био награђен краљевском круном,4 пре свега због денунцирања босанског бана Кули- на, са чијом сестром је ожењен Мирослав, а која је била прокажена за припаднику богу- милске јереси.5 Кључне речи: Мирослављево јеванђеље; Кнез Мирослав; Вукан; Иноћентије III. 1 Рад је примљен 14. маја 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 2 Било је немогуће везати иницијале као поднаслове у целом изборном јеванђељу за целу ка- лендарску годину стога је сликар илустрацијом алудирао на одређени датум тј. дан у избор- ном јеванђељу. 3 *** Лексикон Минерва, практичан приручник за модерног човека, Загреб 1936. стр. 1527. 4 Банашевић Н. (1967). Историја Црне Горе, Титоград, стр. 403, 443-444. 5 Исто 221 Митолошки зборник 46 Јеванђеље српског кнеза Мирослава, Завидиног сина, сматра се да је написано између 1180. и 1191. године, још за живота великог жупана Стефана Немање.6 Ово је најзначајније дело српске средњовековне културе а било је по својој дог- матској стрултури „Изборно јеванђеље”, пуни „Апракос”.7 Оно је служило да се чита сваког дана по Пасхи, времену Васкрса а након Христовог распећа на Гол- готи.8 По јеврејском календару Пасха се догодила 14 дана месеца Нисана, у вре- ме прве појаве пролећног пуног месеца, увек у задњој недељи Нисана.9 Први Васељенски сабор у Никеји, 352. године, у време цара Константина Великог, Ва- скрс се није славио заједно са Јудејима као и њихов Песах, пре пролећне рав- нодневице, 21. марта, у недељу после пуног месеца (уштапа).10 Педесетница је била увек седам недеља после Васкрса, празниј Духова, Силазак Светог Духа на апостоле, тренутак када је за њих почео тренутак ширења хришћанства у рим- ском царству.11 На неки начин, био је то и Божији благослов за њихов рад на зе- мљи. Догматичо речено то је за хришћане био и почетак „Новог лета”.12 Мирослављево јеванђеље је било написано на белом танком пергаменту, овчи- јој кожи. Оно је имало листове димензија 41,8 х 28,4 сm.13 Оно је било двостубач- но, имајући од 23 до 24 реда на свакој страници. Иако је оно имало 181 страни- цу, оно је на такав начин имало укупно 362. стране.14 Свако поглавље имало је минијатурно осликан иницијал.15 На 181. страници „апракоса” било је насли- кано 296. иницијала,16 у форми минијатура, некад представљајући нераскии- диву повезаност људи са животињама. То је било по тумачењу Владимира Мо- шина „Тератолошки стил”,17 коришћењем представа људи са животињама према текстуалном садржају у јеванђељу.18 Историјске околности времена XII века Сматрамо да је стварање овог ремек дела српске средњовековне уметности мо- гло настати услед сплета историјских околности. У току XII века престо српске средњовековне државе био је захваћен различитим јересима као и културним утицајима. Ипак је највећи културни утицај долазио из Дубровника,19 који је у 6 Стевовић И. (2021). Књига о Мирослављевом јеванељу, Београд, стр. 5-326. 7 Исто, стр. 297-397. 8 Ђаковац А. (2015). Слово о Пасхи. У: Теолошки погледи XLVIII-2, Београд, стр. 203-232. 9 Исто 10 Исто 11 Према Дела апостолска, /Лујо Бакотић/, Нови Сад 1988, стр. 8-179. 12 Стевовић И. (2021), оп. цитат. 13 Исто 14 Исто 15 Исто 16 Исто 17 Мошин В. (1964). Минијатуре у ћирилским рукописима, Загреб, стр. 39-47. 18 Исто 222 Радмило Петровић Мирослављев тератолошки театар апсурда то време био под окриљем владавине норманског краља Рожера II. Овај нор- мански краљ се, 1130. године,20 прогласио краљем двају Сицилија, а од 1186. до 1190. године био је официјелни владар Дубровника.21 Он је, и поред смрти 1154. године22 још увек био владар Дубровника јер се као његова наследница за то из- борила ћерка Констанца.23 Констанца сеудала, 1186. године, за сина Фридриха I Барбаросе, Хенрика VI.24 А после Барбаросине смрти, 1190. године, Хенрик VI је као немачки цар25 постао нормански краљ обе Сицилије. Царица Констанца је умрла 1198. године.26 У то време је на папском престолу столовао, од 1190. до 1198. године, римски папа Целестин III.27 Наведени папа ће бити у директној вези са подизањем католичке цркве Св. Луке у Котору, 1195. године.28 Иако је ктитор ове цркве био Мавро Казафранко29 латински натпис са цркве казује да је на ром простору као краљ владао Вукан, син Стефана Немање. У наведеној цркви, на њеном јужном зиду, била је насликана фреска немачке царице Констанце, бискупа Рајханрда из града Барија и српске краљице и ви- зантијске принцезе Евдокије,30 која се још 1191. године, удала за Немањиног сина Стефана Првовенчаног, будућег српског краља.31 Краљ Дукље – Зете – Ву- кан био је ожењен рођаком немачког кардинала Лотара, који ће нешто касније, 1198. године, постати римски папа под именом Иноћентије III.32 Вукан је тако као краљ Зете био крунисан од стране Рима.33 А млађи Немањин Син Стефан добиће папску круну тек 1217. године када буде у браку са венецијанком Аном Дандоло, после пада Цариграда, 1204. године.34 19 Дубровачке мошти Св. Влаха и дисперзија етнонима Влах у XV и XVI веку. У: Баштина 32, При- штина – Лепосавић 2012, стр. 305-337. 20 Роџер II, 1195-1154. године, син норманског војводе Роџера I, умро 1101. године, који је отео Сицилију Арапима, повезао је Сицилију са градом Напуљом и прогласио се за краља двеју Си- цилија. 21 Иако је умро 1154. године, после његове смрти владала је његова ћерка Констанца (Larousse universel II, Paris 1922, стр. 813) 22 Исто 23 Исто, Том I, стр. 511. Констанца се удала за Хенрика VI, а умрла 1198. године. 24 Хенрик VI је умро 1196. године.Исто 25 Исто 26 Исто 27 Исто 28 Папа Целестин III је владао од 1191. до 1198. (Fihtinger C. LEXIKON dr Heiligen und Popst, Beč 1989) 29 Трифуновић Л. (1088). Уметнички споменици, Београд, стр. 463.Исто 30 Исто 31 Острогорски Г. (2017). Историја Византије, Београд, стр. 463. 32 Исто 33 Fihtinger C. LEXIKON dr Heiligen und Popst, оп. цит. 34 Банашевић Н. (1967). Историја Црне Горе, оп. цит. Радмило Петровић 223 Митолошки зборник 46 Нешто раније, 26. септембра 1186. године,35 после ратних сукоба из 1185. го- дине, између Срба и Дубровника био је потписан мировни уговор. Потписници тога уговора били су, од стране Дубровника, надбискуп и трибун, док је српска делегација била на челу са Стефаном Немањом и његовом браћом, Миросла- вом и Страцимиром. Отада је заувек наступио мир између Србије и Дубровни- ка. Дубровниј је у то време још увек био културно средиште Византије јер је у веку уз помоћ моштију Св. Влаха, дела лобање, успео да начини реликвијар из- узетне уметничке вредности.36 Римске папе Александар III и Климент III су, још од 1159. до 1191. године, град Дубровник као регионалну надбискупију шема- тизмом обухватили за католике на простору Дукље, Србије и Хума.37 Све горе речено је била историјска околност која је условила да маварско-ви- зантијска култура Сицилије буде удружена са културом немачке „романике” у XII веку, што би највероватније био превасходни основ стварања ликовне дис- позиције ремек дела као што је то Мирослављево јеванђеље али за потребе право- славне цркве хумског кнеза Мирослава.38 Дукљански краљ Вука, хумски кнез Мирослав и босански бан Кулин Алузивност Мирослављевог јеванђеља огледа се на првом месту у идеји да се срп- ски културни простор XII века, који је одувек био искључиво оријентисан на византијску културу, коначно сједини са простором католичке Далмације, која је била матица српског католичког идентитета. Формирање српске државе у Дукљи било је засновано искључиво на основи припадности Риму. Први срп- ски краљ Михајло био је краљ Дукље, од 1077. године,39 са круном коју је добио од Рима а не из Цариграда. То ће исто учинити краљ Зете Вукан и краљ Стефан Првовенчани у XIII веку. Падом Византијског царства, 1204. године, Срби су на крају испунили свој сан о својој коначно признатој државности, да краљевску круну добију из Рима а да, оно што је у овом случају још важније, права за своју вероисповест добију од византијске Никеје у рангу аутокефалне архиеписко- пије.40 На горе наведени начин, први пут ће у српској историји, бити успоста- вљена граница српске државе и граница аутокефалности Српске православне хришћанске цркве. А што је још важније од свега реченог, тај свеобухват срп- 35 Острогорски Г. (2017). Историја Византије, стр. 402, 463-464, 467, 473, 492. 36 Оригинал мировног споразума између града Дубровника и Стефана Немање са браћом напи- сан је 27. септембра 1186. године налази се у оригиналној верзији димензија 23,6 х 23,4 сm у Државном архиву града Беча. 37 Fihtinger C. LEXIKON dr Heiligen und Popst, оп. цит. 38 Исто 39 Исто, стр. 383, 394-396, 399, 410, 412, 433, 438-439, 441-443. 40 Банашевић Н. (1967). Историја Црне Горе, стр. 442-444. 224 Радмило Петровић Мирослављев тератолошки театар апсурда ских епископија – шематизам ће у српској држави и народу трајати у наредних 800. година. Али, у XII веку, у време владавине кнеза Мирослава и католичког зетског краља Вукана, ситуација за српску државност и право на јединствену верои- сповест, још увек није била јединствено уобличена. Тако да су, у исти мах, по- стојале две паралелне црквене конфесије вођене из различитих духовних цен- тара, једна из Рима а друга из Никеје. Да се подсетимо, за византијску царевину краљеви и владари нису били делови владарске хијерархије. За њих је тај ранг био у чину севастократора,41 носиоца владарског венца са драгим каменом у центру. Ово звање носили су као чланови византијске владарске породице и велики жупан Стефан немања и краљ Стефан Првовенчани. Век касније, за вре- ме византијске династије Палеолога, севастократори као чланови царске поро- дице ће бити замењени титулом деспота.42 То ће утицати и на декорацију вла- дарског орната, владарско одличје од венца постаће тијара, налик римском и византијском војничком шлему, али сада искићеног бисерима и драгим каме- њем са крстом од злата или драгог камења на врху. Сматрамо да је разлог писања Мирослављевог јеванђеља, на алузиван „терато- лошки начин”, налик театру апсурда, био са циљем да се на подругљив начин, као неком врстом бурлеске, покаже путем најсветије хришћанске књиге јеван- ђеља, Вуканово лицемерје,43 јер је он директно покушао да увуче династију Не- мањића у богумилску јерес и на тај начин већ постигнут међународни статус српске државе доведе у егзистенцијално питање. Зато се кнез Мирослав, на по- другљив начин, подсмева зетском краљу представљајући га као јудејског кра- ља Ирода, који је на бесраман начин одсекао главу Јовану Крститељу због неу- спешне афере његове жене са Јованом.44 На минијатури са иницијалом у јеванђељу, која носи идентификацију fol. 36, дата је ликовна представа Јована Крститеља како стоји под окриљем аркаде ис- пред неке имагинарне цркве, лебдећи на небу, који у својој левици држи крст форме скиптра, док својом подигнутом десном руком благосиља. Што је још апсурдније у свему представљеном, латиничним словима, изнад главе пише ŽVAN BATISTA.45 Мирослав је у иницијалној представи Јована Крститеља, fol. 36, покушао да алузивним језиком представи босанског бана Кулина. Јер он је неправедно код папе денунциран као богумилски јеретик. Апсурд се огледа, пре свега, шта је алузивним језиком речено46: „Сви су тада знали у то време, да 41 Исто, Михајло син Војислављев, стр. 383, 394-396, 399, 410, 412, 433, 438-439, 441-443. 42 Исто, стр. 402, 442, 460-461, 463-464, 467. 43 Исто, стр. 443, 453, 488, 492, 494, 503-504, 510, 576, 635. 44 У Јеванђељу прича библијској личности Ирода је била могућност јер је лик носио немачку круну са ухобранима исту онакву какву је носио хрватски краљ Томислав (910-928) предста- вљен на једном рељефу у Сплиту (Према: Острогорски Г. 2017, стр. 309) 45 Стевовић И. (2021). стр. 242-256. Радмило Петровић 225 Митолошки зборник 46 Богумили нису поштовали улогу Јована Крститеља, као пророка, јер су верова- ли да је „он” претеча цару великог солнца, Антихриста, сматрајући га староза- ветником који је био проклет као и сви други пророци. Богуми га нису призна- вали за светитеља јер је он, по њима крштавао својим ђаволским крштењем.47 Мирослављево јеванђеље као форма босанске Апокалипсе Исказано Мирослављево ругање према Вукановом лицемерју, огледа се на ско- ро свим страницама јеванђеља: немогућим људским представама, људи спле- тени са животињама, као нека форма немогуће симплегме. Овај колоплет људи и звери је желео да на сликовит начин искаже скривену поруку моралне стране јеванђеља.48 Да се подсетимо, босански богумили – крстјани, за разлику од ортодоксних Срба и оних католичких обреда, у етичком смислу били су много радикалнији, били строжи и ригиднији на скоро монашки начин, свога скоро сеоског једно- ставног начина живљења.49 За њих је православна црква изгледала као нека жена која је била луксузно одевна, украшена драгим камењем, она је за њих била „Велики Вавилон”, мајка блудница, пијана жена која се напила крвљу све- тих мученика (Отк. 17. 4-6).50 Хијерархију православне цркве богумили су разу- мели и схватали као животињу која има два рога, а говори као змија (Отк. 13. 11).51 За богумиле је Апокалипса јеванђелисте Јована била у потпуности у складу са богумилским веровањем па су је из тог разлога посебно и често преписива- ли.52 Босански крстјани су из Јованове Апокалипсе избацили део „у његовом хра- му” (Отк. 19) јер су они негирали постојање храмова као места где се обављају хришћанске службе.53 Још је можда била важнија друга разлика у односу на православну цркву, што су у 22. глави Апокалипсе, стабло живота поистовећива- ли са ликовном представом жене.54 Један катарски требник цркве босанске представљао је духовно крштење богумила као средњовековни обред примања у монашки ред.55 За нас је био веома занимљив један богумилски молитвеник који се окончавао почетком Јовановог јеванђеља (1. 117) које се читало прили- 46 Цуњак М. (1979). Богомилство и симболика стећака, /необјављен магистарски рад/, Београд, стр. 55. 47 Исто 48 Исто, стр. 90. 49 Исто, стр. 63-65. 50 Исто, стр. 90. 51 Исто 52 Исто, стр. 90-91. 53 Исто, стр. 36-39. 54 Исто, стр. 91. 55 Исто, стр. 36-38 226 Радмило Петровић Мирослављев тератолошки театар апсурда ком „крштења” оних који су били новопримљени у цркву Исусову а који су та- кође читао у православној и католичкој цркви.56 Али, богумилско учење, у XII веку, као да није као раније више било искљу- чиво етички настројено, богумилско учење и јерес није више нарочито истица- ло своје дуалистичке принципе изразите крајности, изгледа да је оно, на изве- стан начин, покушало да се прилагоди православној и католичкој хришћанској црквеној служни. Да се на тај начин што више приближи веома јакој босанској и српској средњовековној држави. Да би смо коначно коначно утврдили тај то- лерантан однос кнеза Мирослава према богумилима најбољи пример за то је било коришћење самог почетка Мирослављевог јеванђеља. Док је свуда у новоза- ветним јеванђељима еванђеоски ред ишао по реду од 1 до 4, примарно са Јеван- ђељем по Матеју, Марку, Луки и Јовану.57 Овде, у Мирослављевом јеванђељу, тај ред је био у потпуности измењен. Прво је избачено Јеванђеље по Матеју, значи тако је остало само три јеванђеља и њихови ликови на насловној страници: Јо- ван, Марко и Лука. Инсистирање на улози јеванђелисте Јована, на карактер и улогу у Миросла- вљевом јеванђељу јасно говори да је богумилска јерес доста преузела из гностич- ке филозофске религије, пре свега антропологију, тј. да човек има и тело и ду- шу, из чега је произилазио и начин могућег спасења верника. Али поента богу- милског веровања као форме гнозе, филозофског утемељења, је да се заувек одвоји душа од тела верујућег. Управо се Јованово јеванђеље каткада карактери- сало по својој изузетној учености варијантом филозофске диспозиције. Стога ћемо у нашем папиру и цитирати не само почетак Јеванђеља по Јовану, глава 1, од 1 до 5, дајући тај део Јовановог јеванђеља датог на почетку Мирослављевог јеван- ђеља на старословенском српском језику. Ми стога тај примарни почетак тог Је- ванђеља по Јовану дајемо у Бакотићевом преводу, потом и оригиналном богу- милском старословенском српском језику, латинском и грчком језику. Лујо Бакотић, као да је стога веома добро разумео ту Јованову филозофему, насло- вљава ову прву главу насловом: РЕЧ. 1) У почетку беше Реч, и та реч беше у Бога, и Бог беше реч.58 2) Ова беше у почетку у Бога. 3) Све је кроз њу постало, и ништа, што је постало, није постало без ње. 4) У њој беше живот, и живот беше светлост за људе. 5) И светлост светли у тами, и тама је не прихвата. Босански требник (молитвеник) сравњењем са катарским, провансалским. Каже слично реченом и у Мирослављевом јеванђељу.59 56 Исто 57 Стевовић И. (2021). стр. 65-161, слика бр. 26. 58 Исто Радмило Петровић 227 Митолошки зборник 46 1) Икона бје слово и слово бје од Бога и Бог бје слово. 2) И се бје искоње у Бога. 3) И вса тјем беше еже бје. 4) В том живот бје и живот бје свјет чловјеков. 5) И свјет бје в тми и свитит се и тма јего не обује.60 На латинском језику прва глава (caput primum) иде мали увод који гласи: Verbu est Deus, vita et lux omnem hominem illuminans; per quod omnia facta sunt, ez quod homo factum est; cui testimonium perhibet Joannes, dicens, et indignum qui illius solvat corrgiam calceamenti, euque esse agnum Dei qui tollit peccatum mundi. Anreas alter duorum Joannis discipulorum, qui Jesum secuti sunt, adducit ad illum etiam Simonem fratrem suum; Philippus quoque a Jesu vocaius, a ducit ad eum Nathanael. 1) In principio erat Verbum, et Verbum erat apud Deum, et deus erat Verbum. 2) Hoc erat in principio apud Deum. 3) Omnia per ipsum facta sunt, et sino ipso factum est nihil quod factum est. 4) In ipso vita erat, et vita erat lux hominum.61 5) Et lux in tenebras eam non comprehenderunt. Јованово јеванђеље на грчком, транскрибовано латиницом каже: 1) En arhi o logos, ke o logos en pros ton Teon, ke Teos en logos. 2) Uto sen arhi pros ton Teon. 3) Panta di avtu egeneto, ke horios avtu egeneto ude o gegonen. 4) En avto zoi en ke e zoi en to fos ton antropen. 5) Ke to fos en ti skotia feni, ke e skotia Avto u katalalaven.62 Сравњивањем Бакотићевог превода Јеванђеља по Јовану, богумилским чита- њем Јована, почетком латинског и грчког оригинала указује на значај овог дела Новог завета за сам почетак Мирослављевог јенађеља, тј. Са разлогом убаци- вања јеванђелисте Јована на примарно место у јеванђељу. На тај начин и сама насловна страница Мирослављевог јеванђеља, по Јовановом тумачењу, добија бо- гумилски гностички карактер.63 59 Бакотић Л. (1988). Библија - Стари и Нови Завет, Нови Сад, стр. 62. 60 Цуњак М. (1979). Стр. 94. 61 Исто 62 Novum testamentum, graece et latinum, Lipsae 1884, стр. 346. 63 Исто 228 Радмило Петровић Мирослављев тератолошки театар апсурда Закључак Слику о значењу и важности Мирослављевог јеванђеља коначно је артикулисао професор др Иван Стевовић64 са катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Он је 2021. године публиковао у издању Српске књижев- не задруге Мирослављево јеванђеље, на 323. странице, са импресивним бројем колор фотографија при чему је прикупио све најзначајније научнике из по- следња два века који су се бавили проблемом Мирослављевог јеванђеља. Стога је он од огромног броја интерпретатора изабрао, по њему, само четрнест аутора који су покушали да наведено јеванђеље научно интерпретирају из више науч- них области. Пре свих, старословенске палеографије, потом догматичаре и ко- начно стилисте, историчаре уметности. Наравно, за нас је био примаран аспект из области историје уметности. Ту је колега Стевовић нашао да у ово укључи професорску елиту са катедре за историју уметности у Београду: Све- тозара Радојчића,65 Јованку Максимовић, Војислава Ђурића и Димитрија Бог- дановића, највећег ауторитета за словенску палеографију у ХХ веку. Од свих горе наведених ауторитета, чак оних најчувенијих руских палеографа, као што је то био Куљбакин, ми се ипак одлучујемо за Лазара Мирковића, можда најве- ћег догматичара ХХ века који је у исто време био изузетан зналац свих пробле- ма средњовековне српске историје уметности.66 Тандем словенских филолога данашњице Никола Родић и Гордана Јовановић67 су својим радом дали једино могуће полазиште за даљи научни приступ Мирослављевом јеванђељу. Мој папир је ипак био заснован на капиталним исходима професора Лазара Мирковића који је на више од 60 страница текста успео да на јединствен начин расчлани оно што је било ликовно од оног што је било језички битно. А он је у потпуности успео да расчлани, разоткрије, све скривене идеје и тајне звериње „тератологије”, која је била душа Мирослављевог јеванђеља. Полазећи од идеје Владимира Мошина,68 Мирковић је у потпуности објаснио, са зооморфне и фи- томорфне стране, улогу тог биљног и животињског света у декорацији Миро- слављевог јеванђеља. И коначно, заједнички рад Николе Родића и Гордане Јова- новић публикован на скоро 400 страница, уз редакцију и виђење Димитрија Богдановића, по први пут, показао је да се у великој учености и занатској ве- штини ишчитавања средњовековне српске писмености, постоје и неки људи који су овладали моћном теолошком догматском спремом да успеју да тај ма- гичан и лавиринтни споменик доведу у неки научни систем и ред који ће по- 64 Исто 65 Исто 66 Стевовић И. (2021). стр. 65-161, сл. 26. 67 Исто, оп. цит. 68 Исто, стр. 171, 205-279, 191, 187. Радмило Петровић 229 Митолошки зборник 46 служити наредним генерацијама да они сами поново, као у мраку, не траже кључ за своје налазиште у будућим научним исходима.69 Мој папир био је подстакнут Мошиновом идејом артикулације зверињег сти- ла као формом науке „Тератологије”.70 Скоро 300. минијатурних композиција из Мирослављевог јеванђеља су за сваког научника страх и апорија, јер је у сушти- ни било немогуће стилски повезати толики број ликовних представа у једну је- динствену стилску уметничку целину. Моја менторка са дипломског рада, са катедре за историју уметности, госпођа Јованка Максимовић, са Филозофског факултета у Београду, можда је, на проблемима Мирослављевог јеванђеља потро- шила више деценија да на неки начин успостави, не само, идеју целокупне де- корације, већ и могућу радионицу из Италије, која би могла ту да нађе колум- нисте, Глигорија дијака и сликара минијатуристе Варсамелеона. На једном ме- сту се чак помиње и Григорије као могући аутор.71 Рад Млађана Цуњака72 на проблемима „Богумилства”, кроз његову добру си- стематизацију доктора археологије, покушао је да овај проблем постави искљу- чиво путем целокупне споменичке грађе стећака. Пошто је Цуњак и као дипло- мирани теолог и богослов имао довољно догматске спреме да извуче из споме- ничког блага стећака оно што је било битно за степен јеретичности, пре свега босанских богумила.73 Мога дугогодишња посвећеност рунским споменицима Скандинавије,74 потом ирским минијатурама75 и посткаролишке уметности76 довела је до закључка да је овде германски утицај био ипак најважнији. Али нормански, сицилијански утицај, који је био веома јак на простору Јадрана и Дубровника довео германску „тератологију” у ветзу са медитеранском ислам- ском културом Мавара77 и уз коптску византину78 оплеменила је, не само култу- ру Византије, већ веома утицала и на исламски свет Медитерана.79 69 Исто, стр. 63. 70 Исто, стр. 297-320. Такође, требало би нагласити да исти аутори: Никола Родић и Гордана Јо- вановић, за САНУ у редакцији Димитрија Богдановића, у Београду 1986. године, публикују на француском језику целокупни апракос – Изборно јеванђеље Мирослављевог јеванђеља у оби- му од 362 странице са насловом: L’Evangeliare de Miroslav. 71 Стевовић И. (2021). Оп. цит. У наведеној публикацији дати су сви публиковани радови профе- сорке Јованке Максимовић, од 205. до 296. странице. 72 Цуњак М. (1979). У обиму око 200. страница. 73 Исто 74 Bloch-Makkerud T., The Vikings. 75 Sweeney J. J. (1965). Irish Illuminated Manuscripts of Early Christian period, Milan, стр. 5-24. 76 Kubah E., Bloh P. (1974). Romanička umetnost, Novi Sad. 77 *** The Gold Guides, SICILY the complete guide to the island, Florence 2003, стр. 1-142. 78 Kuhnel E. (1924). Maurisce Kunst, Berlin, стр. 1-155. 79 Капитална изложба Коптске уметности одржане у Музеју мале царске палате, са луксузним каталогом са преко 350 страница текста и луксузним фотографијама у боји издат је у Паризу 1964. 230 Радмило Петровић Мирослављев тератолошки театар апсурда Сутон Византије, 1204. године,80 био је шанса и за друге народе Балкана и Европе. Кападокијска стилска, иконоборачка фаза, византијске уметности, од VIII-X века,81 доста је утицала на рушење античких идела македонске династи- је, византијског царства од IX до XI вела. Српска средњовековна култура XII и XIII века,82 блиско је била доведена у везу са културом Угара83 потом и немач- ком романиком XII века,84 дала је у пластичној декорацији манастира и приме- њеној уметности искључиво српску интерпретацију византијске културе. Управо је и колосалност Мирослављевог јеванђеља као ремек дела европске умет- ности проистекло из српског духовног схватања Апокалипсе. Јер, увек је била тенденција у српском духовном менталитету дух крајности, нека скривена драматичност, у односу на универзалност владарске моћи. Та моћ владара је увек доводила у крајност људски живот у „театар апсурда”. 80 Острогорски Г. (2017), оп. цит., стр. 474. 81 Исто, стр. 143, 288, 299. Посебно обрађена Тема Кападокија. 82 Исто, стр. 146, 148, 258, 277, 309-310, 343, 412, 432, 438, 442, 453, 461, 463-464, 467-468, 476, 492, 500, 512, 516, 519, 524, 453-532, 538, 544, 549, 557-558, 573, 558, 574, 578, 588, 592, 604, 615, 620-621, 639. 83 Мађари (Угри), Исто, стр. 296, 324, 390, 382, 394, 414, 417, 432, 437-446, 453, 463, 467, 472, 503, 521, 524, 574, 611, 625, 639, 390, 411. 84 Исто, стр. 24, 30-31, 325, 362, 433, 435-438, 440, 444-445, 461-462, 469-470. Радмило Петровић 231 Митолошки зборник 46 Radmilo Petrović University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty of Philosophy Summary Miroslav's Teratology Theater of the Absurd The primary goal of this paper was, first of all, an attempt to conceptually perceive the allusive language of Miroslav's Gospel. The scientific results in this work led to the possibility that the primary goal of writing this Gospel was the dogmatic response of Prince Miroslav of Hum to the Catholic behavior of his cousin Vukan, who was married to a cousin of Pope Innocent III. Vukan, as Nemanja's eldest son, was promoted, in 1195, to the king of Zeta, in the dominant area of the Catholic church in Kotor. He was awarded a royal crown by the Pope, primarily for denouncing the Bosnian ban Kulin, whose sister Miroslav was married to, and who was denounced as a member of the Bogomil heresy. Key words: Miroslav’s Gospel; Prince Miroslav; Vukan; Innocent III. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 232 Радмило Петровић ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 271.222(497.11)-523.4/.6"1455"(083.81) СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ОБЛАСТИ БРАНКОВИЋА ПРЕМА ТУРСКОМ ПОПИСУ ИЗ 1455. ГОДИНЕ ЖИВОЈИН Р. АНДРЕЈИЋ1 Центар за митолошке студије Србије Рача – Крагујевац Сажетак: На основу турског пописа Области Бранковића, из 1455. године, евидентира- ног броја попова и протопопова и манастира, реконструише се шематизам Српске пра- вославне цркве у овој области у време Српске деспотовине у првој половини xv века. У тренутку пописа било је 575 села, 60 мезри – напуштених села, 317 попова, 48 протопо- пова, односно 299 цркава и 16 манастира. Овом броју је у раду придодат град Ново Брдо са подграђима у коме се налазила црква митрополије Липљанске као и Приштину са тр- гом и црквом и манастиром Грачаницом. У Новом Брду су биле и још 12 мирске цркве, један манастир и два велика трга. Дакле, пре пада Области Бранковића, која је била у са- ставу Деспотовине Србије, пре 1455. године, постојала су: 635 села, 312 цркве, 18 манасти- ра и 6 трга. Кључне речи: Област Бранковића; Српска црква; жупе; нахије; свештеници; цркве; манастири. 1 [email protected] Рад је примљен 14. маја 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 233 Митолошки зборник 46 Територија једне земље у оквиру српске средњовековне државе се, углавном, преклапала с територијалном јурисдикцијом епископије. С тим у складу, у Ср- бији постојале су земље: Рас (Рашка), Босна, Срем, Мачва, Браничево, Кучево, Тимок, Нишава, Топлица, Моравице, Дукља – Зета, Травунија, Захумље, Пага- нија, Усора, Соли, Врбас – Доњи краји, Западне стране, Дрина, Будимља, Дабар, Хвосно, Призрен и Липљан (Андрејић, 2016, стр. 61; Андрејић, 2018, стр. 64). Зе- мљу је чинило више жупа, основних управних јединица. Жупе су биле на про- стору развођа истоимене реке и чиниле су је, у зависности од величине речног слива, бројна села. Имена река су одређивала имена жупа и жупских средишта. Унутар српске државе постојале су и велике удеоне области чланова владарске династије као и феуди високе властеле који су могли обухватати више земаља, односно десетине жупа. Освајањем српских земаља, Турци су наследили феу- дални и жупски систем али су их преименовали у нахије. Једна нахија је могла да обухвата и две жупе. Подручје нахије се углавном поклапало с подручјем ка- дилука али није увек морало бити тако. Највећи број нахија задржао је имена некадашњих жупа. Турци су успостављали и вилајете, који су били војно-ад- министративне јединице више од нахије, а мање од санџака. При томе, вилајет је у пописима приказан на исти начин као нахије (Мацура, 2001, стр. 56–57; Ан- дрејић, 2016, стр. 61). Што се тиче шематизма српске средњовековне епископије нема података. Нема сумње да је црква једног већег села са неколико суседних чинило парохи- ју – инурију. Све до xiv века инурија је назив и за епископију, али се овај назив губи и једино се тако називају територије сеоске цркве. Према Законику цара Ду- шана, попови који служе у сеоским црквама имају баштине – поседе, а уколико их немају, даване су им три њиве. Поп баштиник био је слободан, а онај који је добијао земљу био је зависан од свог господара. Од поповске баштине је узиман доходак црквени (Бубало, 2010, стр. 160, 162, 172). Шематизам Српске цркве је имао свештене чинове према византијском систему. Између епископа и све- штеника није било посредника. Поп је био у обавези да најмање три пута оде епископу и достави црквени приход. Постојао је протопоп који је од стране епископије, према Законику цара Душана, постављан у свим трговима и градо- вима (Бубало, 2010, стр. 151), као архијерејски намесник с посебним овлашће- њима, да врши мисионарску дужност без права надзора парохијских свеште- ника. Уочава се градација сеоског свештенства, које се дели на обичног сеоског презвитера и првог међу сеоским презвитерима – протопопа (Милаш, 2004, стр. 423–424; Јањић, 2020, стр. 72). Постојали су и окружни презвитери са зва- њем старца – старешине. Организација парохија – инурија није била позната у појединостима: „Положај парохијског свештенства није био свугде једнак. Једни беху баштиници своје сопствене слободне баштине или стаса… Остала свештеничка имања, сем ове 234 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … духовне парцеле, имали су сносити све прописане земаљске терете” (Јиречек и Ра- доњић, 1978, стр. 66). Свештеници и њихова имања сносили су све прописане терете и порезе према владару и епископу. И после пада под турску власт овакав статус ће свештени- ци имати и даље. Међутим, у српској средњовековној држави није познато цр- квено устројство унутар епископија према жупама.2 Под турску власт су пале Пећ и Жича, седишта српске цркве. У једном запису из 1453. године наводи се петнаест српских епископија, међу којима су рашка, скопска, призренска, липљанска и кончулска (Стојановић, 1902, стр. 93–94) које су припадале области Бранковића. Липљанска – Грачаничка митрополија је имала седиште у граду Ново Брдо. У Новом Брду и његовој околини било је не- колико десетина свештеника. Према турском попису области Бранковића, 1455. године, било је преко триста свештеника. Пад Новог Брда после вишед- невне опсаде, 1. јуна 1455. године, означио је пропаст Грачаничке митрополије (Спремић, 1994, стр. 465, 468, 470). Пред пад Српске деспотовине умро је српски патријарх Никодим II, 1455. године. Нови патријарх, Арсеније II, изабран је исте или следеће године. Турци су се, углавном, држали главних градова и друмова, не залазећи мно- го у села. Најважније је било да се од народа убере порез, а он је могао мирно да обавља своје обичаје и упражњава верски живот. Турске власти су признавале кнезове из народа који су имали спахилуке. Међу спахијама се појављују и по- пови, чак и калуђери. Однос османских власти према цркви је углавном толе- рантан и није вршена принудна исламизација. Није било забрањено поправља- ње старих цркава и манастира који су постојали пре пада Деспотовине, али није била дозвољена изградња нових. Уз то цркве нису смеле да постоје у око- лини муслиманских махала или између две џамије. Пописани домаћини – одрасли хришћани, породичне кућне старешине спо- собне за производњу, давали су годишњи данак султану од 40 аспри (један златник), својим феудалним господарима половину царског данка (20 аспри) као и десетак читаве летине или хране. У турским пописима се претежно нала- зе манастири док је помен цркава веома редак, пошто за цркве није било про- писано плаћање пореза и дажбина јер нису имале имања с којих се приходова- ло, мада су сами попови имали приходе од земље и вршења верских обреда. Не може се у потпуности тврдити да су у пописима убележени сви попови. У поре- ском смислу, свештенство у парохијама се није разликовало од обичног ста- новништва – раје. Област Бранковића, или Вукова земља, у време његове највеће моћи захвата- ла је бројне велике градове: Приштину, Вучитрн, Трепчу, Звечан, Пећ, Призрен, 2 Према жупском устројству Католичка црква у Хрвата је формирала црквене жупаније. Исти је случај и са Угарском, која је усвојила словенски жупски систем. Живојин Р. Андрејић 235 Митолошки зборник 46 Скопље, Сјеницу и Комаране на Лиму. Престоница Вука Бранковића била је Приштина (Динић, 1978, стр. 149). Епископије Српске православне цркве у „зе- мљи Вук” биле су Рас, Липљан, Хвосно и Призрен (Андрејић, 2016, стр. 197–235). У турском збирном попису из 1455. године пописан је „вилајет Вук” али без онога што су Турци освојили после 1392. године (Звечан, Јелеч, Никшић и дру- го) као ни хасови великог везира и румелијског беглербега у вилајетима Ско- пље, Јелеч и Бистрица призренска (Hadžibegić, Handžić i Kovačević, 1970, стр. xii). Нека села припала су Крајишту Иса-бега Исаковића према одговарају- ћем дефтеру: Липљан, у вилајету Приштина, Глоговац и Рабовац (Šabanović, 1964, стр. 22). Заправо, пописане су само нахије: Трговиште, Клопотник, Долци, Морава, Вучитрн, Тополница и Лаб. При томе, град Приштина и вилајет Звечан нису пописани у области Бранковића као ни град Ново Брдо. У Новом Брду је пописана само војна посада. За изучавање Области Бранковић је од великог значаја и Војнучки дефтер из 1455. године, али се децидирано не каже да је ово попис војнука некадашње области Бранковића. Пописани су војнуци санџака: Крушевац, Вучитрн, При- зрен и вилајета Звечан, Јелеч, Сеница и Ходидед (Катић, 2020). Пописане су на- хије: Дубочица, Пољаница, Топлица, Измирлик (Изморник), Петруш, Сеница, Рас, Ходидед, Тополница, Лаб, Вучитрн, Морава, Призрен, Пећ, Клопотник и Бихор, као и вилајети Звечан и Јелеч. Врло је важно приметити да овај попис са- држи и поглавље: „Препис дефтера војнука вилајета Влк који је припојен сан- џаку Призрен”. У овом делу је попис војнука нахија: Призрен, Пећ (некадашња жупа Хвосно), Клопотник и Бихор (Катић, 2020, стр. 132–142). Може се примети- ти да су у попису војнука налазе и попови, али се примећује, иако су пописи из исте године, да се разликује број села у нахијама па чак и имена попова, као што ће се видети у неколико случајева. Турци су први пут заузели земље Бранковића, 1433. године, а повраћене су им мировним уговором између деспота Ђурђа и султана Мурата II, 15. августа 1444. године: „Нека поново управља тврђавама и градовима којима је раније управљао, и нека сваке године шаље државној благајни тридесет пута по сто хиљада дирхема (три милиона акчи). По споменутом уговору, поново су му предате тврђаве које су биле заузете, те су се повукли тимарници и диздари који су се налазили у споменутим крајевима” (Катић, 2020, стр. xiv). Војнуци су припадали посебним јединицама турске војске. Они су били не- кадашњи војници средњовековних балканских владара и обласних господара а у турској служби су имали дужност да обављају разне службе у војним логори- ма и да се брину о коњима и мазгама. Џебелије војнуци су се као ситно плем- ство борили у рату на коњима, заштићени лаким оклопом. Учествовали су у ратовима и као пешадија – кара војнуци (Катић, 2020, стр. 9–17). 236 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … Када је у питању попис Области Бранковића из 1455. године да се приметити да се уз манастире уписују монаси и калуђери. Приређивачи и преводиоци по- писа су назив калуђер читали као „kalojor”. Калођер – калуђер је стари монах, или уопштено монах. Монаси се нису женили и нису имали потомке (Бого- словски енциклопедијски речник I, 2000, стр. 452). Калуђери су могли имати баштине на које су плаћали порез. Преводиоци по- писа наводе у селима и калојоре, као и синове калојора. Ово је унело забуну код појединих истраживача и историчара (Мацура, 2001; Ивановић, 2013) па су сма- трали да су и овде у питању калуђери и њихови синови, што никако не може бити. У питању су мирјани калогери (калегери) који су, у ствари, по занимању зидари, градозидари (Шабановић, 1964, стр. 619). Они су могли бити и мусли- манске вере тако да не долази у обзир да су у питању хришћански калуђери, односно старци монаси. Попис из 1455. године не помиње седишта епархија и митрополија тако да се из тих разлога претпоставља да су се врх цркве и нижа хијерархија повукли у слободни део Српске деспотовине и да су једина црквена институција били сеоски свештеници. Већ је констатовано да се у попису налази 307 попова,3 49 протобора, 32 монаха, 35 калојора и само 6 цркава и 9 манастира. На другом месту, тврди се да је било 288 попова пореских обвезника. Постављено је пита- ње: због чега је пописан тако мали број цркава и манастира, а потом и: да, мо- жда, стварно није било више цркава и манастира од оних који су 1455. године пописани? При томе, губи се из вида да се уз ових 6 цркава пописани монаси и да су, уствари, у питању манастирске цркве а то упућује на то да постоји 15 ма- настира. Претпостављено је са резервом да сваки свештеник опслужује верни- ке у својој парохији и да свака парохија има своју цркву, сеоску или гробљан- ску. Следећи ово мишљење дошло се до тога да је постојало „до око 300 цркава свих врста”. Уз то, као свештена лица се наводи 49 протобора, мисли се веро- ватно да су у питању протоповови, али се они не узимају у обзир. (Мацура, 2001, стр. 221, 444, 251–252, 254–255) Протопоп је стари назив за протојереја у својству старешине, али је ово звање изашло из употребе почетком xiv века. Протопопо- ви су увек вршили дужност председника „духовне управе”, окружних презви- тера и слично, имајући посебно поверење епархијске управе (Православни бо- гословски енциклопедијски речник, ii, 2000, стр. 198). Исте године када се појавио превод турског пописа Области Бранковића из 1455. године, Храбак је извршио анализу са тежиштем на броју и социјалном статусу свештеника, а не у вези с утврђивањем броја цркава: „Подаци које нам даје дефтер […] несумњиво показују социјалну диференцијацију међу свештеним лицима. На челу једног тимара у нахији Тополници налазио се поп Радихна, уз Милоша, Бојка, Богослава и Дејана. Поменути су били браћа […] Ов- 3 Богумил Храбак је евидентирао 304 свештеника (Храбак, 1972, стр. 68). Живојин Р. Андрејић 237 Митолошки зборник 46 де треба свакако тражити бивше властелинчиће који су се инкорпорирали у нови феудални систем као војно племство.” Храбак примећује да се у селима с једним свештеником поп налази на првом месту пописа мештана у 103 случаја, а на другом месту девет пута. Храбак сма- тра да је било само девет живих и пустих манастира и шест цркава с монасима. Сматра да је „карактеристично […] разликовање монаха од калуђера” а потом додаје: „Поред калуђера који су живели у општежићу постојао је известан број калуђера који су боравили по селима, кућа уз кућу са осталим сељанима”. Хра- бак сматра да је „било сељака који су при крају живота примили монашки завет, остајући често у својој ранијој животној средини… Испадало би да је домаћинства која су била ве- зана за цркву, непосредно (свештеници и њихова родбина) или посредно (калуђе- ри и њихова родбина) било 4,42%. Тај број је несумњиво висок за прилике хх века. Он је висок, међутим, и с обзиром на прилике xv столећа, јер је на Западу, у најка- толичкијој земљи Италији свештенство чинило свега 1% становништва” (Храбак, 1972, стр. 67, 73, 76, 78–80). Ранији истраживачи пописа Области Бранковића сматрали су да су велика села била она са 81 и више домаћинстава/кућа, средња она која имају од 21 до 80 домова, мала села од 6 до 20 и патуљаста испод 6 домова. Сматра се да је у средњовековном Новом Брду живело између осам и десет хиљада становника (Ковачевић Којић, 2001, стр. 274). Према једној анализи, процењено је да област Бранковића има од 23.000 до 30.000 становника, али се коначно тврди да је област имала 67.500 становника (Мацура, 2001, стр. 204, 202, 200, 198, 432, 453). Тргови Ново Брдо, Трепча и Приштина нису обухваћени пописом Области Бранковића, већ су то само три трга: Вучитрн, Обица и Долци. Вучитрн и Долци су у нахији Долци, а Обица у нахији Морава. После пораза угарске војске Јанка Хуњадија на Косову, 1448. године, долази до наглог опадања броја трговаца у Приштини, Новом Брду и Трепчи. У Приштини се налази само шест трговаца Дубровчана, 1453. године. Према попису из 1477. године, Приштина има девет махала. Једна од њих је Митрополит махала, а уписан је и манaстир Богородице (Ковачевић Којић, 2007, стр. 63, 90). Ново Брдо је освојио султан Мехмед II, 1. јуна 1455. године, а одмах потом је извршен попис и подела Области Бранко- вића. Нахија Трговиште Нахија Трговиште је формирана на деловима некадашњих српских жупа Рашка и Јелакци (Андрејић, 2015, стр. 23–25). У овој нахији, земљи Бранковића припа- да само пет села и црква Чатал, односно манастир с монахом Савом и три калу- ђера (Hadžibegić, Handžić и Kovačević, 1970, стр. 5–6). За манастир Чатал се сма- тра да су у питању Ђурђеви Ступови у Расу (Зиројевић, 1984, стр. 103–104) а у 238 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … последње време да је у питању црква Св. Петра и Павла – Петрова црква у Расу (Марковић, Војводић, 2021, стр. 60). Међутим, ни једна од ових цркава није мо- гла бити у нахији Трговиште већ у нахији Рас (Андрејић, 2015, стр. 14; Андрејић, 2018, стр. 82–83). Због тога манастир Чатал треба лоцирати у Трговишту, на ушћу Себечевске реке у Рашку. У селу Црвско (28 домова) уписан је поп Радислав. У селу Набој (44 дома) уписани су протобор (протопоп) Радослав, Добрашин и Љубан, два сина неименованог попа. Постојање попова у Црвском и Набоју говори да ова села имају две старе цр- кве.4 Нахија Клопотник Некадашња српска жупа Јелаци – Јелакци, која се простирала у Горњем Ибру, преименована је у Клопотник (Андрејић, 2015, стр. 22–24). Нахија Клопотник има 38 села, два напуштена села, девет попова, два протопопа и напуштени ма- настир Дикодил (Hadžibegić, Handžić и Kovačević, 1970, стр. 7–18). У селу Драга (48 домова) уписани су протопо Петко и поп Видач (Видак). Село Бихваница (14 домова) има неименовану попадију удовицу. Аковац (44) има уписаног попа Ненада. Село Брњак (37) има попа Радицу. У Придворци (19) су поп Никола и његов син Радоња, а потом и Радивој син калојора (калуђера). Радак, син калуђера, у селу је Вељи Брег (19). Село Зубин Дол (Зубин Поток) (17) има попа Вукослава. У малом селу Радић (10) има попа Миладина. Мало село Доње Чечево (11) протопопа Милоша. Село Менгеловић (26) има попа Радоњу. Радоњин син је Нејак а брат Радо- слав. Вуча (23) има Николу, брата попа. У селу Сас (19) је поп Влатко са сином Радихном и братом Радичем. 