Универзитетски планови и програми србистике, Пета интеркатедарска конференција одржана у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу, 2025
Свака академска дисциплина има своје фундаменталне научне поставке које чине комплексну структуру... more Свака академска дисциплина има своје фундаменталне научне поставке које чине комплексну структуру, те тако и студијски програми србистичких катедара на свим универзитетима представљају збир обавезних и изборних језичких курсева којима се утемељује и заокружује научна област националне филологије. Јединствена и по значају водећа дисциплина, србистика захтева
брижљиво креиран концепт студијског програма као главни предуслов квалитетне универзитетске наставе и темељне базе академског знања. Стога се поставља оправдано питање у којој мери су србистички студијски програми на државним универзитетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори заиста компатибилни (а тиме посредно отварамо питање њиховог оптималног квалитета и валидности). Посебно је занимљиво питање изборних језичких предмета јер они представљају јако важну надградњу базне академске платформе коју чине обавезни курсеви.
Управо је ово питање у жижи нашег интересовања па се у раду бавимо испитивањем, пописом и поређењем изборних језичких предмета на студијским програмима србистике и отварамо питање њихове потенцијалне хармонизације међу србистичким катедрама у земљи и региону.
Uploads
Papers by Marina Janjić
етикеције и представља својеврсни маркер друштвених односа за изражавање личне симпатије и позитиваног става према саговорнику. Облик и начин изрицања комплимената зависи од разноврсних социолингвистичких и прагматичних елемената попут друштвеног статуса и комуникативне улоге комуникатора, њиховог степена блискости и самог ситуационог контекста конверзације, тако да се распон њихове употребе протеже од протоколарне етикеције повезане са другим формулама језичке учтивости, преко зражавања емпатије, солидарности, искреног дивљења па све до ласкања и
неискрених хвалоспева. За руске лингвисте комплименти спадају у домен емотивне лингвистике познате као лингвистичка емпатија.
Свеприсутност комплимената у свакодневним говорним сиутацијама формалне и неформалне комуникације у српском јавном дискурсу, представља богату платформу за њихово класификовање према различитим критеријумима, што надаље даје основу за детаљнија истраживања овог, у прагматичком смислу, веома комплексног говорног чина.
брижљиво креиран концепт студијског програма као главни предуслов квалитетне универзитетске наставе и темељне базе академског знања. Стога се поставља оправдано питање у којој мери су србистички студијски програми на државним универзитетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори заиста компатибилни (а тиме посредно отварамо питање њиховог оптималног квалитета и валидности). Посебно је занимљиво питање изборних језичких предмета јер они представљају јако важну надградњу базне академске платформе коју чине обавезни курсеви.
Управо је ово питање у жижи нашег интересовања па се у раду бавимо испитивањем, пописом и поређењем изборних језичких предмета на студијским програмима србистике и отварамо питање њихове потенцијалне хармонизације међу србистичким катедрама у земљи и региону.
једaн од најтежих изазова с којим се суочавају студенти на студијским програмима србистике, али и на оним несрбистичким катедрама које у свом програму
имају курс Српски језик. Овај проблем је израженији у настави на универзитетима који се налазе на дијалекатском подручју из разумљивих разлога услед
одсуства деклинираних облика именских речи (аналитички тип деклинације).
Стога је предмет овог рада питање методолошког приступа падежном систему на универзитетском нивоу са циљем расветљавања потешкоћа са којима се
студенти суочавају током студија у вези са овим питањем. На основу добијених резултата, рад претендује да понуди методолошка решења за унапређење наставе ове важне морфостинтаксичке теме у виду примене граматичко-семантичког модела обраде падежа уместо актуелног традиционалног граматичког модела. У централном делу рада велика пажња се посвећује интерпретацији препорученог методолошког поступка.