4 Утврђивање броја цркава вршено је на основу броја попова и протопопова. Наиме, уколико су у једном селу живела три попа претпоставља се да нису служили у једној цркви, већ у две. Једна је била у селу у коме живе а друга је била у суседном селу. Ако су у селу живела два попа остало се на тврдњи да служе једну цркву. Исти је случај и кад је у питању један поп. Уколико је у селу била попадија удовица село има цркву која је у том тренутку без попа. Дакле, због то- га је број цркава мањи од броја попова. За синове калуђера који живе у селима сматрамо да њихови очеви живе у манастирима. Занимљиво је да 9 калуђера живе у својим кућама у се- лима што одудара од канона цркве. Живојин Р. Андрејић 239 Митолошки зборник 46 Дакле, у нахији Клопотник постоји једанаест старих цркава и манастир Ди- кодил који је постојао пре 1455. године. Једно село има четири, а десет само јед- ну или две куће. Нахија Долци Нахија Долци је некадашња средњовековна жупа Книна – Клина (Прекорупље) (Андрејић, 2016, стр. 207–208). У нахији Долци постоји један трг (Вучитрн), осамнаест села, 22 попа, четири протопопа и један манастир с два монаха и јед- ним клисаром (Hadžibegić, Handžić и Kovačević, 1970, стр. 18–33). Од укупно де- ветнаест насеља само је једно било без свештеника. Знатно село Долци (51 дом) има протопопа Радослава и два попа: Богослава и Радицу а крај њега је и манастир Долац. Велико село Дрсник (131 дом) има протопопа Радоја и попа Брајана. У селу Подграђу (32) је поп Давид који има брата Миливоја. Велико село Чабић (75) има попа Новака који има два сина: Божидара и Ради- слава. Церовик (30) има попа Богослава. Село Кијево (24) има протопопа Иваниша и попа Богдана а његов син је Дука. Суседно село Игларево (20) има попа Радислава. У селу Забрђе (26) живи поп Радислав са синовима: Милошем и Богданом и браћом: Борославом и Радиславом (?). Село Сићево (23) има попа Божидара. У селу Добри Дол (29) је поп Јован, његов отац Радица и његов син Богдан. Село Штитарица (19) има попа Степана а његов брат је Влатко. Велико село Доња Јошаница (69) има два попа: Вука и Божидара. Божидар има сина Давида и брата Радислава. Ту је и Јаков, син калојора. У Реснику (40) је поп Никола и његов брат Богослав, као и Марко, син калојо- ра. У селу Граница – Грабац (49) је попо Радислав. У селу Горња Јошаница (54) је уписан поп Радислав. Село Јеловац (48) има попа Вука, који има три брата: Обрада, Велимира и Вој- ка, али и три сина калојора. У нахији Долци је пописан Вучитрн као место а не село. Осим тога, у попису постоји у нахија Вучитрн. Вучитрн (232) је врло велико место (с тргом). Има три попа: Богдана, Степана и другог Степана. Други поп Степан има три брата: Ни- колу, Владислава и Радицу. Вучитрн има, чак, шеснаест удовица. Овакво попи- сивање Вучитрна у две нахије је у најмању руку чудно. И други део села Штитарице (60), али који припада Вучитрну, има Петрана протопопа и попа Радулина. 240 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … Дакле, у нахији Долци постоји 26 попова. По свему судећи, у овој нахији по- стоји најмање двадесет цркава, а од тога су, можда, три у Вучитрну. Нахија Морава Некадашња истоимена српска жупа Бинич Морава – Морава – пописана је у два дела: у једном делу је попис хасова, а у другом делу тимара. Нахија Морава је у свом западном делу обухватала и села у сливу Неродимље, жупе Неродимље, и Горње Ситнице, жупе Липљан (Андрејић, 2016, стр. 200–203). У нахији Морава постоји један трг, укупно 104 живих села, четири мезре – на- пуштена села, 79 попова, 18 протопопа, четири калуђера и један манастир (Hadžibegić, Handžić и Kovačević, 1970, стр. 32–41, 119–182). Произилази да је у нахији Морави било најмање 72 цркве. Насеља у попису хасова нахије Морава: Село Обица са „малим тргом” (86 домова) има три попа: Николу, Влатка и Дамњана. Никола има сина Марка и браћу: Јована и Раљина. Влатко има брата Степана. У овом месту је и калуђер Божидар. Обица има бар две цркве. Грабовац (35) има попа Борислава. У селу Гребно (34) је поп Радица са сином Тодором. Доња Гатња (45) има попа Обрада који има сина Влајка. Мало село Свињодол (8) има Јована, сина калојора. Село Вртак (33) има попа Богдана и Дабижива, сина калојера. У селу Семања (28) живи поп Велиша и његов брат Димитрије. Село Бањица (24) има протопопа Петрана и попа Данчу. Поп Ђорђе држи село Брод (44). У данас непознатом селу Стобоџу (15) пописани су Тодор и Радислав, сино- ви попа који из неког разлога није именован. Данас је непознато и село Владишурци (22) у коме је поп Иван. У селу Битињи (48) живе два попа: Марко и Богдан. Велико село Готовуша (79 домова) има попа Богоша. Он има сина Богдана и браћу: Милована и Радислава. Миладин, син неког попа пописан је у великом селу Штрпце (83). Насеља у попису тимара нахије Морава: Село Сливово (55) има протопопа Брачића, попа Димитрија, који има сина Јо- вана. Ту су и два сина калојора. Велико село Штимље (114 домова) има протопопа Николу и два попа: Војихну и Димитрија. Уписан је и Ђурађ, син попа али се незна ког попа. Село Доње Неродимље (56) има два попа: Ђурђа и Лазара и Радислава, сина протобора. Билинце (37) има попа Рахоја. Живојин Р. Андрејић 241 Митолошки зборник 46 И село Горње Неродимље (77) има протопопа Радицу и два попа: Степана и Димитрија. Такође, и велико село Плешин (87) има два попа: Богоје и Радислав и три сина калојора. Село Малопољце (31) има попа Михајла који има сина Тодора и брата Вука- шина. Овде су и два сина калојора. Садрина (36), данашње село Садовина источно од Урошевца, има протопопа Радицу и попа Радицу. У селу Шајковац (30) је поп Богдан. Село Слатина (25) има протопопа Божидара и попа Бојка, а село Заскок (55) попа Васиља. Село Манастирце (33) има попа Радислава и Ђурађа, сина калојора. У селу Дробњак (41) је протопоп Димитрије, поп Прибило и син калојора, а у Шаранику (24) протопоп Радислав и поп Ђурица. У селу Трн (29) је протопоп Дабижив. У селу Ђурковце (29) су уписани поп Ђурађ и његов син Јован. Село Рибник (50) има два попа Николу и Божидара. Село Златаре (48) има попа Милоша који има сина Радислава и брата Раку. У селу Бојац (17) је уписан неимениовани поп, син Михајла. Велико село Сојево (80) има попа Ђурађа. Село Мираш (50) има протопопа Богавчу и попа Радивоја. Доњи Градац (16) има попа Радислава. Поп Радица са синовима Дулком и Јованом је уписан у селу Сићево (62). Миросаље има попа Милка а село Рашинце (38) попа Иванка. Село Бела Стена (30) има протопопа Ненада. Село Доња Трпеза (28) има попа Јована. У данас непознатом селу Равјану (48) је поп Милак и Божидар, син калуђера. Село Горња Трпеза (збирно 54 дома) припада двојици тимарника а има протопопа Ђурицу и попа Михала, који има синове Ђурицу и Јована. Мало село Бабљак (8) има попа Милоја. Доња Гуштерица (24) има Динка, калуђера. Два попа су у селу Вича (43): Никола и други Никола. Село Коштањево (26) има новодошлог неименованог попа. У селу Врбаштици (60) уписан је поп Милош и Богдан, син калојора. У вели- ком селу Селцу (87) је Ђура, син калојора. Село Грнчаре (62) има два попа: Николу и Продана. Ратковац (27) има попа Јована. Невелико село Стубла (18) има попа Јована. А у Опаштици – Влаштици (46) је поп Ђурађ и Вукашин, син калојора. У непознатом селу Жипи (26) је поп Јаков и син калојора. Село Владово (22) има неименованог попа, сина Рашоја. 242 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … И у нахији Морава је село Трстеник које је раздељено двојици тимарника. Трстеник (збирно 55 домова) има попа Јакова. Непознато село Мојнаци (25) има попа Радивоја. Село Сврчина (26) има попа Милоша, калојора Радицу и његовог сина. У селу Горња Будрига (66) уписан је поп Сисјат (?). Слатина (52) има протопопа Братмила и попа Николу. Село Талиновац (57) опслужује поп Станислав, а у њему је Иван, син прото- бора и Радихна, син калојора. Поп Богдан и његов син Рајко и брат Михаило уписани су у великом селу Ра- ховица (83). Бусиње (25) има протопопа Јована и попа Оливера. У селу Бојковци (15) је калојор Богдан. У напуштеном селу – мезри Шумља- ни живи само протобор Михаило. Поп Миладин и његов син Степан пописани су у селу Дуга (25). У великом селу Витини (115) уписан је поп Радота са синовима Јованом и Ђурађом као и браћом: Радиславом и Додином. У непознатом селу Карим (45) су два сина неименованог попа: Ђура и Бого- слав. Село Подгорце (42) има попа Добрашина. У селу Грбавац (37) служи поп Милко. А у селу Грково (23) је поп Рахоје. Мало село Језерце (15) има попа Николу. И село Ђерекаре (46) има попа Раху. У селу Карачица (34) је поп Божић. У селу Петрова Црква (25) уписан је поп Никола. Село Клокот (58) има протобора Васиља и попа Јована. Велико село Грмово (82) има попа Домарицу. На крају, иза села Радивојце, пописан је манастир (Свети) Архангел са десет монаха. Нахија Вучитрн Некадашња српска жупа Ситница је преименована у Вучитрн а у њој су и села из жупа Дршковине – Дренице и Книне – Прекорупље (Андрејић, 2016, стр. 197– 198). У нахији Вучитрн постоји један трг (?), укупно 117 живих села, четрнаест напуштених села, 71 поп, једанаест протопопа, три калуђера и шест манастира (Hadžibegić, Handžić, Kovačević и 1970, стр. 42–118). У нахији Вучитрн постоји најмање 65 цркава. Занимљиво је да су трг Вучитрн и седиште нахије Вучитрн пописани у нахији Долци. У селу Полужа (18 домова) пописан је поп Вукосав и његова браћа: Богдан и Вукашин. Мало село Топола (5) има Радмана, сина попа. Живојин Р. Андрејић 243 Митолошки зборник 46 Село Горњи Копилић (40) има протопопа Оливера, попа Степана и два сина калојора. Данас непознато село Црква Кондил (5) има попа Ђуру. По велико село Средња Тушиља (57) има попа Браника – Бранка а посебне домове имају његова четири сина: Никола, Радица, Бојчин и Степан. Уписана су још двојица поповских синова: Радихна и Јаков, али изгледа да су они сино- ви неког другог попа који није пописан. Село Горња Љушта (25) има попа Јакова чији је син Радовац. У Брабоњићу (52) је поп Миладин и Радислав син калојора. Велико село Врбница (89) има два попа. Поп Богослав има два брата: Влади- слава и Богдана. Други поп је Арсеније. У селу живе три калојора: Флогрина, Михај- ло и Роман. Крај Врбнице је мезра Љубичин Дуб, напуштено село, с манастиром Црквом Миња (Милена, Милета) која је данас непозната. Цркву држи поп Арсен (вероватно Арсеније) с којим су три калуђера. У селу Горње Љупче (51) је поп Радислав који има сина Радицу и браћу: Јова- на и Степана. Велико село Горња Трнавица (74) има протопопа Божина и два попа: Степа- на и Грубца, који има синове Владислава и Вукашина. И Доња Трнавица (22) има свог попа: Богдана. Село Горња Дубница (49) има попа Милоша а његова браћа су Милан и Ђу- рађ. У селу Чепидол (35) је Богдан, син калуђера. Мало село Доња Тушиља (10) има попа Вука чији је брат Степан. Велико село Горња Клина (98) има попа Степана, његовог брата Војихну и Раљешу, сина калојора. Такође, у повеликом селу Доња Клина (66) живе поп Божидар и Пријезда и Стојак, синови калуђера. Између ова два села пописано је село (?) Свети Ахилије манастир с једним монахом и три калуђера. Данас је овај манастир непознат. Село Кладородница (63) има попа Ранка. У селу Бресници (29) живи поп, син Новака и Бранко, син калуђера. Горња Стрелица (16) има попа Милоша чији је син Богослав а брат Дабижив. Село Радишево (46) има попа Степана а његов син је Ђурашин. Крај села Бузовик („кућа, отприлике 12) уписана је црква – манастир Свети Врач с десет монаха. У данас непознатом селу Мелозила (Меложила – Мелодила) (37 домова) по- писан је Иван, син попа али не и поп по имену. Село Доњи Добрашевци (36) има попа Радислава, његовог сина Степана и браћу Радивоја и Јована. Доња Раковица (30) има протопопа Пријезду. У данас непознатом селу Љутковац (20) је поп Ђурко. 244 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … У врло великом селу Трстенику (97 домова) су протопоп Богдан и поп Петко а уз село је манастир Трстеник са два монаха. Село Бежаник (31) има два сина калојора. Село Самодража (62) има протобора Вукоту и два попа: Вука и Радицу који има синове Николу и Степана. Ту је и Оливер, син калојора. Данас непознато село Крунатица (47) има попа Божидара. Село Годанце (30) има попа Радислава. Архиљача (30), која припада Приштини, има попа Степана, који има сина Радислава и брата Вукашина. Село Тврдијовци (66), данас непознато, има попа Бранка. Уписани су његова браћа Степан, Ђура и Радислав и зет Богдан. Горња Дубница (21) има попа који је син Јованиша. Село Белаћевица (14), припада Приштини, има попа Пријезду. У већем селу Бариљеву (80) је протопоп Радовац, поп Радислав који има сина Ђурађа и браћу: Лалчета и Николу. Уписан је још један поп (папас) као безимени „пришлац” – дошљак, као и Рајица, син калојора. Велико село Врани Дол (90 домова) има два попа. Поп Божидар има сина Ди- митрија и браћу Николу, Јована и Степана. Други је поп Степан, који има брати- ћа Милана. Уписан је и Бранислав, зет попа и три сина калојора. У селу је Трудно (42), које припада Лабу, поп Петко. Бенчуљ (46) има протопопа Видача, попове Степана и Радислава и два сина ка- лојора. Село Ошљан (55) има попа Радихну. У селу Галица (33) је поп Тодор. Уписани су и његов отац Радислав, његов син Јован и брат Вук. Затим, следи село чије је име изостављено, или је реч о другом делу села Га- лице. Има (27) два попа: Радоњу и Богдана. У малом селу Марина (12) је поп Владимир и његов брат Влајко. Непознато село Лугоштица (56) има попа Степана чији је син Божидар. Прилужје (60) има четири рођена брата, синова калуђера. Село Дреновац (12) има попа Вукашина а уписана су и његова браћа Вук и Радмир. Село коме није уписано име (41 дом) има попа Титоса. Буљковац (15) има Степана, сина калојора. Крушевица (16) има два сина калојера, а село Буковица (23) једног сина ка- лојера. И, данас непознато, село Видошевци (27) има попа Радована. Село Бабин Мост (37) има попа Радивоја. Доњи Берковци (32) имају попа Богдана који има синове Радислава и Даби- жива и браћу Станишу и Радихну. Живојин Р. Андрејић 245 Митолошки зборник 46 У селу Пламетина (22) је уписан поп Никола, а у селу Лесковац (28) поп Јо- ван. Село Горња Костомлатница (48) има протобора Богдана и попа Радицу а ње- гов син је Јован. Бањица (30) има протопопа Божидара и попа Радихну а село Давидовце (15) попа Божидара који има сина Степана. У селу Прудна (71), које је данас непознато, живи поп Вук. Село Бањица (30) има попа Радихну који има синове Степана и Јована. Мало село Давидивце (15) има попа Божидара који има сина Степана. У непознатом селу Прудна (71) уписан је поп Вук и његов брат Димитрије. Непознато село Недокос (25) има протопопа Милоша и попа Јована. Врбница (39) има попа Вука; Брајана, сина протобора и Јована, сина калојора. Крај села Коло уписана је манастир – црква „Марко” – краљеве кћери Оливере са два монаха. У селу Бело Поље (37) уписан је поп Радослав и његов отац Иванко. Село Бороштица (27) има два попа: Радислава и Степана. Непознато село Онемир (14) има попа Раденка. Доњи Копилић – Обилић (45) има попа Млада. Велико село Ловиша (117) има два попа: Радисава и Степана и два сина калојо- ра. Уз ово село је пописана црква Девица – манастир. Село Мало Обриње (56) има попа Богослава. Минијатурно село Крњице (3) има попа Филобора (Вилибора). Нахија Тополница Некадашња српска жупа Тополница је претворена у истоимену нахију. На те- риторији ове жупе се налази велики град и рударски центар Ново Брдо (Андре- јић, 2016, стр. 201–202). По свему судећи, у Новом Брду је пребивао жупан То- полнице али он није био управитељ града. Од прве половине XIV века дошло је до трансформације власти тако да су успостављене нове административне форме назване „власти”. Реорганизација је извршена са циљем појачавања од- бране земље тако да је она била војног карактера а на челу власти су поставља- не војводе. Сматра се да је стари жупски систем укинут тако да су власти доби- ле имена према најзначајнијим градовима – утврђењима. У изворима су регистроване власти: Островичка, Некудимска, Смедеревска, Голубачка, Бра- ничевска, Петрушка, Борачка, Лепеничка, Крушевачка, Теочачка и Тишачка. (Динић, 1968, стр. 237–238) Међутим, теза о укидању жупског система је одбаче- на. (Андрејић, 2016, стр. 61) Није регистрован помен Новобрдске власти што не значи да није постојала јер је град био од изузетне важности за одбрану земље на југу (Поповић и Бјелић, 2018, стр. 21). У Новом Брду је била ковница новца владара и седиште митрополије при катедралној цркви Св. Николе. Постојала су најмање два трга у граду. Осим митрополије у Великом граду, постојала је 246 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … црква у Малом граду и још пет цркава у вароши и Шашка црква (католичка) ван ње. Богородична црква је била у Доњем тргу. Откривено је још шест цркава (Јо- вановић, 2004, стр. 94) У питању су бројне српске цркве (12) и пар католичких. У књизи дужника дубровачког трговца Михаила Лукаревића забележено је не- колико десетина православних свештеника (Спремић, 1994, стр. 470). Према попису у нахији Тополници постоји: 43 жива села, 27 напуштених се- ла, 19 попа, 3 протпопа и један манастир. (Hadžibegić, Handžić, Kovačević, 1970, стр. 183–209) У селима нахије су постојале најмање 17 цркава. Нема помена о знатнијим утврђењима са трговима која су постојала, Прилепац и Призренац. (Јовановић, 2004, стр. 94) Велико село Пасјан (94 дома) има попа Радислава чак три кмета: Ратка, Бра- јана и Радицу. Село Бусовата (20) има четири сина калојора. У селу Прилепници (62) је протопоп Димитрије и поп Богослав. Мало село Панчиловци (12) има попа Дамјана. У Доњој Гуштерици (55) живи Степан, син калојора. У селу Горња Гуштерица (49) је поп Ивча са синовима Оливером и Лазаром. Село Добротин (75) има протопопа Петрана и попа Богдана. У Окраштици (24) је Радован, син калојора. У селу Доња Пантина – Пантино (47) је поп Степан са сином Николом а у селу Горња Пантина (11) је попов син Јован. У врло великом селу Овчареву (139 домова) је поп Станиша са петорицом си- нова: Вукашин, Божић, Дејан, Степан и Јован. И мало село Карачево (12) има попа Радицу. Такође, мало село Коретиште (14) има попа Ђурађа. Још мање село Мучиварци (6) има попа Данча. Међутим, у попису војнука овог села, на мезри Власта Јелушина, уз џебелију Радислава, сина Баје, међу за- меницима наводи се поп Јован (Катић, 2020, стр. 113) а видимо да је уписан поп по имену Данча. Село Копривница (37) има попа Степана. У Коретину (29) живе два сина калојора. И мало село Божевце (19) има протопопа Богдана и попа Јована. У опустелом селу Кранидол је манастир Свети Лука. Крај врло малог села Злашница – Злаш (3) пописан је манастир Лукина Црква у коме је само Бранко. По свему је у питању један исти манастир. У селу Гњилану (45) је уписан поп Божидар. На крају је попис занатлија тврђаве Ново Брдо коју чине муслимани и хри- шћани али се међу њима не помиње ни један поп. Треба имати у виду да су Тур- ци освојили Ново Брдо 1. јуна 1455. године и да су многа села пострадала. У попису војнука нахије Тополнице појављују се и села која нису уписана у претходном попису. У селу Црцор уписани су војнуци: Радо син попа и Илијач Живојин Р. Андрејић 247 Митолошки зборник 46 син попа (Катић, 2020, стр. 117). Значи, да је и у овом селу постојао поп, односно црква. И у селу Иловци је уписан Радослав син попа (стр. 120). У селу Орли Лази је војнук поп Богдан и Јован, син попа (стр. 121–122). У селу Мала Ропода војнук заменик је поп Пријезда (стр. 122). Вилајет Приштина Вилајет Приштина је обухватио места некадашњих српских жупа Ситница, Др- шковина и Грачаница (Андрејић, 2016, стр. 199–200). У вилајету Приштина има укупно 44 живих села, само једно напуштено село, 29 попова и 3 протопопа. У вилајету је најмање 28 цркава, нема ни једног манастира (Hadžibegić, Handžić и Kovačević, 1970, стр. 210–239). У вилајету није пописано место Приштина која је имала трг, као ни манастир Грачаница. Село Скуланово (50) има попа Николу а у њему живе и три сина калојора. У селу Липовица (30) је поп Богдан. Мало село Смолуша (17) има попа Радивоја. Село Доња Брњица (56) има попа Радислава. И у Горњој Брњици (47) је, са истим именом, поп Радислав али и протопоп Дабижив и Радихна, син калојора. У селу Тиринце (26) је поп Никола са синовима Степаном и Ђурађом. Село Лепина (33) има попа Николу. Велико село Хлапље – Лапље Село (99) има два поп: Степана и Оливера. У селу Ливађе (25) је поп Биле. Велико село Преоце (90) има Бранка, сина ка- лојора. Село Бресје (37) има попа Радислава. Суводол (31) има Брана, сина калојора али и село Халда (25). Мало и данас непознато село Угрина (17) има попа Радислава. Село Сибовац (40), припада Вучитрну, има попа Вукца који има сина Божи- дара. Село Петраштица (81) припада Морави, има протопопа Божића и попа Ра- доту. Велико село Батусе (80) има попа Димитрија. Знатно село Седларе (81) има попа Станка. У селу Клечка (42) је пописан поп Јован. Село Дивљак (30) има попа Радака. Русиновац (21) има попа Радоњу. Поп Радислав са синовима Николом и Иванком је у селу Хомоштица (50). Мало село Кржна Река (15) има попа Тодора. Село Горње Рушинце (65) има два попа: Брају и Богослава. И суседно село Доње Рушинце (20) има попа Јована који има два брата: Осто- ју и Јакова. 248 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … Врло мало село Рајковци (5) има протопопа Дапчу. И село Јасеновик (40) има попа Степана. И мало село Војиновце (6) има попа Јакова. Веће село Пруговац (80) има попа Владислава који има сина Радислава и два брата: Богослава и Димитрија. У селу Сушица (30) је поп Радица. Село Долови (71), припада Тргивишту, има попа Добрашина. Нахија Лаб У истоименој српској жупи, нахији Лаб, којој је придодат део некадашње жупе Топлице, постоји 206 живих села, 12 напуштених села, 86 попа, 6 протопопа, 2 калуђера и 5 манастира. (Hadžibegić, Handžić, Kovačević, 1970, стр. 240–348) На- хија Лаб има најмање 84 цркве. Село Трнава (35 домова) има попа Богдана. И село Прваница (30) има свог попа, сина калојора али није именован. У селу Подујеву (49) уписан је поп Степан. У селу Мајана (Механа) (50) није именован поп али су уписани његова браћа Стак и Радица. Невелико али непознато село Ратај (20) има попа Степана који има сина Бо- жидара. Данас непознато, мало село Добробишица (10) има попа Богослава са сином Божидаром. Непознато је и село Нармица (20) са попом Јованом. У селу Доња Раковица (49) је уписан поп Никола. У каснијем попису, 1477. године, помиње се црква Св. Николе. (стр. 245) Веће село Врбан (67), које припада Морави, има протопопа Станишу и попа Петра. И село Житиње (32) припада Морави а има попа Вукашина. У данас непознатом малом селу Језеро (12) је протопоп Радица и поп Радисла- ва. У селу Кртоку (25) су два попова сина. Село Купина (51) има попа Братислава. У селу Орашица (50) није именован поп али су уписана његова два сина: Ради- слав и Дамјан. Средња Лешница (30) има попа Степана. У малом селу Доњи Мали Бобо- вац (5) живи Богдан, син калојора. У селу Биглава (23) уписан је поп Михаил, а у селу Браина (36) поп Рајан. У непознатом, иако малом селу Петрила (10) уписан је Вукашин, син попа али поп није именован. Село Каљетица (17) има попа Јована. И мало село Горње Станце – Спанце (13) има попа Радислава. И још мање, непознато село Младковце (10) има попа Видца и три сина кало- јора. Живојин Р. Андрејић 249 Митолошки зборник 46 Велико село Лубница (126) има свог попа Николу. Село Кутлеш (45) држи поп Вукослав. У Злеводи (19) живи Видач, син кало- јора. У Горњој Лопаштиици (47) живи поп Петко и његов син Радоња као и два сина калојора. У напуштеном селу – мезри Грабовица живи монах са својим сином Николом. Поп Радман је у малом селу Доња Слатина (17). И Доња Лопаштица (24) има попа, али неименованог, који је син Дабижи- ва. У селу живи и Влајко, син калојора. Село Крупна (32) има Богоја, сина кало- јора. Између села Зебнице и данас непознатог Берковца уписан је манастир и цр- ква Светог Николе са тројицом монаха, која је, такође, данас непозната. Село Макреш (22) има попа Вукашина. У селу Угљаре (25) је попосана попадија, која је удовица и попов брат Бранко. Значи да је поп умро али црква у којој је служио свакако постоји и даље. У Горњој Туричици (25) су протопоп Рахеља и поп Степан. У селу Долце (28) су уписана три попова брата али није уписан поп. Село Кунишевце (47) има попа Дамјана. Са њим су и три његова брата: Јован, Богдан и Радивоје као и Ђурађ, син калојора. Данас је непознато село Борина Црква (28) које је имало попа Радихну и Вуч- ка, сина калојора. Дољане (31) има попа Степана. У селу Тасовце (42) постоје протопоп Рајан и два попа: Радота и Угљеша. И село Мојановце (43) има протопопа Радована и два попа: Јованиша и Дабижи- ва. Доње Љубче (46) има попа Новака. У селу Ивању (35) је поп Оливер. Непознато село Добриновци (25) има неименованог попа сиромаха, који има сина Јована. У селу Трндол – Тенеш Дол (24) је поп Вук. Уз ово село је манастир Богородица са два монаха. Село Мургула (18) има попа Оливера. У селу Пирово (40) је поп Милош и Миливоје, син калојора. Мало село Речица (16) има попа Радашина. Село Лужани (50) има два попа: Божидар и Вукашин и Богдана, сина калојора. Горњи Добрашевци (28) има попа Прибила. У данас непознатом селу Вислица (41) је поп Рајчин. У знатном селу Кравје (77) је поп Радота а у Коштану (36) Јаков, син калојо- ра. Село Шишмановац (26) има попа Дамјана. 250 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … Село Градица (21), припада Вучитрну, има попа Степана и Бранка, сина ка- лојора. У селу Старубица (49) уписан је протопоп Никола и поп Рајин. У селу Метохија (73) су два попа: Бранко и Радислав и калојор Данило. У селу Добротину (61) је неименовани поп, Оливеров брат. Уписан је и попов син Радислав. Село Бајчино (32) има попа Јована. У селу Рипање (25) је поп Роман. И врло мало село Доња Дубница (9) има попа Кузмана. Село Вича (40) има попа Васиља. Уз село Вича уписан је манастир Богородица са два монаха. У селу Орловац (25) је поп Степан. Непознато село Мошковце (30) има попа Вукашина. Поп Радин је уписан у селу Хрсовце (22). Село Пакаштица (42) има попа Полића. Непознато село Битољ (30) има попа Петка. У селу Горњи Офеснић (29) живе три сина калојора. Још једно, иако мало, село Дусје (10) има попа Радована. У селу Бузелици (39) је пописана попадија удовица. Значи, поп је умро али његова црква и даље постоји. Данас непознато село Трха (29) има два попа: Ранка и Бранислава. Село Браина (81) има два сина калојора. У селу Доњи Мирјевац (34) је поп Стоја. Село Бањска (49) има попа Радислава. Доња Житиња (21) има попа Бранислава, а Горња Слатина (20) попа Богда- на. Село Крушевица (20) има Радицу, сина калојора. У малом селу Заскок (19) није уписан поп али је присутан попов син Дабижив. Село Брбури (32) има попа Патка (?). У селу Равуће (44) уписан је поп Радислав, а у селу Доња Бресница (50) поп Богдан. Село Закут (62) има попа Богдана. Горња Дубница (37) има попа Јована, а Међулапче (11) попа Радислава. У селу Павловац (34) уписан је поп Радица. Мало село Шајковац (16) има попа Димитрија који има брата Петра. И још мање село Поповце (7) има попа Степана и његовог сина Димитрија. Доњи Брадаш (40) има попа Сиспана (?). Велико село Бесиње (86) има попа Радослава који има четири сина: Николу, Борислава, Тодора и Дамјан. Уз ово село је пописан манастир Пустиња Лесковац са шест монаха. На крају је село Горњи Брадаш (44) са попом Владиславом. Живојин Р. Андрејић 251 Митолошки зборник 46 У попису војнука нахије Лаб уписано је село Доњи Врбовац које није у претходном попису. Војнук заменик је поп Ђура. У селу Горњи Копри уписан је војнук заменик поп Вукота (Катић, 2020, стр. 127–128). Према попису Области Бранковића из 1455. године нахија Трговиште има 5 села, 2 попа, 1 протопопа, 2 цркве и црква Чатал, односно манастир; нахија Кло- потник има 38 села, два напуштена села, 9 попова, 2 протопопа, 9 старих цркава и манастир Дикодил; нахија Долци постоји један трг (Долци), 18 села, 22 попа, 4 протопопа, 20 цркава и један манастира; нахија Морава има један трга (Оби- ца), укупно 104 живих села, 4 мезре – напуштена села, 79 попова, 18 протопова, 72 цркве и један манастир; нахија Вучитрн има један трг (Вучитрн), укупно 117 живих села, 14 напуштених села, 71 попа, 11 протопопа, 65 цркава и 6 манасти- ра; нахија Тополница постоји 43 жива села, 27 напуштених села, 19 попова, 3 протопопа, 17 цркава и један манастир + Митрополија; вилајет Приштина има укупно 44 живих села, само једно напуштено село, 29 попова, 3 протопопа и 28 цркава + Митрополија и нахија Лаб има 206 живих села, 12 напуштених села, 86 попова, 6 протопопа, 84 цркве и 5 манастира. Укупно је, 1455. године, било 575 села, 60 мезри, 317 попова, 48 протопопова, 299 цркава и 16 манастира. Готово је исти број села која немају цркву. Овом броју треба придодати град Ново Брдо са подграђима у коме се налази- ла црква митрополије Липљанске као и Приштину са тргом и црквом и мана- стиром Грачаницом. У Новом Брду су биле и још 12 мирске цркве, један мана- стирт и два велика трга. Дакле, пре пада Области Бранковића, која је била у саставу Деспотовине Ср- бије, пре 1455. године, постојала су: 635 села, 312 цркве, 18 манастира и 6 трга.5 Поред калуђера и монаха који су били при манастирима постојали су и калу- ђери који су живели у селима не упражњавајући потпуно општежиће а са њима су живели и њихови синови и родбина. У питању су сељаци који су при крају живота примали монашки завет. У нахији Морава су била три калуђера, у вучи- трнској два и у приштинском вилајету два. Постоји и један пример калуђерице удовице у селу Крачани код Вучитрна. 5 О шематизму Српске православне цркве пре и после пада Српске деспотовине могу послужи- ти упоредни подаци за Земљу Браничево иако је први турски попис за ову област настао не- што касније, 1467. године. Браничево је имало 8 нахија, некадашњих жупа, а у њима 303 села, 8 протопопа, 112 попова, 108 цркава и 21 манастир. (Андрејић, 2021, стр. 108–120) Дакле, Бра- ничево је пало под турску власт 1459. године, нешто касније од Косова али има два пута мање села а три пута мање попова и цркава. 252 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … Извори и литература Богословски енциклопедијски речник: Велики православни богословски енциклопедијски речник, I, Нови Сад 2000. Богословски енциклопедијски речник: Велики православни богословски енциклопедијски речник II, Нови Сад. Андрејић Ж. (2015). Средњовековна земља Рашка и њене жупе. У: Новопазарски зборник 38, Нови Пазар. Андрејић Ж. (2016). Средњовековна кнежевина Морава – земље и жупе viii–xii век, Рача. Андрејић Ж. (2018). Средњовековна кнежевина и краљевина Србија – земље и жупе vii–xii век, Рача. Андрејић Ж. (2021). Средњовековне цркве и манастири епископије Браничево у првој половини XV века. У: Саборност XV, Пожаревац. Бубало Ђ. (2010). Душанов законик, Београд. Динић М. (1978). Српске земље у средњем веку, Београд. Ивановић М. (2013). Метохија – споменици и разарања, Београд. Зиројевић О. (1984). Црква Чатал. У: Новопазарски зборник 8, Нови Пазар. Јањић Д. (2020). Унутрашња организација Православне цркве, Лепосавић. Јовановић В. (2004). Ново Брдо средњовековни град. У: Ново Брдо (Јовановић В., Ћирко- вић С., Зечевић Е., Иванишевић В., Радић В.), Београд.Јиречек К., Радоњић Ј. (1978). Историја Срба, II, Београд. Катић Т. (2020). Војнучки дефтер из 1455. године, Београд. Ковачевић Којић Д. (2007). Градски живот у Србији и Босни (xiv–xv вијек), Београд. Марковић М., Војводић Д. (2021). Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу, Нови Сад. Мацура М. (2001). Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године, Београд. Милаш Н. (2004). Правила православне цркве с тумачењима, 1–2, Београд–Шибеник. Поповић М., Бјелић И. (2018). Црква Светог Николе катедрала града Новог Брда, Бео- град. Спремић М. (1994). Депот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд. Стојановић Љ. (1902). Записи и натписи I, Београд – Сремски Карловци. Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E. (1970). Oblast Brankovića – Opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo. Храбак Б. (1972). Свештена лица на Косову и у суседним крајевима 1455. године. У: Збор- ник Филозофског факултета у Приштини, VIII, Приштина. Šabanović H. (1964). Krajište Isa-bega Ishakovića, Sarajevo. Шабановић Х. (1964). Турски извори за историју Београда, 1, Београд. Живојин Р. Андрејић 253 Митолошки зборник 46 Прилози ГРАДОВИ, ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ (МАЦУРА, 2001, СТР. 312) НАСЕЉА СА ПОПОВИМА (МАЦУРА, 2001, СТР. 448) 254 Живојин Р. Андрејић Средњовековне цркве и манастири области Бранковића … Živojin R. Andrejić Centre for Mythology study of Serbia Summary Medieval churches and monasteries of the Branković area according to Turkish census from 1455 The structure of the Serbian Orthodox Church in this area and during the Serbian despot rule in the first half of the 15th century was reconstructed according to the Turkish census of the Branković Region from 1455. The census recorded the number of priests and archpriests and monasteries. At the time of the census, there were 575 villages, 60 hamlets, 317 priests, 48 archpriests, 299 churches, and 16 monaster- ies. To this number, we added the city of Novo Brdo with its suburbs, where the church of the Metropolitanate of Lipljan was located, as well as Priština with its square and church and the Gračanica monastery. In Novo Brdo, there were 12 more churches, one monastery and two large squares. Therefore, before the fall of the Branković Region, which was part of the Serbian Despot lands before 1455, there were 635 villages, 312 churches, 18 monasteries and 6 squares. Key words: Area of the Branković family; Serbian Church; parishes; nahija district; priests; churches; monasteries. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Живојин Р. Андрејић 255 ПРЕГЛЕДНИ РАД 726:271.222(497.11)-523.4/.6(497.115) ЦРКВЕНИ ХРАМОВИ СИРИНИЋКЕ ЖУПЕ НЕБОЈША Д. ЂОКИЋ1 Српски научни центар, Београд МАРИЈА М. САВИЋ Институт за српску културу, Лепосавић СЛАВИША Р. РЕЏИЋ Скупштина општине Штрпце, Штрпце Сажетак. У раду су обрађене цркве Сиринићке жупе која се налази на северним пади- нама Шар планине на Косову и Метохији. Цркве су малих димензија, правоугаоне изду- жене основе пресведене полуобличастим сводом и са истакнутом олтарском апсидом. Унутрашњост олтарског простора је трочлана. У средини је апсида решена у виду дубоке нише. У источни зид удубљене су, лево и десно од апсиде, плиће или дубље нише про- скомидије и ђаконикона. Часна трпеза је, по правилу, сазидана у виду банка у дну ол- тарске апсиде. Многе су, накнадно добиле часне трпезе нормалног облика одмакнуте од источног зида. Неколико цркава има колонете на апсидама. Кров им је увек на две воде и низак, а првобитно су све биле покривене каменим плочама са локалних налазишта. Очуване фреске, било да су у траговима или већим целинама, припадају времену краја XVI или почетку XVII века, а иконе и иконостаси потичу из различитих периода, најче- шће са краја XIX и почетка XX века, и неуједначене су вредности. По нашем мишљењу све су средњовековне а обновљене су крајем XVI или почетком XVII века. Кључне речи: Сиринићка жупа, Шар планина, Косово и Метохија, цркве, Штрпце, Го- товуша, Беревце 1 Рад је примљен 24. јула 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 257 Митолошки зборник 46 Изучавањем српских цркава и манастира је први почео да се бави живописац Димитрије Аврамовић познат по осликавању Саборне цркве у Београду. Њего- ве две књиге Описаніе древностій у Светой (Атонской) Гори, с XIII литографи- раны таблица, Београд 1847; Света Гора са стране вере, художества и повестни- це, Београд 1848. су прве, условно речено, стручне књиге из те области. Након њега су, практично истовремено, објавили своје студије Јосиф Веселић и Ми- лан Ђ. Милићевић. Веселић је био професор историје на Великој школи а њего- ва књига Iосиф Веселић, Опись монастира у Србiи, част I, Београд 1867 је и данас незаменљива за изучавање манастира у Србији. Исто важи и за обиман рад Ми- лићевића: М. Ђ. Милићевић, Манастири у Србији, Гласник СУД књ. IV, Београд, 1867. После ова два, као што рекосмо и данас неопходна рада, изучавање наших цркава су у потпуности преузели архитекте и историчари уметности. Осим ретких радова Панте Срећковића, М. Ђ. Милићевића и Петра Костића2 можемо слободно рећи да су до пре тридесетак година историчари уметности и архи- текте имале пректично монопол на изучавање наших цркава. Проблем је што су они наметнули своје стандарде шта је значајна црква а шта није. Ретки исто- ричари и теолози који би се повремено бавили овом темом нису ни покушали да доведу у питање ове стандарде. А за историчаре уметности је значајна црква била она која је била значајна са аспекта уметности а не духовног утицаја на ближу и даљу средину. Да ли је величина цркве и њен „естетски изглед“ то што одређује значај неке цркве? Недалеко од села Неродимља код Урошевца налазио се двор српских краље- ва Милутина и Стефана Дечанског и царева Душана и Уроша. Ту се налази и цр- ква придворица Св. Арханђела. Та црква, коју су тешко оштетили албански те- рористи, је врло слична, да не кажемо идентична, црквама у Сиринићкој жупи. Дакле дворска црква краља Милутина је била готово идентична нашим црква- ма. У порти цркве Св. Арханђела умро је 1321. године краљ Милутин одакле је пренет у Бањску. Ту је умро и цар Урош. Премда у цркви постоји више слоја фресака (укључујићи и слој из XII века) ова црква до скоро није имала ни по- штени стручни рад а камоли монографију.3 У Зочишту постоји манастир Све- тих врачева Козме и Дамјана који је, такође, практично идентичан црквама Св. Арханђела у Неродимљу и црквама у Сиринићкој жупи. Овај манастир је имао немерљив значај за опстанак српског народа у Метохији. Реч је о изузетно зна- чајном култном местом у Метохији у који су долазили да се поклоне и траже помоћ не само Срби него и муслимани (и Турци и и муслимани Албанци).4 Ту је и манастир Св. Марка Коришког један од најзначајнијих духовних центара у 2 Не треба заборавити на радове и Пузовића и Радомира Поповића али то је била само кап у мо- ру. 3 Небојша Ђокић, Бранко Надовеза, Цркве и манастири на Косову и Метохији у XIX веку, Крушевац 2019, 109 – 110. Ту видети и више него скромну старију литературу 4 Исто, 245 – 247. 258 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе околини Призрена. Храм овог манастира је такође врло сличан претходно спо- менутим.5 За нас је врло значајна стара црква Св. Ђорђа Руновића у Призрену при којој је најмање два века столовао призренски владика. У њој је и сахрањено неколи- ко призренских епископа.6 И ова црква је врло слична сиринићким црквама. Врло сличне су и призренске цркве Св. Николе Рајкова, Св. Врачи и Св. Панте- лејмона. Архитектонски другачије али не и веће су призренске цркве Св. Спаса, Св. Николе Тутићева и Св. Недеље. Последња је задужбина краља Марка и прво- битно је била посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.7 Има још доста цркава сличних оним из Сиринића за које се поуздано зна да су из средњег века али нема потребе да их овде набрајамо. Дакле, пошто су скоро све споменуте цркве неоспорно средњовековне ника- ко не можемо тврдити како су цркве из Сиринићке жупе типични представни- ци сеоских цркава из „времена обнове Пећке патријаршије“ тј са краја XVI или почетка XVII века. То што су многе од њих у том периоду осликане не значи ни- шта јер не постоји ни једно црквено правило да цркве морају да буду фрескопи- сане. И дан данас већина цркава из времена књаза Милоша није фрескописана а ако и јесте фрескописана је најчешће скоро 200 година након освећења. На пример, варваринска црква је освештана 1825. године а фрескописана (и то де- лимично) тек око 2010. године. Једном речју, датирање цркава по живопису нема никакве основе. Потребно је нагласити још нешто. Премда парохије почињу да се јављају још од средине III века, а основа хришћанског живота постају негде од средине IV века, парохијске цркве се јављају много касније.8 У Византији се јављају тек у време династије Комнин, а код нас још касније, сигурно не пре краља Милути- на. Парохије су имале храмове, па и више храмова, али ти храмови су више имали улогу данашњих капела него парохијских цркава. Обично су служили за крштење, венчање, сахрану и слично, а литургија се служила само за време ве- ликих празника. У једноме пенитенциалном зборнику из ХІV века забележено је како Св. Јо- ван Златоусти поручује сеоском свештенству: да све људе скупљају у једну цр- кву, која треба да је у сред села, добро утврђена и ограђена; ту нека се правовер- ни хришћани скупљају сваке недеље и празника, а свештеници нека воде бригу о томе ко долази, а ко изостаје од цркве. Ако неко због болести не може да дође нека му свештеник оде кући и посаветује га, да учини какво добро за душу сво- 5 Исто, 225 – 228. ту видети и за старију нешто обимнију литературу него код претходно споме- нутих цркава и манастира. 6 Исто, 166 – 168. 7 Исто, 169 – 177. 8 Детаљније о настанку парохија видети у: Јован Д. Зизјулас, Јединство цркве у светој евхаристи- ји и у епископу у прва три века, Нови Саад 1997. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 259 Митолошки зборник 46 ју, да покаје грехе своје и причести се. Онога, међутим, који је здрав и не долази у цркву, дужан је свештеник у два маха на само очински да опомене, па ако га не послуша учиниће то и по трећи пут пред три сведока. Не послуша ли и тада свештеник неће више примати ништа што се из његове куће шаље у цркву ни просфоре, ни свечарско и задушно коливо, па ни подушја за родитеље његове, већ ће га укорети јавно пред многим људима и изопштити из цркве. А ако тај остане и даље упоран и умре нераскајан, несме га свештеник ни сахранити. To ћe, вели се у белешци, највише деловати на друге и присилити их да се покају за времена и обрате цркви.9 Стање у Сиринићкој жупи управо одговара напред реченом. У Сиринићу су, по свему судећи биле од једне до четри парохије, најчешће две или три. Крајем XIX и почетком XX века биле су две парохије једна са центром у Штрпцу, друга са центром у селу Севце са по једном парохијском и по неколико непарохиј- ских цркава. Није немогуће да су, раније, поједини храмови били и манастир- ски као што је, по свему судећи, био случај са црквом Св. Петке у Беревцима. Основна, заједничка особина свих цркава у Сиринићкој жупи је једнообра- зност. Малих су димензија, правоугаоне издужене основе пресведене полуо- бличастим сводом и са истакнутом олтарском апсидом. Унутрашњост олтар- ског простора је трочлана. У средини је апсида решена у виду дубоке нише. У источни зид удубљене су, лево и десно од апсиде, плиће или дубље нише про- скомидије и ђаконикона. Часна трпеза је, по правилу, сазидана у виду банка у дну олтарске апсиде тачније апсидалне нише. Код многих је великим каменим плочама, изведена „нормална“ часна трпеза одмакнута од источног зида и ол- тарских ниша. Код готово свих је под наоса за један до два степеника нижи од нивоа околног терена. Зидане су у слогу тесаника (сига) и ломљеног или реч- ног камена, са дебелим спојницама кречног малтера Једини архитектонски украс (који није обавезан) су једноставно профилисани поткровни венци или лучно завршене нише. Неколико цркава има колонете на апсидама. Кров им је увек на две воде и низак, а првобитно су све биле покривене каменим плочама са локалних налазишта. Очуване фреске, било да су у траговима или већим це- линама, припадају времену краја XVI или почетку XVII века, а иконе и иконо- стаси потичу из различитих периода (најчешће са краја XIX и почетка XX века), и неуједначене су вредности. Овај тип цркве је доминантан на целом Косову и Метохију кад је реч о малим сеоским црквама. Као и остале овакве цркве на Косову и Метохији ни ове не могу да се датирају, као што је до сада рађено, у период „након обнове Пећке патријаршије“ већ нека три века раније тј у доба краља Милутина. Све ове цр- кве су само у периоду од негде 1560. до 1620. године обновљене и поново живо- писане. Као што ни приликом зидања нису имале иконостасе нису их добили 9 V. Jagić, Sitna gradja za crkveno pravo, Starine VI, Загреб 1874, 147, Рад. М. Грујић, Средњовековно српско парохијско свештенство, Црква и живот бр. 7 и 8/1922, Скопље 1922, 277 260 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе ни приликом обнове (бар велика већина није). Поново, отприлике након три века (углавном од негде 1860. до 1914. године) цркве се обнављају и том прили- ком добијају иконостасе а неке и нови живопис. Постављањем иконостаса и онако мали простор у црквама постаје толико скучен да служби у црквама није могло да присуствује ни по двадесетак верника.10 Због тога се постављањем иконостаса цркве продужују да би у унутар цркве могло да борави већи број верника. Том приликом је код већине њих срушен западни зид оригиналне цр- кве. На крају, споменимо да и ктиторски натписи нису поуздан податак за дати- рање цркве јер постоје разне врсте ктитора. Постоји повелики број ктиторских натписа на којима пише да је црква из темеља обновљена а у стварности радо- ви су се сводили на малтерисање и кречење цркве са заменом столарије. Ако се у цркви пре ове обнове није редовно служило нови ктитори су потпуно легално могли да ставе ктиторски натпис са својим именима. Уопште, троносање (по- новно освећење цркве) је са црквене тачке гледишта значило да је реч о новој цркви чак и ако грађевински радови на њеној обнови нису били велики. Ако томе додамо и да су многе мирске цркве, нарочито оне које су имале фунерал- ну улогу, од средине XVI до средине XVII века претворене у манастирске до- градњом припрате јасно је зашто морамо бити врло опрезни са ктиторским натписима при њиховом коришћењу за датирање цркве. У раду ћемо обрадити цркве према овим двема некадашњим парохијама. СЕВАЧКА ПАРОХИЈА У селу Севац је постојала стара црква посвећена св. Николи. Није постојао нат- пис о њеној изградњи. Споменимо и да је непосредно након Првог светског ра- та, 1921. године у Севцу изграђена, на темељима те старе, у међувремену, пору- шене цркве, нова црква посвећена св. Атанасију. Литије су се носиле на други дан Ускрса. Севачкој парохији су припадала и села Јажинац и Врбештица. У Ја- жинцу је око 1890–95. године саграђена црква плетара посвећена св. Петци (у којој се није служило) а у Врбештици је постојала капела св. Илије која је служи- ла само за крштавање ново рођене деце и венчавање.11 10 Код неких од ових цркава након постављања иконостаса унутар храма није могло да борави више од десетак верника. 11 П. Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Београд 1928, 95 – 96. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 261 Митолошки зборник 46 ВРБЕШТИЦА Село Врбештица је мало, разбијено, на левој обали Лепенца. Врбештица је у XIX веку припадала севачкој парохији. Село лежи у подножју Радиних планина на падини планине Градинац на северу, у супротну страну од гребена Шаре, чине- ћи угао међу Штрпцем и Јажинцем и заклоњена је од с. Беревце и Битиња пади- ном планине Инкона. Од Јажинца и Севца до Врбештице је тачно сат пута. У турском попису Области Бранковића 1455. имало је 53 српске куће, 2 удовичке куће и 5 неожењених. У селу је живео и поп Милош.12 Врбештица је имала две порушене цркве, једну посвећену Св. Илији и другу Св. Петру, коју зову Мана- стиром. Прву су Врбештичани обновили, а друга је још у рушевинама, али се сваке године о Петровдану скупљају код ње на сабор. О старини села А. Уроше- вић је забележио: „Испод села се једно место зове Црквиште, само се не зна ка- ква је ту црква била. У селу има стариначких родова. Код овог села се једно ме- сто зове Грчки Град, где се при копању наилази на цреп и комаде дебеле грнчарије. На Градишту пак код Лепенца кажу да има трагова од зидова и теме- ља од зграда и да се при копању налазе стари новци.“13 По Т. Станковићу Врбештица је 1897. године имала 72 српске куће.14 У селу је 1897. године постојала капела посвећена св. Илији. Врбештица – Црква св. Илије У селу Врбештица је постојала капела посвећена св. Илији. Личила је на остале сеоске цркве у Сиринићкој жупи. Није било познато када је саграђена. У првој половини XIX века бујица с планина ју је однела и порушила. Када је И. Јастре- бов обилазио Сиринићку жупу 1871. године сељаци су само знали место где је била па су зато ишли у цркву села Беревца. Крајем XIX века, пре 1897. године, сељаци из Врбештице су на месту старе цркве импровизовали капелу која је личила на пећину. Била је покривена каменим плочама а унутар капеле је било само неколико икона. Служила је само за крштавање новорођене деце и венча- вања.15 Црква Светог Илије, је изграђена на месту споменуте капеле, налази се са де- сне стране пута и у њеној околини нема кућа. С обзиром да је у њеној непосред- ној близини са северне стране вертикала камене стене (врста серпентинит), било је неопходно да се терен заравни како би се освојио простор за њену град- њу. Од пута лево протиче планинска речица. Мештани сведоче да је у селу не- 12 Oblast Brankovića Opširni katastarski popis iz 1455 godine, Sarajevo 1972, 152 13 Атанасије Урошевић, Шарпланинска жупа Сиринић, Годишен зборник кн.1, Филозофски факул- тет на Универзитетот Скопје, Природно – математички одел, Скопје 1948, 149 (114 – 176) 14 Т. П. Станковић, Путне белешке по Старој Србији 1871 - 1898, Београд 1910, 52 15 И. С. Яастребов, Стара Сербɪя и Албаниɪя, Споменик СКА XLI, Београд 1904, 98; П. Костић, н. д, 96 262 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе када била „голема црква са 13 врата“ и да је њу однела вода приликом давне по- плаве. Реч је мањој, једнобродној цркви издужене правоугаоне основе са дубоком, споља тространом и изнутра лучном апсидом у виду нише. Нема проскомиди- ја и ђаконикон како је уобичајено. Часна трпеза је сазидана у виду банка у дну олтарске апсиде. Зидана је каменом и бетоном. Зидно платно је малтерисано и окречено. Носећи зидови су дебљине 1 м. Под је од камена. Покривач двосливног ниског крова је замењен новим, осим, изгледа оног, над апсидом који је остао провобитан. Над кровом је мали звоник савремене металне конструкције са четвороводом лименом капом. Улазна врата су луч- на, са два степеника висине. Изнад њих је лучно завршена ниша, а над њом ве- лики једнакокраки, од малтера пластично изведени крст. На јужном зиду су још једна врата и мали прозор. Према казивању мештана ова црква подигнута је пре око 60 година на месту старије, за коју се у литератури каже: „... личи на пећину. Покривена је плоча- ма.“16 Првобитну цркву више није могуће сагледати иако има мишљења да је и она изграђена крајем XVI века.17 Ми сматрамо да је и она била средњовековна. Иконе сачуване у цркви: Св. Никола (уље, дрво) обучен у декоративни цветни орнат, Св. Велика Мученица Варвара (уље, дрво), Св. Илија у огњеним колима са, ниже постављеним фигурама двојице светитеља, Христ Сведржитељ, св. Сава (уље, платно), св. Ђорђе (уље, платно). Рушевине две друге цркве18 које се налазе крај села овом приликом нису оби- ђене. ЈАЖИНАЦ Село Јажинце налази се на десној страни Лепенца. Помиње се под истим име- ном 1455. у турском попису ca 29 српских кућа и две удовичке куће.19 Данас у селу има око двеста кућа. У Јажинцу има више стариначких родова. Јажинац је крајем XIX века припадао севачкој парохији. По Т. Станковићу Јажинац је 1897. године имо 40 српских кућа.20 16 П. Костићу, н. д, 96; М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, Задужбине Косова, Призрен – Београд 1987, 418. (даље: М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век) 17 П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, Старине Косова и Метохије, IV-V, Приштина 1968-71, 355 (даље: П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи) 18 P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, Glasnik muzeja Kosova i Metohije XIII - XIV, Priština 1984, 136 (даље: P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu); М. Ивановић, Црквени споменици XIII–XX век, 418. 19 Oblast Brankovića Opširni katastarski popis iz 1455 godine, Sarajevo 1972, 153 – 54 20 Т. П. Станковић, н. д, 52 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 263 Митолошки зборник 46 Јажинац – Црква св. Петка Код садашње школе постоји место које сељаци зову Црквине, јер ту је некада била стара црква Свете Петке, чије су развалине биле видљиве још почетком XX века. Одатле је, некада, због нечистоће једна очувана икона у њој „прелетела“ на место где је садашња црква. Онда су Јажинчани на том месту око 1890 – 95. године подигли нову цркву, посвећену св. Петки у којој се није служило, сагра- ђену од борових брвана (А. Урошевић) или највероватније од плетера (П. Ко- стић). Након Првог светског рата, тридесетих година XX века, је порушена и за- мењена садашњом црквом озиданом непеченом опеком. Посвећена је, као што је и стара црква била, св. Петки. Литије су се носиле првог дана духова.21 Црква се налази на гробљу. Осамдесетих година XX века поново је обнављана када је исправљен свод (?!).22 Црква је мањих димензија, правоугаоне основе са дубоком полукружном ап- сидом, на источној, и једноставним плитко сегментно зиданим порталом, на западној страни. Кров на две воде покривен је савременим фалцованим цре- пом, а његова косина са западне стране обложена је даскама, које су поставље- не вертикално. Над апсидом је сачуван аутентичан покривач од шкриљца. Фа- садна поља су равно малтерисана, без трагова венаца и било какве орнаменти- ке. У броду је једноставан дрвени иконостас. Под је покривен старим каменим плочама. Аутентични полуобличасти свод је, након обнове, осамдесетих годи- на измењен тако да је неуобичајено трапезаст. СЕВЦE Севце је на подножју планине Ошљака. То је најсеверније сиринићко село које цар Душан 1355. потврђује манастиру Хиландару. У турском попису Области Бранковића 1455, у Севцу је уписано 86 српских кућа и једна удовичка кућа.23 По Т. Станковићу имало је 1897. године 140 српских кућа и цркву Св. Николе која је служила и цркву Св. Атанасија у рушевинама. Говорило се, да је у послед- њој цркви патос украшен дивним и у разним бојама камењем, али је исти у то време био покривен земљом.24 Споменимо и да је непосредно након Првог светског рата, 1921. године у Севцу изграђена, на темељима старе порушене цр- кве, нова црква посвећена св. Атанасију. Литије су се носиле на други дан Ускр- са.25 21 П. Костић, н. д, 96; Атанасије Урошевић, н. ч, 149. 22 Према П. Костићу, н. д, 96, развалине старе цркве биле су видљиве, крај ове од плетера, још по- четком овог века. Слично, уз занимљиву легенду и М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, 452. 23 Oblast Brankovića Opširni katastarski popis iz 1455 godine, Sarajevo 1972, 153 24 Т. П. Станковић, н. д, 52 264 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе Севцe – Црква св. Николе Није познато када је саграђена црква св. Николе. Није постојао натпис о њеној изградњи.26 Црква се налази са десне стране пута који води у село. Са њене северне стране протиче поток Лепенац. Реч је о омањој цркви правоугаоне основе са споља тространом апсидом. Каснијом доградњом затворено је лепо западно прочеље на коме су ниша, лучно засвођена, врата са каменом конструкцијом. Засведена је полуобличастим сводом који је по средини напукао. Оригинални кровни по- кривач замењен је новим, фалцованим црепом. На крову, изнад западног про- чеља је мањи „слободни крст“. На јужном зиду је још један нижи улаз са старим каменим прагом и узани отвор (прозор). Цео храм је малтерисан осим апсиде на којој се види начин зидања и камени слог. Унутрашњост брода подељена је зидом са два лучна пролаза изнад којих је хоризонтални, профилисани венац. На источном зиду су три нише, у средини апсиде, а лево и десно ђаконикон и проскомидија. На северном зиду су три радијално учвршћене гвоздене затеге. Под је поплочан каменим квадратним плочама. По свом облику, димензијама и начину градње може се оквирно датовати у средњи век. Подизањем „сале“, издужене правоугаоне основе, нешто шире од цркве, заклоњено је њено запад- но прочеље. Кров „сале“ је двосливан и покривен фалцованим црепом, спољни зидови су малтерисани, а конструкција полуобличаста. Са западне стране, као трећи градитељски слој, подигнута је још једна просторија квадратне основе са тросливним кровом. Она служи као продавница у време већих празника и сла- ва. Над њом је мали звоник са четворосливним кровом покривен поцинкова- ним лимом.27 Све површине зидова брода цркве прекривене су фрескама сликаним 1861. године од стране зографа Јосифа из Лазаропоља код Дебра.28 У апсидалном простору фреске су прекречене. На једном месту угребен је запис сликара „Зо- гроф Јосиф“. Распоред композиција је у правилним тракастим зонама. У првој су веома издужене и снажне светитељске фигуре, а на површинама свода нај- значајније композиције из Богородичиног и Христовог живота. Колорит је то- плог тоналитета, цртеж размахнут, покрет жив. Иконостас је мали дрвени, са фино резбареном надградњом у лику два змаја и Распећем. На прегради су, накнадно стављене, следеће иконе: Богородица са Христом, Богородица на престолу, Усековање св. Јована, св. Никола, св. Кли- мент Охридски (1916. године), св. Никола на престолу (барок, XVIII век, уље на 25 П. Костић, н. д, 95 26 Исто, 95 27 Н. С. Гаџић, Архитектура шар планинских села са посебним освртом на стваралаштво средачких зидара, Београд 2016, 98. 28 П. Костић, н. д., стр. 10, 95; према истоме овај мајстор био је из села Лазаропоља у Дебарском крају. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 265 Митолошки зборник 46 дрвету), увођење Богородице у храм, св. Никола Чудотворац (исти сликар као онај који је радио икону из 1916. године), окована икона Богородице са Хри- стом.29 У броду цркве чува се стари свећњак од кованог гвожђа. На две трећине виси- не је дрвена осликана греда и гвоздене затеге. По казивању свештеника квали- тетан старији полијелеј који се налази у броду цркве донео је из Америке исе- љеник по имену Недељко Ајдар. У цркви се налази мањи дрвени орман пун не- истражених старих докумената и књига (Московско јеванђеље, још једно у кожном повезу са утиснутим орнаментима итд.).30 Севце – Црква св. Спас (св. Атанасија) Налази се високо на брду, изнад села, окружена гробљем. Подигнута је 1921. го- дине на развалинама старе цркве која је изгледа имала нешто веће габарите.31 Црква се налази у близини кућа Басарића. Д. Станчић као другу посвету наводи св. Анастазију међутим друга посвета цркве је св. Атанасија.32 Једнобродна црква је издужене правоугаоне основе, са тространом апсидом на источној страни. На апсиди, у виду нише, је узан правоугаони прозорски отвор, а на западном зиду полукружни портал, над којим је прозор у полукру- жној ниши. На северном зиду су једноставан портал, мањи ниско постављен прозор и ојачање зида у облику плићег контрафора, а на јужном мали ниско постављен прозор и још један отвор, изгледа накнадно пробијен. Црква је зида- на квадерима од сиге и површине свих зидова су премалтерисане. Двосливни кров покривен је фалцованим црепом, док је над апсидом покривач сада изли- вен у бетону. Заштитне бетонске стазе, сви лимарски радови и фасадна обрада изведени су у обнови 2000. године. Брод цркве је у два нивоа, а свод је решен дубоком полуоблицом. Под је по- кривен неодговарајућим савременим мрким керамичким плочицама. Повр- шине зидова су равно малтерисане и окречене бело. На источном зиду су три нише. Средња, апсидална ниша је дубока са невешто обрађеним отвором. Де- сно и лево су мање, полу-кружне и плиће нише, ђаконикона и проскомидије. Иконостас је нов, скроман, без вредности. У цркви се чувало и неколико вредних икона. 29 Д. Станчић, Извештај о топографском истраживању цркава на територији општине Штрпце (Си- ринићка жупа), Баштина 1, Приштина 1991, 256 30 Исто, 256 31 П. Костић, н. д, 95; М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, 523, према истоме овде се чува више старих вредних икона. 32 Д. Станчић, н. ч, 256. У литератури се понекад помиње и као црква св Арханђела што је такође нетачно. 266 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе СИРИНИЋКА ПАРОХИЈА Пре него што поченемо да обрађујемо сваку цркву понаособ у некадашњој си- ринићкој парохији најпре да наведемо које су сецркве налазиле у њој. У селу Штрпци постоји средњовековна црква посвећена св. Николи. Црква је обновље- на 1577. године. Источно од тог села на остацима старе цркве обновљена је 1911. године црква св. Јована. У селу Беревцу се налази црква св. Петке која је била најуважанија од свих цркава у Сиринићкој Жупи. П. Костићу није било познато када је саграђена. У Горњој Битињи је црква посвећена св. Ђорђу била у руше- винама све до 1920. године када је обновљена. Код цркве се скупља сабор на Ђурђев дан. Северезопадно од цркве, чим се пређе речица, налази се плоча из 1592. године. У селу Доњој Битињи црква је посвећена св. Теодору Тирону. Није утврђено када је подигнута. На путу од Доње Битиње ка Готовуши, налази се у пољу црква св. Димитрија. У само селу Готовуши налази се црква св. Николе а у близини истог села налази се и црква св. Богородице. Близу села Драјковца и главног пута за Урошевац налази се црква посвећена Четрдесеторици мучени- ка. Близу села Виче је црква св. Димитрија. Близу села Брода које је још почет- ком XX века било насељено искључиво Арнаутима налазила се црква св. Петра која је имала један зид порушен. Није се знало када је саграђена. Када су сеља- ци, у Сиринићкој жупи, носили крстове у одређене дане од Ускрса до Спасовда- на певали су следећи ускршњи тропар:33 Ристос васкрсе из мртвију, самртиу самар(т) попра и суштију ва гробе живе да- рове. БЕРЕВЦЕ Село Беревце лежи у равници, затворено са севера и запада стрмом страном те падине. Оно лежи крај реке која је састављена од бујица с планина Севца и с Превалца, а исто с Јажинске планине, суседне с Гурибабом, која се налази у низу планина које чине гребен Шаре. Беревце је једно од ретких села Сиринић- ке жупе које се не јавља у османском дефтеру из 1455. године. Беревце има ста- ру цркву св. Петке, а на месту Црквица у рушевинама је црква св. Димитрија. Уз то, у овом селу има два стариначка рода.34 Село је 1897. године имало 65 срп- ских кућа и живу цркву св Петке.35 33 П. Костић, н. д, 104 - 105 34 Атанасије Урошевић, н. ч, 149 35 Т. П. Станковић, н. д, 52 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 267 Митолошки зборник 46 Беревце – Црква св. Петке У селу Беревцу, на Лепенцу, се налази црква св. Петке која је била најуважанија од свих цркава у Сиринићкој Жупи. П. Костићу није било познато када је сагра- ђена. У цркву су долазили и поједини Арнаути муслимани и Арнаутке и у њој палили свеће премда у друге цркве нису ишли. Сабор се скупљао 26. јула а кр- стови су се носили трећег дана Духова.36 Седамдесетих година XX века начелник Одељења књиге Британског савета у Лондону слависта Џон Барникот, тражећи мишљење о неким словенским ру- кописима који су се налазили у библиотеци приватног колекционара Честер Битија у Даблину, обратио се Владимиру Мошину, начелнику Археографског одељења, за помоћ. Када је прегледао снимке текстова четири рукописна ко- декса и једног штампаног Празничног минеја из 1538. године, које му је Џон Барникот послао, Владимир Мошин је открио да су четири средњовековна ра- ритета (осим фрагмента влашког Четворојеванђеља из XV века) управо они, који потичу из збирке старе Народне библиотеке у Београду, а нестали су то- ком Првог светског рата. То су: • 147 Никољско јеванђеље (стара сигн. 112), с краја XIV и почетка XV в., пер- гамент, 144 л. • 148 Српско четворојеванђеље (стара сигн. 101), крај XIII и почeтак XIV в., пергамент, 305 л. • 158 Чтенија из апостола и јеванђеља (41 л.), други део рукописне књиге Ок- тоих и суботна и недељна јеванђеља и апостоли (стара сигн. 213), 1353, пер- гамент, 347 л. • 149 Празнични минеј Божидара Вуковића (стара сигн. 22), 1538, штампан на пергаменту! 432 л. О томе како су рукописне књиге, које су опљачкане 1914/1915. године, разно- шене по свету, најбоље нам говори и случај рукописа под сигнатуром НБ 213 из 1353. чији се други део (Чтенија из апостола и јеванђеља, 41 л.) налази у поме- нутој библиотеци „Честер Бити” у Даблину. Захваљујући Сергеју Јурјевичу Темчину и археографу Миланки Убипарип у новије време сазнали смо и за њен први део, Октоих, који је писао јеромонах Данило у цркви Свете Петке у Сири- нићкој жупи, за време цара Душана и његовог сина Уроша 1353. године – о чему сведочи запис. Данас се Октоих чува у Универзитетској библиотеци у Харварду (Сједињене Америчке Државе) под сигнатуром Cod. Slave 2 и има 188 пергаме- них листова. Библиотеци у Харварду је ову књигу 1950. године поклонио бив- ши власник, Имре де Вег. Према речима Миланке Убипарип ни данас не знамо какви су били путеви бивших власника ове књиге. Од некадашњих 347 листова остаје нам и даље непозната судбина још око једне трећине рукописа.37 36 П. Костић, н. д, 105 268 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе Средином девете деценије прошлог века објављен је попис ћирилских руко- писа из Универзитетске библиотеке у Харварду. Према основним подацима које доноси овај каталог тешко би било препознати да је један од пописаних ру- кописа некада био део рукописне књиге број 213 из старог рукописног фонда Народне библиотеке.38 Аутори овог пописа навели су да је рукопис по садржи- ни Параклитик и да је македонски, што је, наравно, нетачно. Међутим, аутори су објавили и запис јеромонаха Данила, писара ове књиге. Фонд микрофилмова ћирилских рукописних књига који се у Народној библиотеци Србије чува у Фо- тотеци Археографског одељења од недавно је допуњен снимцима Октоиха који се данас чува у Универзитетској библиотеци у Харварду. Октоих има 188 листо- ва писаних на пергаменту српскословенским језиком. Како пише јеромонах Да- нило у запису, књига је исписана у цркви Свете Петке у Сиринићкој жупи, за време цара Душана и сина му Уроша 1353. године. Јеромонах Данило исписао је књигу уставним писмом. Словни облици су доста ситни. Рукопис 213 из старе збирке Народне библиотеке у Београду био је конволут од укупно 347 листова. Чинила су два дела, различита по садржини и обиму. Већи део био је Октоих док су мањи чинила Читања из Апостола и Јеванђеља. Ове две садржинске целине спојене су у једну књигу вероватно средином XIV века кад је јеромонах Данило преписао Октоих. Два дела ове књиге данас се чувају на два континента. Један део чува се у Даблину у Библиотеци Честера Битија и има 40 листова (W 158), адруги део од 188 листова налази сеу Сједињеним Америчким Државама, у Уни- верзитетској библиотеци у Харварду (Cod. Slav 2). Харвардски Октоих и даблин- ска Читања из Апостола и Јеванђеља чине око две трећине рукописне књиге која је нестала 1915. године. Још увек не знамо судбину око једне трећине рукописа 213 из старе збирке Народне библиотеке у Београду. Рукописни Октоих из старе збирке Народне библиотеке у Београду писан је на пергаменту српском редак- цијом старословенског језика 1353. године у Сиринићкој жупи. Као богослужбе- ни зборник намењен свакодневном богослужењу, ова књига је важан извор у проучавањима историје богослужења и литургијске праксе у Српској право- славној цркви. Овај споменик српског рукописног наслеђа важан је извор и про- учаваоцима историје српскословенског језика.39 37 С. Ј. Темчин, Сербский столпный апракос Равулы (ок. 1353. г.): происхождение, особенности языка, структура, Slavistica Vilnensis 52(2) (2003), 131–137.; С. Ј. Темчин, Бывшая рукопис белграадской Народной библиотеки (сербский октоих 1353 года, −213) в Гарварде, Slavistica Vilnensis 52(2) (2003) 197 – 204.; М. Убипарип, О рукописном Октоиху (1353. г.) из старе збирке Народне библиотеке у Бео- граду, Археографски прилози 29 – 30, Београд 2007 – 2008, 55 – 70 са 10 прилога; М. Убипарип, Српскословенски октоих из времена цара Душана са тропарима покајног канона Климента Охрид- ског, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 79, Београд 2013, 106; Ј. Недељковић, Судбина несталих средњовековних рукописа Народне библиотеке у Београду после Првог светског ра- та, Археографски прилози 37, Београд 2015, 325 – 338. 38 У Народну библиотеку стигла је из Бањана. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 269 Митолошки зборник 46 Овде дајемо читање М. Убипарип Даналивог натписа:40 Napisa se kniga sia ou hrama s(ve)tiè veliko ... vni m(ou)~(e)nicou petýk ... sirenikihý. Vý läto Œ×.Ò×.Z×.A× vý drý`a ... prävisokago i silnago c(a)ra srbýskago stepana. i s(ÿ)na ègo ouro{a roukoõ nedos(to)ina nareði se r(a)ba b(o)`ia ièrmon(a)ha grä{nago danila. da m(o)lõ vi òtŠý¹ci i bratiè p(o)povi i diaci èse priklõ~itý slou`iti hr(i)s(t)ou b(o)gou v knigou si. ispravýlaite a ne klýnäte med Šý¹ bo aðe i na korä ès(tý) blag(ý) ès(tý). Tako i slovesa sià grouba sou nu b(o)`ia sou. ne pi{etý bo ang(e)li ný grä{ni ~l(ovä)ci rýcäte b(og)ý da prosti danila pisav{ago knigou siõ a vasý b(og)ý da prostit(ý). b(o)gou n(a){emou sl(a)va vý v(ä)ki amin(ý). Интересантно је да да је својевремено М. Милојевић жестоко критикован управо због једног натписа из цркве св Петке у Беревцима. Наиме, Милојевић је објавио натпис из те цркве по коме је цркву саградио и живописао краљ Милу- тин 1292. године, са женом Јеленом и ћерком Царицом званом и Зорица.41 Пе- тар Костић га је оптужио да је натпис измислио јер је по њему такав натпис био немогућ, јер је по Костићу црква била из турског времена а и Немањићи не би градили као задужбини тако мале црквице. Поред тога, сматрао је да би тај нат- пис видео и Јастребов који је после пар година прошао истим крајем. Само што је Костић, намерно или из незнања, прећутао важан податак а то је да су управо у међувремену између та два обиласка многе цркве у Сиринићкој и Средачкој жупи (а и шире по целом Косову и Метохији) по препоруци митрополита Меле- тија уместо старог српског живописа добиле „нови“ дебарски живопис. Због свега овог податак који је забележио М. Милојевић да је цркву св. Петке у Берев- цу саградио краљ Милутин 1292. године не треба баш тако недвосмислено од- бацити. Црква Св. Петке у Беревцима је мања, једнобродна црква издужене правоуга- оне основе са истакнутом олтарском апсидом, споља тространо и изнутра по- лукружном у виду нише. Лево и десно од ње су урезане, лучно завршене, нише проскомидије и ђаконикона. Црква је зидана каменом и пресведена полуобли- частим сводом, споља је високи сокл и једноставно профилисани поткровни венац. Кровни покривач ниског двоводног крова замењен је савременим цре- пом. Улазна врата су лучно завршена са старим каменим прагом и два степе- ника. У цркву се улази кроз дозидану припрату са двоја врата на јужном зиду. Тако је западни портал цркве остао заклоњен. На њему је сачувано једно аутен- тично крило са гвозденом алком и бравним механизмом. Припрата је пресеве- дена полуобличасто и у њој је грубо бетониран и нераван. На њеном јужном 39 М. Убипарип, О рукописном Октоиху (1353. г.) из старе збирке Народне библиотеке у Београду, Архе- ографски прилози 29–30, Београд 2007 – 2008, 56 – 59. 40 Исто, 56 – 57; за оригиналну верзију текста видети у: С. Ј. Темчин, Бывшая рукопис белграадской Народной библиотеки (сербский октоих 1353 года, −213) в Гарварде, Slavistica Vilnensis 52(2) (2003), 197. 41 М. С. Милојевић, Путопис дела праве (старе) Србије III књига, Београд 1877, 167 270 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе зиду поред воја врата постоји и један квадратни прозор ојачан дрвеним талпа- ма. Под цркве је од камених плоча, делимично заливен бетоном. Десно и лево од улаза, са некадашње спољне стране, насликан је по један свети ратник, из- над њих је запис у три реда у коме је и део потписа: „Село Галијник Деборско“. У унутрашњости, на западном зиду изнад врата, сачуван је запис од десет редо- ва са годином 1858, месецом новембар и потписом сликара који се чита ИС КО- ЗАНС, или слично. Овај запис није до сада објављен. Површине зидова прекривене су зидним сликама у хоризонталним низови- ма. У првој зони су стојеће фигуре, али су шесторици светитеља на северном зиду сачувана само попрсја. Изнад њих су медаљони са допојасним ликовима светитеља, а изнад ових сцене Великих празника. Површина северне страна свода је веома оштећена и потамнела, виде се трагови фигура два светитеља. У апсиди је Богородица Знамења са ликом Христа у медаљону на грудима, испод ње су Свети Јован Златоусти и Свети Василије, а у северној ниши Вазнесење Христово. У доњој зони наоса, испод прве зоне фресака, сачувана је геометриј- ска декорација од разнобојних сликаних спиралним трака. Реч је о квалитет- ном сликарству, посебно умешно и са пажњом обрађеним светитељским лико- вима, које карактерише продуховљен израз и индивидуализација. Иконостас је сликан темпером на дрвету. У соклу су елипсасти медаљони са цвећем у вазама. Изнад њих су престоне иконе Светог арханђела Михаила (на северним дверима), Богородице са Христом, Благовести на Царским дверима, Исуса Христа, темпера на дасци, и Светог Саве архиепископа српског. Изнад престоних икона је Деизисни чин. Иконостас се завршава сегментном дрвеном таблом, на којој су два змаја и цветни мотиви, а изнад њих уобичајено Распеће. Уз цркву је, пре пар деценија, дограђена неодговарајућа припрата, тзв. „са- ла“ (четири пута дужа од храма), чиме је битно нарушен објекат и амбијент иако је првобитна црква, подигнута у средњем веку,42 и сада јасно видљива. БРОД У Броду су Арбанаси при досељавању затекли Србе, од којих су се потом многи раселили, а један род, са садашњим презименом Смаиловит, прешао је у ислам. Српско хришћанско гробље овога села постојало је до Другог светског рата, јер су га чували Смаиловити, пошто на њему има и гробова њихових пре- дака.43 Цркву св. Петра први бележи И. Јастребов 1871. године али је смешта у атар села Виче:44 42 P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 136; М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, 397. 43 Атанасије Урошевић, н- ч, 150 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 271 Митолошки зборник 46 „Од села Фираја (Папраћина) на 1/2 часа пута лежи село Брод на граници Сири- нићке жупе с Качаничким срезом. Он је у дивној долини. ... Западно од села Коштањева на планини мало ниже простире се село Вича крај Коштоновског потока, који се улива у Лепенац. Села: Семања, Коштањево и Вича леже преко реке Лепенац у планини. Крај те реке при подножју планине на којој су смештена села Коштањево и Вича има црква Св. Петра, она је обележена и на карти. Она је још читава, али се у њој служба не врши. Одавно је запуштена остављена. Сада у њу арнаутски чо- бани утерују своју стоку. Натписа није било. Живопис на зидовима је изгребан и уништен, тако да ништа не може да се разабере. Црква је била обичне градње, као и све сеоске цркве.“ И. Јастребов спомиње и напуштену цркву, посвећену св. Петру, у селу Фира- ја:45 „На 1/2 часа од Драјковца лежи на путу ка Качанику село Фираја. То село зову староседеоци од хришћана старим његовим именом Папраћин. Папраћин такође је исто што и Фираја. Овај последњи назив дали су селу Арнаути. У пре- воду на арнаутски језик Папраћ значи Фираја. Код тог села, које лежи у равници, на средокраћи планина Неродимских и Љуботенских падина према Качанику, на брду код самог пута стоји полуразру- шена црква са доста великим сасвим близу гробљем. Храм је био изграђен без икаквог стила, као сваки сеоски храм. На зидовима цркве виде се још иконе;46 али од киша и снега опада и боја и сам слој малтера, на којем је био урађен жи- вопис. Арнаути не дирају ту цркву, као и друге до тог времена док сасвим не падне. Ретко су муслимани рушили цркве, можда само у оном случају ако је неки паша из османлиса дао посебно наређење. Потурчењаци су тада радо ру- шили цркву, не бојећи се никакве тешке казне од Бога, у уверењу да ће та казна стићи не њих, већ пашу који је наредио да се сруши црква.“ Није јасно да ли Јастребов грешком два пута спомиње исту цркву коју једном смешта у селу Вичи а други пут у селу Фираја. Његова црква Св. Петра у Фираји је сасвим извесно данашња црква Св. Петра у Броду. Ствар је у томе што се село Вича, до негде око 1830. године, налазило на месту где је црква Св. Петра да би се затим премстило на садашњи положај код цркве Св. Димитрија.47 Исту цркву св Петра П. Станковић смешта код суседног села Фирај, које је у то време имало 40 арнауташких кућа. Код ове цркве се и 1897. године купио сабор на Петровдан.48 Према П. Костићу, један зид а самим тим и свод био је порушен крајем XIX ве- ка.49 44 И. С. Яастребов, н. д, 100 45 Исто. 46 Вероватно је мислио на остатке фресака. 47 Атанасије Урошевић, н. ч, 150 48 Т. П. Станковић, н. д, 53 272 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе Брод – црква св. Петра Саграђена на мањој заравни, лежи високо са десне стране пута који води ка Штрпцу. На малом пастојању (1 до 7 м) од северног зида тече поток који ствара висок нанос. Као и остале, и црква св. Петра је мањих димензија, са масивним зидовима (око 0,70 м дебљине), правоугаоне основе, оријентисана правцем исток – запад, са трочланим олтарским решењем у виду три лучне нише, од којих је средња апсида и овде виша. Лева и десна ниша су у уобичајеној функцији проскомиди- је и ђаконикона, једноставно укопане у источни зид. Са унутрашње стране кон- хе се, на око 1 м од тла, прекидају хоризонталном монолитном плочом од реч- ног камена чиме је формирана часна трпеза. Изнад ње је мали прозор у темену апсиде. Испод часне трпезе је „скривница“ величине око 0,5 м облика мале лучне нише. На северном зиду, уз ђаконикон, је дубока квадратна ниша пресвођена каме- ном плочом која је са чеоне стране мало лучно резана. Апсидална конха је од основног габарита избачена у поље и са спољне стране тространа. Црква је била засведена полуобличастим сводом чији су делови очувани само на јужном зи- ду. Начином градње притесани квадери од сиге, плочасти шкриљац и као вези- во неколико сантиметара дебеле фуге од малтера не одступа од начина који је примењен на свим сачуваним црквама у Сиринићкој жупи. Јужни зид је једи- ни на коме је у укупној дужини очувана висина са кровним венцем. Кровни ве- нац грађен је од монолитних камених блокова неједнаке дужине са, на једној страни, лучном профилацијом. На зиду, од средине мало померен ка западу, налази се ниско постављен мали правоугаони прозор изнад кога је мања, лучо завршена ниша (у доњем делу разграђена). Надпрозорник два велика камена блока са доње стране је благо лучно профилисан. Прозор је накнадно зазидан на северном зиду, који нигде није сачуван до пуне висине а због наноса земље и камења, није могуће сагледати лице. Источни зид је такође разрушен у гор- њем делу, али је тространа апсида добро очувана. Уз њу је, са јужне стране, ви- соко постављена плитка, лучно завршена, мања ниша. На западном зиду је мањи портал са два вертикална тесаника (довратници) и једним надвратни- ком, са доње стране лучно обликованим. Испод надвратника, као елемент кон- струкције, сачуване су и три хоризонталнао постављене дрвене греде дубоко увучене у масу зида. На првој су, као места за некадашњи трн шарке врата, са- чувана два кружна удубљења. Изнад портала је ниша, уобичајено место за сли- ку патрона храма, горњег девастираног дела, при чему се назире лучни завр- шетак. Кота сачуваног првобитног прага била је индикација да је ниво пода цркве нижи него данас, што је и потврђено археолошким сондирањем наоса. После 49 П. Костић, н. д, 105 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 273 Митолошки зборник 46 уклањања бетонске кошуљице утврђен је првобитни ниво пода од квадратних опека великих формата Ниво пода олтарског простора уздигнут је за око 20 см. На северном и јужном зиду, у линији олтарског пода, је по једно удубљење које указује да се на том месту налазио, сада нестали, иконостас. На свим површинама источног зида видљиви су, у мањим фрагментима, трагови фрескосликарства. Назиру се делови одеће личности из композиције Причест апостола и делови архитектуре (апсида) и фрагменти епитрахиља стојећих фигура светитеља у бочним конхама. По рубу композиције и сокла, као декоративни елемент упарена је црвена и бела линија Црква Св. Петра, по свом укупном корпусу, димензијама, опусу зидања и очуваним траговима фресака, спада у групу оних које су, по мишљењу Пајкића и Ивановића, по обнови пећке патријаршије, подигнуте у последњим децени- јама XVI века, а очувана је (њени остаци) у свом првобитном облику.50 Ми сма- трамо даје и ова црква средњевековна а да је само у наведеном периоду обно- вљена и (поново) фрескописана. Испред цркве око 2000. године прикупљен је и сложен грађевински матери- јал разрушених делова цркве који се раније налазио на броду. У непосредној близини налазила су се и дрвена врата, обложена са једне стране плехом, али су она из неке касније поправке објекта Мештани су обавили прву фазу обнове пошто су добровољним радом уклонили шут и камење из унутрашњости цр- кве. ВИЧА Вича je била српско село, на левој страни Лепенца, 4 до 5 км источно од Штрпца. Црква је у непосредној близини села, у шумовитом пределу. Вича је такође ста- ро село, само је пре стотину година била за четири километра источније од са- дашњег места, управо била је поред старе очуване цркве св, Петра код Брода, на левој страни Лепенца. Одатле се село преместило, јер су му становнике (Србе) нападали неки Арбанаси из Сопотнице и других качаничких села. На сада- шњем месту при пресељавању села није било никаквог насеља, али је ту досто- јала стара црква св. Димитрија, која и сад постоји. Поред два стариначка рода, која су се затрла тек по првом светском рату (Штороћи и Младеновци) у селу живи још један стариначки род (Караџићи).51 Село Вичу први помиње И. Јастре- бов 1871. године али кад је реч о цркви он само спомиње цркву св. Петра. Не 50 За датацију П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, 355; P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 136; М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, 405. Из наведених података П. Костића и уви- да у стање на терену ова црква не спада међу „обновљене током XIX и XX века“ где je сврстава П. Пајкић (Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 136). 51 Атанасије Урошевић, н. ч, 150 274 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе спомиње цркву посвећену св. Димитрију. По Т. Станковићу имала је 1897. годи- не 30 српских и 5 арнауташких кућа и стару цркву Св. Димитрија.52 Виче – Црква св. Димитрија Близу села Виче је црква св. Димитрија. П. Костићу није било познато када је подигнута.53 Црква се данас налази у, етнички готово чистом шиптарском селу Вича,54 у веома запуштеном стању, обрасла у коров и шибље. Храм је једнобро- дан са нетипичном правоугаоном апсидом на источној страни. Зидан је сигом. На подужним зидовима су четири прозорска отвора, један на северном и три на јужном зиду. Кров је двосливан и покривен фалцованим црепом (донедавно био је од ћерамиде). Пре неколико деценија је уз цркву, са западне стране, из- грађена „сала“ приближно истог габарита као и сам храм, а у њеном наставку, померен на десну половину западне фасаде припрате, звоник квадратне осно- ве са четворосливним кровом, који је покривен фалцованим црепом. Горње по- вршине звоника су једине које нису малтерисане и на којима се види камени слог. Лево од звоника, на западном зиду храма, налази се мањи једноставан портал. Из припрате у наос води портал мањих димензија. Свод над бродом је полуобличаст, а на источној страни су три уобичајене полукружне нише: сред- ња апсидална и по једна, десно и лево од ње, у функцији ђаконикона и проско- мидије. Под храма je за једна степеник нижи од пода припрате и доскора је био покривен каменим плочама, сада је заливен бетоном. Све површине зидова су малтерисане и окречене бело, осим апсидалне конхе, у којој је сачувана компо- зиција Богородица Шира од небеса Стари иконостас је нестао, нови је од дасака са окаченим репродукцијама и нема никакву вредност. ГОРЊА БИТИЊА Горња и Доња Битиња су 1897. године ималe 80 кућа, од којих су 41 српска и 39 арнаутских – потурчених Срба. Срби су имали цркву Св. Тодора и цркву у руше- винама Св. Ђорђа, Арнауташи су имали џамију без мунарета. Наспрам разва- љене цркве Св. Ђорђа, до реке, стајала је и 1897. године плоча на којој је био уклесан текст о даривању воденице, њиве и ливаде.55 52 П. Костић, н. д, 105 53 Т. П. Станковић, н. д, 53; П. Костић, н. д, 105 54 М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, 415. 55 Т. П. Станковић, н. д, 52 – 53. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 275 Митолошки зборник 46 Горња Битиња – Црква св. Ђорђа56 Село Битиња се први пут помиње у турском попису уз 1455. године као велико насеље са 47 српских кућа, једном удовичком кућом и два сеоска попа – Марка и Богдана.57 Црква Св. Ђорђа је смештена на сеоском гробљу у Горњој Битињи, у општини Штрпце. У поду цркве су остале две мермерне плоче са клесаним орнаментима и краћим записом, које подсећају на плоче мозаичког пода цркве краља Милу- тина у Хиландару. Обновљена је и осликана у XVI веку, са тим да су данас сачу- вани само фрагменти фресака у олтарском простору. Према очуваном делу за- писа у апсиди, ктиторка обнове је била извесна Јелена. Камена плоча са натпи- сом, која се налази северозападно од цркве, сведочи да су Никодим и Пртушин 1592. године цркви поклонили воденицу, шуму, њиву и ливаду. Црква је обно- вљена 1920. године. Цркву св. Ђорђа у Горњој Битињи први је споменуо И. Јастребов 1871. годи- не:58 „На север од ње (мисли се на цркву св. Теодора у селу Доња Битиња – напо- мена аутора), на 1/2 часа пута, у (благом) кланцу који се образује од падине планина Неродимских с десне стране и падина планина Инконе и помињаног места Церовац налази се село Горња Битиња. Оно је сво насељено Арнаутима, изузимајући једну махалу по имену Поповци, која се налази ближе селу Доњој Битињи. Овде су од памтивека живели попови за читаву Сиринићку жупу. Ја сам још затекао жива попа Уроша, стогодишњег старца, који је са задовољством причао мени како је он поред своје чак неписмености умео да одржава у Сири- нићу православље и био је задовољан што сада у Сиринићу има и других попо- ва: 1) у селу Штрбце за то село и хришћане Готовуше, Драјковца, Коштањева и Вича; 2) у селу Севце за то село и село Јажинце и 3) за село Битиња Горња и До- ња, Врбештица и Беревце. У арнаутском кварталу села Горња Битиња (Арнаути су из фиса Соп њих је 30 кућа) недалеко од села на брежуљку с десне стране пута к северу иза с. Сушиће види се не сасвим пропала црква Св. Ђорђа, с малим гробљем које је окружује. Још зидови стоје, али живопис је већ уништен од пљускова кише. У олтару жи- вопис је местимично остао, а такође се очувао следећи натпис под зидом ико- ном с леве стране: “pomenì g×i rbÚ b`iõ ElenÚ kogà Úpìsa sie òbraze bý da õ : prosti.“ Недалеко од те цркве, од брежуљка ниже речице Битинске (која тече с пла- нина Неродимских и мушутишких – Инокон) на десној страни, сасвим готово 56 Основ за упис у регистар: Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика култу- ре АКМО у Приштини, бр. 251 од 16. 4. 1958. г. Закон о заштити споменика културе и природ- них реткости (Сл. гласник НРС бр. 54/48). 57 Oblast Brankovića Opširni katastarski popis iz 1455 godine, Sarajevo 1972, 40 58 И. С. Яастребов, н. д, 101 276 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе утонуо у земљу је велики тесани камен с натписом који сведочи о томе да је та црква овде имала своју воденицу крајем XVI столећа и њиву и ливаду. На каме- ну урезан доста вешто следећи натпис са урезаним на врху камена крстом као на просфорама: sþ ìs hs nìka : sìà vodýnca niva í lvada na{ lúmanov. Pomoðý moà otý gosþoda gíòíe nikodímo íprýgú{íný. prìlo`í. hramú Gíòíe aðý kýto sahrani síà. blagoslovýi øtý hrísta í øtý vsasý sýtý. í gíìòíè múïýnika. aðý kto dra‹ýt salne-paòõ prokltý òtý gospoda † vasýhý svthý i òtý † hrískaõ † slabora vý läto ‹r. На југоисток од тог села део Неродимске планине на југу зове се Рогопеч, а на североистоку Корачина (?) Даље иде пут на десно у планину к селу Шушића на 1 час растојања на севе- роисток од Битиња пo успону доста високом. Планина је гола; нема дрвцета све до врха, до северне падине, која је сва покривена лепом шумом све до Нероди- мља.“ Кад је реч о натпису на коме се спомиње ктиторка Јелена Јастребов у свом раду Додатак мојим белешкама из Старе Србије,59 спомиње практично идентичан натпис али на камену који је у олтару служио као часна трпеза:60 pomeni gospodi rabÚ b`iõ. ÈlenÚ koà : úpisa sie òbra‹e bogý da õ prosti. Дана постоји само натпис на фресци тако да није јасно шта је стварно Јастре- бов видео премда то и није толико битно. Споменути натпис рабе божије Јелене Ивановић је овако читао: Помени Г(оспод)и рабꙋ б(о)жию еленꙋ коꙗ ꙋписа сиѥ обрізе б(ог)ь да ю прости. О овој цркви је после Јастребова писао П. Костић. По њему је, црква посвећена св. Ђорђу, била у рушевинама све до 1920. године када је, „на старим темељи- ма“, обновљена. У то време се код цркве скупљао сабор на Ђурђев дан. Костић наводи и да се северезопадно од цркве, чим се пређе речица, налази плоча из 1592. године на којој стоји урезан натпис који је П. Костић читао овако:61 Sñõ vodenicú nýivú u Mogúlýkú i livadú u Súlemanový potoký prilo`i hramú sve- tom Georgñõ Nikodñmo Prýtú{ñný. Aåe kto otimaetý otý neæcda estý prokletý ø gospoda ñ vsýahý svthý i ø Hrñsta òt sabora vý läto ?·z×·r×· god. Као што можемо видети читања натписа се доста разликују код И. Јастребова и П. Костића али је суштина иста – цркви св. Ђорђа у Доњој Битињи су 1592. го- дине поклоњени воденица, њива и ливада. Споменута плоча се и данас налази у њиви, на левој обали Сушитске реке, око 500 m југозападно од цркве до пола укопан у земљи. Камени споменик је са урезаним орнаментом у облику круга и крстом са пупољцима у његовом сре- дишту. Са све четири стране је дуг уклесани текст. 59 И. А. Јастребов, Додатак мојим белешкама из Старе Србије, Гласник СУД LI, Београд 1882, 56 - 57. 60 Исто, 57 61 П. Костић, н. д, 105 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 277 Митолошки зборник 46 Текст је публиковао и П. Пајкић али ми ћемо се задржати на Ивановићевом публиковању и коментару овог текста пошто је до сада далеко најбољи. Ево шта Ивановић пише:62 „Недалеко од цркве Св. Ђорђа, неких 500 – 600 m северозападно уз поток, на- лази ce необичан и јединствен споменик ο завештању из 1592. године. Он и да- нас стоји на мочварној ливади, укспан у земљу и до 50 cm, поред воденице, њиве и шуме, које су, како je тο уклесано на камену, завештали непознати Ни- кодим и Пртушин суседној цркви Св. Ђорђа. Димензије споменика су неуоби- чајено велике. Мерене изнад земље оне износе: 141 x 98 x 25 cm. Ha средини источне стране споменика, у лепом рељефу исклесан je као орнамент крст од четворочлане траке, око кога ce y кругу обавијају двочлана трака и „уврћено уже“. У кругу између кракова крста je уклесано осам рељефних, испупчених крупних слова (величине 7 cm) иницијала Христа победника: • іс ͠ • хс ͠ • ни͠ • ка͠ •. Крст ce на горњим крацима завршава разлисталим трочланим пупољцима, a на доњем краку степенастим постољем. Све у свему, веома декоративна, сим- болична представа Голготе, односно Васкресења после смрти, уобичајена и че- ста на надгробним споменицима. Ово декоративно поље у средишту спомени- ка заузима простор од 78 x 67 cm и представља дело руку доброг мајстора, чији су наручиоци били естетски образовани људи, који су припадали ужем кругу двора, високог племства или клера. Украсно поље овог споменика донекле je слично орнаменту на парапетној плочи иконостаса цркве Св. Димитрија y Пећ- кој патријаршији, подигнутој 1316–1324. године. И тамо четворочлана трака образује крст по средини плоче. Разлика je само y тролисним пупољцима, који су тамо усмереми према средини украсног поља, док y Битињи иду ка крајеви- ма крста. Судећи по високим клесарским и уметничким квалитетима, симбо- личним значењима орнамената, као и по великим размерама каменог блока, споменик je неоспорно рађен y поменутој призренској радионици за обраду камена из XIV века и био намењен за надгробни споменик некој познатијој историјској личности, и на угледнијем месту но што je мочварна ливада y по- току изнад села Битиње, Да овај камен није, можда, припреман за гробницу Ду- шановог властелина Братослава коју je откопао Р. Грујић са спољне стране цр- кве Св. Арханђела y Призрену, према гробници цара Душана? Ta гробница je била израђена од истог материјала и на исти начии као и царева. У том гробљу je доцније, 1372. године, сахрањен Страцимир Балшић. Да ли су ce можда, при обради камена појавиле пукотине на горњем углу и преко доњег дела блока, због чега данас споменик делује окрњено, деформисале га и онемогућиле на- меравани подухват па ce од њега одустало, или су посреди неки други разлози, ми данас не знамо. Али ce ипак види да je за садашњу намену споменик секун- 62 М. Ивановић, Прилози о споменицим Метохије, Новобрдске Криве реке, Сиринићке и Никшићке жупе, Саопштења XV, Београд 1983, 212 – 214. 278 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе дарно употребљен. Он je, као и друге битињске плоче, овде донесен и на њему je исписан текст правне садржине — завештање које нама непознати житељи Никодим и Пртушин дају цркви Св. Ђорђа. То ce да закључити по урезаном нат- пису око свих страна крста, словима неуједначене величине (4 – 5 cm) и испре- тураног и испрекиданог текста, урезаног руком мајстора недовољно вичног и техници и писмености. У натпису стоји: „Сија воденица и ливада и њива цр- ковнаја и шума нова, то помош(т) моја от Господа и Гиоије (Георгија) Никодимо и Пртушин приложи Богу (и) храму св. Гиоије. Аште кто то сахрани (сачува) сија (овај, тај) благословен от Христа и от всас светих и Гиоије мученика. Аште (ако би) кто дрзнет сија (ово) шче преодоју (преотети), проклет от Господа и ва- сих оветих и от слабогах и сакатого. Лета 7160 (1651/2). Натпис y оригиналу тече испретурано с десне и леве стране и испод крста. y укупно 15 редова. Правилно сложен он гласи: сiꙗ водьнiца i лiвада i нива црько(в)внаа и шꙋма нов(а) т(о) помошь моꙗ ѡт господа • Гiѡiе ? Никодiмо i Прьтꙋшiнь • прiложi богꙋ ? храмꙋ Гiѡiе. Aщь кьть то • сахрани сiꙗ благосвьвьн ѡт Хрiста i ѡт всась с(в)ьт(их)ь i Гiѡiе мꙋчѣника • ащь кьто драз(н)ьт сiа ще преодѡю ? прокльт ѡт Гос(по)да i васьхь с(в)ьт(и)хь и ѡт слабогах i с(а)ка(т)ѡг ? вь лѣть • ꙁ͠ • р͠ • Сва ранија читања (Јастребов, П. Костић, П. Пајкић) не одговарају оригиналу. Нема y тексту ни Петруша, ни Сулејмановог потока, ни помена Сабора. Све je тο до сада тумачено доста произвољно и нетачно. Завршетак текста je занимљив по томе што поред уобичајених средњовековних клетви и претњи, које треба преступника да сустигну од моћника: бога и светитеља патрона, призива и проклетство „слабогах и сакатого“. Реч „слабога“ овде означава човека боле- сног, изнемоглог, онемоћалог од болести и исцрпености. Турцизам „сакат" и данас ce употребљава за људе кљасте, без руку или ногу, богаље. Позивање на овакве санкције честа je појава y историјским документима средњег века, a и y народној традицији, од најранијих па до наших дана, иа Истоку и на Западу.“ Одмах треба рећи да није јасно како је Ивановић дошао до броја 7160 кад је прилично јасно да је реч о броју 7100. Тако да би датирање требало да остане као што је и раније било 1592/3 а не како Ивановић мисли 1651/2. године. Није спорно ни да је натпис накнадно урезан у већ постојећу плочу вероватно над- гробну. Међутим, не слажемо се са тврђењем да је плоча донета из манастира Св. Арханђела већ је могла бити уграђена и у цркви Св. Ђорђа над гробом кти- тора. Извађена је када је црква обнављана и (поново) живописана у другој поло- вини XVI века. Многи великаши средњовековне Србије су сахрањивани у слич- ним малим црквама. Рецимо, кнез Балдовим је сахрањен у врло сличној прво- битној цркви Св. Николе у Врању. Не би било чудно да је у цркви Св. Ђорђа био сахрањен великаш прилично високог ранга. У цркви Светог Ђорђа је највероватније било сачувано познато Призренско јеванђеље на пергаменту из XIII века са 36 минијатура. Народна библиотека у Београду је откупила ово јеванђеље од скопског антиквара Хаџи Јордана, који Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 279 Митолошки зборник 46 га је пронашао. Приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. го- дине јеванђеље је изгорело у великом пожару. Црква св. Ђорђа је једнобродна правоугаона црква са широком апсидом на источној страни. Брод храма пресвођен је полуобличастим сводом са тријум- фалним луком. Недостаје, на другим црквама уобичајени, камени кровни ве- нац, уместо њега је само испуштен шкриљац као надстрешница. Двосливни кров покривен је такође шкриљцем. Зидна платна премалтерисана су цемент- ним малтером. У олтарском делу је, лево од апсиде у виду нише, у источном зиду плитка лучно завршена ниша. Црква је до 1920. године била у рушевинама када је обновљена. По свему судећи од првобитне цркве је остала само олтарска апсида и део источног зида са нишом ђаконикона.63 Припрата, касније изгра- ђена, знатно је нижа од нивоа крова цркве. Простор припрате наткривен је та- ваницом од дасака са улазом за таван где је видљива кровна конструкција.64 У апсиди су делимично сачуване фреске. У првој зони су две стојеће фигуре светитеља, можда ликови св. Василија и св. Јована Златоустог (вероватно По- клоњење Агнецу). Изнад њих је, у кохни, Богородица Шира од небеса. У десном (јужном) углу апсиде је натпис ктиторке фресака Јелене. Фреске се оквирно могу датирати у XVI/XVII век. Улаз у цркву је лучан, са три степеника висине. Под је прекривен бетонском оплатом. У поду цркве су сачуване две камене плоче кружног облика. Плоча од белог мермера у чијем средишту је орнамент у облику soleil tournant са осам двоструких кругова са уписаним троугловима око њега и двоструким обим- ним оквиром полупречника 63 cm заливена је у цементну кошуљицу пода ис- пред иконостаса, на месту амвона. Друга плоча, уливена у под припрате, тако- ђе мермерна, има компликованији геометријски украс у облику два троугла постављена у облику Давидове звезде са круговима на сециштима и у центру шестоугла, те копљима у крацима. Давидова звезда окружена је троугловима постављеним по кружној линији спољног оквира. на плочи је са једне стране оштећеног спољног обода и натпис о Стојану (коме) проклија у калу: Стоꙗнꙋ проклiа ꙋ • кл̃ о Обе плоче се врло поуздано могу датови у прву половину XIV века и могле би да потичу из радионице призренских Светих арханђела. М. Ивановић сматра да су плоче одатле пренете приликом „изградње“ цркве кра- јем XVI или почетком XVII века међутим пошто ми сматрамо да је и ова црква средњовековна сматрамо да су ове плоче од самог почетка рађене за ову цр- кву.65 63 П. Костић, н. д, 105; М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, Задужбине Косова, Призрен – Београд 1987, 422. Према неким мишљењима подигнута је нешто касније од цркве св. Николе у Штрпцу (П. Пајкић П., Цркве у Сиринићкој жупи, 355). Закључак је изведен на основу године (1592) урезане на великом мермерном споменику који се налази у близини. Међутим и ова црква је сасвим извесно из средњег века. 64 Н. С. Гаџић, н. д, 96 – 97. 280 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе ГОТОВУША Готовуша (алб. Gëtovushë) се први пут помиње у турском попису из 1455. годи- не као велико село са 64 српске куће, 15 неожењених и православним попом Бо- гошом. Јављају се и два поповска сина Богдан и Никола који вероватно нису си- нови попа Богоша.66 Реч је, највероватније, о синовима два друга покојна попа који немају још увек 30 година67 па не могу још да буду рукоположени на паро- хијама које су „наследили” од покојних очева. Готовушу спомиње и И. Јастре- бов који је кроз њу прошао 1871. године:68 „Село Готовуша лежи на источној страни Шотарице, такође у подножју планине Љуботена и баш под самим Љу- ботеном на југоисточној страни. Село је релативно богато; има џамија. Недале- ко од џамије виде се још остаци темеља старе цркве, који су сравњени са зе- мљом и једва се примећују. Црква је била мала, као и свака сеоска црква је дугуљаста али џамија је изграђена у квадрату као и готово све сеоске џамије висине 11/2 спрат.” Овде је Јатребов нешто побркао највероватније када говори о Готовуши да описује Фирају јер 1871. године у Готовуши сигурно није постоја- ла џамија. Село Готовуша је 1897. године имало 90 српских кућа и две цркве Св. Николу и Св. Богородицу. У селу је радила и основна школа у којој је учитељ био Ђорђе Вучетић из Приштине. Ђорђе је био син Стеве Вучетића, који је умро у при- штинском затвору ни крив ни дужан због потурчењака цинцарина Николице и турског преког суда, (урфије) у Приштини.69 Готовуша поред једног стариначког има и неке родове непознатог порекла. По А. Урошевићу изнад села баш у подножју планине, има трагова темеља неке 65 М. Ивановић, Прилози о споменицим Метохије, Новобрдске Криве реке, Сиринићке и Никшићке жупе, Саопштења XV, Београд 1983, 210 – 211, и сл. 17 који опширно описује ову плочу, даје и веома оригинално тумачење уклесаног (накнадно) текста. Према истом аутору (нав. дело, 211 – 212, сл. 18) у поду цркве, на месту амвона била је још једна кружна камена плоча, делимично оштећена и плиће резана. По тврђењу М. Ивановића у овој цркви постојао је још један запис урезан на камену који као ктиторку фресака, готово истим речима, помиње „рабу Јелену“. За ово тврђење он се позива на И. Јастребова, који по њему тврди да се тај натпис налазио на ча- сној трпези. Међутим, И. Jастребов спомиње само ктиторски натпис Јелене на фресци премда М. Ивановић тврди да Јастребов овај натпис уопште не наводи. И. С. Яастребов, Стара Сербɪя и Албаниɪя, Споменик СКА XLI, Београд 1904, 101; М. Ивановић, Прилози..., 211 – 212; Љ. Стојано- вић, Стари српски записи и натписи, Београд – Сремски Карловци, 1902 – 26, бр. 4651. 66 Oblast Brankovića Opširni katastarski popis iz 1455 godine, Sarajevo 1972, 40 – 41. 67 У то време се још увек стриктно водило рачуна да не могу да се рукополажу кандидати млађи од 30 година. По неписаном правилу парохију су наслеђивали синови или зетови или бар си- новци преминулог попа. 68 И. С. Яастребов, н. д, 99 69 Т. П. Станковић, н. д, 52; П. Костић, н. д, 105 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 281 Митолошки зборник 46 велике зграде. Зове се Зидовица. Кажу да је имала и свој водовод, јер се налазе земљани чункови који воде у њу. У њеној близини има трагова неке цркве.70 Готовуша – Црква Св. Николе (Св. Спаса)71 За ову цркву П. Костић наводи да је посвећена св. Николи али му није било по- знато када је саграђена. Са друге стране наглашава да су се код ње крста носила на Спасов дан.72 Обе цркве у селу Готовуши се налазе на сеоским гробљима. Црква св. Николе (тј св. Спаса) се налази на сеоском гробљу изнад села. Црква је данас посвећена светом Спасу, а била је позната (као што смо већ навели) и као црква Светог Ни- коле. Но, несумњива је њена првобитна посвета светом Николи, како је означе- но у ктиторском фреско натпису, делимично сачуваном на западном зиду на- оса, над улазом. Једноставна, мала једнобродна грађевина са споља тространом а изнутра по- лукружном апсидом. Брод има полуобличаст свод са додатком три дрвене гре- де (осликане декоративним орнаментима) као ојачањем. У олтарском делу три нише, средња апсидална и две бочне у функцији проскомидије и ђакони- кона, спојене су каменом плочом, која приликом обреда служи као часна трпе- за. Првобитни подни покривач пода од камена замењен је опеком. Фасадна де- корација обухвата линету над улазом на западној и проскинитарну нишу на се- верној фасади. Изглед источног зида тј спољни изглед апсиде је атипичан за цркве сиринићког краја. У темену је двочлана полукружна ниша са малим уза- ним прозорским отвором, а десно и лево од ње по још једна неша нешто мања, идентичних контура. Нише су образоване лучно спојеним прислоњеним коло- нетама. Портал на западном зиду, завршен плитким сегментом, надвишен уза- ним сегментом фронтоном и полукружном нишом, данас је заклоњен пошто је са те стране храма крајем XX века дозидана мања припрата. Црква је грађена грубо тесаним квадерима сиге и ломљеним каменом, са малтерисаним спој- ницама. Фасадне површине су огољене и добро се види техника градње. Плићи двоводни кров покривен је каменим плочама. Ширина дозидане припрате и висина њеног крова изједначени су са оним на цркви. Ниво пода цркве нижи је у односу на околни терен за око 50 цм.73 Фрагментарно сачувани живопис сведен је на сцене из циклуса Великих пра- зника приказане у две зоне, декорацију свода коју чине фризови од по десет пророчких попрсја и, у темену, медаљони са ликовима Христа Емануила, Ан- 70 Атанасије Урошевић, н. ч, 149 71 Основ за упис у регистар: Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика култу- ре АКМО у Приштини, бр. 235 од 16. 4. 1958. г. Закон о заштити споменика културе и природ- них реткости (Сл. гласник НРС бр. 54/48). 72 П. Костић, н. д, 105 73 Н. С. Гаџић, н. д, 93 – 94. 282 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе ђела Великог савета, Пантократора као и горњи део композиције Вазнесења. Најпотпуније је очувано сликарство олтарског простора, уобичајеног програ- ма. Како је исти сликарски рукопис препознат у живопису оближњих цркава средачке жупе, у Богошевцу и Горњем Селу, датује се у седамдесете године XVI века и приписује бољим путујућим зографима.74 Црква је посвећена Светом Николи, у народу је позната као црква Светог спа- са, јер је црква освећена на Спасовдан и од тада се овај празник слави као хра- мовна слава. Црква је некада имала камени кров, који је враћен након послед- ње обнове. Претходно је црква везана утегама како не би пуцала приликом по- стављања камених плоча на кров. Током векова свод храма је попустио, али је и то санирано и црква више неће пуцати, неће се «раздвајати по своду.“ Напра- вљен је и нови иконостас у дуборезу, један од најлепших у Жупи и уз рекон- стукцију каменог пода враћен је старински дух који је некада ова црква имала. Готовуша – Црква пр. Богородице75 У близини села Готовуше налази се црква Пресвете Богородице. Петру Костићу није било познато када је подигнута. Сабор се скупљао на Велику Госпођу и на Благовести. Црква пр. Богородице у Готовуши је средњовековна црква обновљена и (по- ново) фрескописана после обнове Пећке патријаршије 1557. год. Данашњи облик црква је добила у обнови из 1886. год. То је једнобродна грађевина засве- дена полуобличастим сводом. Налази се на гробљу, изнад села. Једнобродна је, издужене правоугаоне осно- ве и са широком полукружном апсидом на којој је веома узак прозорски отвор. Засведена је полуобличастим сводом. На подужним зидовима и апсиди је јед- ноставно профилисан поткровни венац од блокова сиге. Зидана је тесаницама и притесаним каменом (сига) и споља само дерсована и прекречена, а са уну- трашње стране омалтерисана На прочељу су мала лучно завршена врата, изнад којих је велика, такође лучно завршена ниша. Уз кровни венац на једној фасади су два мала узана отвора, исти такви су и у забатима западне и источне фасаде. Кров је двосливан и покривен старом ћерамидом. Под је од опеке, ниво пода храма спуштен је за два степеника у односу на околни терен. Олтарски простор има три нише (бочне усечене у источни зид) пресечене за око један метар ви- 74 С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614, Нови Сад 1965, 183; П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, 359 – 364; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век, Београд 1991, 59; P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 1367; П. Пајкић, Цркве Сиринићке жупе, Приштина 1995, 20 – 27. 75 Основ за упис у регистар: Одлука о утврђивању цркве Св. Богородице за споменик културе, бр. 1402 (Сл. гласник РС бр. 51 од 13. 11. 1997. г.) Закон о културним добрима (Сл. гласник РС бр, 71/94). Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 283 Митолошки зборник 46 сине хоризонтално постављеном каменом плочом (часна трпеза). Предолтар- ски простор је са полукружном солеом уздигнутом око 0,5 м од пода наоса.76 Сликарство у цркви потиче из два периода. Времену непосредно после обно- ве у XVI веку припадају сачуване фреске у олтару. Фреске су сачуване на источ- ном зиду, с тим што се не зна да ли их има и на зидовима брода који су прекре- чени. У апсидалној ниши је Богородица типа Знамења, јер на грудима има ме- даљон Христа који благосиља. Постављена је чврсто, фронтално, са раширеним и подигнутим рукама. Широке површине црвеног плашта као да су позадински фон фигуре. Уз Богородицу су сликани Свети Василије и Свети Јо- ван Златоусти, a представа Христа Агнеца допуњена је, по угледу на старије предлошке, ликовима два анђела – ђакона. У бочним апсидама, од уобичајених ликова два ђакона сачуван је до појаса само онај у левој ниши. Физиономије светитеља су младалачке, благог израза, а на одећи је наглашена орнаменти- ка.77 Дрвена преграда иконостаса подигнута је на зидани гредник. Конструк- ција иконостаса је рађена у дрвету. Димензије су: ширина 3,20 м а висина 3,80 м. Обојена је плавичастозеленом бојом. Иконостас је завршен 1888, што се са- знаје из записа на доњем рубу престоне иконе Богородице, где се потписао Јев- геније зограф, родом из Галичника Дебарског. Распоред икона је уобичајен за цркве из овог периода. На средини су ниске царске двери са Благовестима. Из- над Благовести су, у малим кружним медаљонима, допојасни ликови царева Соломона и Давида. Престоне иконе су: Арханђео Михаило (на северним две- рима), Богородица са Христом, Исус Христос и Свети Јован Претеча. Изнад пре- стоних икона је низ икона са Христом и дванаест апостола 20 х 35 см са читко исписаним сигнатурама, а изнад њих крст са Распећем и четири јевађелиста у медаљонима на крацима крста. Десно и лево од крста су иконе Богородице и Јована Богослова. Престоне иконе рађене су уљем на платну, а све остале на да- сци. На соклу су елипсасти медаљони у којима су сликане вазе са цвећем. На греди су записи: „Кмет бија Здравко Стојанов Марко ... брат“... и један са- свим нечитак. Да је Јевгеније зограф дуже времена радио у овим крајевима, показују и ико- не на иконостасу у селу Штрпцу, веома сличне овима из Готовуше.78 Као појединачна икона у цркви се чува „Христ у слави са великим зракастим нимбом. Сликан је уљем на платну кашираном на даску. У свом основном кор- пусу и црква св. Богородице припада оним подигнутим у средњем веку а (по- ново) осликаним у време након обнове Пећке патријаршије. П. Пајкић и М. Ива- новић сматрају да је црква обновљена 1886. године79 мада Петар Костић, добар 76 Небојша С. Гаџић, н. д, 109 77 С. Петковић, Зидно сликарство на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад 1965, 183. 78 С. Пајкић, Б. Тодић, Цркве Сиринићке жупе, Пришгина 1995, 31. 79 П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, 355. М. Ивановић, Црквени споменици XIII – XX век, 428 284 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе познавалац прилика у овом крају у другој половини XIX века, за њу каже: „Не зна се када је она подигнута.“80 Обнова из ове године морала би му бити позна- та. Зграда конака постављена је северозападно од храма и једним углом се на њега наслања. Правоугаоне је основе, са тремом на јужној страни чији су кров некада носили пет дрвених стубаца, данас замењени бетонским. Са јужне стра- не су два ниска лучна улаза и прозори са занимљивим, декоративним дрвеним решеткама (гитерима) украшеним тракслованим прстеновима Првобитни кровни покривач конака замењен је фалцованим црепом. На крову је масиван оџак са двосливним кровом. Унутрашњост се састоји од два одељења. У мањем, на западној страни је „оџак“. Уз преградни зид, у обе просторије, сачуване су аутентичне резбарене дрвене конзоле. У другој, већој правоугаоној просторији дуж свих зидова је ниска камена клупа. Зграда конака зидана је каменим ква- дерима и трпанцем, а на око 1 м висине су хоризонтално постављене дрвене конаоле. У другој, већој правоугаоној просторији дуж свих зидова је ниска ка- мена клупа. Зграда конака зидана је каменим квадерима и трпанцем, а на око 1 м висине су хоризонтално постављене дрвене талпе. Под просторије је зе- мљани. У цркви Св. Богородицс је евидентирано 19 старих књига. Све су штампане и настале су у XIX веку и почетком XX. Књиге су штампане у штампаријама царскс Русије и Кнежевине Србије.81 Пре пар година, у близини цркве откривен је, случајно приликом уређења порте, подни мозаик много старије цркве или Виле рустике из времена ране Византије (VI век).82 ДОЊА БИТИЊА Доња Битиња поред две старе цркве (св. Тодора и св. Димитрија) има и три ста- риначка рода.83 У самом селу је црква посвећена св. Теодору Тирону а на путу од Доње Битиње ка Готовуши, налази се у пољу црква св. Димитрија.84 80 П. Костић, н. д, 105 81 Детаљније о овим књигама видети у Биљана Вранићи, Црква Св. Богородице у Готовуши свеште- не и богослужбене књиге, Баштина 9 – 10, Приштина 1998 – 99, 225 – 237. 82 Н. С. Гаџић, н. д, 109 83 Атанасије Урошевић, н. ч, 150 84 П. Костић, н. д, 105 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 285 Митолошки зборник 46 Доња Битиња – Црква св. Теодора и Тирона85 Гробљанска црква Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи скромна је грађевина изграђена на заравни брежуљка, окружена гробљем. По ободу гробља је каме- ном зидна ограда. Цркву св. Теодора и Тирона у селу Доње Битиње први помиње И. Јастребов 1871. године:86 „Од те цркве (црква св. Петра у Броду напомена аутора) на 3/4 часа к западу, у подножју планине, лежи село Доња Битиња. Ту је црква Св. Те- одора Стратилата. Једноставна је и од облутка. Подигнута је у турско време у XVI или XVII веку.“ П. Костићу није било познато када је подигнута али је забе- лежио да се сабор скупљао на Тодорову суботу.87 Црква је једнобродна, правоугаоне основе, засведена полуобличастим сво- дом. Апсида је споља тространа а изнутра лучна са нишом. На јужном зиду на- оса је мањи правоугаони прозор изнад кога је велика, степенасто профилисана и лучно завршена ниша. На апсидалној ниши је још један мали узак отвор, го- тово као пушкарница. За градњу је коришћен слог од сиге, речног камена и малтера. Није малтерисана. Корпус је сачувао аутентичност осим кровног по- кривача који је замењен фалцованим црепом.88 У брод цркве улази се за два степеника дубине. Врата су од дрвета са, на средини, вертикалним тордира- ним стубићем. Изнад је лучна ниша, шира од улазног отвора. Десно и лево од врата је камени банак. Под је поплочан каменом. Ниво пода испред олтарског простора је уздигнут, са солеом. У олтарском прозору су три нише. На уобича- јени начин бочне су усечене у зид.89 Од живописа, који је настао шездесетих година XVI века, сачувани су само фрагменти на западном зиду и у олтарском простору, програмски сведени и типични за доба у којем су настали (тако су, на пример, као пандан св. Констан- тину и Јелени уз улаз насликани најпоштованији локални светитељи Симеон и Сава). Просечног квалитета у сликарској продукцији тога доба, ограничене па- лете и са извесним грубостима у цртежу, фреске су дело сеоског мајстора којем се, ипак, не може оспорити експресивни израз. На западном зиду је фреска Успења Богородице у горњој, и ликови св. Саве, св. Симеона (лево) и Цара Константина и Царице Јелене (десно) у доњој зони. На подужним зидовима сачувани су само фрагменти сликане ђаконске одоре.90 У 85 Основ за упис у регистар: Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика култу- ре АКМО у Приштини, бр. 251 од 16. 4. 1958. г. Закон о заштити споменика културе и природ- них реткости (Сл. гласник НРС бр. 54/48). 86 И. С. Яастребов, н. д, 101 87 П. Костић, н. д, 105 88 До седамдесетих година XX века била је покривена ћерамидом (P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 136). Тада је била и делимично омалтерисана споља, што се види на фотогра- фији објављеној код истог у Цркве у Сиринићкој жупи, сл. 3. 89 Н. С. Гаџић, н. д, 97 – 98. 286 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе олтарском делу сачуване су сцене у ђаконикону и проскомидији – св. Стефан и св. Роман, Поклоњење Агнецу и Богородица Шира од небеса у олтарској апсиди (ниши).91 Делови Благовести су у другој зони и грагменти Вазнесења у трећој зони источног зида. Конструкција иконостаса је израђена од липовог дрвета, аиконе су поређане без иконографског реда и највећим делом су репродукције каширане на дрво или урамљене и стављене под стакло. На конструкцију иконостаса, са царским дверима на којима су као на улазним вратима тордирани стубићи, окачене су појединачне иконе: Визија пророка Илији са запрегом црвених и белих коња (темпера на дрвету, 60 x 91,5 x 3 cm, са ктиторским натписом из 1635. – 37. годи- не),92 апостоли Петар и Павле, св. Никола, св. Арханђел Михајило на коњу са књигом и трубом у рукама, св. Сава Првоосвећени, Смоленска Богородица, Све- ти Сава Српски и Распеће. Конак је квадратне основе, зидан тако да је једном страном уклопљен у кон- струкцију каменом зидане ограде. Градња је изведена у комбинацији камена, дрвених талпи и блата Кров на четири воде има истакнуту надстрешницу коју носе дрвене греде, видљиве као конзоле. Као покривач крова, сачуван је стари цреп. У ентеријеру је зидани банак, подзидани оджак и под од земље. Доња Битиња – Црква св. Димитрија Недалеко од пута од Штрпца ка Готовуши, а у атару села Доње Битиње, налази се у пољу црква св. Димитрија. Цркву први помиње И. Јастребов који је путем од Штрпца до Готовуше прола- зио 1871. године:93 „На путу од Штрбца до Готовуше 1 час има запуштена црква у име Св. Димитрија Нема на њој никаквог натписа. Упоређујући њену грађе- вину са другим црквама, могу рећи да је она изграђена почетком XVI века. Она стоји сама самцита; архитектуре у њој нема никакве. Само можемо да знамо да је црква, да има олтарско испупчење споља и живопис над западним дверима. Унутра се разликује од других сводом у дужину.“ Морамо се осврнути на пода- так „Унутра се разликује од других сводом у дужину“ јер дефинитивно није ја- сно шта је аутор мислио под тим. Код оваквих цркава свод мора да буде по ду- жини.94 90 О фрескама опширније у П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, 356 – 359 и исти, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 136 – 137. Један део фресака је у међувремену нестао. 91 Богородица са ликовима св. Василија и св. Јована Златоустог и анђелима који прислужују. 92 Икона би по димензијама могла бити престона али је готово сигурно да црква у XVII веку није имала иконостас. М. Ивановић, Црквени споменици, 435 наводи и запис са годином 1636. ом. 93 И. С. Яастребов, н. д, 99 94 Још већу збрку је изазвао преводилац овог дела на српски који је „сводъ въ длину“ превео са „лук у дужину“ што је погрешно. И. С. Јастребов, Стара Србија, Приштина 1995, 144. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 287 Митолошки зборник 46 Ни П. Костићу није било познато када је подигнута. Сабор се и 1897. године скупљао другог дана Ускрса.95 Црква би, као и већина осталих (ако не и све) цр- кве у Сиринићкој жупи била подигнута у средњем веку а затим више пута об- нављана. Црква се налази у пољу, са десне стране пута који води у Штрпце.96 Црква је мала, једнобродна, издужене правоугаоне основе са полукружном апсидом украшеном колонетом. Чини је пет високих, издужених, дубоких ниша Стубо- ви и луци су двостепено профилисани. Венац апсиде „носе“ декоративне, а не конструктивне конзоле. На јужној фасади је дубока лепа ниша, испод које је узани правоугаони прозор. Олтарски простор решен је са три типичне, полукружне, нише са узаним отвором на средњој. Бочне нише су усечене у источни зид. Свод брода је полуо- бличаст, а под од опеке за два степеника нижи од околног терена. Кров је на две воде и има делимично очуван стари покривач од ћерамиде. На западној фаса- ди је лучни улаз, а изнад лука је архиволта, која почива на декоративним кон- золама у облику шишарке. На јужном зиду је дубока лучна ниша испод које је узани отвор прозора. Зид је од мањих тесаника, са јаче истакнутим једностав- но профилисаним поткровним венцем. Зидови су омалтерисани и прекрече- ни. Црква је била у потпуности живописана, а сада су преостали само веома оштећени фрагменти у соклу на источном зиду испод Часне трпезе, оштећени доњи делови драперија два светитеља на западном зиду, јужно од врата, и сокл ипод њих. По средини брода је греда затега. Иконостас је новијег датума. Крајем деведесетих година ХХ века црква је обновљена и тада је наново омалтерисана споља, а фасаде су прскане гранулатом.97 ДРАЈКОВАЦ Село Драјковци је око 4 – 5 км удаљено од Штрпца, са десне стране Лепенца. У Драјковцу такође има стариначких родова, од којих и један поисламљен. Уз то село има и стару цркву 40 мученика, која је и сад читава. Некада је село било више те цркве, која је поред друма, па се, због пролаза татара тим друмом, куће тих старинаца повукле горе уз реку, на садашње место.98 Драјковце је 1871. го- дине обишао И. Јастребов и изричито наводи да ово село у то време није имало 95 Т. П. Станковић, н. д, 53; П. Костић, н. д, 105 96 Мештанин Божидар Лазаревић показао је Донки Станчић, у лето 1990. године, једно од окол- них брда као место првобитног храма овог светитеља. Сада тамо нема остатака архитектуре, нити се у овом селу помиње још нека црква. Д. Станчић, н. ч, 253 97 P. Pajkić, Seoske crkve XVI i XVII veka na Kosovu, 136; исти, Цркве у Сиринићкој жупи, 355. М. Ивано- вић, Црквени споменици XIII – XX век, 435. 98 Атанасије Урошевић, н. ч, 149 288 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе цркву:99 „На 1/4 сата од Готовуше на исток, у подножју исте планине лежи село Драјковце, али не Дрековце, како је на карти. Ту су још хришћани. Цркве уоста- лом није било; можда су хришћани ишли на богомољу у село Готовушу. Сада они иду у цркву у селу Штрпце, а муслимани у Готовушу или Фирају.“ Близу села Драјковца и главног пута за Урошевац налази се црква посвећена Четрдесеторици мученика.100 Драјковац – Црква Четрдесеторице мученика Црква Светих Четрдесет мученика налази се са леве стране пута који од Штрп- ца води ка Урошевцу. Изграђена је на мало подигнутом терену у односу на пут. У њеној непосредној близини нема сеоских кућа, а са западне стране је сеоско гробље. Подигнута је на темељима старе цркве око 1908. године.101 Црква је мала и има правоугаону основу са тространом апсидом споља на источној страни. Радикалним обновама коje су у прошлости предузимане ау- тентични изглед цркве знатно је измењен. Двосливни кров покривен је фалцо- ваним црепом. Над апсидом је 1990. био покривач од камених плоча, али је за- мењен новим од бакарног лима. „Сала“ дограђена 1976. године има правоугао- ну основу и знатно вишу коту слемена крова. На источном делу крова изграђена је купола са кружним тамбуром и полулоптастом калотом од бакар- ног лима. Уз западну фасаду „сале“ дозидана је кула – звоник квадратне осно- ве, која је такође наткривен бакарном калотом. Свим овим доградњама уз цр- кву знатно је поништен њен архитектонско – амбијентални корпус. Брод цркве пресведен је полуобличастим сводом са полукружним апсидал- ним делом. Десно и лево од апсиде су полукружне нише ђаконикона и проско- мидије. Под је од опека старог формата 30 х 16 см. Сви зидови су малтерисани и окречени бело. На јужном и северном зиду је по један отвор, неједнаког обли- ка и димензија, као пушкарнице, а на апсидалним зиду још један сасвим узан отвор. Ниво пода је за три степеника спуштен од околног терена. Надзиђива- њем зидова подигнута је и кота слемена крова, који је сада покривен фалцова- ним црепом. Само је стари камени покривач остао сачуван над малом тростра- ном апсидом. У броду цркве зидови су прекречени. 99 И. С. Яастребов, н. д, 100 100 П. Костић, н. д, 105 101 „ ... на темељима старе цркве пре 20 година”. П. Костић, н. д, 105. Према М. Ивановићу (Цркве- ни споменици, 438), подигнута је 60тих година XVI века, срушена од Татара после 1690. годи- не а касније обновљена. Види и П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, 355. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 289 Митолошки зборник 46 ШТРПЦЕ Штрпце је велико село на десној страни Лепенца. По турском попису из 1455. године у селу је било 65 српских домаћинстава, 18 неожењених и Миладин син попа. Штрпце је дакле, нормално, имало свештеника само што Миладин још није имао 30 година и није могао да буде руколожен. У селу Штрпци постоји средњовековна црква посвећена св. Николи. Црква је обновљена 1577. године. Источно од тог села на остацима старе цркве обновље- на је 1911. године црква св. Јована.102 Штрпце је 1897. године имало 145 српских кућа. Имало је цркву Светог Нико- ле, која је служила, и цркву у рушевинама Светог Јована. Имало је српску основ- ну школу са учитељем Владимиром Поповићем.103 У селу је очувано и старо српско гробље. Штрпце – Црква св. Николе104 О цркви посвећеној св. Николи, у селу Штрце, први је писао И. Јастербов. Он је овај крај обишао 1871. године и ево шта је о њој навео:105 „У селу Штрбце има црква изграђена у XVI веку, како то гласи натпис изнад при- пратних двери: izvolèníem òca i pospä{eníe sn×a i sývrý{eníemý st×go dh×a, sÿ b`t×vnÿ hram si eg×o i slavnago arhíerea i ~õdotvorca hv×a nikolÿ. sýzÿdase i popisase vý òna noî`dnaa i priskrýbna vrämena òtý izmailýtskÿhý. I potrudise popý Pavlý, Novica, Radivoe ... i Raà Peiný. i Stoiko Dimitrový i Lazarý i àkový òvanový. ivaný òvanoèvý i Lazarý ... `ivý òvanový, raà iliný i nìà. vý läto z× p× e× m. i. selo strepece bog da prosti. Црква нема никаквог стила, једноставна је, у облику парелограма, здање је по- кривено, као куће црепом. Унутра један свод у дужину.“ Овде се морамо осврнути на овај податак „Унутра један свод у дужину.“ Није баш најасније шта је И. Јастребов хтео да каже јер би свод и требало да буде по дужини код малих једнобродних црква. На жалост, преводилац на српски овог Јастребовог дела је руски термин „сводъ въ длину“ превео са „лук у дужину“106 102 П. Костић, н. д, 104 – 105. 103 Т. П. Станковић, н. д, 52 104 Основ за упис у регистар: Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у При- штини, бр. 90 од 7. 2. 1967. г. Закон о заштити споменика културе (сл. гласник СРС бр. 3/66). 105 И. С. Яастребов, н. д, 99. Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи књ. 1, Београд 1902, бр. 733 даје доста различито читање: Izvolenñem òtca i pospä{enñem sÿna i sývr{enñemý svetogo douha, sÿ bo`ýstvýnÿ hram svetago i slavnago arhñerea i ~õdotvorca Hristova Nikolÿ sýzÿda se i popisa se vý òna nou`dnaa i priskrýbna vrämena òtý izmailýtskÿhý. I potrúdi se popý Pavlý, Novica, Radivoe i Raà Peiný, i Stanko Dimitrový i Lazarý i Àkový Òvanovþ, Ivaný Òvanový i Lazarý ... `ivý Òbranový, Raà Ilinþ inña (!) vý läto ?·z×·p×·e×· m. i. selo Strepece; bog da prosti. 290 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе што је потпуно погрешно јер лук и свод нису једно те исто. Исту грешку је на- правио и код превода дела који се односи на цркву св. Димитрија у Готовуши. Проблем је што би овакав превод довео до логичног закључка да ове две цркве имају тзв прислоњене лукове а немају их. Исти натпис Јастребов је објавио и на другом месту са нешто другачијим чи- тањем:107 † Izvolenñemý òtca. i pospä{enñem sna. i sývr{enñemý svtogo dha. sÿ bo`ýstvýnÿ hramý svtgo i slavnago arhñerea i ïõdotvorca Hristova Nikolÿ. sý‹ÿda se i popisa se vý òna nou`dnaa i priskrýbna vrämena òtý i‹mailýtskÿhý, i potrudi se popý Pavlý. Novica, Radivoe. i Raà Peiný. i Stanko Dimitrový i Lazarý. i àkový Òvanovþ. Ivaný Òvanový. i Lazarý ... @ivý Òbranový, Raà Ilinþ inña. vý läto ?·z·p·e· m. i. selo Strepece, bog da prosti. Из натписа можемо видети да је црква „изграђена“ и живописана 1577. годи- не. Ктитори су били сељани села Штрпце на челу са попом Павлом. Овде треба поново нагласти да када се у ктиторском натпису наводи да је црква изграђена а не из темеља изграђена увек је реч о обнови цркве а не о њеној изградњи из темеља. Шта више, где год су вршена детаљнија археолошка и архитектонска испитивања утврђено је да су у случајевима када се наводило да је црква изгра- ђена извођени прилично скромни грађевински радови. Остављајући сад по страни питање континуитета култних места у средњем веку у односу на позно античка култна места треба водити рачуна да кад је реч о црквама за које се у стручној литератури тврди да су саграђене у време османске владавине да је грађење цркава „из темеља“ у османском периоду пре врло редак изузетак него правило. Добити дозволу за узрадњу цркве из темеља код османских вла- сти је правно било скоро немогуће – дакле било би неопходно то остварити мимо важећих закона. Чак ако узмемо као могућу солуцију углед ктитора код османских власти и распростарњен мито и корупцију тих истих власти поста- вља се логично питање зашто би ктитотри то радили кад је било много средњо- вековних цркава и манастира за чију обнову није било ограничења по шерија- ту. Дакле, зашто би сељаци одлучили да зидају неку цркву из темеља и тиме свесно ушли у кршење шеријата и других османских правних прописа ако су могли, бар теоријски, без проблема да добију дозволу за обнову старијих црка- ва а њих је бар на Косову и Метохији било у практично сваком селу не по једна већ, најчешће, и по више њих. Поред тога као што смо у уводном тексту навели сматрамо да су цркве које се у литератури наводе као „типичне сеоске цркве“ сасвим сигурно средњовековне и то бар из времена краља Милутина ако не и старије. Црква се, иначе, налази се у самом насељу. 106 И. С. Јастребов, Стара Србија, Приштина 1995, 144 107 И. А. Јастребов, Додатак мојим белешкама из Старе Србије, Гласник СУД LI, Београд 1882, 56 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 291 Митолошки зборник 46 Црква св. Николе има три градитељске фазе. Када је, у средњем веку, сагра- ђена првобитна црква, била је то мала, складно саграђена, по концепцији јед- нобродна издужена грађевина. Њен најстарији (источни) део чини правоугао- на црквица завршена на источној страни апсидом, унутра полукружном ни- шом а споља решеном у виду петостраног испада са благо назначеним пиластрима (колонетама). Од старе цркве је, после обнове у XIX веку, остао само део апсиде и северног зида, који показују брижљиво зидање тесаним ка- меном и споља петострани облик олтарске апсиде. Декоративност грађења ис- казана је прислањањем колонета уз спој страна. О знатном квалитету првобит- ног живописа сведоче тек једна фигура ђакона у северном делу олтара и неко- лико фрагмената из зоне сокла. У великој обнови срушен је западни зид да би се црква продужила, а остали зидови су знатно надвишени и пресведени. Цр- ква је тада добила и звоник. Сва је прилика да је зограф Јевгеније из Галичника – који је 1888. радио иконостас за нову, Богородичину цркву у Готовуши – извео иконе и за обновљени штрбачки храм. На иконостасу, чија је дрвена конструк- ција веома црвоточна, налазе се иконе сликане уљем на платну. Малих су ди- мензија.108 Унутрашњи олтарски простор трочлано је решен. Лево и десно од апсиде (та- кође решене у виду нише) су нише ђаконикона и проскомидије удубљене у источни зид. Првобитни западни зид са улазним вратима срушен је приликом изградње поменутог предпростора. Том приликом уништен је и ктиторски натпис на коме је, поред имена ктитора била и 1577. година. Грађена је сигом, речним каменом и малтером. На поду је кошуљица од тераца, али је некада био поплочан квадратним керамичким плочама (по казивању свештеника).109 У апсиди, при дну зида (лево) сачуван је фреско слој из XVI века. Местимично овај слој може се видети на још неким, мањим партијама зида. На тријумфалном луку испред апсиде налазе се фреске каснијег датума, по свему судећи из XIX века, са ликовима св. Петке и св. Варваре. Површине полу- обличастог свода цркве данас су прекречене. Крстови су се носили у четвртак пред Духове.110 Штрпце – Црква св. Јована Источно од села Штрпце, на неколико минута хода, налази се црква св. Јована. До 1911. године она је била у рушевинама када је на старим темељима обновље- на.111 108 П. Пајкић П., Цркве у Сиринићкој жупи, Старине Косова и Метохије, 351 – 356; Б. Тодић, Сиринићке цркве и њихове фреске, Приштина 1995, 29 – 39; Н. С. Гаџић, н. д, 95 – 96. 109 Д. Станчић, н. ч, 257 110 П. Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Београд 1928, 104 111 Исто 292 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе О овој цркви П. Костић је забележио предање да ју је започела нека девојка из Штрпца. Девојка је била имућна а пошто није имала родбине решила је да по- дигне цркву. када су већ били подигнути зидови и почео већ свод са кровом да се зида девојку су, једног дана, када је ишла да надгледа радове напали и изује- дали пси због чега је након неколико дана умрла. Црква је остала недограђена све до 1911. године када је довршена.112 Код цркве се сабор скупљао 7. јануара и 24. јуна о празницима св. Јована Кр- ститеља.113 Мала правоугаона, једнобродна црква са споља тространом, дубоком апси- дом. Зидно платно малтерисано у имитацији каменог слога. Кровни венац је вишечлано степенасто профилисан. Над западним порталом је лучни надврат- ник, плитак, изведен радијално постављеним опекама. У оси изнад врата сме- штена је лучна ниша, а изнад ње плоча са записом „Hram sv. Jovana obnovqen 1911. godine“. На јужном зиду је један прозор. Кров на две воде је са новим, са- временим покривачем. На слемену крова је мали гвоздени звоник. На јужном зиду је прозор са горњим рубом у плитком сегменту. Под брода је од опека ве- ћег формата. Свод је решен дубоком полуоблицом. Крила портала су нова, од лима. Зидно сликарство није сачувано, а иконостас је једноставан, од дасака, без вредности. У пољу, у непосредној близини цркве са западне стране, налази се споменик свим погинулим, помрлим и несталим из Сиринићке жупе у рату 1912 - 1918, у облику обелиска, изливен у бетону и постављен на тростепену ба- зу. Ограђен је са осам стубова који носе тежак гвоздени ланац. ЦРКВИШТА У ДАНАС АРБАНАШКИМ СЕЛИМА Сушиће има порушену цркву св. Димитрија, а уз то у овом селу живи један при- сламљен стариначки род, од којег има исељеника и на Косову, у селу Доњем Годанцу.114 Арбанашко село Коштањево нема стариначких родова, јер су Арбанаси досе- љеници, а један поарбанашен српски род у њему старином је из Виче, одакле се иселио у ово арбанашко село тек по свом прелазу у ислам. Арбанаси овог села кажу да њихови преци при досељавању нису затекли село, али Срби у Вичи из предања знају да је у Коштањеву било Срба и да су се раселили. Код садашње џамије овога села једно место се зове Киша (Црква). Наводи се да је ово село за- једно са Штрпцем, Готовушом, Драјковцем и Вичом спадало у једну од три си- ринићке православне парохије.115 112 Исто, 104 – 105. 113 Исто, 105 114 Атанасије Урошевић, н. ч, 149 – 150. Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 293 Митолошки зборник 46 У арбанашком селу Ижанцу има топографаки назив Киша (Црква). Ту је била црква, јер су у овом селу пре досељења Арбанаса живели Срби. Ђурђијановићи у Горњем Неродимљу (Косово) знају своју старину у овом селу. Поред тога у овом селу има један стариначки поисламљен и поарбанашен српски род (То- шић).116 Фираја је такође старо село и у њој су живели Срби. Доскорашња велика за- друга Дурлевића у Драјковцу зна своју старину у овом селу, одакле се иселила по досељењу Арбанаса у њ. Док је била српско село, звала се Папрадина, па су јој Арбанаси по свом досељавању у њу то име превели на свој језик (папрат, арба- нашки: фир). Али је њено старо име, бар код Срба ове жупе, и даље задуго било у употреби, па се употребљавало чак и осамдесетих година XIX века, јер је она под тим старим именом (Папрадина) забележена и на карти Бечког војног гео- графског института из 1876 године, размера 1 :300.000 (секција Приштина). Доцније је арбанашко име потпуно превладало.117 115 И. С. Ястребов, н. д, 101; Атанасије Урошевић, н. ч, 150 116 Атанасије Урошевић, н. ч, 150 117 Исто, 150 – 151. 294 Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић Црквени храмови Сиринићке жупе Nebojša D. Đokić Belgrade Marija M. Savić Institute for Serbian culture, Leposavić Slaviša R. Redžić Municipality of Štrpce Summary Church Temples of Sirinić County The work deals with the churches of the Sirinić župa, which is located on the northern slopes of Šar Mountain in Kosovo and Metohija. The churches are small in size, with elongated rectangular bases covered by a semi-circular vault and with a prominent altar apse. The interior of the altar space is divided into three parts. In the middle, the apse is designed in the form of a deep niche. To the left and right of the apse, shallower or deeper niches for proscomidia and diaconicons are recessed into the eastern wall. The holy table is, as a rule, built in the form of a bank at the bottom of the altar apse. Many of them subsequently received holy tables of a normal shape, moved away from the eastern wall. Several churches have colon- nades on the apses. Their roofs are always pitched and low, and originally they were all covered with stone slabs from local sites. The preserved frescoes, whether they are traces or larger units, belong to the end of the 16th or the beginning of the 17th century, while the icons and iconostasis come from different periods, mostly from the end of the 19th and the beginning of the 20th century, and are of uneven value. In our opinion, they are all medieval and were restored at the end of the 16th or the beginning of the 17th century. Key words: Sirinić County; Šar Planina; Kosovo and Metohija; churches; Štrpce; Gotovuša; Berevce. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Небојша Д. Ђокић, Марија М. Савић, Славиша Р. Реџић 295 ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ 811.163.41'342.41 811.133.1'342.41 81'271 РАЗВОЈ НОСНИХ САМОГЛАСНИКА ОД ПОЗНОГ ЛАТИНСКОГ ДО ФРАНЦУСКОГ И ПРАСЛОВЕНСКОГ ДО СРПСКОГ БОБАН М. СТАНОЈЕВИЋ1 Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Сажетак. Аутор упоређује развој носних самогласника од протословенског до српског и од старофранцуског до савременог француског и осврће се на друштвене околности под којима су се те промене одвијале. Појава носних самогласника последица је, по ње- му, језичких контака са говорницима германских језика. Кључне речи: француски језик; прасловенски језик; српски језик; историјски социо- лингвистика; носни самогласници. 1 [email protected] Рад је примљен 11. августа 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 297 Митолошки зборник 46 УВОД С обзиром на недоумице које су нова истраживања из популационе генетике унела у наша схватања генезе Словена и њихова језика (Marjanovic и остали, 2005; Mielnik-Sikorska и остали, 2013; Peričić и остали, 2005; Rębała и остали, 2007 су од тих радова најрелевантнији) и која су у извесној мери пољуљала владају- ћи историјски дискурс,2 и узимајући у обзир чињеницу да су фонолошки ра- звоји француског и српског језика, у појединим периодима њихових историја, текли, условно речено, у „супротним правцима“, поставља се питање можемо ли, рашчлањујући друштвене околности под којима се француски језик разви- јао, донекле расветлити контекст под којем се развио прасловенски, а потом и српски језик? Треба ли другачије прићи појави језичке интерференције? Шта можемо закључити о настанку прасловенског и српског језика на основу ево- луције гласовног система уопште? У овом ће раду аутор покушати да унеколико осветли социолингвистичке чиниоце који су утицали на развој фонолошких система у француском и срп- ском језику, сужавајући у првом тренутку свој фокус, због ограничене дужине рада, на развој носних вокала у оба језика, остављајући неке друге појаве (нпр. палатализацију) по страни.3 Извори за овај рад су махом синтетички, другостепени извори: о историјској фонологији српског језика у скорије време објавио је монографију Г. Холцер (2011), док је М. Могуш у новом издању (2010) освежио своју структуралистичку историјску фонетику из 1971. год.; наравно, консултоване су и Матасовићева Поредбеноповијесна граматика хрватског језика (2008), као и Вајанова упоредна граматика словенских језика (Vaillant, 1950). Важан извор били су радови Ф. Кортланта (Kortlandt, 1979) и Ј. Линдштеда (Lindstedt, 1988) посвећени хроноло- гији језичких промена у прасловенском. Из историјске фонологије француског језика употребљени су уобичајени ре- ферентни радови — од уџбеника Бриноа и Бриноа (Brunot & Bruneau, 1933), нпр., до Пјереовог4 (1994) или до новијих синтеза (Marchello-Nizia и остали, 2020), драгоцени су били и радови И. Ш. Морена (Morin, 2002, између осталих), док су најважнији извори за преглед развоја назалних вокала радови Бернар Рошеа (Rochet, 1976) и Емили Доуд (Dowd, 2005). 2 Наравно, уколико се не испостави да је теоријски модел на којем се заснивају истраживања из популационе генетике погрешан. 3 Еволуција фонолошког система биће, због недостатка простора, приказан у другим радови- ма овог аутора. 4 Нажалост, нисмо имали на располагању веома комплетну Зенкову историјску фонетику за овај рад (Zink, 1991), корисну због пажљивог датовања фонетских појава. Такође, Семпсонова монографија (Sampson, 1999) о еволуцији носних самогласника у романским језицима није била доступна, мада смо је уврстили у релевантну литературу. 298 Бобан М. Станојевић Развој носних самогласника… На концу, социолингвистички теоријски оквир је углавном преузет из радо- ва С. Томасон (1988) и Ј. Холма (2003, 2004), док су проницљиве анализе А. Лоџа (Lodge, 1993, 2004) биле пример истраживања односа између социјалних про- цеса и језичких менâ (у француском језику), а закључци из Кертисове тезе (Curtis, 2012) детаљно рашчлањују недоумице при извођењу историјских ин- ференција из језичког материјала — на примеру српско-албанских језичких односâ. Треба поменути и Гринбергов осврт (Greenberg, 2002) о савременом од- носу археолога према језичким истраживањима, где аргументовано указује на то што археолози углавном не разумеју добро језичке чињенице, мада већ по- менути чланак Ф. Курте (2004) показује да је и у том правцу учињен значајан напредак.5 О породичним структурама и њихову утицају на развој друштва пи- сао је опширно антрополог Емануел Тод (2011), и такође ћемо се ослонити на поједине претпоставке из његових радова, које сматрамо важним за појаве је- зичке интерференције, диглосије и билингвизма, и која су, према претпостав- ци аутора, кључна за разумевање онога што Ентони (2007, стр. 104–111) зове персистентном, трајном баријером – колико културном, толико, затим, и језич- ком6. У првом делу биће изложени теоријски социолингвистички оквир овог рада; биће дат кратак приказ еволуције фонолошког у другом делу, да бисмо поку- шали да направимо поређење у завршном делу рада и изведено привремене за- кључке, које ваља верификовати у даљим истраживањима.7 Остаје за жаљење што су бројни важни извори остали недоступни аутору, и што је литература коју је користио исто толико плод нужде колико и планског избора. Зато овај рад остаје само претходно саопштење, увод у озбиљна истра- живања генезе како Словена и њихова језика, тако историјских социолингви- стичких процесâ. 5 Поред осврта на радове Ф. Курте, Гринберг наводи и пример из познатог дела П. Барфорда, Ра- ни Словени (The Early Slavs) који, „Speaking of the linguistic evidence […] offers the liquid metathesis as ’one of the earliest changes to have taken place in the Proto-Slavic language’” (2002), што је, за слависте, једна једна од последњих промена које су захватиле заједнички словен- ски. Барфорд ће у потоњем раду исправити ту очигледну грешку (2008). 6 „And can language be connected to them? I think the answer is yes. Language is strongly associated with persistent material-culture frontiers that are defined by bundles of opposed customs, what I will call robust frontiers” (Anthony, 2007, стр. 105) [„Може ли језик бити повезан с њима? Ми- слим да је одговор да. Језик је у снажној вези са трајним материјално-културним границама које су дефинисане сноповима супротстављених обичаја, оним што ћу назвати чврстим гра- ницама.”] 7 Радове из популационе генетике који захтевају да се наш поглед на рану историју Срба изно- ва промисли аутор је изложио у једном претходном раду, па их овде неће посебно предста- вљати (2013). Треба поменути и сталне напоре Етнографског института САНУ и, посебно, Ивице Тодоровића да се синтетишу и промисле новија истраживања на пољу етногенезе ста- новништва Србије (Тодоровић, 2013; Тодоровић и остали, 2014a, 2014b) Бобан М. Станојевић 299 Митолошки зборник 46 СПОЉНА И УНУТРАШЊА ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА Данас је, под утицајем социолингвиста, јасније него икад да је историја језика, колико повест његових унутрашњих менâ, толико и историја његових говор- ника. На промене у социолингвистици – и историјској социолингвистици, на- равно – најјасније указује овај програмски став Саре Томасон: Кључ нашег приступа – и једина тачка у којој се супротстављамо већини струк- туралиста (укључујући генеративисте) који су проучавали те проблеме – јесте на- ше убеђење да је историја једног језика функција историје његових говорника, а не независна појава која може бити темељно проучена без упућивања на друштвени контекст у којем се налази. Ми, свакако, не поричемо важност чисто лингвистич- ких чинилаца, као што су утицај говорних образаца и појаве маркираности за тео- рију језичких промена, али језички докази нам указују на то да су ти чиниоци ла- ко пренебрегнути када се друштвени чиниоци покрену у другом правцу.8 Међутим, мада је извесно да друштвене прилике утичу на унутрашњи језич- ки развој, као што је познато, тешко је тачно одредити на који начин и у којој мери.9 За то постоји много разлога: најпре, скоро су нам увек недовољно позна- ти како језик, тако и друштвене прилике у одређеном временском раздобљу. Тек су скорији археолошки налази омогућили да се донекле схвати размера међусобних додира и размене народâ раног средњег века; културни додири, размена материјалних добара, интеракција у најопштијем смислу, обично су предуслов за јављање језичких промена, у једном од њихова два основна вида — или лексичким позајмљивањем или интерференцијом супстрата.10 О народима – и о језицима којима су говорили – углавном много више нагађамо него што стварно знамо, за шта су Словени, а међу њима Срби, речит пример, али не и је- дини, и свакако не најзначајнији на Европском потконтиненту. Ситуација, мада знатно боља, није суштински различита ни када је француски језик у пи- тању. О томе пише Ентони Лоџ: Најраније фазе [развоја] нових језикâ су увек најлошије документоване и париски француски средњовековног периода није изузетак. С обзиром на недостатак оно- 8 The key to our approach — and the single point on which we stand opposed to most structuralists (including generativists) who have studied these issues — is our conviction that the history of a lan- guage is a function of the history of its speakers, and not an independent phenomenon that can be thoroughly studied without reference to the social context in which it is embedded. We certainly do not deny the importance of purely linguistic factors such as pattern pressure and markedness con- siderations for a theory of language change, but the evidence from language contact shows that they are easily overridden when social factors push in another direction (1991, стр. 4). Сви су пре- води, уколико је наведен и оригинал, аутора рада. 9 О језичкој еволуцији постоји обимна литература. Синтетички рад на ту тему је, нпр., Ејчин- сонова монографија (Aitchison, 2004). 10 Наравно, то нису једини начини промене језика. 300 Бобан М. Станојевић Развој носних самогласника… временских сведочења, наших покушаји у историјској реконструкцији су осуђени да остану спекулација.11 Лоџ, даље, исправно примећује следеће: Најбоље што можемо да учинимо […] јесте да се постарамо да ма какву слику говора васпоставимо кроз временâ, она, с једне стране, буде социолошки прихва- тљива, и, с друге, да буде социолингвистички прихватљива, односно да буде у са- гласности са постојећим стањем знања о урбаном историји и урбаној дијалекто- логији.12 Затим, претпоставке о развоју језикâ често су засноване на теоријским моде- лима велике експликативне моћи, али који, јасноће, приступачности ради, че- сто упросте, и самим тим искриве податке. Мада у Србији, из историјских ра- злога, никад нисмо живели у илузији да, у савршеном случају, језик мора бити уједначен на подручју државе или народа, у другим земљама је „спољна исто- рија језика” често изједначена с повешћу политичких и административних напорâ да се језик уједначи. То је веома упрошћен поглед на стварност; подсе- тимо само на то да се, истовремено с процесом хомогенизације језика који спроводи организовано друштво, језик непрекидно раслојава према различи- тим начинима груписања становништва, било територијалне, било социјалне природе. Међусобни утицај идиолеката је разнородан, и тешко га је квантифи- ковати. Појединац се не служи једним идиолектом већ их има неколико, и бира између њих у зависности од околности; у извесним ситуацијама, чак, не служи се истим језиком.13 Утицај идиолеката на социолекте и, потом, на дија- лекте и језик – писати „службени” био би плеоназам – остаје делимична непо- знаница. Али то не значи да смо потпуно немоћни у свом истраживању прошлости. Занимљива појава коју би ваљало истражити јесте однос типа породичних структура и језика. Једна корелација постаје одмах уочљива: у граничним по- дручјима, углавном удаљеним од административних и трговинских центара где је мешање становништва стално и где су језички додири чести, језик је по правилу архаичан, а породичне групе су углавном сложене и хијерархијски ор- ганизоване. Ево шта о томе каже Е. Тод: 11 The earliest phases of new languages are always the least well documented and Parisian French in the medieval period is no exception. Given the dearth of contemporary evidence, our attempts at historical reconstruction are fated to remain speculation (2004, стр. 53) Цело је четврто поглавље цитиране Лоџове књиге посвећено нејасним почецима француског језика. 12 The best we can do, […], is to ensure that any picture of […] speech which we reconstitute across time is sociologically credible on the one hand, and sociolinguistically credible on the other, that is that it is compatible with the current state of knowledge in urban history and urban dialectology (2004, стр. 23). 13 Овде се не ограничавамо на случајеве диглосије, већ имамо у виду и вишејезичност – углав- ном двојезичност. Бобан М. Станојевић 301 Митолошки зборник 46 Група структурирана по патрилинеалном принципу је као стајаћа војска, орга- низована за рат, са својим унапред утврђеним поделама и хијерархијом. Генеало- гија патрилинеалног клана подсећа на органиграм војске или бирократије. Не за- боравимо ни везу између мужевности и вредновања физичке снаге. Патрилинеал- ни принцип има суштински потенцијал за ширење кроз агресију, предацију, осва- јање (Todd, 2011, стр. 39).14 У контактним подручјима језик остаје архаичнији само када су ти контакти насилни. Иновације не иду од центра ка периферији, где је периферија конзер- вативнија, већ од трговачких средишта, од раскрсница људи и робе ка крајеви- ма где су контакти и размене ређи. Наравно, то се слаже и са Матовом примед- бом да Што је кохезија заједнице слабија и што је мање комуникације, све је више ди- вергенција (Matte, 1982, стр. 59).15 НОСНИ САМОГЛАСНИЦИ Од прасловенског до српског језика Развој носних самогласника је текао у супротним правцима: док је у прасло- венском језику њихов број постепено опадао да би, од почетних хипотетичких шест (Kortlandt, 1979), већ негде почетком прошлог миленија,16 у српском јези- ку носни самогласници нестали, у француском језику су се негде у то време по- јавили, да би њихов број нарастао до пет у једном тренутку (Bourciez, 1921, стр. 14 „Un groupe structuré par le principe patrilinéaire est comme une armée permanente, organisé pour la guerre, avec ses subdivisions et sa hiérarchie préétablies. La généalogie d'un clan patrili- néaire ressemble à l'organigramme d'une armée ou d'une bureaucratie. N'oublions pas non plus le lien entre masculinité et valorisation de la force physique. Le principe patrilinéaire recèle un poten- tiel intrinsèque d'expansion par l'agression, la prédation, la conquête .“ 15 Moins la cohésion communautaire est forte et moins il y a de communication, plus il s'y introduit de divergences. 16 Лома, нпр., сматра да је деназализација почела већ у Х веку (Лома, 1993, стр. 108). Такав за- кључак доноси на основу ДАИ и бележења имена и топонима у њему: „За замену задњег на- зала Порфирогенитова сведочанства су слојевита: име српског кнеза Мутимира он бележи са назалом Mǫtimir („Mountimẽros”), као и Мутимиру савремена папска писма, што значи да се крајем IX века назално ǫ у Срба још чувало, међутим у топономастичком материјалу који очито одражава позније, Порфирогениту за најмање пола столећа ближе језичко стање, на- лазимо деназализоване облике као Лукавьць („Loukábetai”), Черновускиј („Tzernabouskéē, уп. чеш. топон. Černo(v)usy), вероватно и Голубиниј („Galoumaḗnik”), затим поменути посе- сив Вьсебуђ према стпољ. личном имену Wszebąd. Тиме словенски дијалекат у језгреном де- лу српских земаља стоји већ око 950. у доста јасној опреци према старословенском као језику најранијих словенских књижевних споменика, насталом на бази источнојужнословенског дијалекта из околине Солуна непуно столеће раније, где за прасл. tj, dj имамо шт, жд a оба на- зала се чувају, нпр. стсл. blǫždenie према срп. блуђење од прасл. *blǫdj-.” 302 Бобан М. Станојевић Развој носних самогласника… 87; Brunot & Bruneau, 1933, стр. 116–123), а данас се свео, на највећем делу тери- торије где се говори француским језиком, на три.17 Треба напоменути да је наше познавање развоја носних самогласника у пра- словенском и старофранцуском (и средњем француском, када је назализација довршена, негде крајем 16. века) веома неједнако. Настанак и релативно датовање носних самогласника у прасловенском ва- спостављамо хипотетички.18 Тако Кортлант полази од следећег система, чији настанак смешта почев од фазе језичког развоја коју, у својој детаљној и сложе- ној хронологији, назива „Early Slavic” (1979, стр. 263–264) [који долази након „late Balto-Slavic“ и пре „Early Middle Slavic“] (1979, стр. 259–260). Ево како види најсложенији период прасловенских носних самогласника: Предњи Задњи Незаобљени Заобљени Незаобљени Заобљени високи ẹN yN Средњи öN oN ниски äN aN где N означава да су у питању назали, не да се сугласник н изговара. У даљем развоју словенског фонолошког система број носних самогласника опада. Шевелов износи претпоставку да је, испрва, настало исто онолико назалних самогласника колико је било оралних, али да се њихов број потом смањио до историјски потврђена два вокала – „један не-предњи заобљени вокал конвен- ционално забележен као ǫ и један предњи незаобљени вокал који се бележи ę“ (1964, стр. 311–316). Вајанов став је да: Прелаз an, en, итд. у ǫ, ę сигурно је новијег датума у словенском, и изазвано ис- тим узроком који је изазвао промену група ar, al, итд. (§ 71): то је последица опу- штања, на крају периода заједничког словенског, јаке артикулације група као што су ant, ent, који су прешли од изговора *annt, *ennt на дифтонговани изговора типа *an̥ t, *en̥ t. Знаци an̥ , en̥ схематски означавају специјалне носне дифтонге чији је тач- ни изговор непознат: грчки и латински документи из приближно транскрибују са an (un), en (1950, стр. 65).19 17 Већина говорника француског језика не прави разлику између [ɛ̃] и [œ̃ ]. Део говорника не прави разлику ни између [ɑ̃] и [ɔ̃]̃ . 18 Болтански (1995) добро објашњава компаративну методу и унутрашњу реконструкцију у ди- јахронијској лингвистици. Бобан М. Станојевић 303 Митолошки зборник 46 Милан Могуш, са своје стране, сматра да је дошло је промене скупина an, am у ą, а потом у ǫ, односно en, em у ę (Moguš, 2010, стр. 27). Могуш, такође, датује те промене много касније од Кортланта. Ево шта о томе каже: Nije sasvim lako odrediti vrijeme postanku vokala ę i ǫ. Može se ipak reći da su morali biti sastavni dio praslavenskoga vokalnoga sustava prije tzv. treće palatalizacije konso- nanata k, g, h (dakle, prije 8. stoljeća). Da ih tada, naime, nije bilo, tj. da su se umjesto njih upotrebljavali još uvijek skupovi an, am, en, em, spomenuta se palatalizacija ne bi mogla ostvariti (2010, стр. 27–28). Ранко Матасовић сматра да су, у периоду општесловенског, настала два но- сна самогласника, ę и ą (2008, стр. 145–146). Холцер пак налази само ę у ǫ, и не постулира постојање ą (Holzer, 2011, стр. 63–65). Завршићемо овај кратки преглед цитатом из рада Неки славистички аспекти српске етногенезе Александра Ломе: „Што се тиче каснијег процеса деназализације ǫ > у који, видели смо, креће са је- згреног подручја у првој половини X века, он показује неочекивану експанзију на исток, и за мање од сто година захвата цео слив Јужне Мораве, где се 1019. бележи топоним Суково (Sykoba) на Нишави близу данашње бугарске границе (< прасл. *sǫkov-). За југ Метохије дâ се установити првобитно стање задњег назала као у бу- гарском и македонском, где он преко ą прелази у a или ă, али ту врло рано, знатно пре српског освајања Призрена почетком XIII века, долази до продора српских ти- пова са у, као и са ћ/ђ, а слична ситуација може се претпоставити и за околину Скопља. На југоистоку замена задњег назала гласом у изгледа да je у XI веку досе- гла масив Осогова (Лома, 1993, стр. 108–109).” НОСНИ САМОГЛАСНИЦИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ Постојање француских носних самогласника тиче посведочено је већ у првим сачуваним текстовима, као што су La Cantique d’Eulalie, из позног IX века, или La Vie de Saint Léger, из Х века. Међутим, Мат (Matte) сматра да су вероватно посто- јали већ неколико векова раније, у позном латинском (Dowd, 2005, стр. 19; Matte, 1982, стр. 173–175). Мат то објашњава постепеним опуштањем артикула- ције: [...] опуштени, силазни начин изговора био је највећи генератор фонетских проме- на аналогних назализацији у галороманском, а не у старофранцуском. У 7. веку, 19 Le passage de an, en, etc. à ǫ, ę est sûrement récent en slave, et dû à la même cause qui a provoqué l'al- tération des groupes ar, al, etc. (§ 71): c'est le produit du relâchement, à la fin du slave commun, de l'articulation forte de groupes comme ant, ent, qui, d'une prononciation *annt, *ennt, sont passés à une prononciation diphtonguée de type *an̥ t, *en̥ t. Cette notation an̥ , en̥ désigne schématiquement des diphtongues nasales spéciales dont la prononciation exacte est inconnue : les documents grecs et latins les transcrivent, mais par à peu près, an (un), en 304 Бобан М. Станојевић Развој носних самогласника… сугласничка антиципација је било правило, јер је опадајућа силабација била на свом врхунцу. Како онда можемо да верујемо да су самогласници овог периода могли да остану орални пред носним сугласником, и зашто би назализација чека- ла три века да се обликује, а још три да постане генерализована? (Мате 1984:20) (Dowd, 2005, стр. 19).20 У сваком случају, развој носних самогласника је прилично добро документо- ван и, у општим цртама, дели се у три етапе: 1) у првој, долази до назализације вокала испред /n/, /m/, и /ɲ/, у свим поло- жајима; носни сугласници се и даље изговарају. 2) Током следећег периода, у средњем француском, долази до нестанка но- сних сугласника, или до деназализације самогласника у отвореном слогу. 3) У савременом француском, нестаје /ə/ иза финалног носног сугласника. Ево како Роше представља тај развој (1976, стр. 39–40): 20 [...] c’est en gallo-roman et non en ancien français que les modes relâché et décroissant étaient les plus grands générateurs de changements phonétiques analogues à la nasalisation. Au 7e siècle, l’an- ticipation consonantique était la règle, parce que la syllabation décroissante était à son comble. Comment croire alors que les voyelles de cette époque aient pu rester orales devant une nasale sub- séquente, et pourquoi la nasalisation aurait-elle attendu trois siècles pour se dessiner, et trois de plus pour se généraliser ? (Matte 1984:20) Бобан М. Станојевић 305 Митолошки зборник 46 Међу романистима су се, у прошлом веку, развиле полемике око времена и симултаности настанка назала, боје и отворености тих гласова. Међутим, они нису значајни за овај уводни рад. НЕКОЛИКА РАЗМИШЉАЊА Историјска граматика је толико сложена научна област да је, данас и више него икад, веома тешко пратити достигнућа из области једног језика уколико нисте специјалиста управо за тај језик. Романисти, који има на располагању обиље докумената из више романских језикâ и дијалеката, нарочито је тешко да се снађе у неслагањима, противуречним хипотезама и чегрстима слависта, на- сталим из објективних тешкоћа везаним не само за недостатак писаних доку- мената, већ и за идеолошке разлоге, који данас, у 2023, постају очигледнији него икад, и који су везани за инхерентни расизам21 појединих слависта, и за претеране реакције на тај расизам. Други проблем представљају фонолошке промене у прасловенском, или протословенском, у предисторијском периоду које указују на асимилацију значајне популације говорника другог језика. Сличне промене постоје у исто- рији француског језика: појава назалâ, палатализација, умножавање броја са- могласника, итд., које се све могу довести у везу с насељавањем Франака, ко год они били, на североисток Француске. Аутор овог рада је склон да помисли да су, током своје етногенезе, Прасловени асимиловали део готског и другог гер- 21 Расизам као поглед на свет и начин размишљања у англосаксонских и германских народа је прихваћена код, нпр., француских научника (Todd, 1996, passim). 306 Бобан М. Станојевић Развој носних самогласника… манског становишта који није избегао у Источно Римско царство у четвртом веку, о чему сведочи и значајна германска лексика у словенским језицима. Али док је период креолизације langue d’oil очигледан (као што је видљив и период креолизације енглеског језика), који се манифестује како у фонологији, тако и у морфологији и у синтакси, код словенских језика су морфолошке и синтак- сичке промене много мањег обима. Назали ће се, код словенских народа, одржати скоро само на неколико по- дручја где Словени остају у контакту са германским говорницима. У језичком континууму у којем настају словенски говори, додири са сличним дијалекти- ма сиромашнијих фонолошких система ће утицати на губљење гласова који у тим системима не постоје, као што је то случај са српским.22 Литература Лома, А. (1993). Неки славистички аспекти српске етногенезе. Зборник матице српске за славистику, 43, 105–126. Станојевић, Б. (2013). Шта језичка интерференција може открити о досељавању Срба на Балкан? У М. Стојановић & Ж. Андрејић (Ур.), Митолошки зборник (Том 29, стр. 481– 506). Центар за Митолошке студије Србије. Тодоровић, И. (2013). Мултидисциплинарна истраживања порекла становништва Ср- бије – прелиминарни оквир. Гласник Етнографског института САНУ, 61(2), 101–112. https://doi.org/10.2298/GEI1302101T Тодоровић, И., Вучетић-Драговић, А., & Марић, А. (2014a). Компаративни аналитички осврт на најновија генетска истраживања порекла Срба и становништва Србије – етнолошка перспектива. Гласник Етнографског института САНУ, 62(2), 99–111. https://doi.org/10.2298/GEI1402099T Тодоровић, И., Вучетић-Драговић, А., & Марић, А. (2014b). Непосредни резултати нових мултидисциплинарних етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру Александровачке жупе). Гласник Етнографског Института САНУ, 62(1), 245–258. https://doi.org/10.2298/GEI1401245T Aitchison, J. (2004). Language change: Progress or decay? (3. изд.). Cambridge University Press. Anthony, D. W. (2007). The Horse, The Wheel and Language—How the Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World. Princeton University Press. Barford, P. M. (2008). Slavs Beyond Justinian’s Frontiers. Петербургские славянские и балкан- ские исследования, 2 (04, 21–32. Boltanski, J.-É. (1995). La linguistique diachronique. PUF. Bourciez, E. (1921). Précis historique de phonétique française. Libraire C. Klincksieck. 22 Када год имамо довољно докумената, посведочено је усложњавање сегменталног и упро- шћавања супрасегменталног система као резултат контаката говорника различитих језика. Упрошћавање сегменталног фонолошког система је често код додира међу говорницима ра- зличитих дијалеката. Бобан М. Станојевић 307 Митолошки зборник 46 Brunot, F., & Bruneau, C. (1933). Précis de grammaire historique de la langue française. Masson et Cie, Éditeurs. Curta, F. (2004). The Slavic lingua franca (linguistic notes of an archaeologist turned histori- an). East Central Europe/ L’Europe Du Centre-Est, 31(1), 125–148. Curtis, M. C. (2012). Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence. The Ohio State University. Dowd, E. A. (2005). Les voyelles nasales en Français: Histoire, variation régionale, et pédagogie [Phdthesis]. University of Georgia. Greenberg, M. L. (2002). Common Slavic: Progress or Crisis in its Reconstruction? Notes on Recent Archaeological Challenges to Historical Linguistics. International Journal of Slavic Linguistics and Poetics, 44–45, 1–13. Holm, J. (2003). Languages in Contact the Partial Restructuring of Vernaculars. Cambridge Univer- sity Press. Holm, J. (2004). An Introduction to Pidgins and Creoles. Cambridge University Press. Holzer, G. (2011). Glasovni razvoj hrvatskog jezika. Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Kortlandt, F. H. (1979). On the History of the Slavic Nasal Vowels. Indogermanische Forschun- gen, 84, 259–272. https://doi.org/10.1515/9783110243260.259 Lindstedt, J. (1988). Nasal vowels in the Cyrillo-Methodian language and in dialects of South- east Macedonia. Studia Slavica Finlandesia, 5, 69–86. Lodge, R. A. (1993). French, from dialect to standard. Routledge. Lodge, R. A. (2004). A sociolinguistic history of Parisian French. Cambridge University Press. Marchello-Nizia, C., Combettes, B., Prévost, S., & Scheer, T. (Ур.). (2020). Grande grammaire his- torique du français. De Gruyter Mouton. Marjanovic, D., Fornarino, S., Montagna, S., Primorac, D., Hadziselimovic, R., Vidovic, S., Po- jskic, N., Battaglia, V., Achilli, A., Drobnic, K., Andjelinovic, S., Torroni, A., Santachi- ara-Benerecetti, A. S., & Semino, O. (2005). The Peopling of Modern Bosnia-Herzego- vina: Y-chromosome Haplogroups in the Three Main Ethnic Groups. Annals of Human Genetics, 69(6), 757–763. https://doi.org/10.1111/j.1529-8817.2005.00190.x Matasović, R. (2008). Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika. Matica Hrvatska. Matte, E. J. (1982). Histoire des Modes phonétiques du Français. Librairie Droz. Mielnik-Sikorska, M., Daca, P., Malyarchuk, B., Derenko, M., Skonieczna, K., Perkova, M., Dobosz, T., & Grzybowski, T. (2013). The History of Slavs Inferred from Complete Mitochondrial Genome Sequences. PLoS ONE, 8(1), e54360. https://doi.org/10.1371/ journal.pone.0054360 Moguš, M. (2010). Povijesna fonologija hrvatskog jezika. Školska knjiga. Morin, Y.-C. (2002). Les premiers immigrants et la prononciation du français au Québec. Revue québécoise de linguistique, 31(1), 39. https://doi.org/10.7202/006844ar Peričić, M., Lauc, L. B., Klarić, I. M., Rootsi, S., Janićijević, B., Rudan, I., Terzić, R., \vColak, I., Kvesić, A., & Popović, D. (2005). High-resolution phylogenetic analysis of southeastern 308 Бобан М. Станојевић Развој носних самогласника… Europe traces major episodes of paternal gene flow among Slavic populations. Molecular biology and evolution, 22(10), 1964–1975. Pierret, J.-M. (1994). Phonétique historique du français et notions de phonétique générale. Peeters. Rębała, K., Mikulich, A. I., Tsybovsky, I. S., Siváková, D., Džupinková, Z., Szczerkowska-Dobo- sz, A., & Szczerkowska, Z. (2007). Y-STR variation among Slavs: Evidence for the Slavic homeland in the middle Dnieper basin. Journal of Human Genetics, 52(5), 406–414. https:/ /doi.org/10.1007/s10038-007-0125-6 Rochet, B. L. (1976). The formation and evolution of the French nasal vowels (1. Aufl). Niemeyer. Sampson, R. (1999). Nasal Vowel Evolution in Romance. Oxford University Press. Shevelov, G. (1964). A Prehistory of Slavic. The Historical Phonology of Common Slavic. Carl Winter Universitätsverlag. Thomason, S. G., & Kaufman, T. (1988). Language Contact, Creolization, and Genetic Linguistics. University of California Press. Thomason, S. G., & Kaufman, T. (1991). Language contact, creolization, and genetic linguistics (First paperback printing). Univ. of California Press. Todd, E. (1996). L’invention de l’Europe. Éd. du Seuil. Todd, E. (2011). L’Origine des systèmes familiaux (NRF Essais). Gallimard. Vaillant, A. (1950). Grammaire comparée des langues slaves: Phonétique. IAC. Zink, G. (1991). Phonétique historique du français: Manuel pratique. Presses Universitaires de France - PUF. Бобан М. Станојевић 309 Митолошки зборник 46 Boban M. Stanojević University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty of Philosophy Summary Development of nasal vowels from late Latin to French and Proto-Slavic to Serbian The author compares the development of nasal vowels from Proto-Slavic to Serbian and from Old French to contemporary French and looks at the social circumstances under which these changes took place. The appearance of nasal vowels is, according to him, a consequence of linguistic contacts with Germanic speakers, the lost a consequence of contacts with speakers of similar dialects in the East-European language continuum. Key words: French language; Proto-Slavic language; Onlinespiel; historical socio- linguistics; nasal vowels. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 310 Бобан М. Станојевић ПРЕГЛЕДНИ РАД 821.163.41.08-1 ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ П. II 81'255.4 ПРЕВОДИ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА И ЛУЧЕ МИКРОКОЗМА ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША НА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ДРАЖЕН Г. ЈАШОВИЋ1 Универзитет у Београду Филолошки факултет Сажетак. У раду говоримо о преводима Петра II Петровића Његоша на ен- глески језик. На првом месту, пажњу смо обратили na преводе два већа и понајбоља, два најзначајнија дела проучаваног аутора: на Горски вијенац и Лучу микрокозма. Преводиоци потичу не само са српског говорног по- дручја него и с простора на ком је у службеној употреби енглески језик, а поједини преводи су доживели и по неколико издања. Осим тога, говори- ли смо и о преводима појединих песама, али и цитираних одломака кори- шћених у критичким студијама, путописима значајног броја аутора, за- интересованих за различита историјска, културна, политичка питања, подстакнутих управо Његошевим делом. За главни извор информација узели смо рад Светозара Кољевића, али и уводе и предговоре објављива- них издања превода, као и студије из разних часописа издатих од стране славистичких кругова у Енглеској и Америци. Кључне речи: превод, преглед, Петра II Петровић Његош. 1 [email protected] Рад је примљен 6. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 311 Митолошки зборник 46 Потреба за издавањем, штампањем и превођењем Његошевих дела је више- струка. Поред очувања културне баштине, обичаја и моралних кодова периода о којем говори, сведоци смо дивљења и поштовања указаног му од стране бал- канских народа, а и шире. Говоримо о човеку високог степена свести и образо- вања. Владике и владара, али и песника романтичарских осећања, поштоваоца природе као храма али и бранитеља индивидуалности и слободе нације и чове- ка. Дивљење стиховима овог песника широко је утемељено у историје балкан- ских народа, што показују и политички оријентисани коментатори који у све- тлу тренутних идеологија интерпретирају Његошеву мисао. Томашевић сма- тра да дело величине Горског вијенца треба преводити свакој генерацији (Toma- sevic, 1988, стр. 101). И још, ради јаснијег описа трага овог песника у српској критичкој свести, дописујемо и ове редове: „… то је најмисаонији човек, најбоља филозофска глава, најјачи и најдубљи дух међу свима српским писцима… То је песник народни у највишем смислу те речи, који је дубоко осетио и силно изразио целу српску расу, унео у себе, унутра разра- дио и као цвет развио особине српског националног духа и зато остао песник ели- те, и песник пука, тако да га данас учени људи изучавају, а прост народ зна напа- мет…” (Скерлић, 2013, стр. 3). Циљ према коме смо тежили овим приказом, јесте представа енглеских пре- вода Његошевих спевова и песама примећених у књижевној традицији. Уз то, користићемо се и критиком приложеном у виду увода превода, али и критич- ким студијама, како на српском тако и на англоамеричком говорном подручју. Непостојање адекватног превода отежавало је Његошу да допре до шире пу- блике. Ипак постао је чувен у иностранству захваљујући честим поређењима са великим писцима попут Пушкина, Милтона, Дантеа, Микевича и других. (Mihailovich, 1989) Почећемо са Вајлзовим издањем из 1930. године Горског вијенца на енглеском језику. Амерички репринти и канадско поновно издање Вајлзовог превода1 сведоче, између осталог, ако не већ о академској употреби, а оно бар издавачкој процени да таква потреба постоји, или да би бар требало да постоји, без обзира што се савремени слависти у Америци жале да је данас тај превод тешко упо- требљив чак и у наставне сврхе. По увиду С. Кољевића, наводимо да је „најзначајнији одјек Његошеве мисли и дела на Енглеском језику између два свет- ска рата свакако појава Горског вијенца у преводу Џејмса Вајлза, ранијег предавача енглеског језика на Београдском универзитету, с предговором нашег водећег ан- глисте Владете Поповића. Како сам преводилац каже у свом уводу, писаном у Ви- 1 По наводу С. Кољевића у: The Mountain Wreath of P. P. Njegosh (Petar II), rendered into English by James W. Wiles, with an Introduction by Vladeta Popović. Greenwood Press, Westport, Connecticut, 1970; ed. Živko Apić, with notes and commentaries by Vido Latković, Yugoslavica, Toronto, 1978. 312 Дражен Г. Јашовић Преводи Горског вијенца и Луче микрокозма Петра II Петровића Његоша ли Кембриџ на Топчидерском брду, он је први пут чуо за Горски вијенац од ’једног младог српског официра, који је био до паса у снегу у зимским операцијама 1912– 1913. у близини Једрена’, те који му је том приликом казивао Његошеве стихове: У добру је лако добар бити, На муци се познају јунаци.”1 Вајлзов превод посвећен је краљу Александру и краљици Марији, „чије су ра- зумевање и подршка били немали подстицај” за тај подухват (Кољевић, 1999, стр. 57). Испод посвете на одговарајућој страници наведени су прикладни сти- хови из познатог Тенисоновог сонета посвећеног Црној Гори: О најмањи народе на свету, грубо стесани престолу Слободе. У ово издање превода увршћен је и текст од тринаест страница под називом „Прича коју ваља певати и причати”2 где се осврће на свеколику српску сред- њовековну историју и народну поезију о њој. Наслов овог осврта је цитат из Ли- тонових превода, препева (с француског) и измишљотина, односно властитих додатака нашој народној поезији.3 Вајлзов превод, „архаизован и поетизован, не увек баш сасвим поуздан, каткад и препрека повере- њу у било какав позитиван суд о песничким вриједностима Горског вијенца, данас готово неупотребљив – био је лепо примљен у Енглеској” (Кољевић, 1999, стр. 57). Тајмзов књижевни додатак истиче да се одликује „једноставношћу и привлачно- шћу, те да би требало да повећа енглеско интересовање за југословенску књи- жевност”. Манчестер Гардијан запажа да „изврсни превод хвата, и то не у малој мери, песнички чар и занос оригинала” док амерички амбасадор оцењује у из- дању Српског књижевног гласника да је то „дело велике вредности, пошто даје целом енглеском говорном подручју прекра- сан превод једног од најчувенијих и најрепрезентативнијих српских спевова” (Ко- љевић, 1999, стр. 57). Предговор овом издању написао је Владета Поповић, он је повремено надах- нуто писан – као, на пример, када у позадини црногорске историје евоцира бо- кокоторски „контраст између опсенарске, ведре лепоте јадранских вода и на- тмурене голети Црне Горе”.4 Поред тога, он садржи и поуздане увиде који су тада вероватно само једном англисти били доступни – рецимо напомену о Ми- 1 По наводу С. Кољевића у: J. W. Wiles, „Translator’s introduction”, The Mountain Wreath, p. 49. 2 По наводу С. Кољевића у: “A Tale to be Chanted and Told”, The Mountain Wreath, pp. 29–40. 3 По наводу С. Кољевића у: Owen Meredith (first Earl of Lytton). Serbski Pesme or National Songs of Ser- bia, London, 1861. 4 По наводу С. Кољевића у: V. Popović, “Introduction”, The Mountain Wreath, p. 18. Дражен Г. Јашовић 313 Митолошки зборник 46 лутиновићевој посвети једне драме Џону Баурингу, раном преводиоцу народ- них песама из Вукових збирки на енглески језик, или, пак, помен енглеске дра- ме Томаса Гофа о Милошу Обилићу, објављене, истина, под насловом Храбри Турчин или Амурат Први (1623). Он садржи, поред тога, и понеку храбру генера- лизацију која је довољно неодређена да је могла бити чак и некако одржива, бар у времену кад је изречена – као што је, на пример, прва, торжествена рече- ница у којој одјекује – и иначе честа – тврдња да је „Шекспир за Енглеску оно што је Његош за Србију” (Кољевић, 1999, стр. 55–57). Петнаестак година после њега појавио се нови превод, из чега се види да је потреба за новим измењеним преводом постојала. Превод Дана Мркића из 1985. године у Канади, који је у много мањој мери од Вајлзовог оптерећен арха- изираном поетизацијом1, али још увек далеко од природног песничког гласа и верности песничке слике коју остварује превод Васе Михаиловића, први пут објављен као књига у САД 1986, а затим прештампан у Београду 1989. године. 2 Михаиловић сматра да је Вајлзов покушај превода леп и отмен и додаје да ће сваки познавалац Његоша са поштовањем примити сваки овакав покушај. Ипак, упркос праведним мотивима и напорима у делу, и то, услед погрешног приступа преводу, налази неколике примедбе (Mihailovich, 1989). У предговору свом преводу Михаиловић јасно образлаже начела свог модер- ног приступа: највећа Вајлзова грешка је што је подразумевао да је Горски вије- нац „звучао крајње узвишено и архаично”, и у време кад се појавио, те је стога он намерно тражио вокабулар који нико више не користи („ye, doth, thou, thee, thy, hast, shouldst, wilt” итд.). Међутим, „ако се једно дело преводи на модерни језик, за савременог читаоца, нема разлога да се оно преводи на језик неког другог времена. Истичући, затим, да му је основ- ни циљ био највећа могућа верност, Михаиловић додаје да је настојао да задржи десетерац и цезуру” (Кољевић, 1999, стр. 83). Из поштовања и дивљења према Његошу, Михаиловић је строго пазио да не на- несе било какве измене у значењу и лепоти дела, иако је у појединим случаје- вима бивао принуђен на ситније измене, услед немогућности превода какве идеје или фразе на енглески језик. Из ових разлога остављао је поједине мета- форе, иначе несвојствене Енглеском језику, попут сиви соко (grey falcon) или свје- ту лампу луд вјетар угаси (the evil wind put out the holy lamp) и слично. У преводу је, такође, избегавао дуге, формалне речи, а и реченице су морале бити краће због синтаксичких разлика ова два језика. Уз све то, проблеме на које је наилазио 1 По наводу С. Кољевића у: Petar Petrović Njegoš, Mountain Laurel (Gorski vijenac), translated from the Serbian by D. Mrkich, Commoners Publishing, Ottawa, 1985. 2 The Mountain Wreath, Translated and edited by Vasa D. Mihailovich, Charles Schlacks Irvine, Califor- nia, 1986; Vajat, Belgrade, 1989. 314 Дражен Г. Јашовић Преводи Горског вијенца и Луче микрокозма Петра II Петровића Његоша решавао је консултацијом интерпретација професора Николе Банашевића. (Mihailovich, 1989). Из нешто другачијег угла превод Васе Д. Михаиловића налазимо у оцени Срђe Павловића у коме примећује да је сваки преводилац Горског вијенца својим преводом на енглески језик, покушао да промени оригинал. Те за Михаилови- ћа каже да је још један од покушаја колонизације Његошева дела у циљу подр- шке модерних политичких и идеолошких сукоба на Балкану. Као пример узи- ма превод речи племе коју Михаиловић преводи термином nation место tribe и тако приписује Његошу терминологију коју није био намеран употребити. За последицу везује се Његошево дело са проблемом Српског идентитета међу Цр- ногорцима поспешујући националну идеологију Срба (Pavlovic, 2001, стр. 3–4). Ако оставимо оваква тумачења по страни и вратимо се самим уметничким квалитетима превода налазимо да је природно, да је Михаиловићев превод оцењен као изузетно поуздан, „веран, идиоматичан, јасан и савремен”, те лако читљив, али је занимљиво да је угледни антрополог и песник Џорџ Вид. Тома- шевић ипак осећао потребу да истиче да је Вајлзов превод „поетичнији” (Коље- вић, 1999, стр. 83). „Да ли је у питању ранији сусрет са Вајлзовим текстом, или пак помало архаичан, „викторијански” књижевни укус?” (Кољевић, 1999, стр. 83). Могуће је, да је оваква оцена последица жеље аутора да очува изворни текст, па како сам каже, избегава енглески јамбски стих користећи се десетер- цем у трохеју, са паузом после четвртог слога и тако постаје, како каже Тома- шевић, „нефункционалан, излишан и прекомеран” (Tomasevic, 1988, стр. 100). Још нешто, у чему му Томашевић замера, јесте изјава да су српски самогласни- ци краћи и чистији него ли енглески и да се њиховом узастопном сменом са су- гласницима остварује знатнији музички утисак него у енглеском језику. Проблеме у превођењу, Томашевић налази у синтаксичкој, морфолошкој и фонетској удаљености ова два индоевропска језика. И то, услед инфлективно- сти српског језика и великог броја позајмљених речи из турског, али и због ен- глеских позајмљеница из француског језика. „У сваком случају, меродавнији је утисак водећег британског слависте Едварда Гоја, који у својим изванредним огледима о Његошу, објављеним на енглеском језику у Београду 1995. под на- словом Сабља и пјесна, углавном користио, уз своје измене, Михаиловићев пре- вод, иако је понекад у току рада мењао и своје измене Михаиловићевог прево- да” (Кољевић, 1999, стр. 83). Време у коме се појавила ова студија јесте веома плодан период популариза- ције Његоша на англосаксонском језику, као и стицање слике о Његошу као ре- левантном европском песнику. Појави студије претходи чак шест издања Гор- ског вијенца на енглеском језику, укључујући и први академски поуздан и теме- љито коментарисан превод Васе Михаиловића (два издања). Ту су, затим, четири издања Луче микрокозма, укључујући изузетно значајне преводе и ко- ментаре Анице Савић-Ребац, чији је превод доживео још једно издање 2013. го- Дражен Г. Јашовић 315 Митолошки зборник 46 дине и Жике Првуловића, као и понеки избор Његошевих песама унутар анто- логија намењених, пре свега, универзитетској настави (Кољевић, 1999, стр. 81). У студији С. Кољевића наилазимо на изванредан приказ издања Луче микро- козма. Он истинито запажа да интересовање за преводе Луче никад није изашло из академских оквира, и то углавном унутар славистичких студија. Тако се Луча Микрокозма појавила, прво, у Минхену 1953. године у преводу Кларенс Ма- нинг,1 за који је Вера Јаварек казала да се чита „с осећањем нелагодности”. Жика Првуловић констатовао је у једном раном чланку да „врло ретко има икаквог смисла”, а касније да је „далеко од задовољавајућег”, док је Васа Миха- иловић запазио да „има грешака у смислу и тумачењу, упркос одликама у це- лини”.2 Луча се, затим, појавила 1957. године у преводу Анице Савић-Ребац у углед- ном харвардском славистичком часопису, с веома студиозним и занимљивим предговором, у којем је наша велика познаватељка хеленске културе истакла, између осталог, следеће: Његош је израз старинског Балкана, херојског и мистичног, Балкана борби и агона и Балкана орфизама и богумилства, компликован по богатству мотива и јед- ноставан по уметничком изражају, нешто попут народне поезије превише оптере- ћене вековном мудрошћу, и управо због тога мање уметничке од „генуине” народ- не поезије. Пошто произилази из дубоког елементарног јединства са народом, по- што поседује неку врсту сећања на столетна искуства, Његошева поезија нас обаве- зује да је сматрамо делом много давнијег доба од оног у којем је писана. Пре свега, то се осећа у њеној необичној блискости старој Хелади, што није ре- зултат личног искуства већ околности у којима су се развијале наше нације… Мно- ги југословенски песници 19. века спајали су прошлост Хеладе и нашу прошлост у једну визију, дакако, веома упрошћену, сликајући хеленски култ врлине и слобо- де са идеалима наше борбе за слободу. У овоме је било и књижевног утицаја, али уопште хеленство у нас живи стварно другачијим животом од онога на Западу, ко- ји претежно почива на свесном дивљењу. То је живот органског трајања и непре- станог наслеђа, духовног обнављања из давних подсвесних традиција.3 Из чега се да видети дубоко схватање и разумевање преводиоца материје коју преводи, то јест изузетно сложеног покушаја превода Његоша у Лучи.4 Но, иако објављен у харвардском славистичком кругу – који се још од раније интересовао за хомеровске традиције и њихове балканске аналогије… – овај 1 По наводу С. Кољевића у: The Rays of Microcosm, translated by Clarens A. Manning, Svečanik, Munich, 1953. 2 По наводу С. Кољевића у: “Petar Petrović Njegoš, The Ray of the Microcosm. Translated and edited by Žika Rad. Prvulovich. Salt Lake City, 1992”. Serbian Studies, 6, IV (1992), p. 89. 3 По наводу С. Кољевића у: “The Ray of the Microcosm”. Translated by Anica Savić – Rebac, Harvard Slavic Studies, 3 (1957), pp. 151–200; “Foreword”, ibid., 105–149. 4 По наводу С. Кољевића у: Petrović, Petar II Njegoš. (1986). Anica Savić Rebac i Njegoševa Luča mikro- kozma, priredila Darinka Zličić, Просвета, Нови Сад. стр. 111–152. 316 Дражен Г. Јашовић Преводи Горског вијенца и Луче микрокозма Петра II Петровића Његоша превод није наишао ни на какав одјек. Београдско издање овог превода (1989) приредила је Даринка Зличић, која истиче да је он „веома слободан и можда идиосинкратичан”, „стилски несличан Његошу”, али да је преводиочева „вер- на репродукција Његошевих идеја прави tour de force”.1 С друге стране, Васа Ми- хаиловић указује да је у овом преводу: „Аница Савић – Ребац покушала да верно пренесе смисао занемарујући естетске одлике, напуштајући не само десетерац и цезуру него и строфу оригинала од десет стихова. Стога њен превод има мање стихова него оригинал, због чега се још теже чита” (Кољевић, 1999, стр. 82). Трећи превод Луче који је урадио и приредио Жика Првуловић, извесно нај- бољи зналац проблема Његошеве религиозне мисли – појавио се у билингвал- ном издању у САД 1992. године.2 У свом приказу овог превода Васа Михаиловић истиче да он у много погледа превазилази превод Анице Савић – Ребац: „Све у свему, Првуловић је постигао верност у смислу као и песнички квалитет”; и до- даје да „Првуловићеву верзију треба сматрати дефинитивним преводом овог дела” (Кољевић, 1999, стр. 82). Ни овај превод није имао ширег одјека у англо- саксонској књижевној критици. Поред превода ова два спева постоји и изве- стан број превода песама објављених у антологијама славистичких кругова са енглеског говорног подручја. Антологија српске поезије, која је објављена у оквиру публикација универзи- тета Јејл, односно његовог центра за међународне и регионалне студије. У тој студији десетак страница посвећено је Његошу: поред уводне белешке ту су и одломци из Луче и Горског вијенца, као и „Љетње купање на Перчању” у преводу приређивача М. Холтона (Кољевић, 1999, стр. 87). Још да поменемо да, упркос слабој рецепцији ових превода међу широм пу- бликом, постоји значајно интересовање за Његошев рад унутар књижевне тео- рије. Занимљиво је да критика у појединим случајевима користи постојеће преводе, али има и примера да при „… разматрању Горског вијенца Вера Јаварек не користи постојећи Вајлзов превод, већ даје свој – који је знатно ближи ори- гиналу, а у сваком случају, без „поетизације” и натегнутих архаизама у језику” (Кољевић, 1999, стр. 62). У овом разматрању можда се геноцид над исламизира- ном браћом сувише узима за готово као историјска чињеница при чему се пои- стовећује историјска стварност са стварношћу фикције књижевно уметничког дела при чему се, свакако, јављају подударања са стварним догађајима с почет- ка 18. века али и многа одступања услед својства песничког израза. Али, неке се епизоде и упрошћавају – као, на пример, када се каже да ће на крају владика Да- 1 По наводу С. Кољевића у: Аница Савић-Ребац, „Предговор”, Петар II Петровић Његош, Луча Микрокозма, поговор и напомене Мирон Флашар, Београд, 1968, стр. 16. 2 Petar Petrović Njegoš, The Ray of Microcosm, translated and edited by Žika Rad. Prvulović, Charles Schlacks, Jr., Publisher. Salt Lake City:, 1992. Дражен Г. Јашовић 317 Митолошки зборник 46 нило утешити Вука Мандушића тако што ће му поклонити нови џефердар! (Ко- љевић, 1999, стр. 62). Неки од критичара једноставно нису задовољни квалитетом превода па „… Сајмон истиче да је Ђилас написао да је Горски вијенац „непреводив”, а у овој тврдњи никако није сам, као што то „Вајлзов превод који Петровић користи тако болно доказује” (Кољевић, 1999, стр. 73). Луис Вучинић објављује књигу насловљену Бог и сељаци у којој поред наведених слика из живота свога прадеде и личних искустава уз представе појединих сликовитих обичаја Црне Горе, али и на прескок уводи неколико филозофских стихова Горског вијенца у властитом преводу, сећањем на њихово певање уз гусле (Кољевић, 1999, стр. 80). Преостаје нам, да се на крају, уздамо у надолазеће генерације и да очекујемо нова тумачења и преводе Његошевог дела. Нема сумње, да ће се и у књижевној рецепцији будућности наћи читаоци изразитог талента, вештине и воље, који ће преузети на себе овај не тако лак задатак, а нимало захвалан, интерпретаци- је али и превођења и објашњења, наведених великих и свакако ванвременских спевова, својим савременицима. Литература Кољевић, Светозар. (1999). Његош у англосаксонској култури (1945–1995) у: Српска књижев- ност и култура: 150 година касније, ур. Предраг Палавестра, Сремска Каменица: Графо-офсет. стр. 53–88. Pavlović, Srđa. (2001). The Mountain Wreath; Poetry or a blueprint for the Final Solution? (On the margins of Alexander Greenawalt’s article “Kosovo Myths: Karadzic, Njegos and the Transforma- tion of Serb Memory,” in: Spaceofidentity.net, Volume 1. Issue 3. Petrović, Petar Njegoš. (1989). The Mountain Wreath; Translated and edited by Vasa D. Mi- hailovich, Charles Schlacks Irvine, California, 1986; Vajat, Belgrade. Petrović, Petar II Njegoš. (1930). The Mountain Wreath of P. P. Nyegosh Prince-Bishop of Montene- gro, 1830–1851 / rendered into English by James W. Wiles; with an introduction by Vla- deta Popović, London: G. Allen & Unwin. p. 250. Petrović, Petar II Njegoš. (1986). Anica Savić Rebac i Njegoševa Luča mikrokozma, priredila Дarin- ka Zličić, Просвета, Нови Сад. стр. 111 – 152. Petrović, Petar Njegoš II. (2013). The Ray of the Microcosm: Petar II Petrović Njegoš; translated by Anica Savić Rebac, Свет књиге, Београд. стр. 100. Скерлић, Јован (2013). Живот Петра Петровића. У Политика: специјални додатак, Бео- град. стр. 3. Tomašević, George Vid. (1988). Petar Petrovich Njegoš, book reviews in: Serbian Studies, North American Society for Serbian Studies, Vol. 4, Number 3, p. 97–102. 318 Дражен Г. Јашовић Преводи Горског вијенца и Луче микрокозма Петра II Петровића Његоша Dražen G. Jašović University of Belgrade Faculty of Philology Summary English translations of Mountain Wreath and The Ray of the Microcosm by P. P. Njegoš In the paper presented we have discussed English translations of P. P. Njegoš. In The first place we dealt with an artist and the two of his most important works: The Mountain Wreath and The Ray of the Microcosm. Translators are both of Serbian and English speaking origins and their works were printed in several editions. In addition, we have mentioned translations of some earlier, as well as some quoted excerpts in critical studies and travel accounts. The quite number of authors, inter- ested in different historical, cultural and political issues was inspired by the very Njegoš’s work. Our main source of information was Svetozar Koljević’s distin- guished paper to begin with but also introductions and afterwords of published translations, and studies from various magazines edited by Slavic circles in England and the USA. Key words: translation; survey; Petar II Petrović Njegoš. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Дражен Г. Јашовић 319 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 811.163.41'373(497.115) 392.8(497.115) БИЉЕ У СИРИНИЋКОЈ ЂУРЂЕВДАНСКОЈ ОБРЕДНО-ОБИЧАЈНОЈ ПРАКСИ Етнолингвистички приступ МИЛИЦА Ј. ДЕЈАНОВИЋ1 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Катедра за српски језик и књижевност ЕМИЛИЈА Д. РЕЏИЋ МИРКОВИЋ2 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Катедра за српски језик и књижевност Сажетак: Етнолингвистичка истраживања усмерена су ка осветљавању односа и усло- вљености између културе и језика. Аутори у својим радовима настоје да представе вели- ки број обредно-обичајних елемената који се јављају приликом прославе одређених пра- зника из народног календара и да укажу на вербалне компоненте које их прате. Узевши у обзир чињеницу да Сиринићка жупа има богату традиционалну обредно-обичајну праксу, која још увек није довољно истражена, овом приликом одлучили смо се да пред- ставимо део обредно-обичајне ђурђевданске праксе, односно улогу обредног биља у про- слави Ђурђевдана. Кључне речи: Ђурђевдан, Сиринићка жупа, биље, врба, дрен, ђурђевданка, заваћка, јогрован, копитник, коприва, леска, силим. 1 [email protected] 2 [email protected] Рад је примљен 28. маја 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 321 Митолошки зборник 46 Етнолингвистика је, према мишљењу Н. И. Толстоја, део науке о језику или правац у науци о језику, који истраживача упућује на разматрање међусобног односа и повезаности језика и духовне културе. Она изучава језик у светлости његовог односа са етносом, те аутор закључује „Корелативне везе језика и кул- туре су разноврсне, постојане и чврсте” (Толстој, 1995, стр. 31–41). Етнолингви- стичка истраживања базирана су на проучавању народне, превасходно духов- не културе, кроз анализу етнодијалекатских текстова и опис различитих еле- мената који прате обредно-обичајну праксу: веровања, табуа, учесника обреда, реалија, вербалне компоненте и самог обреда. На тај начин етнолингвистичка истраживања јављају се и као показатељи одређеног типа културе, али исто- времено представљају начин очувања народне традиције, под којом бисмо мо- гли подразумевати „део културног наслеђа, али не као непроменљиво наслеђе које је преживело из прошлости, већ као прошлост подложну променама кроз прихватање иновација различитих врста (нпр. у култури одевања, исхране, становања, у обредној пракси и сл.)”, односно, како ауторка каже, процес који се стално обнавља (Ивановић Баришић, 2007, стр. 13–14). Предмет нашег рада представља обредно биље које се користи у прослави Ђурђевдана у Сиринићкој жупи3, централног и највећег пролећног празника. Обредно-обичајна пракса Сиринићке жупе није довољно истражена и описана, те је ово истраживање мотивисано потребом да се осветли део ритуале ђурђев- данске праксе. Настојаћемо да опишемо улогу коју обредно биље добија у наве- деној пракси. Грађа за овај рад прикупљена је теренским истраживањима спроведеним током 2022. у разговорима са информаторима о ђурђевданској пракси у Сиринићкој жупи, коришћењем Материјала за етнолингвистичко проу- чавање балканско-словенског ареала А. Плотњикове (Плотњикова, 2009). Ђурђевдан је народни и црквени празник који се прославља 6. маја у част Светог Георгија4. У местима Сиринићке жупе срећемо са називом Ђурђе̍вдан и фонетизмом Ђурђе̍удан, са експираторним акцентом на пенултими.5 Нисмо за- бележили употребу двочланог назива Ђурђев дан. У народу је празник познат као дан када се по први пут стока пуста на пролећну испашу, али са изричитом забраном чобанима да њихова стока не врши испашу на пољима и ливадама, јер се оне спремају за кошење. Обично се Ђурђевдан посматра као почетак но- 3 Сиринићка жупa смештена je „на североисточним падинама Шар-планине, у горњем делу слива реке Лепенац” (Михајловић, 2010, стр. 189). Она се протеже од „оштрог шарског гребена на коме су висови: Љуботен, Ливадица, Језерска чука и Бистра, од којих су два последња ви- сока преко 2600 метара. Западна граница јој се од врха Бистре спуста на превој Превалац, за- тим иде билом планине Ошљака, која, као и превој Превалац одваја Сиринић од суседне Сретчке Жупе или Средске. Од Ошљака се даље на северозападној страни, граница Сиринића протеже билом Коџа Балкана и планине Жара или Грмовате, које га одвајају од Призренског подгора. Северну границу му чини граница Језерачке планине, Студеница и Куркулица, ода- кле се преко косе Грабера граница спушта према Бродској Клисури, на источној косовској страни” (Урошевић, 1948, стр. 117). 322 Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић Биље у сиринићкој ђурђевданској обредно-обичајној пракси вог годишњег доба – пролећа, које симболизује рађање у природи. Како М. Ива- новић Баришић наводи „Ђурђевдан је празник који раздваја зимски и летњи период године. Сматра се у народу празником пробуђене и оживљене природе, па обичаји који се изводе имају за циљ да снагу оживљене природе пренесу не само на људе, већ и на биљке и животиње” (Ивановић Баришић, 2007, стр. 181). Прославу Ђурђевдана у Сиринићкој жупи прати велики број ритуалних рад- њи које се обављају уочи и на дан самог Ђурђевдана.6 Значајно место у ђурђев- данској обредно-обичајној пракси заузима обредно биље којим се спроводе ри- туалне радње.7 Свака од њих пажљиво је одабрана и има своје симболичко зна- чење. Основни циљ употребе обредног биља у ђурђевданским ритуалним радњама јесте призивање добра и заштита од лошег, очување здравља, како људи, тако и стоке, али и плодности земље и обезбеђивање богатих усева. Нарочито је важно брање биљака симболичног назива које, како Никита И. Толстој наводи, представља ослањање на народу етимологију, при чему се у везу доводе „етимолошки спојиве радње, предмети и учесници преко њихових назива и имена”, илити „на основу њиховог сазвучја”, што доводи до стварања тзв. етимолошке магије (Толстој, 1995, стр. 58–59). Прослава Ђурђевдана почиње брањем обредног биља којим се крми стока, праве венци за кућу, кити окућница, опасују деца и врши процес обредног уми- вања или купања. Сличан податак бележимо и у Српском митолошком речнику: „Ради здравља и напретка умива се водом са натопљеним биљем, а младеж се купа у рекама […]. После купања опасују се врбовим или дреновим прућем, ши- бају децу њиме или копривом […]” (СМР, 1970, стр. 130). Становништву Сири- нићке жупе непознат је процес шибања деце копривом. 4 Празник Ђурђевдан прославља великог хришћанског свеца и мученика Светог Георгија, од- носно Светог Ђорђа. Како сазнајемо из књиге Српске славе и празници „Свети Георгије био је по- реклом из Кападокије, и рођен је у веома угледној и имућној породици. Родитељи су му били хришћани, па је и сам Георгије одмалена био изразито побожно васпитан. Када му је отац страдао током једног од многих прогона хришћана, мајка се са њим преселила у родну Пале- стину, где је одрастао на њеном богатом породичном имању и имао прилике да стекне вели- ко образовање. Касније је постао римски војник у служби цара Диоклецијана. Врло је брзо на- предовао, истакавши се храброшћу и војним умећем, те је већ са двадесет година добио висо- ки чин трибуна. Међутим, како се у биткама прославио великом одважношћу, цар га недуго потом унапреди још даље и награди чином војводе, што је у тадашњем Риму био један од нај- дуговечнијих војних чинова, на корак до саветника цара” (Голубовић, 2015, стр. 345). У сло- венској народној традицији Свети Ђорђе се сматра заштитником стоке (уп. СМР, 1970, стр. 272), те је отуда велики број ђурђевданских ритуалних радњи посвећен обезбеђивању здравља и напретка стоке. 5 Говор Сиринићке жупе припада призренско-јужоморавском дијалекту призренско-тимочке дијалекатске области (уп. Младеновић, 2019). 6 Опис ђурђевданских ритуалних радњи биће представљен у неком од наредних радова. 7 О функцији и значењу биља у обредно-обичајној пракси села Готовуша у Сиринићкој жупи писала је Маријана Стојковић (Стојковић, 2020). Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић 323 Митолошки зборник 46 Брање биља и њихово коришћење у ритуалним радњама везаним за просла- ву Ђурђевдана је обичај који је присутан у прослави сваког Ђурђевдана, што би значило да у овом сегменту спровођења ђурђевданске праксе није дошло до модификација.8 Најзначајнију функцију у обављању ђурђевданских радњи у Сиринићкој жупи заузимају следеће биљке: врба, дрен, ђурђевданка, заваћка, јогрован, копитник, коприва, леска, силим. Осветљавање симболике наведе- них биљака, поред тога што смо затражили од информатора, консултовали смо и у постојећој етнолошкој и етнографској литератури.9 Приликом испитивања етнолингвистичких обичаја важно је посветити па- жњу лексемама којима се врши номинација ритуала или употребљених реали- ја, будући да се значења или употребљени облици које лексеме добијају у обредно-ритуалној пракси, могу разликовати од њиховог основног значења, те нам забележене лексеме, поред тога што представљају значајне податке о тра- диционалној култури на овим просторима, могу бити и носиоци и дијалекат- ске информације.10 Ми ћемо за ову прилику описати улоге које ђурђевданско биље има у процесу обављања ђурђевданске обредно-обичајне праксе, осве- тљене од стране информатора11 (при чему ће бити наведени делови тран- скрипта12), кроз које се одражава и колективна свест Сиринићана, али и обја- шњења из консултоване литературе. Иако је свака биљка имала и своју индивидуалну функцију, основна функци- ја обредног ђурђевданског биља била је обезбеђивање напретка и препорода људима и стоци.13 Као што смо већ навели, следи попис и објашњење улога обредног ђурђев- данског биља. 8 Сматрамо да процеси урбанизације и модернизације сеоских средина и те како утичу на тра- диционалу обредно-обичајну праксу, која губи некадашње елементе или се пак врши њихово прилагођавање новонасталим условима живота. 9 У поглављу о ђурђевданском биљу у раду Бојане Вељовић под називом Етнолингвистичка гра- ђа о Ђурђевдану у Штавици сазнајемо да се у улози обредног биља налазе коприва, дрен, врба, копитњак, јаглика и граб (Вељовић, 2012, стр. 274). 10 Требало би проверити да ли омладина познаје ђурђевданску обредно-обичајну праксу и да ли је спроводи. Посредством наведених истраживања открили бисмо и у којој мери је стан- дардни језик утицао на дијалекат, чиме бисмо наставили истраживање које је започела Ј. Михајловић испитујући утицај стандардног језика на језик ученика основних школа у Сири- нићкој жупи (в. Михајловић, 2010). 11 Информаторе смо одабрали у складу са принципима који се користе у етнодијалекатским истраживањима. У улози информатора нашло се пет особа женског пола. Обредно биље биће навођено у дијалекатском облику у ком су га информатори наводили. 12 Транскрипт смо означили курзивом. 13 С обзиром на то да је у Сиринићкој жупи сточарство било и те како развијено, не зачуђује чи- њеница да је и стока била укључена у ђурђевданске ритуалне радње. Део набраног ђурђев- данског биља био је намењен и остављен за стоку, наиме, њиме се стока крми̍ ла (→хранила) на Ђурђевдан. 324 Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић Биље у сиринићкој ђурђевданској обредно-обичајној пракси Вр̍ба – обредна биљка, бере се дан уочи Ђурђевдана, њоме се ките кућа и окућница,14 праве венчићи, а на дан самог Ђурђевдана њоме се деца опасују да би били витки и жилави/здрави као врба, док се лишћем врбе људи умивају на дан Ђурђевдана. И она је, попут дрена, неизоставни пратилац ђурђевданске праксе. Информатори су нам навели посебну напомену, у виду забране, да убрана врба не сме да дотакне земљу.15 Када је у питању улога коју венци од вр- биних гранчица и кићење окућнице (посебно штала) гранчицама врбе имају, речено нам је да је се користе у циљу обезбеђивања напретка у породици, уз на- ведено поређење: ка вр̍ ба што напреду̍је и се разви̍ ја у проле̍ће, та̍ко и ми̍ . Гранчице врбе користиле су се у обредним обичајима код свих Словена и биле су симбол напретка и подмлађивања (СМР, 1970, стр. 89). У народној култури сматра се да врба симболише раст, здравље и плодност (СМ, 2001, стр. 99). Израда венаца има, такође, магијску моћ, добијену посредством његовог кружног облика: „Венац има кружни облик, што указује да је у веровањима добио магијску уло- гу круга… По свом саставу, облику, а под утицајем круга, венац је првобитно имао магијску улогу за заштиту од демона, тајанствених појава и радњи” (СМР, 1970, стр. 68). Врбиним гранчицама вршило се и опасивање деце на Ђурђевдан, обично узраста до 12–13 година. Сматра се да је опасивање било битно за очува- ње здравља, напретка и виткости деце. Према казивању информатора, било је наглашено веровање о преносу особина са биљке на дете: Вр̍ ба је мла̍до др̍ во које ни̍ је процвета̍ло, и̍ ма жила̍во ста̍бло. Она се опасу̍је око стру̍к деца̍ми, да би би̍ ли напре̍дни, здра̍ви и вита̍лни, ка вр̍ ба. Дре̍н – обредна биљка којом се на Ђурђевдан обавља обредно умивање или купање. Има важну улогу у ђурђевданској пракси. Дрен је у традиционалној култури Срба, Бугара и Македонаца симбол здравља, снаге и младости. То је условљено његовим особинама: раним цветањем, тврдоћом и дуговечношћу (СМ, 2001, стр. 165). У Српском митолошком речнику наилазимо на веровање да дрен својом тврдоћом утиче на здравље и да се употребљавао као амајлија про- тив болести. Дреном и врбиним гранчицама опасивали су се људи на Ђурђев- дан, а куће и окућницу китили гранчицама леске, дрена или граба (СМР, 1970, стр. 121). Дакле, дрен се у обредној ђурђевданској пракси користи са уверењем да обезбеђује здравље онима који га употребљавају.16 Ђурђевда̍нка – обредна биљка која се бере на Ђурђевдан и њоме врши риту- ално гатање. Младе девојке стављају зрелу ђурђевданку испод јастука очекују- 14 Обичаји који се спроводе на простору Сиринићке жупе, иако јединствени и углавном универ- зални, могу се разликовати у појединостима, попут времена обављања одређене ритаулне радње или пак употребљених реалија. 15 Детаљнија објашњења у вези са овом забраном нисмо добили од информатора. 16 Дрен је биљка која се често користи као реалија у обредно-обичајној пракси Сиринићана или је макар садржан у вербалној компоненти: Да бине̍мо жи̍ ви и здра̍ви као др̍ ен. Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић 325 Митолошки зборник 46 ћи да ће им она показати будућег младожењу:17 Ђурђевда̍нка се пона̍пре стаља̍ла испод ја̍стук, али о̍на зре̍ла, жу̍та, као дево̍јке што су зре̍ле за уда̍ју, јер се верова̍ло да ће ги до̍ђе у са̍н вере̍ник. Међутим, нема уједначености у обављању ових гатања у селима Сиринићке жупе. Једна од разлика јесте у времену вршења, а друга у биљци која се користи у чину гатања. Заправо, поједини информатори нису били сигурни да ли се обред обављао на Ђурђевдан или на Видовдан: Би̍ ћи на Видо̍вдан пона̍пре се стаља̍ло, тај видви̍ да, јер на Видо̍вдан све̍ се отва̍ра, све̍ се ви̍ ди. Чињеница да су информатори са извесном дозом несигурности говорили о то- ме, сведочи да је временом дошло до губљења овог обичаја али и о могућности „замене” уколико се неки обичај / гатање не спроведе на дати празник, чиме се давала прилика да се оно понови и исправи учињена „погрешка”. Ђурђевданка се, такође, на Ђурђевдан припасивала деци око струка заједно са врбом. Зава̍ћка – биљка која се на Ђурђевдан припасује деци око струка, заједно са врбом и ђурђевданком, како би им се завати̍ ло све што поједу и било им на на- предак. Наведена лексема има провидну мотивацију, будући да је њоме запра- во указано на њену улогу у обредним ђурђевданским радњама, односно, њен задатак је био да захвата или задржи, тј. допринесе напретку дате особе. Јорго̍ван – биљка која се бере за Ђурђевдан и од које се на Ђурђевдан праве венци. Информатори су напоменули да се он обично бере због свог лепог мири- са. Копи̍ тњак/копи̍ тник/купи̍ тник18 – обредна биљка којом се људи умивају на Ђурђевдан. Сматра се да је добро имати ову биљку у свом дворишту, јер се ве- рује да штити од змија. Копи̍ тњик се се̍је у двори̍ ште да би чува̍ја до несрећни̍ це, непомени̍ це, да не гу ре̍чем… Од те̍ј грозо̍те – зми̍ је,19 док су поједини информатори образложили да се копитњак сеје да не би долази̍ ли вампи̍ ри. Копитњак је биљка за коју се верује да има својство заштите од лошег, а нарочито урока (уп. Вељо- вић, 2012, стр. 274). Копри̍ ва – обредна биљка која се користи у ђурђевданским обредима. Њоме се људи умивају или купају на Ђурђевдан. Како су нам информатори навели, коприва има бројна лековита својства, те је то један од разлога због којег се она користи. Сличан податак бележимо и у раду Б. Вељовић (Вељовић, 2012, стр. 274).20 У Словенској митологији бележимо податак да је реч о биљци чије је 17 Са истом функцијом у ђурђевданској пракси користе се биљке граб (уп. Вељовић, 2012, стр. 274) и помама (уп. Филиповић, 1949, стр. 137). 18 Бележимо га у сва три појавна облика који представљају фонетизме. 19 На овај начин, указује се да је змија вербални табу у Сиринићкој жупи. Ретко се спомиње, јер се за њу везују негативне особине и обично се каже ка̍мен ги у у̍ста. 20 Ауторка наводи да се веровало да уношење коприве у дом доприноси напретку породице. Об- јашњава да се она користила пре изласка сунца. Њоме је домаћин жарио укућане који још спавају (Вељовић, 2012, 274). 326 Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић Биље у сиринићкој ђурђевданској обредно-обичајној пракси основно обележје мотивисано њеном особином пецкања или жарења. Уз изго- варање жеља за добро здравље, Срби и Бугари су по први пут јели коприву на Ђурђевдан. Њоме су се магијским путем штитили од болести (СМ, 2001, стр. 283–284). Ле̍ска – леска је такође обредна биљка која се користи у ђурђевданској прак- си. У Српском митолошком речнику наилазимо на податак да се леска сматра светим дрветом које има заштитну улогу. „На Ђурђевдан, лесковим су гранама китили куће и стаје 'ради напретка, а у неким крајевима лескове гране или кр- стове од лесковине мећали су по њивама ’да град не нашкоди житу и да жито боље роди’” (СМР, 1970, стр. 206). И у највећем броју Сиринићких села од лески- них гранчица праве се крстићи који се за Ђурђевдан стављају у њивама, башта- ма, малињацима, воћњацима и другим површинама под засадима, уз напоме- ну: Као ле̍ска што се при̍ ма, и о̍во што је посеја̍но не̍ка се при̍ ми. Дакле, у овим ритуалима присутна је вербална компонента, која има магијску функцију. За- право, леска је у народу позната као биљка која се лако укорени, израсте и роди плодове. На тај начин, коришћењем гранчица леске магијским и вербалним путем преноси се њено својство на засађене површине, са циљем и настојањем да и они тако напредују. Међутим, поред магијских и народних елемената, присутни су и црквени / хришћански елементи, будући да се од лескиних гранчица праве крстићи и говори: Бо̍г да чу̍ва од громо̍ве, од сва̍шта. Према пода- цима из Српског митолошког речника, сазнајемо да је леска дрво у које, према ве- ровању, не удара гром; гране и крстиће направљене од лесковине, стављали су људи по њивама и виноградима, ради заштите. Такође, наилазимо и на повеза- ност леске и грома везаним за заштиту од хтонских створења, и чињеницу да она прогони змије (СМ, 2001, стр. 336–337). Уколико би неко заборавио да поста- ви крстиће, онда би то могао да исправи и уради на празник Свете Тројице, чиме се даје могућност исправљања погрешке која се односи на спровођење ритуалне радње. Си̍ лим – у ђурђевданској пракси, мада, не у свим местима, постоји пракса да се дан уочи Ђурђевдана напуни бокал или посуда водом или вином и у њега се оставе убране ђурђевданске биљке, међу којима најзначајније место припада сили̍ му (селену) и остави да преноћи. Сутрадан, након обредног умивања биљ- кама, обичај је да се кроз селен (будући да је биљка шупља по средини) попије по неколико гутљаја воде или вина, за здравље и напредак сваког члана поро- дице.21 21 Како сазнајемо у раду М. Ивановић Баришић Крв у календарским празницима и обичајима (Ива- новић Баришић, 2016), вино (црно и црвено) се користи као супституент крви. Будући да је црвене боје, оно је идентификовано са крвљу, и та се идетификација учврстила са прихвата- њем хришћанства. Дакле, овај ритуал који се спроводи на Ђурђевдан, може се протумачити као својевсан вид евхаристије. Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић 327 Митолошки зборник 46 Чи̍ чак – чичак се на Ђурђевдан ставља у њиви и башти како би заштитио од урока (лошег погледа или лоше жеље). Чи̍ чак се ба̍ца да бо̍де о̍чи они̍ ма ко̍ји гле̍ду у њи̍ ве. Да не би урочи̍ ли. Према подацима до којих смо дошли у литератури, под одредницом 'бодље', на коју нас је упутила одредница 'чичак', у Словенској ми- тологији наишли смо на следеће податке: „Биљке које се користе у магијској за- штити, народној магијској медицини, као антропеји, ређе у љубавној магији. На лексичком и симболичком плану бодљав јесте синоним за ишласт. У народ- ној култури предмети и биљке са таквим обележјима имају заједничку семан- тику и на сличан начин се преносе у магијској пракси. Коришћење бодљикавих предмета и биљака одређено је њиховим својством да могу ранити, осакатити, забити се у тело, причињавати бол, нанети штету […] Бодљикаве биљке и пред- мети најчешће се користе у својству заштите људи и стоке од нечисте силе и болести” (СМ, 2001, стр. 39–40). Закључак Ђурђевдан у Сиринићкој жупи сматра се празником духовне обнове и препо- рода, и у циљу постизања наведеног, прибегава се бројним ритуалним радња- ма. Иако смо сматрали да ће прилагођавање модерном начину живота довести до изостављања одређених реалија у ђурђевданској пракси, изненадила нас је чињеница да до тога није дошло, барем када је у питању употреба обредног би- ља. Свака обредна биљка пажљиво је одабрана и има своје симболичко и/или магијско значење, а њихова главна улога јесте обезбеђивања здравља и напрет- ка људима, али и стоци. Сматрало се да кићење цвећем, врбом и свакојаким би- љем, доприноси преносу снаге са биља на чланове људске заједнице. Иако је велики број ђурђевданских обредно-обичајних радњи уз коришћење обредног биља одраз некадашњег паганства, које се почиње мешати са хри- шћанством, ипак долази до постепеног прилагођавања и све већег испољавања особина хришћанског карактера у ритуалним радњама (Бо̍г да чу̍ва од громо̍ве, од сва̍шта), али и у реалијама (постављање крстића у њивама и другим обради- вим површинама). Литература Вељовић, Б. (2012). Етнолингвистичка грађа о Ђурђевдану у Штавици. У: Д. Звекић (ур.), Прилози проучавању језика, бр. 43. Нови Сад: Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета, 267–294. Голубовић, А. (2015). Српске славе и празници. Београд: Vulkan. Ивановић Баришић, М. (2007). Календарски празници и обичаји у подавалским селима. Бео- град: САНУ. 328 Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић Биље у сиринићкој ђурђевданској обредно-обичајној пракси Ивановић Баришић, М. (2016). Крв у календарским празницима и обичајима. У: М. Де- телић и Лидија Делић (ур.), Крв: књижевост, култура. Београд: Балканолошки ин- ститут САНУ, 243–254. Кулишић, Ш., Петровић, П. Ж., Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. Михајловић, Ј. (2010). Стандардни српски језик ученика основних школа у Сиринићкој жупи. У: М. Букумирић (ур.), Зборник радова са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији, књ. 1. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 189–205. Младеновић, Р. (2019). Говор северношарпланинске жупе Сиринић. Српски дијалектоло- шки зборник LXVI/1, Београд: Институт за српски језик САНУ. Стојковић, М. (2020). Функција и значење биља у обредно-обичајној пракси села Готову- ша у Сиринићкој жупи. У: А. Костић Тмушић и А. Андрејевић (ур.), Зборник радова са међународног научног скупа Наука без граница 3, књига 1, Књижевност кроз про- стор и време. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 345–363. Толстој, М. С. И Раденковић, Љ. (2001). Речник словенске митологије (СМ). Енциклопедиј- ски речник. Београд: Zepter book world. Толстој, Н. И. (1995). Језик словенске културе. Ниш: Просвета. Урошевић А. (1948). Урошевић, Шарпланинска жупа Сиринић. Скопје: Годишен зборник (Филозофски факултета на Универзитот – Скопје). Филиповић, М. (1949). Живот и обичаји Срба у Височкој нахији. Београд: Издавачко преду- зеће Народне Републике Србије. Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић 329 Митолошки зборник 46 Milica Dejanović University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty od Philosophy Department of Serbian language and literature Emilija Redzić Mirković University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty od Philosophy Department of Serbian language and literature Summary Herbs in the St. George’s Day Ritual and Customary Practice in Sirinićka Župa – Ethnolinguistic approach – Ethnolinguistic research is aimed at illuminating the relationship and the link between culture and language. In their works, the authors try to present a large number of ritual and customary elements that are practiced during the celebration of certain holidays on the folk calendar and to point to the verbal components that accompany them. Taking into account the fact that Sirinićka župa has a rich tradi- tional ritual-customary practice, which is still not sufficiently researched, we decid- ed to present elements of practice for St. George's Day (Đurđevdan), specifically the role of ritual herbs in the celebration of the holiday. Key words: Đurđevdan, Sirinićka župa, herbs, willow, dogwood, ungulate, nettle. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 330 Милица Ј. Дејановић, Емилија Д. Реџић Мирковић НАУЧНА КРИТИКА 821.163.41.09-992 ПАЈЕВИЋ А.(049.32) ГРАД КРУШЕВАЦ У ПУТОПИСУ АРСЕ ПАЈЕВИЋА (Крушевац и околина у делу Арсе Пајевића Привиђење пред духовним очима. Мала споменица са петстогодишње славе Видовданске у Крушевцу и Миропомазања краља Александра у Жичи, Народна библиотека Крушевац, Крушевац; Агора, Зрењанин, 2019) ДРАГАНА M. ИСАИЛОВИЋ1 Народна библиотека Крушевац Крушевац Сажетак. Рад говори како изгледају Крушевац и околина у делу Арсе Пајевића Приви- ђење пред духовним очима (2019). Ови путописи су настали поводом Видовданске славе у Крушевцу након 500 година и миропомазања краља Александра у Жичи 1889. годи- не.Аутор путујући од Београда ка Сталаћу пише о природи, људима и историји Србије. Дошавши у окићени Крушевац, он се присећа славне прошлости – Видовдана, кнеза Ла- зара, кнегиње Милице, деспота Стефана Лазаревића, планине Јастрепца, Споменика косовским јунацима, цркве Лазарице, манастира Љубостиња и свега битног за Круше- вац. Пајевић присуствујући Видовданској слави 1889. у свом делу нас подсећа на велику славу српске средњовековне државе и велича славу нове слободне Србије, доказујући да његови путописи представљају драгоцено сведочанство о српском друштву, култури, животу и држави пре 130 година. Кључне речи: Крушевац, Видовдан 1889, кнез Лазар, црква Лазарица, манастир Љу- бостиња, Сталаћ. 1 [email protected] Рад је примљен 5. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 331 Митолошки зборник 46 Најстарији трагови о граду Крушевцу датирају још из доба првих Немањића и први помен налазимо у повељи Стевана Немање насталој око 1196. године. Ње- гов значај ће порасти после 1371. године када постаје главни град Лазара Хре- бељановића и престоница српске државе. Град је подигнут изван насеља и за- вршен крајем 1377, ограђен каменим зидовима и кулама. У њему је био кнежев дворац и дворска црква Лазарица, саграђена до 1375.године. У доба кнеза Лаза- ра, град је био седиште жупана, војног команданта, привредни, културни и тр- говачки центар, стециште путева и каравана, колонија дубровачких трговаца. Данас је од утврђења остала само Донжон кула која доминира простором, а та- да је служила за улазак у град. Постоји више претпоставки о пореклу назива Крушевац. Бранко Перуничић у делу Крушевац у једном веку 1815. до 1915. каже: „Иначе, Крушевац је добио име по старословенском облику наше речи ’круше’, што значи крушка, да би се доцније наставак ’ац’ накалемио на присвојни придев ’крушев’, који потиче од именице ’круше’ и тако постала нова именица ’Крушевац’ као ознака за један град и једно насеље…” (Перуничић, 1971,8) У Речнику имена бањског, дечанског, и призренског властелинства у xix веку, Бео- град 1986, стр. 108. Милица Грковић каже да реч Кроушевъцъ, може бити: а) Препоним по пореклу (Крушевъц „човек из Крушева”, б) Лично име или на- димак истог порекла као име Крушцъ… Кроушъцъ, може бити од именице крух + суф. – ъц. Упор. име Крухоња у xi веку а касније и през. у околини Загреба (Маж. 429), рус. Крушъ (Туп. I 212) Кру- ше, Крушија,Крушина… (Грковић, 1986, стр. 108). Након одсудне битке на пољу Косову 1389. која постаје вишевековна историј- ска и духовна окосница српског народа, Крушевац остаје главни град тадашње српске државе све до 1402. године, када деспот Стефан Лазаревић именује Бео- град за престоницу. Када су Турци заузели град назвали су га Алаџа Хисар (Ша- рени град), зато што је саграђен од црног и белог камена који је зидан наизме- нично. У то време Крушевац је био административни центар санџака, а након ослобођења од Турака 1833. град почиње убрзани развој града – привредни, ин- дустријски, у култури и просвети такође. У то време су постављени темељи ра- звоја младе српске државе и модерног Крушевца. Путописи Арсе Пајевића , чувеног београдског књижара и издавача, настали 1889. поводом петстогодишњице Видовданске славе у Крушевцу објављени су први пут пре 130 година. У издању издавачке куће „Агора” из Зрењанина и „На- родне библиотеке Крушевац” поводом прослављања 630 година од Косовске битке, 2019. године објављено је репринт издање ове књиге из 1890. под насло- вом Привиђење пред духовним очима. Савремени читалац може до детаља да се упозна с величанственим историјски догађајем са Видовданске прославе 1889. 332 Драгана M. Исаиловић Град Крушевац у путопису Арсе Пајевића године у Крушевцу, граду који је сјединио Србију кнеза Лазара, и Србију из вре- мена Краља Александра Првог Обреновића. Арса Пајевић, страствени путник немирног духа, долази у царски град у јуну 1898, надахнут родољубивим осећањима и жељом да што уверљивије дочара историјски тренутак коме ће присуствовати. Путујући возом од Београда до Сталаћа, посматрајући природу и градове, Пајевић бележи све успутне станице истичући велико богатство и лепоте Србије, и увиђа привредне могућности њеног развоја. Пред његовим духовним очима старим друмовима између брда и пропланака, како их он назива „Божије красоте” „лете” браћа Југовићи, стари Југ Богдан, Милош, Иван, Милан, Павле, Бошко и сви безимени јунаци, који са Косовком девојком својим бесмртним витештвом и братском љубављу, чувају аманет и пут браће Југовића којима данас ми корачамо. Пајевић у Сталаћу пре- лази са осталим путницима из воза на каруца, која их превозе попут сватова Тодора од Сталаћа до Крушевца, престонице кнеза Лазара. Видевши кулу Тодо- ра од Сталаћа, испуњен дубоким поносом и дивљењем, није могао, а да се не сети народне песме о војводи Пријезди, чија лепота и надвременска вредност сведочи о херојском чину војводе Пријезде који са својом љубом Јелицом скаче у Мораву, да не би допао у руке Турцима. Пристигавши у Лазарев град аутор је опхрван сећањима на славну прошлост и предање српског народа које се очу- вало 500 година. Величина Лазареве жртве, Видовдана и народног духа избија из сваког кутка и путописац зато истиче: „Онај геније народа српскога, што је као анђео хранитељ у добу претешкога искушења над њим вазда лебдио и чу- вао га на овој скупоценом крвљу натопљеној земљи, која је обилато нагнојена мученичким костима његових праотаца и данас још силније лебди над својим штићеником, појући с њиме заједно ону значајну песму: „Возбраној војеводе побједителнаја” (Пајевић, 2019, стр. 15–16). Фигура кнеза Лазара који је изгу- бивши живот на Косову пољу задобио небеско царство лебди над целим градом и тадашњим значајним догађајем. У Енциклопедији Крушевца и околине стоји: „Лазар Хребељановић, кнез (Прилепац код Новог Брда, око 1329 – Косово поље (15) (28). 6. 1389), Син Прибца, логотета цара Душана, заповедника царске сувоземне војске и утицајне личности у црквеним круговима. Оженио се 1353. Милицом кне- за Вратка, потомка Немањиног сина Вукана. Лазар је био у дворској служби цара Душана као ставилац (дворско звање); … Од 1370. јавља се као кнез и господар Ср- бије око целе Мораве (од српских велможа је проглашен за цара, коју титулу ника- да није носио). Центар његове државе постао је Крушевац са околином (у почетку жупе: Ибар, Расина и Топлица). Ова територија је касније проширена облашћу Руд- ника (од1373), Браничева и Подунавља (од 1379). У његовој је области био на северу Београд, а на југу Ново Брдо. Тада је и уобличавана титула кнеза Лазара – „госпо- дар Срба”, а од 1387. године „Бог је поставио кнеза Лазара за господара земљи срп- ској и Поморију и Странама подунавским” (Симоновић, 2011, стр. 190). Драгана M. Исаиловић 333 Митолошки зборник 46 Неизоставно треба поменути и кнегињу Милицу, закониту супругу кнеза Лаза- ра и мајку његове деце. Жену високог ума и духа, способну владарку и дипло- мату која је после погибије кнеза Лазара храбро и мудро држала у рукама кор- мило српске државе у суровим временима, успевајући да некако свој народ и веру сачува од турског зулума. „Милица Хребељановић кнегиња, (Хисар, око 1335. – Љубостиња, 11. 11. 1405), Јев- генија – Јефросинија, преподобна, монахиња пореклом из куће Немањића, кћи ве- ликог кнеза Вратка, потомка Вукана, Немањиног сина, удата око 1353. За Лазара. Са Лазаром имала пет кћери и три сина. По народном предању рођена је у српској тврђави на Хисару (Прокупље). Прва и једина жена која је владала Србијом после косовске битке (1389) у перио- ду од 1389–1393. Самостално, а од 1393–1405, као сувладар са старијим сином Сте- фаном, уз пуну подршку већег дела властеле и са благословом Српске цркве, по- што је са султаном Бајазитом склопила споразум о вазалству. Г. 1393, после Стефа- новог пунолетства, замонашила се под именом Јевгенија. И даље учествовала у управи, обављала дипломатске послове. Г. 1398. пренела мошти Св. Петке из Види- на у Србију (В.: Света Петка); саградила м. Љубостињу, живела у њему и као вели- косхимница Јефросинија, ту умрла и сахрањена у својој задужбини. Због своје му- дрости, одлучности и праведности постала је света, а народ је од давнина назива царицом” (Симоновић, 2019, стр. 307). Када је Арса Пајевић стигао у Крушевац имао је утисак да су сви они присутни, и да се сви заједно моле крај олтара цркве Лазарице са младим краљем Алек- сандром, његовом свитом, гостима и Крушевљанима који су присуствовали прослави Видовдана након 500 година од косовске битке. Песма из цркве Лаза- рице се вила преко планина Јастрепца, Копаоника и Жељина, и стиже до поља Косова, цркве Грачанице и српског народа који тамо живи. Писац кличе плани- ни Јастребац „Јастребац, шумовита планина у Србији, удаљена од Крушевца 19 км, између река: Топлице, З.и ј. Мораве, Расине – Блаташнице, југоисточно од Крушевца. После Ко- паоника, од кога је одвојен Јанковом клисуром р. Блаташнице, Јастребац је највећа планина у Србији, једна од њених највећих шумских простора, врло богата речи- цама” (Симоновић, 2011, стр. 162) која је подигла своју високу главу да види оно што давно није видела, а ужелела се „коња и јунака” које је често у свом горском загрљају скривала од непријате- ља. Дошавши у Крушевац каже да дух прославе која се одржава има двоструку тужно – радосну природу. Град се увио у црно „ђузел одело” а свуда около су пешаци, топови, коњаници који су путописцу изгледали попут старих витезо- ва и хајдука. Уз громку рику топова најављена је тужна светковина, а млади ратници – наследници оних из Косовског боја стоје на својим местима достојно их представљајући и незаборављајући свој вечити дуг према њима. Освануо је 334 Драгана M. Исаиловић Град Крушевац у путопису Арсе Пајевића Видовдан, тада 1889. али са вечитим сећањем на онај 1389. Дан када се одиграла пресудна битка која је одредила судбину српског народа, али и дан који је дао снагу да се након пет стотина година све издржи, превазиђе и досегне до пот- пуне слободе. Дан на који се помињу сви јунаци који су дали животе за своју отаџбину у свим ратовима. Уочи овог светог дана у цркви Лазарици одржани су бдење и јутрење, а народ са радошћу дочекује свог младог краља који је присуствовао јутарњој литурги- ји. Беседу је одржао митрополит Михаило који је при том освештао заставу крушевачком певачком друштву „Обилић”. Врло интересантно је поменути да су испред Лазарице продаване Споменице Видова дана 1389 г., као и ките цвећа са Косова које расте само око Грачанице и нигде више, ради прикупљања сред- става за подизање Споменика Косовским јунацима. „Споменик Косовским јунацима представља симбол Крушевца од 1904. године ка- да је откривен у центру града. Аутор је познати вајар Ђорђе Јовановић. Одлука о подизању С. донета је у оквиру припрема за прославу 500-годишњице Косовске битке, а камен темељац је поставио краљ Александар Обреновић, у време просла- ве, на Видовдан… Идејна скица Ђ. Јовановића приказивала је сложену композици- ју окренуту истоку: Вилу и Бошка Југовића који пада смртно рањен, а вила му при- држава барјак. Доле, на северном пијадесталу налази се гуслар који опева трегеди- ју српског народа, а с јужне стране је слободна Србија. На западној страни је рељеф „Милош Обилић убија цара Мурата”, а на источној рељеф „Причешће српске војске уочи битке”… На дан 15/28. јуна 1889 у центру Крушевца су: разне певачке дружи- не, домаћи и страни новинари, свештеници на челу са митрополитом, млади краљ са намесницима и целом свитом, официри, упарађена многа војска, изасла- ници општина из целе краљевине Србије и неки из старе Србије; силне гомиле на- рода…” (Симоновић, 2011, стр. 410). После свршетка службе краљева свита, свештенство, народ, певачке дружи- не, носиоци венаца, домаћи и страни новинари, долазе до места које је одређе- но за изградњу Споменика где је извршено полагање камена темељца. Овом приликом и црква Лазарица „Лазарица, дворска црква кнеза Лазара, задужбина кнеза Лазара и кнегиње Мили- це. По речима Константина Филозофа у Житију деспота Стефана Лазаревића црква је посвећена архиђакону Стефану, иначе патрону династије Немањића, а у славу Ла- заревог прворођеног сина Стефана, наследника престола. По другом сведочењу, Лазар је подигао ову цркву као спомен на политичко и црквено помирење Грка и Срба. Сазидана је пре 1375. године. Овим храмом почиње изградња величанстве- них и сјајних црквених здања у средњовековној Србији, у науци познатих као хра- мови моравске градитељске школе, као прототип овог градитељства. Л. је најста- рији споменик моравске школе, који је послужио као узор свим осталим грађани- ма у Поморављу” (Симоновић, 2011, стр. 223) Драгана M. Исаиловић 335 Митолошки зборник 46 је добила два скупоцена поклона један краља – сина и то златни путир за при- чешћивање, а други од краљице – матере један застирач за налоњ за читање је- ванђеља од скупоцене позлаћене свиле. У току боравка Арсе Пајевића у нашем граду он описује један врло битан до- гађај везан за напредак и развој Крушевца који се одиграо 16. јуна 1889.године. Наиме, ради се о полагању темеља другој новој творници за израду барута на реци Расини. Пошто је одслужена Божја служба, у камен темељац барутане из- међу осталог стављена је и метална ливена чаша са пергаментом. Пајевић до- бро запажа и реалистички описује младог краља и његову свиту и примећује како се он понаша државнички и достојанствено. Краљ Александар Први при- суствује свим пригодним свечаностима као и црквеним службама, и при том полаже камен темељац Споменику Косовских јунака и новој барутани у Кру- шевцу, чиме га аутор приказује као краља – утемељитеља, а уједно и предвод- ника српске војске која га је пратила на овим свечаностима. Град Крушевац је у описима Арсе Пајевића представљен као напредан, леп, чист уређен град са 6000 становника, здравог ваздуха, богатих усева и квалитетног живота. Волео је да прошета улицама које су добиле називе по нашим јунацима – Обилиће- вом, Косанчићевом и Топличином, и помиње да је био на извору минералне воде – „кисел-воде” из Ломнице која баш прија када се пије са вином. После пада српског царства на Косову, Крушевац није могао дуго да остане престони- ца Високог Стефана, сина кнеза Лазара, „Деспот Стефан Лазаревић, Крушевац, децембра 1377 – Црквине, део села Марковца, 19. 7. 1427, у народу познат као Стефан Високи, владар, неустрашиви ратник и вој- сковођа, велики књигољубац, мудар законодавац, надахнути песник и филозоф, пријатељ пустињака, аутор знаменитог Слова љубве, који је Србију стварао и уобли- чавао територијално, материјално и духовно. Син кнеза Лазара и кнегиње Милице (из светородне лозе Немањића)” (Симоновић, 2011, стр. 92) који је Србијом владао до 1427. Након његове смрти град је сасвим потпао под турску власт. Стари Крушевац за време турске владавине је потпуно уништен, једино се очувала дворска црква Лазарица, и рушевине Донжон куле. „Сама лепа варош Крушевац простире се мало ниже, ушорена у многе улице, од ко- јих су главне на облик крста, те кад стојиш у средини вароши, а ти лепо видиш отвореним погледом на све стране. Улице су праве као свећа и калдрмисане да не може лепше бити, па и саме авлије по вароши калдрмисане су, те нигде овде нема блата. Куће су по староме кроју зидане већином, како се зидало за време Турака… Осим тога самоме унапређењу и развићу вароши Крушевца много је допринео природни положај његов, што је близу друма цариградског, што је на домаку Ста- ре Србије као већа погранична варош, и што преко Крушевца води главни друм као најпречи пут из средине Србије, на богато поље Косово. Сви ти повољни природ- но-саобраћајни услови подигли су Крушевац у редове најнапреднијих вароши у Србији, где је и само људство сразмерно најмногобројније… Ко једном у бајни Кру- 336 Драгана M. Исаиловић Град Крушевац у путопису Арсе Пајевића шевац дође, те и најмање тамо поседи, тај ће га се вазда радосно сећати, и жудеће непрестано, да га још једном види” (Пајевић, 2019, стр. 42–43). Врло су упечатљиви и делови путописа који се баве нашим црквама и мана- стирима које посећује Пајевић, тако да би овај његов пут слободно могао да се назове и ходочашћем. Сваку црквену грађевину упоређује са Лазарицом, и тру- ди се да је што подробније опише, као и народна предања о постанку манасти- ра. У Љубостињи „Љубостиња. Манастир, са црквом Успења Богородице, пет километара северно од Трстеника. Задужбина кнегиње Милице. подигнут крајем 14. и почетком 15. века. Црква посвећена успењу Богородице. У њему се Милица постригла и добила мона- шко име Евгенија. Ту је умрла и сахрањена у цркви, с леве стране од улаза. Са десне стране је гроб Стефана, сина Јефимије и Угљеше. Угљешина жена Јефимија такође се замонашила овде (и сахрањена). За дар манастиру извезла је у злату, на свили, покров, са похвалом кнезу Лазару” (Симоновић, 2011, стр. 232). митрополит служи помен царици Милици и полаже венац на њен гроб, а мла- ди краљ дарује манастиру врло скупоцен крст за целивање. Пајевић описује из- глед и историју манастира и приповеда легенду о сусрету Лазара и Милице. Цар Лазар је био у лову у близини мале цркве у коју је свратио Југ-Богдан са сво- јим кћерима. Ту су се први пут срели и заволели. „И царица Милица за спомен онога тренутка њихове узајамне прве искрене и чисте љубави, озида овде ма- настир, који назове Љубостиња (стена љубави њихове)(Пајевић, 2019, стр. 50). Када је Арса Пајевић пошао на ово путовање са циљем да присуствује овим светковинама пошао је са дубоком свешћу о њиховом историјском значају. На путу железницом од Београда до Сталаћа он запажа толико ствари: природу, ресурсе, људе, сећа се историјских догађања, описује градове и манастире. Ње- гово присуство на видовданској прослави 500 година од Косовске битке у Кру- шевцу, опомиње и сећа на велику славу српске средњовековне државе и велича васкрс нове слободне Србије. Стилски и садржински ово нису уобичајени путо- писи, већ драгоцено сведочанство о српском друштву, култури, животу и др- жави пре 130 година. Пајевићево дело представља и позив читаоцу било ког времена, да посети „бајни Крушевац” и Лазарев град који поносно стоји на мапи српске историје од времена Косовске битке, Видовданске прославе 1889, све до данашњих дана. Литература Крушевац кроз векове (1972). Зборник са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу . Пајевић А. (2019). Привиђење пред духовним очима. Крушевац; Зрењанин. Симоновић С. (2011). Енциклопедија Крушевца и околине. Крушевац. Драгана M. Исаиловић 337 Митолошки зборник 46 Dragana M. Isailović Library of Kruševac Summary The Town Of Kruševac In The Travelogue By Arsa Pajević This paper deals with the prospects of Kruševac and its surroundings in the book Apparition before the Spiritual Eyes (2019) by Arsa Pajević. These travelogues were created on the occasion of marking 500 years of celebrating Saint Vitus Day and the anointment of King Aleksandar in Žica. The author, travelling from Belgrade to Stalać, writes on the nature, people and history of Serbia. On coming to decorated Kruševac, he reminisces about its glorious past, Saint Vitus Day, Prince Lazar, Prin- cess Milica, Despot Stefan Lazarević, Mount Jastrebac, Monument to the Kosovo Heroes, Lazarica Church, Ljubostinja Monastery and everything that is important to Kruševac. While attending Saint Vitus celebration in 1889, Pajević in his work reminds us of the glory of Serbian medieval state and glorifies the new free Serbia, too, proving that his travelogues represent valuable testimony on Serbian society, culture, life and state as they were 130 years ago. Key words: Kruševac, Saint Vitus Day1889, Prince Lazar, Lazarica Church, Ljubost- inja Monastery, Stalać. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). 338 Драгана M. Исаиловић НАУЧНА КРИТИКА 821.163.42.09-93-31 МАЦАН Д. ОДГОВОРНОСТ КЊИЖЕВНИХ СТВАРАЛАЦА ЗА ДЕЦУ У ПРЕВЕНЦИЈИ НАСИЉА (на основу анализе романа за децу хрватског аутора Дарка Мацана) ТАТЈАНА Р. ЂУРИЋ1 Крушевaц Сажетак. Не тако давно, у свим деловима живота, чак и у литератури за децу, постоја- ли су строги критеријуми који су захтевали квалитет. У савременом друштву под окри- љом демократије, које пре свега тежи материјалној користи, акценат је стављен на кван- титет у односу на квалитет. Да ли постоје компетентни одбори и појединци који би се ба- вили препознавањем и промоцијом квалитета књижевних дела за децу? Може ли лоше смишљено књижевно дело постати повод за појаву насиља међу децом школског узра- ста? Кључне речи: роман за децу, квалитет рада, превенција насиља, одговорност изда- вачких кућа, књижевни критичари. 1 [email protected] Рад је примљен 8. августа 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за митолошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 339 Митолошки зборник 46 Сасвим је јасно да су данас, у свим сегментима живота савременог друштва, сва средства дозвољена да би се задовољио критеријум исплативости. То се најја- сније види у свету филмске уметности, нарочито у нама тако доступној, холи- вудској индустрији. Све теме су дозвољене, негативни ликови постају јунаци, крваве сцене кипе са малих и великих екрана... Потребно је публику узбудити, изазвати јаке емоције. Измалтретирати. Исцедити је као лимун, оставити без даха! Зреле и одрасле особе могу да анулирају негативне последице крвавих сцена и болесних поступака јунака са којима се сусретну, како на филму, тако и у ви- део игрицама или у књизи. Код деце је ситуација мало сложенија. Сваки атак на танана осећања деце може оставити велике и трајне последице на правилан развој и здраву будућност. Нарочито што се, наглим развојем дигиталног све- та, који је постао неотуђива реалност савременог кретања човечанства, деца отуђују од књиге тражећи нове и другачије изворе (често и непровереног) зна- ња. Наравно, дигитализација и изазови које она доноси, не могу се избећи, али један извор не би смео да угаси други, па тако и књига треба и мора да остане битан део дечјег развоја, уживања, маштања. Да би тако било и књига мора да поднесе одређене промене. „Књижевност се мења у складу са општим, соци- јалним и културним приликама, које еволуирају са доласком нових генераци- ја, укључујући и нараштај нових аутора и деце која узимају њихове књиге у ру- ке. Песничка реч се више не преноси само пером и штампом; „записивањем“ на дискети и оптичком диску, она добија „нова крила“ и остварује приснији додир с компјутерском генерацијом.“2 Деца данас траже динамичнија дела мањег обима, често илустрована попут стрипа, са мање описа и са доминантним јунацима, али све промене форме мо- рају бити у функцији садржаја који је намењен деци. Шта треба да представља једно књижевно дело намењено деци? „Књижевно дело, без обзира да ли је свесно намењено деци или одраслима, поред тога што је сложен феномен, не остварује се само у томе што ће код чита- лаца пробудити у мањој или већој мери осећај за доживљај лепог, већ и у мно- гим другим циљевима, као што су ..3“, подвлачи Славољуб Обрадовић оно што већ треба да буде азбука књижевности за децу, која је предмет овог рада. Због тога је битно да писац буде вешт, и у представљању простора у коме се радња одвија, и усклађивању временских одредница у којима се радња дешава, у ко- ришћењу језика прилагођеног дечјем узрасту, и у карактеризацији ликова, и току радње… Између младог читаоца и дела треба да се исплете мрежа која, по- пут мреже крвних судова, шаље информације у оба смера. Мрежа која оживља- 2 Савремени тренутак српске књижевности за децу, Норма VII, 2001, стр. 92. 3 Обрадовић, Славољуб, Критика у функцији рецепције књижевности за децу, Philologia Mediana, Ниш, стр. 145. 340 Татјана Р. Ђурић Одговорност књижевних стваралаца за децу у превенцији насиља ва књигу у дечјој глави и утемељује врлине. Исплетена мрежа оживљене књиге у дечјој глави, треба да буде попут калеидоскопа окренутог ка сунцу. На крају читања, читава „мапа ума“ би требало да буде исцртана, састављена од утиса- ка. Тек тада се може рећи да је постигнуто више од једног циља, о којима гово- ри проф. Обрадовић, а не само адреналински удар на читав дечји организам, јер тако раде неке виртуелне игрице које деца воле. С обзиром да нам је све по- знатији негативан утицај виртуелних игрица на психолошки, емотивни, фи- зички развој деце, нарочито када исте садрже насилне елементе, требало би се осврнути и на књижевна дела која су на тај начин писана, само да би била деци привлачна. Са појавом таквих књига за децу треба да се суочимо, добро их про- анализирамо и предупредимо њихово сусрет са децом. Ако код младог читао- ца такво дело не остварује основне образовне, васпитне, комуникативне, ин- формативне, идеолошке циљеве, чак не изазива ни искрени осећај лепог, могла би изазвати нешто супротно – нестрпљивост, нервозу, свађалачке пори- ве, појачан нагон за насиљем... Конкретније и сликовитије, и полазиште и циљ једног књижевног дела за де- цу, дефинише нам др Сунчица Денић: „У раном детињству књижевни текст је- дан је од модела комуникације са дететом. Дело намењено деци има заједнич- ко и блиско полазиште – сферу детињства као праву меру виђења света. Писац проговара и име детета, са становишта могућег. Чудесно се у књижевности за децу често претвара у хумор, а учење у игру и задовољство. Лепота књижевног дела за децу није само у поуци, већ у позиву да се „открије неоткривено“. Бит- но је да та поетска дела за најмлађе нуде питања и одговоре, чуђења и радова- ња; да су плод естетског доживљаја читалаца и слушалаца.“4 Чуђење и радова- ње, каже Др Сунчица Денић. Откривање неоткривеног, али из сфере безбри- жног детињства. Да ли је већина аутора, у мору оних који су се опробали у стварању књижевног дела за децу, успела да обједини постулате које нам пре- дочава уважена професорка једног српског факултета који образује будуће учитеље? „ Познато је да уметност увек нуди васпитање у вишем смислу, неку вишу му- дрост, да нешто поручује и истовремено крије, јер боље је наговестити него откри- ти. Дете, коме је у природи да стално нешто сазнаје и учи без присиле, пред наго- вештајем је радозналије и спремније на тражење.5“ Дугачак је и стрмовит то пут, од идеје до конкретног књижевног чеда које тражи уточиште у дечјем видокругу, дечјем срцу. Ко сумња у ову констатацију, не схвата озбиљно ни књижевност за децу, а ни само дете као малог човека. 4 Денић, Сунчица, Књижевност за децу, крила за зачарани лет, Змајеве дечје игре, Учитељски фа- култет, Нови Сад, стр. 7. 5 Проблеми односа естетског и педагошког, Норма 1- 2, Педагошки факултет, Сомбор, 2007, стр. 73. Татјана Р. Ђурић 341 Митолошки зборник 46 „Дечје књиге не само да често нису ни укусно илустроване ни језички доте- ране, већ заслужују најоштрију критику. Узећемо само два-три примера, не би- рајући, већ среда, да бисмо се у то уверили“6. Верујем да примећујете оштар тон аутора наведеног делића текста, који се бави преводима дела за децу са страних на српски језик, при чему, даље у раду, они прилично замерки имају на непрофесионалност и аљкавост појединих издавачких кућа. Често ни изда- вачима није за замерити, ако одређено дело уредно добије каталошки број и без утврђивања неопходних чињеница (подаци о аутору, језик са ког је преве- дено дело, подаци о преводиоцу…) Како и колико неопрезност издавачких кућа, а даље и књижевне критике, приликом избора књижевног дела које ће се пласирати дечјим читаоцима, може да изазове последице, биће представљено на примеру дела за децу хрват- ског аутора Дарка Мацана. Издавачка кућа Креативни центар је још давне 2010. године објавила књигу за децу хрватског аутора Дарка Мацана, под веома занимљивим насловом „Длаковук“. Наравно, на врло добром преводу на српски језик, штампану ћири- лицом. Уколико узмемо у обзир биографију господина Мацана, можемо да сазнамо да је стрипар и писац и врло уважен и награђиван хрватски аутор. Чак је наве- дена књига добила престижну хрватску награду за СФ дело за децу. Нас не за- нима – ко су истакнути чланови жирија који су наградили скарадни роман за децу, шта о овом делу кажу родитељи (који су надам се пре своје деце бар пре- листали књигу)? Шта, на крају крајева, кажу удружења за заштиту животиња?! Наравно, нећемо се бавити биографијом аутора, потребама жирија, мо- тивима Креативног центра да буде издавач ове књиге... Хајде да кренемо од кратког садржаја: У школу, једног измишљеног града, иду три девојчице, три добре другарице. Насупрот њима, као у свакој школи, појављује се дружина од осам девојчица и за њих каже писац на почетку да су другачије јер су из богатих породица. Има- ју једнаке фризуре, облаче се екстравагантно, помало су својеглаве и то им се у школи опрашта... Све би то било добро да се, током читања не открије да су то у ствари – девојчице-мачке. Оне врбују „нормалну” девојчицу у своју дружину тако што јој поклоне малу, слатку мацу, а онда је натерају да ту мацу прогута живу! Осим њих, појављује се и длаковук – вук који узима облик човека (у књизи је то дечак), за разлику од вукодлака где се дешава обрнути процес. И ове три до- бре девојчице крију своје мистичне тајне... Ту је и професорка Ева, али не обич- 6 Јовановић Симић Р. J. и Симић Д. Р, О преводној дечјој литератури са страних језика на српски, Књижевност за децу у науци и настави, Јагодина, 2018, стр. 79. 342 Татјана Р. Ђурић Одговорност књижевних стваралаца за децу у превенцији насиља на Ева већ она Адамова која је и данас жива јер је, осим јабуке знања, украла Творцу и јабуку вечности и – ево је одједном у једној минијатурној школи, пре- даје страни језик... Свако ко зна нешто мало из психологије, зна да је прамајка Ева, још код Јунга, објашњена као велика мајка која у својој личности обухвата све жене света, јер представља оно јаство ка коме жене теже. Код Јунга је то јаство врхунац женске позитивности и доброте ка чему би све жене требало да теже, а код Мацана и то је постављено наопако. Добро, нека је тако. Постоји изрека „Машта може свашта”, исто тако познато је да нема доброг књижевног дела без јаке имагинације, али оно што је присут- но у делу овог аутора најпре би се могло објаснити синтагмом „болесна ма- шта”. Јер, све би било у реду да се заплет не претвара у крвави пир. Млади длаковук убија једну од осам маца тако што јој ножем одреже главу! Једна од позитивних ликова, девојчица из дела, у борби са другим длаковуком, поломи му кичму. А онда се, одједном ничим изазвани, појављују некакви пси, који раскомадају све девојчице-маце!!! Само да вас подсетим – ради се о књижевном делу за дечји узраст! Дакле, нису раскомадане вештице, аждаје, духови, нестварни, измишљени ликови. Убијене су и раскомадане девојчице! Све до једне! Усред школе, пуне ђака и „глувих“, непажљивих, непрофесионалних професора! Све ужасније и скарад- није сцене које престижу једна другу! Нема нимало укуса, ни за мало озбиљни- јег читаоца, а камоли за децу основношколског узраста којима је ово дело и упућено. Квалитетна литература избегава овакве врсте ефеката да би одржала пажњу младих читалаца. Шекспиров „Хамлет” завршава се страшном сценом коју ми претпоставља- мо, али не видимо, а претпостављамо јер Фортимбрас изговара следеће стихо- ве: „Носите тела, овај призор тужан, за бојиште леп је, ал’ је овде ружан”. Има ли потребе да школе наше, наше улице и домове, претварамо у бојишта, на којима ће деца да касапе животиње и да се касапе међусобно, као што својим делом по- ручује Дарко Мацан? Деца су, у ствари, оно што смо ми, ми који смо их створили, који их окружу- јемо, васпитавамо, који их учимо естетским, моралним, етичким и осталим вредностима. Ми смо ти који их уче да треба да читају, да читање отвара види- ке и учи их животу... Не улазим у то чему овакве књиге уче хрватску децу, јер то је проблем поменуте државе. Свака држава има своје националне програме и планове деловања на психу и ум свог подмлатка. Треба још и ово појаснити – није битан хрватски аутор. Могла је ово бити и књига шведске ауторке Астрид Линдгрен (што сигурно ни теоретски није мо- гуће, али поређење мора бити убедљиво). Сваки озбиљан одрастао читалац би требало да се запита чему ово дело служи. Татјана Р. Ђурић 343 Митолошки зборник 46 Чему ова књига учи децу? Деца се служе оним што им ми сервирамо. Сервил- ност нам неће донети никакве поене. Ни нама као читаоцима, ни деци, ни ро- дитељима, ни издаваштву. Како је смело да се нашој уваженој издавачкој кућа провуче овакав катастрофалан пропуст? Прочита ли нека компетентна коми- сија те књиге, пре него што их пусте међу децу, као што их најпре ја прочитам, пре него што их проследим и препоручим својим ученицима, као што сам ра- дила и са својом сада одраслом децом? Шта наше просечно дете може да сазна из књиге „Длаковук” Дарка Мацана: • Да постоје организације младих које иницијацију нових чланова врше та- ко што им, мало и невино маче, набију у уста да га прогутају? Узгред, да ли је поменути писац некада пробао да прогута мачку, мислим да је то и у фикцији, у најмању руку, грозно. • Да су те организације плод богатунске деце која и над животињама могу да се иживљавају и да за то не буду кажњена. Отуд моје прозивање „удру- га“ за заштиту животиња, не само у изворној земљи овога дела, већ на сва могућа удружења чији глас, богами, и те како има одјека. • Да девојчице-мачке можеш хладно убити, главу им одсећи, напујдати на њих хорду паса, без икаквог објашњења – заслужиле су. Није важно што су то деца, макар са духом мачке. • Да се професорка, макар то била и Ева, прамајка (јер тако је и Библија на- зива, она и Адам су прародитељи свих људи!), сакрије у сигурност свог школског кабинета и остави децу саму, да се боре за њу и њену јабуку веч- ности, па каква је то мајка, макар била и прамајка чије емоције не можемо да објаснимо? Какав је то професор? Каква школа, макар и измишљена, јер, рекох већ, деца су огледало нас самих, ми утичемо и на њихово свесно и на несвесно. Нажалост, или на срећу, оно архетипско што је у мени, не омогу- ћава ми да разумем оно архетипско што је у Дарку Мацану. Можда би неко компетентнији од мене, у књижевној критици пронашао још пар разлога зашто ова књига није подобна за узраст коме је намењена. Сходно томе, потребно је поставити питање српским књижевним критичарима ства- ралаштва за децу – има ли их међу живима? Шта читају, о чему пишу, са којим мотивима узимају неко дело у руке?... Бирају ли сами књиге, пловећи по деч- јим одељењима библиотека и издавачких кућа или читају само оно што им неко други смести у руке? Које квалитете траже, шта сматрају недопустивим на страницама намењеним дечјој психи и души? По којим критеријумима вреднују дело, имају ли скалу вредности?... Да ли је и у књижевној критици дела за децу оно наше старо и неискорениво правило – ти мени, ја теби, чита- ћемо и хвалити се међусобно, важно је да се за нас чује данас, ко брине за су- тра... 344 Татјана Р. Ђурић Одговорност књижевних стваралаца за децу у превенцији насиља Ко брине о томе шта наша деца читају? Овакво стање у српском издаваштву, конкретно овога пута ограђујем се само на књижевност за децу, асоцира ме на вожњу ноћу, са угашеним светлима. На страну то што такав поступак возача мора бити строго санкционисан! Можда треба натерати одговорне људе да упале рефлекторе и под јаким светлом да простудирају сваку реч, пре него што је сервирају младом читаоцу. Бадава учитељи, професори, школски библиотекари, брину о томе да ли наша деца читају. Овакве књижевне творевине – здравије је да не читају. Де- тињство ће бити безбедније, одрастање сигурније, а мисли светлије. У литератури се појам „насиље“ најчешће везује за агресивност и у том смислу схвата се као испољавање нападачког понашања, било да се ради о физичком, психичком, вербалном или неком другом облику насиља. Превен- ција насиља то и треба да буде – реагујмо пре него што се догоди. Постоји више психолошких модела превентивног реаговања на насиље у образовно васпитним, школсим и предшколским установа код нас: хумани- стички, еколошки, логички. „Насиље је резултат сложене интеракције интраиндивидуалних и ин- териндивидуалних варијабли. Индивидуалне карактеристике су под ути- цајем различитих еколошких контекста као што су предшколска установа, школа, породица, вршњачке групе, шира заједница и због тога се за насиље често говори да је еколошки феномен. Истраживачи који се баве агресивношћу као индивидуалном карактеристиком сматрају да се та карактеристика обликује под утицајем социјалне средине, од породице до медија и да со- цијални фактори као што су социјалне норме контролишу њено испољавање“7 Дакле, поштовањем социјалних норми које контролишу испољавање насилног понашања, у свим сферама породичног и друштвеног окружења детета, може- мо то исто предупредити, а деци обезбедити здравије, безбрижније и безбед- није одрастање. Учинимо књигу најчистијим извором знања и уживања мла- дог читаоца. „Ново квази-стваралаштво које не носи никакве ни уметничке вредности ни дидактичке поруке, никако није допустиво нудити ни старијима, а камо ли де- ци. Укупно речено: више пажње и стручности, више одговорности и отпора према примитивизму – препоручљиво је свуда, па и у области производње и пласмана дечје литературе.“8 7 Мултидисциплинарни приступ превенцији насиља у предшколској установи, 8 Симић Јовановић, Јелена Р, Симић, Радоје Д, О преводној дечјој литератури са страних језика на српски, 89. страна Татјана Р. Ђурић 345 Митолошки зборник 46 Литература Петровић, Др Тихомир, Савремени тренутак српске књижевности за децу, Норма VII, Пе- дагошки факултет, Сомбор, 2001. Обрадовић, Славољуб, Критика у функцији рецепције књижевности за децу, Philologia Mediana, Ниш, 2009. Симић Јовановић, Јелена Р, Симић, Радоје Д, О преводној дечјој литератури са страних је- зика на српски, Књижевност за децу у науци и настави, Зборник радова, Јагодина, 2017. Марковић, Ж. Др Данило, Булатовић, Ж. Др Иван Социологија, Београд 2014. Мркаљ, Зона В. Књижевност за децу и младе у новим наставним програмима, Књижевност за децу у науци и настави, Зборник радова, Јагодина, 2017. Ђуричковић, Б. Милутин, Савремени токови науке о књижевности за децу и младе, Наука и свет, Ниш, 2013. Денић, Сунчица, Књижевност за децу, крила за зачарани лет, Змајеве дечје игре, Учитељ- ски факултет, Нови Сад, Врање, 2014. Јовановић Симић, Р. J. и Симић Д. Р, О преводној дечјој литератури са страних језика на српски, Књижевност за децу у науци и настави, Педагошки факултет, Јагодина, 2018. Ристић, Бранко, Проблеми односа естетског и педагошког у књижевности за децу и омлади- ну, Норма, часопис за теорију и прксу образовања и васпитања, Универзитет у Но- вом Саду, Педагошки факултет Сомбор, 2007. Дедај, Д. Марта, Мултидисциплинарни приступ превенцији насиља у предшколској устано- ви, Синтеза бр.. 8, 2015. Tatjana R. Đurić Kruševac Summary The responsibility of literary creators for children in the prevention of violence Not so long ago, in all parts of life, even in literature for children, there were strict criteria that required quality. In a modern society under the umbrella of democracy, which primarily pursues material benefits, the emphasis has been placed on quantity over quality. Are there competent committees and individuals who would engage in recognizing and promoting the quality of literary works for children? Can a poorly conceived literary work become a cause for the occurrence of violence among school-aged children? 346 Татјана Р. Ђурић Одговорност књижевних стваралаца за децу у превенцији насиља The writer, who wishes to venture into the field of children's literature, may struggle to find his way, to cross the line, and to step outside the boundaries of what is deemed appropriate for children's age and sensibilities. He may go overboard with sensations, especially if he lacks basic pedagogical and psychological educa- tion. It shouldn't happen, but it's possible. That's why he shouldn't be both the crea- tor and the reviewer and critic and publisher of his work. Before a literary piece for children sees the light of day in a bookstore display, it must undergo a process of purification. And all of this is for the benefit of the children who are influenced by it in multiple ways. Key words: novel for children, quality of work, prevention of violence, responsibil- ity of publishing houses, literary critics. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Татјана Р. Ђурић 347 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК: ЛЕКСИКА ЗА ИМЕНОВАЊЕ НАРОДНЕ НОШЊЕ СЕЛА СУШИЦЕ КОД ГРАЧАНИЦЕ1 ЈОВАНА С. МИЦИЋ2 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Катедра за српски језик и књижевност Сажетак. Косово и Метохија обилују разноврсном народном ношњом која носи основ- не карактеристике овога краја, дух и култ једног народа. Настајале током дугог низа го- дина, ношње садрже елементе разних културних утицаја који су се сучељавали на овом простору током историјских епоха. Стога, предмет овога истраживања била је лексика којом се именују делови ношње једнога села на овоме простору. Лексика је разврстана по групама, а на крају рада приложен је и речник у коме су све лексеме дате у дијалекат- ском облику, при чему је свака од њих адекватно акцентована. Кључне речи: Косово и Метохија, Сушица, народна ношња, речник, лексикологија. 1 Грађа за овај научни рад прикупљена је у октобру 2018. године. 2 ј[email protected] Рад је примљен 9. јуна 2023, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Центра за ми- толошке студије Србије одржаном 20. септембра 2023. 349 Митолошки зборник 46 1.1. У своме раду Проучавање дијалекатске терминологије на простору Косова и Ме- тохије на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, у оквиру зборника Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Ко- сова и Метохије3, проф. др Голуб Јашовић за предмет истраживања узима лекси- колошко-лексикографска истраживања косовско-метохијских говора на Фило- зофском факултету у Косовској Митровици и у њему казује да „призренско-ју- жноморавски говори Косова и Метохије немају свој речник” (Јашовић, 2021, стр. 271), али истиче низ објављених радова с тога подручја. Дакле, говорећи о истраживањима овога простора, између осталог, морамо истаћи важност при- купљања лексике као једног од основних задатака лингвиста, будући да се многе лексеме губе из лексичког фонда, а чији су разлози ишчезавања много- бројни. Неистражених лексичких слојева је доста, а наш задатак је што хитније прикупљање истих. 1.2. Када говоримо о народној ношњи овога краја,4 морамо рећи да се кроз њу изражава идентитет једнога народа. Помоћу ношње можемо одредити етнич- ку припадност, верски, социјални или брачни статус. До првих деценија прошлога века народне ношње Срба на Косову и Метохији биле су кројене од готово исте врсте материјала домаће радиности. За израду одеће користило се конопљано, ланено и памучно платно, вунено сукно беле и смеђе боје, украше- но утканим пругама и ситно сложеним географским орнаментима. Осим ово- га, за израду одређених делова одеће и обуће користила се прерађена и непре- рађена кожа. Оно што чини да се по лепоти и изражајности ношње Срба на Косову и Метохији убрајају у најлепши део корпуса српских ношњи на целом балканском простору јесте употреба црвене боје вуне и конца, тамнијих и све- тлијих нијанси, вунених гајтана, али и великих количина другог украсног ма- теријала.5 1.3. У овоме раду бавили смо се лексиком којом се именује народна ношња6 у селу Сушица7 код Грачаница. Сви регистровани називи класификовани су у се- 3 Јашовић, Г. (2021). Проучавање дијалекатске лексике и терминологије на простору Косова и Мето- хије на Филозофском факултету Универзитета у приштини. У: Резултати досадашњих и правци бу- дућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. Београд – Косовска Митровица: Срп- ска академија наука и уметности, САНУ, Филозофски факултет у Косовској Митровици, стр. 267–290 4 Године 2021. изашао је рад Ј. Мицић под називом Ратарска лексика Сушице код Грачанице у оквиру зборника Драган Лилић између лингвистике и стилистике у издању Филозофског факул- тета у Косовској Митровици. 5 При изради овога рада користили смо књигу Етнографско наслеђе Косова и Метохије Мине Дар- мановић и Мирјане Менковић, у којој су представљањем збирки, као и културних и историј- ских услова у којима су оне формиране, пружене најшире информације о народној ношњи овога краја, при чему, упознајући најширу публику са садржајем збирки, пружају и најбољу заштиту овом делу српског музејског наслеђа. 350 Јована С. Мицић Лексика за именовање народне ношње села Сушице код Грачанице дам семантичких група: основни делови женске ношње, основни делови му- шке ношње, накит и украси за главу, одевни предмети за главу, доњи веш, обу- ћа и пропратни делови одеће. Прикупљено је укупно шездесет лексема8, тридесет девет једночланих и двадесет једна двочлана (или вишечлана) лексе- ма. На крају рада приложен је и речник у коме су све лексеме дате у дијалекат- ском облику9, при чему је свака од њих адекватно акцентована. Класификација лексема је изведена на следећи начин: Накит и украси за главу (само за девојке и жене) бућке од каферинџе, везуглавка, мавез на ките, марама, министре, обоце, отози, пеленsука, петодинарке, саплеци, тренке, шамија Основни део украса којим су жене покривале главу јесте шамија.10 Она је била различитих боја и величина, носиле су је и девојке и удате жене. Остали украси за главу користили су се само у свечаним приликама. Мавез на ките представља свилену мараму која се везивала на главу на тај начин да јој крајеви висе са стране, док су се, рецимо, саплеци плели са косом, а затим су се преко тако упле- тене косе стављале везуглавка и марама. Монистре и петодинарке користиле су се за украшавање врата, прве су биле сачињене од бисера, а друге од пет наниза- них златника. Обоце су се користиле као накит за уши, док се пеленsука11 кори- стила као наруквица. Отози чине накит који који се ставља око главе, док се лексемом тренке означава накит намењен за украшавање обе стране главе. Бућке од каферинџе леп су и специфичан украс за главу на чијим се крајевима на- лазе бућке. 6 Крстић у својој књизи Сушица код Грачанице не наводи лексеме за именовање народне ношње, али зато говори о начину живота становника и прилаже неколико слика на којима се могу уочити споменути делови ношње. 7 Многа сећања и записи сведоче да је Сушица једно од најстаријих села на Косову и Метохији. Село се први пут помиње 1321. године у Повељи краља Милутина на зиду Манастира Грача- нице. 8 У својој књизи Косово Бранислав Нушић, између осталог, говори и о народној ношњи овога краја и бележи знатно више лексема него што је прибележено у раду, што се и очекивало, с обзиром на то да је он бележио лексику целог подручја, а у овоме раду прибележена је лекси- ка само једног села. 9 Овај говор познаје само експираторни акценат. 10 Осим лексеме шамија, у употреби је и лексема марама. 11 У књизи Дијалектологија српског језика, Павле Ивић наводи особине призренско-тимочких го- вора које су уочене и на испитиваном терену приликом сакупљања овог лексичког слоја. Из- међу осталог уочено је и присуство фонеме s; регистрована је једна лексема која у своје саста- ву садржи s (пеленsука). Јована С. Мицић 351 Митолошки зборник 46 Одевни предмети за главу (за мушкарце и децу) капа, стрејка, шубара, шарена капа Горенаведене предмете за главу користили су мушкарци Капу и шубару кори- стили су и млађи и старији мушкарци, док је стрејка била намењена само мла- дим момцима. Деци су мајке ручно хеклале шарене капе од обојене вуне. Доњи веш (мушкарци и жене) вунене чарапе, дојне гаће, житон, комбине, сокнице, пртене гаће, чикмене чарапе Испод одеће жене су носиле комбине, потхаљину најчешће прављену од па- мука, као и житон, подсукњу везену на крајевима. Зими су се испод одеће но- силе пртене гаће, дугачке ланене или памучне панталоне. Вунене и чикмене чара- пе домаћице су саме израђивале од природне вуне, односно штављене свињске коже. Обућа врцани опанци, опанци, чикмени опанци Опанци су се, као традиционална српска обућа, носили у овоме крају. Обува- ли су их и мушкарци и жене различитих старосних доби. Опанци који се носе свакодневно означени су лексемом опанци. Чикмени опанци направљени су од уштовљене свињске коже, док су врцени опанци, које су се често носили, били направљени од обичне свињске коже и нису имали ни кљун, а ни каишеве. Основни делови женске ношње антерија, бојча, везена футарка, вијача, ђурђевајка прегрљена везена сас срму, јелек, крупна футарка, ситна футарка, ћурдија, футарка, шалваре Основни делови мушке ношње ћурдија, гунче, копаран, кошуља, кожук, кошуља са дугачки рукави, кошу- ља са колир украшен, клашње, ћурће, чашире на брич, чашире, јелек Основу женске одеће чини футарка, сукња која је могла бити ткана ситним разбојем, тзв. ситна футарка, или крупним разбојем, тзв. крупна футарка. Јелек су носили и мушкарци и жене, док је ћурдија углавном била намењена мушкар- цима. Копаран и гунче су синоними за огртач. Панталоне до колена уске, од ко- лена шире, при чему су око зглоба ногу скупљене назване су чашире на брич и носили су их само мушкарци. Кошуља је могла бити обична, уколико се употре- 352 Јована С. Мицић Лексика за именовање народне ношње села Сушице код Грачанице бљавала свакодневно, или пак са колир украшен, уколико се носила на свечано- стима. Пропратни делови одеће гајтан (учкур), колир, колир украшен са срму, министра, рукавице, рука- вице сас један прс, рукавице са пет прста, рукавице сас четри прста, тасли- ца, петља за дугма, појас Колир, односно крагна, приметан је и софистициран део ношње и углавном је био украшена срмом. Појас за мушкарце и жене није био исти, разликовао се по дебљини, боји и шари. Основна разлика огледала се у ширини, мушки појас је био знатно шири од женског. 1.4. Између Првог и Другог светског рата у селу је, према речима Крсте Кр- стића, постојала само једна шиваћа машина на којој су жене ручно израђивале сваки комад ношње. Одећу су шиле од природних материјала: вуне, конопље12, коже итд. Судећи по овоме можемо закључити да је живот у овоме селу био ве- ома тежак, док је одећа, због тешког материјалног положаја људи, била јако оскудна. Ношњу су сачињавали углавном основни делови одеће: кошуље, пан- талоне, сукње итд., док су украси и пропратни украсни делови били доступни углавном имућнијим породицама. Речник13 анте́рија ж. р. хаљина дугачких рукава, најчешће прављена од памука. бо́јча ж. р. широка кецеља која се обавија око струка.14 бу́ћке од кафери́нџе ж. р. накит за главу на кичим се крајевима налазе бућке. везе́на фута́рка ж. р. сукња са извезеном шаром. везугла́вка ж. р. марама која се везује спреда и позади. вија́ча ж. р. други назив за бојчу. вр́цани опа́нци м. р. опанци без кљуна и каишева. вуне́не чара́пе ж. р. вунене чарапе. 12 Крсто Крстић у својој књизи Сушица код Грачанице казује тачан поступак припремања коно- пље, од самог почетка до добијања финалног п. 13 Речи су бележене у дијалекатском облику. Овај говор познаје само експираторни акценат. 14 Проф. др Голуб Јашовић у својој књизи О говору и именицама Угљара код Приштине, Филозофски факултет, Косовска Митровица (2014), стр. 38. бележи лексему „бо́јће с. р. одевни предмет, део женске народне ношње, вунена кецеља извезена срмом која се носила поврх футарке, бо- шча”. Јована С. Мицић 353 Митолошки зборник 46 гајта́н (учкур) м. р. везица, уже којим су се везивале панталоне. гу́нче с. р. исто што и копаран. до́јне га́ће ж. р. доњи веш. ђурђева́јка прегрље́на везе́на сас ср́му ж. р. бела хаљина чији су крајеви изве- зени срмом. жито́н м. р. подсукња везена на крајевима. јеле́к м. р. јелек. ка́па ж. р. одевни предмет за главу. кла́шње м. р. панталоне од вуне. кожу́к15 м. р. прслук од овчије коже.16 коли́ р м. р. крагна. коли́ р укра́шен са ср́му м. р. крагна украшена срмом. комби́ не м. р. комбинезон. копара́н м. огртач. кошу́љa ж. кошуља. кошу́ља са дуга́чки ру́кави ж. кошуља с дугачким рукавима. ко́шуља са коли́ р укра́шен ж. кошуља са извезеном крагном. кру́пна фута́рка ж. р. сукња ткана крупним разбојем. ма́вез на ки́ те м. р. свилена марама која се везује на главу на тај начин да јој крајеви висе са стране. мара́ма ж. р. марама, одевни предмет за главу; користиле су је и девојке и жене. мини́ стра ж. р. украсна перлица. мини́ стре ж. р. накит за врат, огрлица најчешће од бисера. обо́це ж. р. накит за уши. опа́нци м. опанци, традиционална српска обућа; традиционално прављени од природне коже, потом и од аутомобилских, па и тракторских гума до сре- дине педесетих година прошлога века, када се појављују гумени пироћани. 15 Осим лексеме кожук, у употреби је и лексема кожу. 16 Г. Јашовић, наведено дело, стр. 56. бележи облик кожу́ у значењу кожни грудњак без рукава. 354 Јована С. Мицић Лексика за именовање народне ношње села Сушице код Грачанице ото́зи м. р. накит који се ставља око главе. пеленsу́ка ж. р. наруквица.17 пе́тља за ду́гма ж. р. петља (рупа) кроз коју се провлачи дугме. петодина́рке ж. р. огрлица сачињена од пет нанизаних златника по́јас м. р. појан; разликује се мушки и женски. прте́не га́ће ж. р. носиле су се испод панталона, направљене од конопље. рукави́ це ж. р. рукавице. рукави́ це сас једа́н пр́с ж. р. рукавице са једним прстом. рукави́ це сас че́три пр́ста ж. р. рукавице са четири прста. рукави́ це сас пéт пр́ста ж. р. рукавице са пет прстију. сапле́ци м. р. траке које се саплету са косом. Преко тако уплетене косе веже се везуглавка, па се стави марама. си́ тна фута́рка ж. р. сукња ткана ситним разбојем. со́книце ж. кратке женске чарапе. стре́јка ж. качкет; носили су је младићи. тасли́ ца ж. р. крагна; могла је бити обична, или украшена срмом. тре́нке ж. р. накит који се носи са обе стране главе. ћурди́ ја ж. р. дугачки капут. Првенствено намењен мушкарцима, али су га но- силе и поједине жене. ћу́рће с. везени мушки прслук. фута́рка ж. р. сукња. чаши́ ре ж. р. панталоне за мушкарце. чаши́ ре на бри́ ч м. р. панталоне до колена уске, а у доњем делу шире и око зглоба скупљене. Такве су биле панталоне српске војске. чикме́не чара́пе ж. р. чарапе направљене од уштовљене свињске коже. чикме́ни опа́нци м. р. опанци од уштовљене свињске коже. шáлваре ж. р. димије. 17 Док је у раду прибележен само облик пеленsука, Г. Јашовић, наведено дело, стр. 66 бележи облик нару̑квица заједно са обликом пеленsука стр. 70 Јована С. Мицић 355 Митолошки зборник 46 шáмија ж. р. већа марама која прекрива целу главу и која се делом обмотава и око врата. шаре́на ка́па ж. р. капа у боји за децу. шýбaра ж. шубара. Литература Барјактаревић, Д. (1977). Дијалектолошка истраживања. Приштина: Јединство. Дармановић, М. и Менковић М. (2015). Етнографско наслеђе Косова и Метохије. Музеј у Приштини: Етнографски музеј Београд. Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике. Ивић, П. (1985). Дијалектологија српскохрватског језика; увод у штокавско наречје. Нови Сад: Матица српска. Јашовић, Г. (2014). О говору и именицама Угљара код Приштине. Косовска Митровица: фи- лозофски факултет. Јашовић, Г. (2021). Проучавање дијалекатске лексике и терминологије на простору Косова и Метохије на Филозофском факултету Универзитета у приштини. У: Резултати досада- шњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. Бео- град – Косовска Митровица: Српска академија наука и уметности, САНУ, Филозоф- ски факултет у Косовској Митровици. Јашовић. Г. (2014). Голубарска лексика Угљара код Приштине. У: Зборник радова филозоф- ског факултета у Приштини. Косовска Митровица: Филозофски Факултет. Крстић, К. (1998). Сушица код Грачанице. Београд: Библиотека „Хроника села”. Мицић, Ј. (2021). Ратарска лексика Сушице код Грачанице. У: Драган Лилић између лин- гвистике и стилистике. Косовска Митровица: Филозофски Факултет, Нушић, Б. (2019). Косово. Београд: Portalibris. 356 Јована С. Мицић Лексика за именовање народне ношње села Сушице код Грачанице Jovana S. Micić University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty of Philosophy Chair of Serbian language and literature Summary Lexicon for naming the folk costume of the village of Sušica near Gračanica Kosovo and Metohija abounds in a variety of folk costumes that bear the basic characteristics of this region, the spirit and cult of a nation. Created over a long series of years, costumes contain elements of various cultural influences that faced this area during historical epochs. Therefore, the subject of this research was the lexicon that names the parts of the costume of the village in this area. The lexicon is classified by group, and at the end of the work a dictionary is attached, in which all lexemes are given in dialectic form, with each of them being adequately accented. Key words: Kosovo and Metohija; Sušica; folk costumes; dictionary; lexicography. Овај чланак је објављен и дистрибуира се под лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално Међународна 4.0 (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Јована С. Мицић 357 УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ Редакција Зборника радова Центра за митолошке студије Србије разматра за обја- вљивање радове који испуњавају услове наведене у овом упутству. НАЧИН ДОСТАВЉАЊА РАДА Рад се доставља електронски, са пуним подацима (види секцију садржај рада) на адресу Зборника [email protected]. Радови не улазе у процес рецензирања док аутори не испуне захтеве наведе- не у Упутству за ауторе. РОКОВИ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ РАДОВА Редакција прихвата радове током целе године. Уредник може да распореди рад у било коју свеску планирану за објављивање. КАТЕГОРИЈА (ТИП) ЧЛАНКА Чланци су категоризовани у складу са смерницама важећег Акта о уређивању научних часописа надлежног министарства Републике Србије. УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА Рецензентски поступак Рецензенти Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије примењује поступак дво- страног анонимног рецензирања свих радова. Сваки рукопис рецензирају ба- рем два рецензента. Рецензенти делују независно једни од других, а њихов идентитет је међусобно непознат. Рецензенти се бирају искључиво према томе да ли располажу релевантним знањима за оцену рукописа. Не смеју бити из исте институције као аутори рукописа, нити бити њихови коаутори у скоријој прошлости. Евентуални предлози поименичних рецензената од стране аутора рукописа се не уважавају. Циљ рецензије је да уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити. Циљ је такође да се у процесу комуникације с уредником, ауторима и другим рецензентима побољша квалитет рукописа. 359 Митолошки зборник 46 Рецензентски процес Рукописи се упућују на рецензију тек након иницијалне оцене да ли су, с обзи- ром на форму и тематски делокруг, подобни за објављивање у часопису. Посеб- на пажња се посвећује томе да иницијална оцена не траје дуже него што је не- опходно. У редовним околностима поступак рецензирања траје у просеку четири не- деље, а само изузетно до три месеца. Период од пријема рада до његовог обја- вљивања траје у просеку 90 дана, али може трајати дуже (у зависности од тра- јања рецензентског поступка и других околности). Током поступка рецензије главни уредник и заменик главног уредника могу да захтевају од аутора да доставе додатне информације, укључујући и примар- не податке, ако их сматра неопходним за доношење суда о рукопису. Уредник, заменик уредника, чланови редакције, рецензенти и друга лица укључена у процес (секретари) чувају такве информације као поверљиве и не смеју их упо- требити у друге сврхе. Целокупни процес рецензирања одвија се под надзором уредника и замени- ка уредника у онлајн окружењу, у оквиру програма СЦИндекс Асистент, засно- ваног на платформи ОЈС. Систем такође омогућава ауторима рукописа да прате процес рецензирања. Разрешавање несагласности У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво проверава да ли је рецензија објективна и да ли задовољава ака- демске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник или заменик уредника ангажује додатне рецензенте. Додатни рецензенти се ангажују и у случају када су одлуке рецензената (од- бити/прихватити) међусобно опречне или на други начин непомирљиве. Коначну одлуку о прихватању рукописа за објављивање доноси искључиво редакција. Одговорности Одговорности аутора Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовре- мено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, што га искључује из даљег разматрања за објављивање у часопису. Рад који је већ објављен на неком другом месту не може бити прештампан у ча- сопису Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије. 360 Упутство за ауторе Као предуслов за разматрање и објављивање, аутори достављају потписану изјаву о ауторству на обрасцу који прописује часопис. Аутори сносе сву одговорност за целокупни садржај рукописа. Рукопис не сме да садржи неосноване или незаконите тврдње, нити да крши права других лица. Аутори су дужни да обезбеде да њихов ауторски тим наведен у рукопису обу- хвати сва и само она лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учество- вала и друга лица, њихов допринос треба навести у фусноти или посебној на- помени (Захвалница, Acknowledgements). Обавеза је аутора да у напомени наведу назив и кодну ознаку научноистра- живачког пројекта у оквиру кога је рад настао, као и пун назив институције која га финансира. У случају да је рад под истим или сличним насловом био изложен на неком скупу у виду усменог саопштења, детаљи о томе треба да буду наведени на истом месту. Аутори су дужни да потпуно и правилно цитирају изворе који су значајно утицали на садржај истраживања и рукописа. Делови рукописа, укључујући текст, једначине, слике или табеле, који су дословно преузети из других радо- ва морају бити јасно означени посебном напоменом, нпр. знацима навода с прецизном ознаку места преузимања (броја странице) или, ако су обимнији, дати у засебном параграфу. Пуне референце свих навода у тексту (цитата) морају бити наведене у засеб- ном одељку (Литература или Референце) и то на једнообразан начин, у складу са цитатним стилом који часопис користи. У одељку Литература наводе се само цитирани, а не и остали извори употребљени приликом припреме руко- писа. У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог обја- вљивања, дужни су да моментално о томе обавесте главног уредника (или из- давача) и да сарађују на томе да се рад повуче или исправи. Обавеза је аутора да у рукопису наведу да ли су у финансијском или било ком другом битном сукобу интереса који би могао да утиче на њихове резултате или интерпретацију резултата. Предавањем рукописа аутори се обавезују на поштовање уређивачке поли- тике часописа Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије. Одговорности уредништва Редакција часописа прави одабир рукописа за објављивање, задржавајући пра- во да у било ком тренутку, од достављања рада па све до објављивања, донесе одлуку о одбијању. Одлуке се доносе искључиво на основу вредности рукопи- са. Морају бити ослобођене расних, полних/родних, верских, етничких или по- литичких предрасуда, у вези са чим сви чланови редакције, укључујући глав- 361 Митолошки зборник 46 ног уредника, заменика главног уредника и секретаре, потписују изјаву о етичком поступању. Одлуке се доносе у складу са уређивачком политиком, во- дећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења аутор- ских права и плагирање. Чланови уредништва, укључујући главног уредника, не смеју бити у сукобу интереса у вези са рукописима које разматрају. Чланови за које се претпостави да би неко могао сматрати да су у сукобу интереса не учествују у поступку одлучивања о одређеном рукопису. Рукописи се чувају као поверљив материјал. Информације и идеје садржане у рукописима не смеју се користити у личне сврхе без изричите писане дозво- ле аутора. Главни уредник и чланови уредништва су дужни да предузму све разумне мере да аутори/рецензенти остану анонимни током и након процеса евалуа- ције у складу с процедуром у употреби. Уредништво је дужно да помаже рецензентима достављајући им допунске информације о рукопису, укључујући и резултате провере рукописа на плаги- јаризам. Одговорности рецензената Рецензенти су дужни да квалификовано и у задатим роковима доставе уредни- ку оцену научне, односно стручне вредности рукописа. Рецензент води посеб- ну бригу о стварном доприносу и оригиналности рукописа. Рецензија мора бити сасвим објективна. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргу- ментима. Рецензенти оцењују рукописе у односу на усклађеност садржаја с профилом часописа, значај и корисност садржаја, адекватност примењених метода, на- учну вредност садржаних информација, стил излагања и опремљеност текста. Рецензија има стандардни формат који обухвата оцене појединих димензија рада, општу оцену и закључну препоруку. Доставља се посредством система за онлајн уређивање часописа, где се депонује на неодређено време. Рецензент не сме бити у сукобу интереса са ауторима или финансијером ис- траживања. Уколико такав сукоб постоји, рецензент је дужан да о томе право- времено обавести уредника. Рецензент не прихвата на рецензију радове изван области за коју се сматра потпуно компетентним. Рецензенти треба да упозоре главног уредника ако имају основану сумњу или сазнање о могућим повредама етичких стандарда од стране аутора руко- писа. Такође треба да препознају релевантне изворе који у раду нису узети у обзир. Могу да препоруче цитирање одређених референци, али не и да захтева- ју цитирање радова објављених у часопису Зборник радова Центра за Митоло- шке студије Србије или својих радова, ако за то не постоји оправдање. 362 Упутство за ауторе Од рецензената се очекује да својим сугестијама унапреде квалитет рукопи- са. Ако оцене да рад заслужује објављивање уз корекције, дужни су да прецизи- рају начин на који то може да се оствари. Рукописи који су послати рецензенту морају се сматрати поверљивим доку- ментима. Рецензенти не смеју да користе материјал из рукописа за своја ис- траживања без изричите писане дозволе аутора. Етичност публиковања Разрешавање неетичких поступака Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку уреднику или било ком члану редкације да пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе веродостојне информације/до- казе ради покретања истраге. Поступак провере изнетих доказа одвија се на следећи начин: • главни уредник доноси одлуку о покретању истраге; • током тог поступка сви докази се сматрају поверљивим материјалом и предочавају само оним лицима која су директно обухваћена случајем; • осумњиченим лицима пружа се прилика да одговоре на изнете оптужбе; • ако се утврди да је заиста дошло до неправилности, оцењује се да ли је реч о мањем прекршају или грубом кршењу етичких стандарда. Мањи прекршаји, без последица по интегритет рада и часописа, на пример када је реч о неразумевању или погрешној примени публицистичких стандар- да, разрешавају се у директној комуникацији с ауторима и рецензентима, без укључивања трећих лица, на неки од начина нпр.: • ауторима и/или рецензентима се упућује писмо упозорења; • објављује се исправка рада, нпр. у случају када се са списка референци из- оставе извори који су у самом тексту цитирани на прописан начин; • објављује се ератум, нпр. ако се испостави да је грешка настала омашком уредништва. У случају грубог кршења етичких стандарда, уредништво може да предузме различите мере: • објављује саопштење или уводник у ком се случај описује; • службено обавештава афилијативну организацију аутора/рецензента; • повлачи објављени рад на начин описан под Повлачење радова ; • изриче забрану објављивања у часопису на одређени временски период; • предочава случај надлежним организацијама и регулаторним телима ра- ди предузимања мера из њихове надлежности. 363 Митолошки зборник 46 Ове мере се могу примењивати појединачно или истовремено. У процесу разрешавања случаја по потреби се консултују релевантне експертске органи- зације, тела или појединци. Приликом разрешавања етички спорних поступака уредништво се руководи смерницама и Комитета за етику публиковања (COPE). Спречавање плагијаризма Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије не објављује плагиране радове. Уредништво полази од става да је плагирање, односно преузимање ту- ђих идеја, речи или других облика креативног доприноса и њихово предста- вљање као својих, грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво. Плагирање обухвата: • дословно (реч по реч) или готово дословно преузимање или смишљено, ради прикривања извора, парафразирање делова текстова других аутора без јасног назначавања извора, на начин описан под Одговорности аутора ; • копирање једначина, података или табела из других докумената без пра- вилног назначавања извора и/или без дозволе изворног аутора или носи- оца ауторског права. Рукопис у коме се утврде јасне индиције плагијаризма биће аутоматски од- бијен. У случају да се плагијаризам открије у већ објављеном раду, рад ће бити опозван (повучен) у складу са процедуром описаном под Повлачење радова . Ради спречавања плагијата у часопису рукописи се подвргавају провери. Ре- зултате добијене провером верификује уредништво часописа у складу са смер- ницама и препорукама Комитета за етику публиковања (COPE). Политика повлачења У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или самих аутора, објављивања истог рукописа у више часописа, лажног ауторства, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре или било које друге злоупотребе, об- јављени рад се мора опозвати. Рад се може опозвати и зато да би се исправиле озбиљне и бројне омашке које није могуће обухватити објављивањем исправке. Опозив објављује редак- ција, аутор(и) или обе стране споразумно. Опозив има облик засебног рада који се приказује у садржају свеске и уред- нички класификује као Опозив или Ретракција. У СЦИндексу као матичној бази пуног текста успоставља се двосмерна веза (HTML линк) између оригиналног рада и ретракције. Оригинални рад се и даље чува у неизмењеном облику, 364 Упутство за ауторе с тим да се воденим жигом на ПДФ документу на свакој страници означава да је чланак повучен. Опозиви се публикују према захтевима COPE-а. Отворени приступ Политика отвореног приступа Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије се издаје у режиму тзв. отвореног приступа. Сав његов садржај доступан је корисницима бесплатно. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују пуни текст чланака, као и да успостављају ХТМЛ линкове ка њима, без обавезе да за то траже сагласност аутора или издавача. Право да садржај користе без писане сагласности не ослобађа кориснике обавезе да цитирају садржај часописа на начин описан под Лиценцирање. Архивирање дигиталне верзије Све објављене свеске часописа архивирају се по закону у дигитални депозит Народне библиотеке Србије и истовремено полажу у Репозиторијум СЦИндек- са – Српског цитатног индекса као примарну базу пуног текста. Наплата трошкова ауторима Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије не наплаћује трошкове објављивања ни ауторима нити трећим странама. Бесплатне су, како услуге пријављивања рукописа и њихове обраде, тако и услуге публиковања чланака. Не постоје било какви скривени трошкови. Ауторска права и лиценцирање Ауторска права Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају неексклузивно право да чланак објави, да у случају даљег коришћења чланка буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медијима. Лиценцирање Од септембра 2023. године објављени чланци дистрибуирају се у складу са ли- ценцом Creative Commons Ауторство – Некомерцијално 4.0 Интернатионал (CC BY-NC). Допуштено је да се дело копира и дистрибуира у свим медијима и фор- 365 Митолошки зборник 46 матима, да се прерађује, мења и надограђује у некомерцијалне сврхе под усло- вом да се на правилан начин цитирају његови аутори, постави линк ка ориги- налној лиценци и назначи да ли је дело измењено. Корисници су при томе дужни да наведу пун библиографски опис чланка об- јављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, све- ска, пагинација), као и његову ДОИ ознаку. У случају објављивања у електрон- ској форми такође су дужни да поставе ХТМЛ линк, како са оригиналним члан- ком објављеним у часопису Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије, тако и са коришћеном лиценцом. Аутори могу да ступају у засебне, уговорне аранжмане за неексклузивну ди- стрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно об- јављен у овом часопису. Политика самоархивирања Ауторима је дозвољено да објављену верзију рада депонују у институционал- ни или тематски репозиторијум или да је објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежама, као што су ResearchGate, Academia.edu, итд.), на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису. Аутори су обавезни да притом наведу пун библиографски опис чланка обја- вљеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, све- ска, пагинација). Одрицање од одговорности Ставови изнети у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чла- нова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнете у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете. При достављању прилога, сви аутори секретару достављају потписану Изја- ву о ауторству, којом потврђују упознатост са уређивачком политиком часопи- са, као и да рукопис није плагиран ни у ком облику. Аутори превода обезбеђују право на објављивање превода. Упркос томе, моралну и законску одговорност за садржину прилога сносе сами аутори. ЈЕЗИК Радови на српском језику пишу се ћириличним писмом. Часопис прихвата ра- дове написане на другом језику, уобичајеном у међународној комуникацији. 366 Упутство за ауторе САДРЖАЈ РАДА Рад мора да има следеће елементе, написане следећим редоследом: • категорија рада; • име, средње слово и презиме аутора; адреса електронске поште у подно- жној напомени; година рођења у посебној напомени на крају рада; • афилијација, са наведеним пуним називом установе (код установа са сло- женом организацијом наводе се сви организациони нивои, од највишег ка најнижем (нпр. назив универзитета, назив факултета, назив катедре или одељења); • наслов (треба се руководити тиме да наслов одражава садржај рада, али имати у виду начело економичности); • сажетак (до 300 речи) и кључне речи (од 3 до 7), написани истим језиком као и сам рад; • текст рада; • литература; • извори грађе (уколико је има); • продужени резиме (Summary) на енглеском језику или, уколико је то на- учно оправдано, на другом језику уобичајеном у међународној академској комуникацији, са следећим елементима: – име, средње слово и презиме аутора (са дијакритикама); – наслов – ознака Summary; – текст резимеа (до 10% обима рада); – кључне речи преведене на страни језик; – прилози писани на страном језику треба да имају резиме написан на српском, ћириличним писмом, или другом страном језику уобичаје- ном у међународној комуникацији. ДУЖИНА Очекивана дужина рада је до 36.000 карактера са размацима (текст у фуснота- ма, литература и резиме не урачунавају се у ову бројку). ФОРМА Аутори образац за израду радова могу добити од секретара Редакције. Уколико не користе образац, неопходно је водити рачуна о следећем: 367 Митолошки зборник 46 Формат датотека Радови се достављају у doc, rtf или odt формату. Скрећемо пажњу да код docx формата може доћи до губитка форматирања при лектури и уносу у програм за прелом штампе. Цртежи, карте, фотографије и илустрације достављају се као засебне датоте- ке у JPG или TIFF формату, у резолуцији већој од 200 х 200 тачака по инчу. Век- торски цртежи достављају се у SVG, EMF или WMF формату. Цртежи, карте, фотографије и илустрације прилажу се у засебним датотека- ма, док се у тексту рада пише наслов илустрације на месту на ком треба да се налази, на језику рада и језику резимеа. Графикони састављени у програму за обраду текста остају у тексту, док се они направљени спољним програмом до- стављају као засебне датотеке. Словни ликови Писмена која се користе морају бити у уникод (unicode) стандарду, као што су Times New Roman или Arial. Прихватљиви су SIL словни ликови (Charis SIL, Doulos SIL, Gentium plus), који су погодни за транскрипцију дијалекатских тек- стова и за текстове из фонетике и историјске фонетике. Исто важи и за тексто- ве са одломцима на грчком, црквенословенском или старословенском. У случају да у раду постоје друга писмена неопходно је доставити их као за- себну датотеку и интегрисати их у документ (embed). Радови писани нестандардним писменима неће бити прихваћени. Молимо да не користите ascii и yuscii писмена, као ни власничке словне ликове зашти- ћене ауторским правима. Специфично овде указујемо на словне ликове који се обично употребљавају у дијалекатским текстовима, као што су ТНР, који се не могу користити. Табулатор Табулатор се не употребљава у тексту. За увучен први ред пасуса, што није не- опходно, у старијој верзији програма Word отворите „Format – Styles and For- matting”. Кликом на „normal” појавиће се ставка „modify”. У новоотвореном дијалогу отворити „format – paragraph” за подешавање пасуса. Први ред се увлачи одабиром „first line” у пољу „Indentation – special”. У новијој верзији програма опција се налази у делу „Home”, поље „Paragraph”, које отвара „Indents and spacing”, унутар којег се налази опција „Indentation”. За текст у две колоне неопходно је направити одговарајућу невидљиву табе- лу. 368 Нумерисање Параграфи, наслови и поднаслови се не нумеришу. Потребно је адекватно структурирати рад издвајањем наслова и поднаслова од остатка текста. Наводници и интерпункција Наводнике и интерпункцију потребно је прилагодити језику рада. У радовима на српском језику користе се ресичасти наводници (двојни зарез на почетку, а изврнути двојни апостроф на крају), на пример „овако”. Цитати Дужи наводи који нису део реченице, издвајају се у нови пасус и пишу се под наводницима, без употребе курзива, са изузетком навода који су изворно на- писани курзивом. Стихови се пишу курзивом. Табеле Табеле треба да буду једноставне, без боја и сенки. Увлачења и поравнања у та- белама морају бити изведена аутоматским форматирањем, а не мануелним додавањем размака. Све табеле ће бити преформатиране у Зборнику, због чега им није потребно давати посебан изглед. Свака табела мора да има наслов на језику рада и језику резимеа. Стилови Уколико користите сопствене стилове именујете их тако да њихова употреба буде јасна. Наглашавање За наглашавање користите курзив, док писање великим словима, подебљана и подвучена слова треба избегавати. У случају да је потребно користити више на- чина наглашавања, редослед је следећи: курзив, мала велика слова, мала вели- ка слова курзивом. У специфичним случајевима, у складу са захтевима науч- них области, може се користити верзал. Подножне напомене Подножне напомене (фусноте) уносе се искључиво аутоматски, употребом од- говарајуће опције за унос у програму за обраду текста. Нумерација континуи- рано иде арапским бројевима од 1 па надаље. Најобимнија напомена (фуснота) не би требало да буде дужа од 100 речи. НАВОЂЕЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ У одељку Литература наводе се само цитирани, а не и остали извори употре- бљени приликом припреме рукописа. Литература се наводи коришћењем АПА стандарда, прилагођеног језику и писму рада. Библиографске референце у фуснотама и литератури наводе се без тран- скрибовања, у оригиналном писму. Уколико је цитирана литература штампа- на ћирилицом и референце у парентезама и списку литературе треба да буду наведене ћирилицом, ако су штампане латиницом, онда треба да буду наведе- не латиницом. Наводи се само једно место издања у списку литературе, чак и уколико је у самој публикацији наведено више њих. Навођење у тексту АУТОР(И) У ТЕКСТУ ПРВО НАВОЂЕЊЕ У ТЕКСТУ ДРУГО И ДАЉА НАВОЂЕЊА ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА БЖЕЖИНСКИ (2001) БЖЕЖИНСКИ (2001) ДЕЛО ДВА АУТОРА ПОПОВИЋ И СТАНОЈЧИЋ (1994) ПОПОВИЋ И СТАНОЈЧИЋ (1994)А ДЕЛО ТРИ ДО ПЕТ МИНИЋ, РИСТИЋ, ВУЈОВИЋ, МИНИЋ И ДР. (2010) АУТОРА ЦВЕЈИЋ, РАНЂЕЛОВИЋ (2010) ДЕЛО ШЕСТ И ВИШЕ ХОНКИНЕН И ДР. (2008) ХОНКИНЕН И ДР. (2008) АУТОРА ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА, СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И САНУ (2005) ОРГАНИЗАЦИЈА, УМЕТНОСТИ (САНУ, 2005) УСТАНОВА) С ПРЕПОЗНАТЉИВОМ СКРАЋЕНИЦОМ ГРУПА БЕЗ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНИ ПРЕПОЗНАТЉИВЕ ЗАПОСЛЕНИХ У РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У СКРАЋЕНИЦЕ ОБРАЗОВАЊУ (2010) ОБРАЗОВАЊУ (2010) а У тексту на страном језику може се користити и лигатура & (et). Такође, уместо „и др.” користи се и латинско „& al.” Један аутор: Бжежински (2001), као разлог због кога је…. Упутство за ауторе или Још је 2001. Бжежински тврдио да је… Два аутора: Илић и Петровић (2007) наглашавају њихов велики значај у… или И наши аутори (Илић и Петровић, 2007) наглашавају њихов велики значај у… Више аутора: Ђорђевић, Илић и Петровић (2007) разматрају питања… Свако следеће позивање на овај рад у истом тексту: Илић и др. (2007) разматрају питања… Приликом позивања истовремено на неколико аутора, према АПА стилу, унутар исте библиографске заграде њихова дела наводе се азбучним, односно абецедним редом. Они аутори који сматрају да је то прихватљиво (Бенкс, 2008; Lyons, 2005; Симонс, 2003) наглашавају да… БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА АУТОР(И) БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ ПРВОМ НАВОЂЕЊУ У ТЕКСТУ ДРУГОМ И ДАЉИМ НАВОЂЕЊИМА У ТЕКСТУ ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА (Бжежински, 2001) (Бжежински, 2001) ДЕЛО ДВА АУТОРА (Поповић и Станојчић, 1994) (Поповић и Станојчић, 1994) ДЕЛО ТРИ ДО ПЕТ АУТОРА (Минић, Ристић, Вујовић, Цвејић, (Минић и др., 2010) Ранђеловић, 2010) ДЕЛО ШЕСТ И ВИШЕ (Honkinen & al., 2008) (Honkinen & al., 2008) АУТОРА 371 Митолошки зборник 46 ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА, (Српска академија наука и умет- (САНУ, 2005) ОРГАНИЗАЦИЈА, ности [САНУ], 2005) УСТАНОВА) С ПРЕПОЗНАТЉИВОМ СКРАЋЕНИЦОМ ГРУПА БЕЗ (Центар за професионални (Центар за професионални ПРЕПОЗНАТЉИВЕ развој запослених у развој запослених у СКРАЋЕНИЦЕ образовању, 2010) образовању, 2010) У библиографској парентези се број стране одваја запетом, уз навођење скра- ћенице „стр.”: (Бжежински, 2001, стр. 145) Навођење у библиографији – Преглед најчешћих типова референци Монографије Презиме, Иницијал имена. (година издања). Назив монографије у курзиву. Место издања (град): Назив издавача. Уколико постоји више градова са истим именом у више држава (што у САД није редак случај), после имена града убацује се име државе. Уколико је монографија доступна онлајн додаје се линк на крају. Тодоров, Ц. (1987). Увод у фантастичну књижевност. Београд: Рад. Михајловић, Д. (2012). Психолошке расправе. Нови Сад: Издавач. Преузето са: http:// linkknjige.co.rs Зборници, поглавље у књизи, акта са конгреса Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов рада. У: Иницијал имена и презиме уредника/приређивача (ур. или прир.), Наслов публикације у курзиву (стр. број станица од-до). Место издања: Назив издавача. Perović, A. (2015). Razumevanje ličnih i povratnih zamenica kod odraslih sa Daunovim sindromom. У: М. Лончар-Вујновић (прир. и ур.), Сусрети народа и култура: међуна- родни тематски зборник (271–287). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини. Периодика Презиме аутора, Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка. Назив часо- писа у курзиву, бр. вол (број у текућој години), странице на којима је чланак об- јављен од–до. 372 Упутство за ауторе Уколико чланак има DOI број, он се наводи на крају. Уколико чланак преузет из електронског извора нема DOI број, наводи се линк. Петровић, А. (2014). Философија образовања и људска слобода. Зборник радова Фило- зофског факултета у Приштини, 44 (1), 447–461. doi:10.5937/zrffp44–5873 Марковић, Д. (2013). Компетенција и инвентивност – основне парадигме високог образовања у наступајућем друштву знања. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 43 (1), 323–335. Преузето са http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/ 0354-3293/2013/0354-32931301323M.pdf Лексикони, речници, енциклопедије Назив одреднице. (година издања). У: Иницијал имена, Презиме (ур. или прир.). Наслов публикације у курзиву (издање, том, страна). Место издања: Назив издавача. Computers. (1999). In: J. Clute & P. Nicholls (Eds.). The Encyclopedia of Science Fiction (2nd. ed, p. 253). London: Orbit. Мандрагора. (2008). У: П. Ћосић и др. Речник синонима (стр. 315). Београд: Корнет. Пример за онлајн енциклопедију: Van Gulick, R. (2014). Conscioussness. In E. N. Zalta (Ed.). The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2016 ed.). Retrieved from https://plato.stanford.edu/archives/ win2016/entries/consciousness/ Пример за онлајн издање, без аутора и уредника: Cyberpunk. (n.d.) Merriam-Webster’s online dictionary. Preuzeto 8. marta 2017. sa http:// www.merriam-webster.com/dictionary/cyber punk Текстови из дневних листова Презиме, Иницијал имена. (датум издавања). Наслов текста. Назив дневног ли- ста (курзив), број стране. Ако је аутор непознат ставити Аноним. Петровић, С. (1992, 12. август). Лепота писане речи. Дневник, стр. 14. Пример за онлајн издање: Радовић, Д. (2008, 11. март). Од Пикаса до Марине Абрамовић. Политика. Преузето са: http://www.politika.rs/scc/clanak/35894/Од-Пикаса-до-Марине-Абрамовић 373 Митолошки зборник 46 Необјављене магистарске тезе и докторске дисертације Презиме, Иницијал имена. (година). Наслов дисертације или тезе у курзиву (од- брањена докторска дисертација у рукопису/магистарска теза). Назив институ- ције, Место. Iričanin, G. (1983). Stepen interferencije pri usvajanju rečeničnih obrazaca u nastavi nemačkog jezika (neobjavljena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Novi Sad. Необјављени рукописи Презиме аутора, Иницијал имена. (година). Наслов рукописа у курзиву. Необја- вљен рукопис [или Рукопис у припреми за штампу]. Необјављени рукописи са афилијацијом Презиме аутора, Иницијал имена. (година). Наслов рукописа у курзиву. Необја- вљен рукопис, Катедра, Факултет Универзитета, Град, Држава. Аудиовизуални медији Филм Презиме продуцента, Иницијал имена (продуцент), & Презиме режисера, Ини- цијал имена (режисер). (година). Назив филма у курзиву [филм]. Земља порекла: Студио. Петровић, Д. (продуцент), & Бјелогрлић, Д. (режисер). (2010). Монтевидео, Бог те ви- део! [филм]. Србија: Intermedia Network, Радио телевизија Србије. Епизода телевизијске серије Презиме сценаристе, Иницијал имена (сценариста), & Презиме режисера, Ини- цијал имена (режисер). (година емитовања). Назив епизоде [епизода телеви- зијске серије]. У Иницијал имена, Презиме (извршни продуцент), Назив серије у курзиву. Град: Медијска кућа. Перишић, П. (сценариста), & Вукобратовић, М. (режисер). (1993). Мушка мама [епи- зода телевизијске серије]. У Синема дизајн (извршни продуцент), Полицајац са Пе- тловог брда. Београд: Радиотелевизија Београд. Видео запис Презиме аутора, Иницијал имена. ИЛИ Назив записа на екрану. (година, дан и месец постављања записа). Назив видео записа [Видео запис]. Преузето са адреса записа 374 Упутство за ауторе Лулић, Ј. (2013, 26. новембар) Драма као књижевни род [Видео запис]. Преузето са https://youtu.be/9h6_h04ZiBQ Рачунарски програми за цитирање Већина савремених текст процесора омогућава организацију цитата и ауто- матску примену стилова цитирања. У програму Word, од верзије 2007, могуће је парентезе и литературу аутоматски обликовати према АПА стилу. Од самосталних апликација, Зотеро је бесплатан, локализован и може се ко- ристити у скоро свим програмима за обраду текста. Погодни за коришћење су и Mandeley и Qiqqa. 375 Митолошки зборник 46 Зборник радова Центра за Митолошке студије Србије Број 46, 2023. година Лектура и коректура Бобан Станојевић Ликовно решење корица Живојин Андрејић, сликар Преводи резимеа: енглески - Јелена Михајловић, Александра Минић Слог Бобан Станојевић CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41.09-1 Јашовић Г. НАУЧНИ скуп "Проф. др Голуб Јашовић" (2023 ; Косовска Митровица) Научни скуп проф. др Голуб Јашовић Косовска Митровица, 28 окто- бра 2023. / приредио Живојин Андрејић. - Рача : Центар за митолошке студије Србије, 2023 (Београд : Невен). - XI, 376 стр. ; 24 cm. - (Митоло- шки зборник = Mythology Collection, ISSN 1450-9792 ; 46) На спор. насл. стр.: Prof. Golub Jašović. - Тираж 300. - Напомене и библи- ографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. - Summaries. ISBN 978-86-80684-30-7 а) Јашовић, Голуб (1960-) COBISS.SR-ID 126671113 376

About the author

Ana M. Zečević

Education: MA of Music, PhD of Theatrology. Scientific fields: Art. Academic Expertise: Music, Drama, Literatura and Audiovisual Arts.

Papers

Followers

View all papers from Ana M. Zečevićarrow_forward

-

Sign up for access to the world's latest research

Abstract

Related papers